AnaM

Preticanje
2012/01/30,19:17

 

 

 

Na  povratku iz Studenice bilo je  i preticanja

 

Naravno, ovo malo belo sa desne strane ima  vozača AnaM

 

Raška
2012/01/11,21:30

Raška

 

Grad kome sam  poklonila deo života, a on meni...

Proleće, mlado stablo se povija pod  prozorom.  Sedim  i čitam  knjigu.  Jurim  stranicama knjige, misli  lutaju, sanjarim...  Osećam  se kao da sam  na samom  kraju sveta, a opet sigurna u intimi svog stana.

Tras-bum.

Knjiga pada na pod,  ja skačem iz  fotelje, moji  junaci nestaju, ne na belom  konju, nego medju  koricama zatvorene knjige.  Gledam, ne mogu da verujem.  Na sred  tepiha  dete. Uplašeno me gleda.  Ne znam  ko se više uplašio, ja ili Bojan.  Mrda.  Nije se povredio.  Strah zamenjuje smeh i počnem da se smeškam, prvo  malo, a onda me uhvati smeh.  Dečak me gleda,  pa i on  poče da se smeje.

Pokušavam  da navučem  ozbiljan  izraz na lice. Dostojanstveno  mu pružam  ruku, i kažem.

-Moram da kažem  tvojoj mami, mogao si da se povrediš.

- Nemoj,  grdiće me i neće da me pusti  napolje.

-Kako si uopšte upao?

- Popeo sam se na drvo, pukla grana i...

-Polazi gore, idemo  tvojoj mami.

-A da sačekamo da dodje tata kući, da mu objasnimo??

-Polazi.

Penjemo se stepenicama...  Ja se već predomišljam,  ali šta  ako  ponovi, ako se povredi.  Zvonim. Bojanova majka otvara i  mi polako, svako svoju priču priča. Ona sluša, širi oči, i izgrdi sina.

-Nikad ništa od tebe, što ne učiš nego se penješ po drveću.

Popismo  kafu, ispričasmo, i sve bih zaboravila, da me danas nije neko potsetio na Bojana.  Šta mislite šta je od njega postalo??

Ne može niko da pogodi??

Nije loše prošao u životu,  možda sam  mu donela sreću.  

Postao je predsednik Opštine.

Muckos mi je predvidela
2012/01/05,15:17



          AnaM draga, tebe čeka jedno fantastično leto. Brčkanje u moru. Ček, ček, pa šta ja to vidim? Oooo, pa to neki zgodni daso, crn, jel on to drži neki buket? Da, da, jeste. Prilazi ti u jednom restoranu s buketom prelepih ljubičastih lala. S njim putuješ na more. Definitivno. Biće to uzbudljivo leto i još lepša godina.

Nastavljam

Divno leto, toplo, sunčano, zavodljivo.

Dasa iz Trmbasa   našao lale,  vidi se da je lovator, lale su iz Tanjganjike,  ili Holandije donesene privatnim  avioncem.

Sedim   u  restoranu pošto mi je  je  ručak  izgorio,  vatrogasci još  gase soliter. Mašem  ručicama i nožicama zadovoljno   oblizujući  ledenu kuglu sladoleda od  čokolade,  i merkam  onaj sa  šumskim  voćem. Kosa  koju sam  jućer besno otfrkaljila  pa izgledam  kao  ošišana pudlica,   porasla skoro do pasa i  viori na vetriću.

Gledam  kroz  trepavice  zavodljivo dasu, ali on ne vidi  što od mojih, što od njegovih  naočala. Prolazi kroz restoran  sa predivnim  buketom  cveća. Ide... on još uvek ide, pored moga stola je... Ja se  zavodljivo smeškam, što  li ne popravih   šesticu pa da zinem kako treba? On  prilazi,  pored mene je... Ja se  sad smeškam  kao stidljivo, i on  prolazi ka drugom stolu.

E, nećeš,  pomislim ja, podignem  nogu, on je vešto preskače, ali ga ja drugom  gurnem u onaj   mekši deo ledja. Sapliće se... Tooooooooo... htedoh da viknem, ali kao  zbunjena   ga  brišem svojom majicom  po kojoj  se,  gle čuda,  razmazao  sladoled,  zalepio  i pokazao da    silikoni  nisu osvojili  baš sve terene.

Grabim  one  lale,  hvatam  ga pod ruku i  odvodim od one bezobraznice koja  zabezeknuto gleda...

Gle čuda,kažem ja ponovo,  pasoš mi je  u  tašni i  mi sedamo   u predivna kola  koja   jure  na morence. Nekoliko puta je pokušao da nešto kaže, ali, šipak,  imam  milka  čokoladu, onu od ljubičaste krave i  zapušim  mu svaki  put usta.

Grčka, morence, divno se provodim. Biće ovo divna godina.

Mali problemčić na  kraju puta. Ona bezobraznica iz restorana  našla nekako deda Mraza i besno  čekaju naš povratak na krivini.

Nije mi jasno  zašto su besni?? Možda zato  što je deda Mrazu vruće sa onom   kapom, bradom  i ostalim  tandrmoljcima.

Biće to uzbudljivo leto i još lepša godina…

 

Doček Nove
2012/01/02,12:22


Kažu da Nova  godina ispunjava  želje.

Možda.  Za svaki slučaj pokušaću da joj  se dodvorim.

Spremila sam  bogatu trpezu, svečano se obukla,  okitila  kuću,  pozvala goste,  muziku.  I sad kao  čekamo tu Novu da  dodje da ispuni  želje.  Dobro sam  se istrošila računajući na   nju,  a i  planove koje  imam  daleko premašuju  moje  mogućnosti,  ali  dolazi Ona.  Obećava  mir u svetu,  sreću,  zdravlje,  ljubav i slične tandrmoljke.  Dobro,  niko ne traži pare, to je kao  prostakluk,  ali   ja ću da tražim i  tačka.

Sve  je bilo kako treba,  jelka je svetlucala,  petarde su  parale uši,  muški su  sve češće  natezali  flaše, ženske  su  trčale  po  dodatke u  hrani i na brzinu  popravljale  šminku i  frizure,  lomatale se   na visokim  petama.  Iskreno, mnogo veću pažnju je   izazvalo  pečeno prase sa jabukom nego moja večernja haljina.

Kako je Nova godina   ženskog  roda, bojala sam  se da ne zakasni.  Nije,  stigla je tačno u  ponoć. To su  najavili  svirači udarivši tuš, ne onaj u  kupatilu, nego  onaj  kad  dobašar napravi tan dadara ra ra ra, trubač  udahne, pa stane.  Počeli su da bacaju  petarde da  se svi ljube i  grle. Kud svi tud i mali Mujo, to jest ja. Oni  poljupci na gomilu  i nisu  nešto sexi, ali, ne možeš da biraš. Da je moglo ja bih  izljubila jednog  i prešla  na drugu fazu,  ali druga faza nije ono  što ja volim, nego otvaranje  šampanjca.  Oči su mi svetlucale,  obožavam  to iskričavo piće,  ali, onaj  trapavac  što je otvarao  flašu hteo je da bude duhovit pa ju je dobro  izmućkao.  Šta da vam  kažem,  dobila sam  tri kapi  pića.

Ona, Nova godina, mi se učinila kao neka  kaćiperka.  Nakindjurena  jeftinim  ukrasima,  sa čašom  u ruci,  dekoltovana  da joj  se vidi pupak,  silikoni   stoje kao  vojnici, a muški  gledaju sve u nakrst.  Da se mene  pitalo odmah  bih joj  pokazala vrata.  Bacila se u zagrljaj  komšiji,  pa njegovom  bratu,  pa redom svim  muškarcima,  nagnula pivo iz flaše,  i   posrćući otišla  u  drugu  kuću. Bila je iznajmljena samo na dest minuta.

I tako je počela  Nova...

 Nešto ne vidim  da mi je ispunila sve želje, ali možda treba  vreme za to.  Videćemo, ajde,  živeli  i  veselo...  biće  dobro, kad vam  kažem. Ne čitajte novine, tamo kaže da će biti gore nego  što  je bilo. Uf... nećemo o tome, nego o ljubavi  i sličnim   mukama...

Moja putovanja po svetu
2011/10/14,10:25
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Rešila sam  da  putujem  i   obigram svet, izgleda da je to  sad  popularno. Kako sam  puna  para kao  žaba dlaka, to nije  neki  problem

Moje  prvo  putovanje   bilo je romantično, a glavna  romantika  će se odigrati  kad   te uspomene stavim  na ražanj

Važno je u svakoj  zemlji steći  prijatelje za ceo život,  što je naravno lako ta tri dana  koliko traju  turistički aranžmani.

Obišla sam  i znamenosti  te zemlje i ponela uspomene kojima  će se svi diviti  do sledećeg putovanja.

Kupala sam  se na najlepšim plažama sveta

Nastaviće se,  sad odoh  kod maharadje  u Africi,  da  gricnemo pečenje  kengura

Uživajte

Zamislite da sam ovo ja, i da niste slučajno išli na Google da me kontrolišete da  li sam  fotke  napravila sama...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
Želje AnaM
2011/02/24,10:17
Karlov most
Ako  imate neku želju, pravu, veliku, jedinstvenu,  samo prošetajte do Karlovog mosta u Pragu. 
Nikome ne smete  učiniti  zlo svojom željom, I što je važno, nikome ne smete reći šta ste poželeli…
Sigurno će se  ispuniti… ja probala…
AnaM u Istambulu
2010/12/06,11:29


Putopisi mi baš ne leže, ali  volim da putujem.

 Slikam kao manijak, naravno, moji postovi su obično golišavi, iako kažu da jedna slika vredi više od  hiljadu reči…

Krenula ja sa grupom poznanika , autobusom na Orijent

Klaj klaj, dugi put I ja pridremala, dok dlanom u dlan,  granica. Da uzmem pasoš,  otvorena tašna. Da ne duljim,  dokumenta  ostala, a novac… ko zna kako ispario… Lepota…

Istambul.

 Malo sam se čudila  što su u toaletima  one  česmice tako nisko, jedva da operem ruke…

Moja plava kosa, malo  razbarušena od puta je izazvala interesovanje,  piljili su kao da nikad nisu videli žensku. Posle se ispostavilo da nisu piljili u kosu, nego u  bluzu koja se raskopčala…

Istambul,  mešavina istoka I zapada, kultura, a tek radnje, pamet da ti stane.  Ušla sam u radnu koja je prodavala kožu, s obzirom da nisam imala novac, onaj jadan čovek se uzalud trudio. Doneo je takvo brdo  jakni, sukanja,  prsluka, da sam skoro zaplakala što ih ne mogu sve poneti. Na kraju mi je poklonio kajš, I rekao da  dodjem opet, jer su u medjuvremenu  neke  turistkinje ušle u radnju,   kupile  mu sve one  “moje”  jakne.  Prodavac kaže da sam mu  prva mušterija i donela sam mu  sreću…

Malo mi je smetalo  što u restoranima donose fleaširanu vodu, otvore I  prevuku dlanom  po otvoru… valjda da je prebrišu…

Harem me je  razočarao, mnogo lepše izgleda u američkim filmovima… Zatvorila sam oči  i zamislila  vrcave plesačice…

Mora da je bilo  dobro zamišljanje, jer sam uveče išla u neki bar gde su  trbušne plesačice igrale uživo… Nije to ništa naročito,  učila sam taj ples kad mi je  kilaža  zapretila…  Naši muškarci kao das u svi dobili bazedovu  bolest, oči  sui m  se ragoračile,  prstima su uhvatili sto, I  prestali su da dišu…

 Pogledah i ja, šta ću…

 Devojka  tajanstvena osmeha,  šalom preko  grudi, prozirnih  šalvara, sa feredjom koja je isticala oči I  kosu  gustu, tamnu kao  noć, lelujala je  izmedju stolova…  Njeno telo se gibalo u taktu muzike,  nežno, opojno,  ritam muzike je postajao sve brži, telo se uvijalo, dozivalo,  nudilo…  ruke  je pružala zamišljenom  ljubavniku,  a svako se osećao kao da igra samo za njega…  A žene su se poistovetile sa njom, osećajući  sebe  u toj ulozi…

Prelepi mostovi,  more koje kupa  vile, ulice pune  automobile…  parkovi … Istambul je grad koji se mora videti… Kad se vidi, zauvek ostane u srcu sa željom da se ponovo poseti…

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu