AnaM

Beladona u Beogradu
2009/07/24,07:51

 

2.

Noćas sam arterila na neku smešnu planetu.

 Mogla sam da padnem u more, ili da se srušim na neku planinu kad mi je nešto otkazalo, pojma nemam šta, ja samo pipkam dugmiće.

Izgleda da sam nagrabusila, odavde ću teško da izadjem, stanovnici ove zemlja ne mogu ni u najbliži komšiluk bez neke gomile papira za koju ima treba još veća gomila papira. Strava, nikad oni neće u Svemir.

Nema veze, bar ću da proučim njih i njihove običaje.

Vrućina, posle Svemira je grozna, +42 u hladu, moram nešto da pojedem. Prišla sam nekom simpatičnom društvu

-Dobar dan blogeri, nešto slavite? Ja sam BeladonaM primate li me?

Slavljenica, krupnih crnih očiju pogledala me je od glave do pete, milostivo pokazala na stolicu, onako sa visine.u žabu, ali bio je tu i jedan princ, pokvario bi planove poljupcem, garant.olicu, ukočila sam se, već sam htela  Ukočila sam se, već sam htela da je pretvorim u žabu, ali bio je tu i jedan princ, pokvario bi planove poljupcem, garant. Onda se nasmejala, lice joj se ozarilo...zgodna ženska, moram da pripazim na svoje obožavaoce.ska, moram da pripazim na svoje oilo da je ta crna rupa bila samo jedan podzemni prolaz ispod Terazija, te nekako prež Srećom pridje kelner, neki bloger, ma šta to značilo. Mislila sam da kelneri donose hranu, ovaj je pričao o nekom fotošopu???

Dodje najzad i hrana na neki smešan sto. Sad ću da probam tu srpsku kuhinju. Naručila sam tartufe, indijski orah, pirinač sa algama, pošto ja ne jedem ništa što je živo trčalo ili plivalo.

Kad ti počeše da okreću onaj sto... jedva se dograbih hrane od onog silnog okretanja, kao da me oborila vasionska oluja... Posle sam videla to je neki Hong Kong, i ne jedu priborom za jelo, nego nekim motkicama ubacuju hranu u usta, kao kad nestane goriva pa ložiš peć ugljem, to  mi se dogodilo jednom kad sam skoro upala u crnu rupu... posle se utvrdilo da je ta crna rupa bila samo jedan podzemni prolaz ispod Terazija, te nekako preživeh.

Na kraju su joj davali neke kutijice, zovu se pokloni, ništa nisu valjali. Nije dobila ni prah sa Sirijusa, ni vulkanski kamen sa Jupitera, samo neke kutijice, nešto što miriše na drški i šareno je, čak su joj, primitivci dali i neke knjige. Molim vas, ko još čita sad u Svemiru? Dobila je i nešto iz Pariza, neku vodicu koja se stavlja iza ušiju...to moram da probam, muški primerak prevrće očima kad pridje ženskom primerku sa tom vodicom. Oči mu postaju veće, i ne samo oči. Sve je bilo zavijeno u šareni papir, to bi još i mogla da iskoristi za davanje signala.

Kad je bilo najlepše, bio je kraj, jer je slavljenica bila rasprodata i dalje. Šta li mu to znači?

Pominjaše i neki bal. Nije bal vampira, proverila sam... sigurno nešto dosadno... Kaže dvoje se uhvate, i jedan drugog gura po podijumu, a neki sve to gledaju i prave buku, koju zovu muzika.

Reda radi sam ih sve pozvala da me posete kad odem na svoju planetu...znala sam da neće doći, pominju neke pasoše i vize...krste se ili govore neke reči koje samo mrmljaju mršteći se... Čudan svet... ti ljudi...

BeladonaM se vratila
2009/07/23,12:57

BeladonaMs brzo dosadio, pa ga je šutnula na neku planetu gde ga je neka domorodka upotrebila za turšiju.

okolnosti ostane neuda

 

1.

Beladona je svemirka koja je zalutala na planetu Zemlju, tamo proučavala ljude i oni nju. Naletela je na šašavu AnM zaljubile se obe u istog muškarca. Beladona je iskoristila svoje sposobnosti i pretvorila ga u kaktus.

AnaM je bila ogorčena, jer sad kaktus nije mogla nikome da nabije na glavu, tako da je rešila da sticajem okolnosti ostane neudata.

Beladoni  je kaktus brzo dosadio, pa ga je šutnula na neku planetu gde ga je neka domorodka upotrebila za turšiju.

O njihovi daljim dogodovštinama  kasnije, ako se AnaM ne predomisli.

Ma, ko je pita, ima da piše kao bela lala, a ne da hvata zjala...

Cmokić


AnaM na rolerima
2009/07/18,01:43

Roleri, napisano po narudžbi:)

 

Kad bih izmišljala doživljaje možda bih napisala nešto ovako

 

Popodne je bio vreli dan..Vikend je počeo, a ja paćenica sama kao siroče, nikav plan.

E, neće, ima da se zabavim, ima da krenem sama pored Dunava, pa pravo do Ušća.

Obukla sam bele pantalone, omiljenu zelenu majicu i krenula.

Kod hotela (kako li se sad zove) Jugoslavije stavila sam rolere,  popravila kosu, bacila prezriv osmeh na ostale i podignuta nosa gracilno poletela put Ušća.

Gracilno?

Prvi korak mi je uspeo, klizim kao balerina, neko kućence veselo maše repom, ja gledam naravno gazdu, kučence u moje noge i i i ... balerina se pretvara u avion, luping i jurim...

Ne znam kako ni zašto sam skrenula sa staze, saplela se na neku klupu koju je meni za inat tu neko stavio... i jurim dalje, preko neke trave (što je ne pokosiše) pravo prema Dunavu.

Niko i ne pokušava da me zaustavi,a ja gledam splav koji se približava vrtoglavom brzinom, i mislim, samo da upadnem u onu prljavu vodu, a ne na splav..ima da se unakazim za čitav život, a pričaće svi sa keja i svojim unucima kako su se smejali.

Neki pecaroš mirno meditira , zabačeni štapovi  lelujaju na talasima, sekundi jure.

Tras-Bum

Padam preko neke stoličice, bele pantalone dobijaju braon fleke,( ma, nije to, od zemlje), sedim zabezeknuta na podu, ne smem da se pomerim bojeći se da sam nešto polomila.

Sad da je bajka, naišao bi princ, pružio mi ruku i na belom konju ( može i na belom brodiću) odveo me u svet snova.

Nije bajka, pecaroš  me klepi po glavi što sam mu preturila  kanticu sa ulovom, a neka žena  se pakosno nasmeja i dobaci

-Tako joj i treba, svakoj čorbi hoće da je zaprška

Kupaći kostim AneM
2009/07/09,00:18


 

Na plaži se odmah vidi ko je muško, ko žensko...

sram vas bilo, nije to,

 nego kupaći kostim.

 

Muškarci i pripadnice ženskog pola se potpuno drugačije ponašaju.

 

Nikako ne mogu da rešim tu zagonetku.

 

Sasvim malene devojčice, tek prohodale, nose kostime iz jednog dela, zatvorene do grla, čak i male rukaviće, suknjice, nešto kao u srednjem veku.

Kako devojčice rastu, što po godinama, što po kilaži, kostimi postaju sve manji. Obline se sve više pokazuju, u sve manjim kupaćim, da bi u jednom trenutku kostim gotovo nestao, a mnogima i nestane kad bi to najmanje trebalo očekivati.

Kod muškaraca je to sasvim drugačije.

Oni sasvim mali idu golišavi ponosno trčkarajući po pesku i utrčavajući u vodu. Što su stariji kupaći im postaje sve veći. Sad i tu postoji problem, nogavice dostižu kolena, a kostimi pomalo liče na one sa početka ovog veka.

Zašto je tako, ko zna, ali neću da vam priznam u kakvom sam se kostimu letos kupala...

samo ću da priznam,

pocrnila mi je veća površina tela...

AnaM zaveo Giros
2009/07/03,00:55


 

Morska obala.

Telo mi gori. 

Da li od Sunca koje je upeklo, ili od vatrenih pogleda jednog Girosa Halkidikisa.

A on?

Mora da je Apolon tako izgledao.

Preplanulo telo, nauljeno da se vidi svaki biceps, triceps( ima li četvrseps?) Tamne oči kao da probadaju. On zna kako izgleda, pa se svaki čas protegne, prošeće po plaži, a ženskice samo trepću kao svrake na jugovini. Ja ne trepćem, oči  mi ispale, pa ne znam gde pre da ga pogledam.

Ruke mu onako grube, kao da je drvoseča, koža kao da tuca kamen, a usne, ma boli glava. I zabole me glava, ali šta da se radi, takav neće mene ni da pogleda.

Zamišljam te ruke na telu, osećam kako me dodiruju prsti, prelaze preko lopatice, spuštaju se niz kičmu. Stegla zube pa ne dišem, a neka vrelina mi ne da da progovorim. Ne mogu više, trčim u vodu.

Giros se diže, uzima loptu , smeši  mi se, i maše rukom. Pravim se da ga ne vidim, hladna voda me otreznila. Bacila sam se  naglo i dozvala pameti.

On pliva iza mene.

Šta sad?

Sve je bliže i bliže, nije baš neki plivač, usporavam. Osećam mu dah, tu je, sad će da baci loptu. Da li da je uhvatim? Mnogo je zgodan. Treba li da se prenemažem i da ga pustim da se malo više potrudi?

Mislim se ja mislim, i....

Prodje ti  on pored mene kao pored Turskog groblja, i otpliva ka jednom smedjušanu koji mu aplaudira kao da je preplivao La Manš. Smeju se i grele, dobacuju jedan drugom loptu.

E AnaM  opasna ova muška konkurencija... plivaj dalje, daleko je Amerika...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu