AnaM

AJVAR
2017/11/27,09:15

Ajvar je jelo.
Stoji u tegli i servira se uz pečenje.
Ženski rod deli se na dobre domaćice, ajvaruše, i one koje ga ne znaju napraviti. Ne bih priznala da ne znam napraviti to crveno, pekmezasto, ljutkasto i priznajem vrlo ukusno čudo, ni slučajno. Onako, izdaleka, pitam kako se pravi i kompjuterski ubacujem podatke u mozak. Peče se paprika, ljušti i ukuva sa uljem dok ne nestane voda.
To je lako. Kupim ja tu papriku, ispečem malo nju, više svoje prste. Oljuštim sve crno, a bilo ga je poprilično i počnem kuhati. Sat, dva, tri, voda izvire iz one smese kao da je u šerpi gejzer. Prska okolo, zid liči na mural nekog slikara budućnosti. 7kg paprike se stislo taman za jednu majušnu teglicu.
Za ručak iznesem slavodobitno ajvar na sto. Probam jednu žličicu, paše uz pečenje. Tako, malo po malo, skoro svaki dan liznem tog ajvara. Susjeda mi negde posle Božića kaže da oni već sve pojeli, a ja se čudim, meni trajala do Uskrsa jedna tegla, a svaki dan jeli… Posle shvatim, ne pravi se tako ajvar.
Sad više ne pitam nego gledam.
Posle nekoliko godina rešim da se upišem u te ajvaruše. Prvo sam danima obilazila paprike, crvene, jedre, ravne.
Kupujem.
Pečem satima, smučio mi se život. Kažu mora se raditi s ljubavlju. Pokušavam se zaljubiti u paprike, napinjem iz petnih žila. Gledam ih zavodljivo kroz trepavice, osmehujem se, uvlačim stomak, a isturim prsa, zabacujem kosu, zavodim ih na sve načine. One me gledaju kao krava mrtvo tele, ne raguju, a i ja nikako da se zaljubim u tu gomilu crvenog užasa koja pravi haos u kuhinji.
Teram dalje.
Ma dostičiću vrhunac kulinarstva, napraviću ja tebe. Gledam ih neprijateljski. Nećeš milom, biće silom.
Sve to treba staviti poklopljeno u neku šerpetinu da prenoći. Naravno, nemam tako veliku, pa trpam u male, sve koje imam. Dva dana jedem suhu hranu ili iz zamrzivača.
Ono crvenio čudo se sleglo.
Sad ga cedim.
Ni za to nemam dovoljno sudova. Probala na vešalice od kaputa, spada paprika. Probala sa cediljkama za testeninu, čaj, male, proćiće zima dok se ocedi. U zlo doba ocedi se…
Kuhanje.
Što ću, kupim šerpetinu za kuhanje. Kuham, sat, dva, mešam, opet kuham, mešam kuham, mešam. Najzad gotovo.
Ponosno trpam u tegle i u špajz.
Kad smo počeli jesti, jedna tegla jedan dan… i ode zimnica dok si trepnuo.


Svi imaju taj ajvar, samo ja ne.
E, nećeš.
Mogla sam birati kupiti u radnji ili na pijaci.
Kupim gotov ajvar u radnji. Računam, bar znam ko ga je pravio. Neka kontrola, kakva takva, je tu. Kasnije pročitam u novinama da ima sve spremno, samo da počne. Čeka se tek tri, četiri godine, ali samo što nije počela raditi ta famozna laboratorija za kontrolu namirnica.
Otvaram teglu kupljenog ajvara. Ono nešto meko, vodnjikavo, neslano, nepečeno, da platiš da ne moraš jesti.Da nije crveno, nego neke druge boje, na primer braon, asocijacija bi bila nezgodna. Bilo mi malo čudno što je tako jeftino. Ma biću ove godine ajvaruša, pa kud puklo da puklo.
Ajvar izručim u šerpicu, dodam ulja, soli, ljute paprike i mešaj. Za divno čudo, dok sam varjačom mešala i igrala čačača ono gotovo.
Za večeru došli gosti.
Iznela sam pečene prasetine i ajvar. Oduševili se. Ajvar položio ispit. Postala sam ajvaruša,sve dok ne priznam da nije moje remek delo.
Ne znam da li zbog odojka ili ajvara, tek pitaju kad ću opet praviti večeru.

 

Slavija...
2017/11/20,10:26


Ako  je  nekome  dosadno, ne  zna  kako  bi  se  zabavio, ili  misli  da  su  mu sve  ladje  potonule, neka  krene  na novu Slaviju.

Novotarije  vežbaju  mozak  i  treba  uvek  nešto  novo  učiti.

Time  se  bavio  projektor saobraćaja, jer  ko  autom  udje  u  prvi  krug ne  može  iz  njega  više  izaći... prednost  imaju  oni  koji dolaze  spolja. Ne, nije  bojte  se, nije  ovo   Danteov pakleni krug, manje  ih  je. 

Fontani  nećete  prići, šta  vi  zamišljate, kvariti  tu  lepotu  oko  koje  je  iskopan  jarak  kao  oko srednjevekovnih dvoraca.

Opšte  poznata stvar  je  da  pešaci  prave  gužvu gde  god  se  pojave. Najbolje  bi  bilo  iskoreniti  taj  soj, ali  tvrdoglavo  neki  neće  da  kupe  najnovije  modele  automobila  koji  im se  izdašno  nude  po sajmovima, a  gundjaju  i  na  prevoz  busom, pa  idu  pešice.  E, neće više. Preko Slavije  nije  planirano da  se  pešači. Nigde  prelaza  ni  zebre. I sve  je  mnogo  bolje. 

Razgledanje  Slavije  uvrstiti  u  turističke  ponude  Beograda, pod  hitno. Lepo  turistički  autobus  uskoči  na  prvi  krug, iz  fontane pevica  svira  hitove, a  prska  vodica  da  rashladi  usijane  glave. 

 Nije  šo  je  naše, pa da se hvalim, ali tako  nešto  nema  nigde  u svetu! 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu