AnaM

Semafor
2019/12/11,08:35


Idem  ja,  stoji  on.

Gledam ja njega, sigurno  i on  mene.

Sad  će da  mi  samo  migne  pa  da  krenem  dalje, ali  on  kao  zaliven, ni  da  trepne.Čekam  ja, čekaju  i  ostali, a  on  ništa.

Zagledah  se  ja  u  daljinu, prepustih  se  slatkim  mislima. Ne, ne, ne  fantaziram  o  zimskom  skijanju, još  manje  o  letnjem  tu sam  već  šampion  u  padanju. Razmišljam  o  nimalo  romantičnom  izlogu  koji  je  malo  pre  privukao  moju  pažnju. U njemu   komadina  torte  bila  bi  dovoljna  celoj  jednoj  školi, a  i  meni  bi  bilo dosta. Odolela  sam, ali  ako  ovaj  ne  migne, vraćam se… Baksuz  mignu, promeni  se i  ja  da  poletim  preko  ulice, ali gotovo, prodje dodeljenih  mi  deset  sekunde.

Opet  ja  čekam  sa  svojim  sapatnicima  usporenim  kao  ja. Hm…sad  ću  u  trkački  položaj, niski start. Gledaju  me  prolaznici, neki  i  pomalo  sažaljivo, ali se  ja  ne dam…Savila sam  kolena, povila  glavu, napeto  gledam  i…

Mignu  on, zaletih  se  ja  i  škrip.

 Skoro me  pogazi auto  čiji  je  vozač  isto  tako  mislio  da  mu je  dosta vremena  dok  se  odlučim  preći…

Ne  bih  ja  čekala nikad da  mi  neko  migne  pa da  krenem. Šta  si  oni  zamišljaju, ko sam  ja.

Ne  reci  nikad, nikad. I  nad  majstorom  se  nadje  majstor… Za  mene  je  to samo  jedan  maleni, majušni  semafor…

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu