AnaM

Upornost
2011/11/26,19:31


Navijam  za mecu, hoće  li savladati ovog džina?

 

Neki  put u  životu ne znam ko je jači, čovek ili medved??

 

Možda to zavisi od čoveka, ali i od medveda.

 

Za koga  da navijam??

 

Blic
2011/11/21,17:00

 

 

 Nije važno  što  se ne vidi šta piše,  ali  strašno sam  se uobrazila kad je na četvrtoj strani izašao  moj  članak. Pokušala sam  bolje da snimim, ali,  AnaM i nije baš neki stručnjak za  slikanje:))

Teško je biti žena
2011/11/20,10:20

TESKO  JE  BITI  ŽENA !

 

Treba da misliš kao ČOVEK,

treba da se ponašaš kao DAMA,

treba da izgledaš kao DEVOJČICA,

treba da radiš kao KONJ !!!

 

Dobro jutro
2011/11/19,16:00

Stidljivo zima zakucala na vrata.

Priroda se zaogrnula   belim  omotačem...da se ugreje

Listići se smrzli u  lepoti maglovitog  jutra

 

 Ja  više volim  kaficu u toplom kafiću...

SRK...

Infarkt i AnaM
2011/11/15,15:55

Srčani udar

Zvrrrrrrrrr..rrrrrrr... ding dong... ding dong zvrrrrrrrrr... to mije staro i novo zvono udruženo rade...

-Evo idem , idem gde gori?

-Dolazi brzo u garažu, od ove kiše ušla voda, treba da se kola izbace napolje.

Zgrabim mantil iz ormara navučem ga i pojurim niz stepenice. I...  tad osetim ... bol.... Tup, bol koji je počeo negde od ramena, pa se proširio prema levoj ruci. Tup, pa oštar, isterao mi je vazduh iz pluća. Počela sam da dišem kao riba kad je izbace na suho, a kroz glavu milion misli.

Znači to je to... tako se umire... sad ću da se srušim, i nema me...

-Šta gnjaviš, guraj kola napolje.

Taman je bol prošao, možda neću da umrem, nagnuh se na kola da ih poguram, kad ponovo... Prebledela sam od straha, graške znoja po čelu, molim se u sebi samo da umrem odmah  da me se ne dočepaju u bolnici... Znam da treba da mirujem, ali neću valjda da sedim u garaži punoj vode.

Kad umirem, neka bude dostojanstveno, podigoh glavu, isprsih se i korakom manekenke prepličući noge kretoh natrag.

I sve prodje, baš sve.

Tek sad sam se uplašila, pred smrt svakom je dobro.

Opet me probi znoj straha, udjoh u stan, i polako, onako kao kad umirete, skidoh mantil... a iz njega ispade vešalica koja mi se zabijala  u ruku i rame...

Ništa od infarkta, još će da me trpite...

Konkurs
2011/11/07,15:05

 


 Objavljujem  konkurs za najbolju kuvaricu  bloga.

Mislim da meni   pripada  prvo mesto., bez  lažne skromnosti, ali  ako  bude više kandidata priznajem  sud bloga.

Kad  nešto skuvam, dobijem  kompliment: Fantastično.

U  prilogu   je slika jedne  moje kreacije, koju  često pravim.

 

Kalendar za 2012
2011/11/07,10:16

 Ideja  Biljanak kalendar za   nastupajuću godinu

Januar, mesec  kad  sam  se rodila, Potržila  bih  ovako nekoga  da me greje

Februar je stvoren  za skijanje, 

Mart je da me potseti da sam  žensko

April mesec  za ljubav

Maj,  poželeću, poželeću

Juni,   moja  želja se ispunila, idem  na more sa svojim  princem

 

Skromna sam
2011/11/07,09:00


Nije važno gde si,  nego sa kime si.

Naročito ako je ovako nešto  pored tebe, pardon, sa tobom.

Tabanje muškarca
2011/11/04,19:18


Ušla  je u sobu dok  je  muž sa nekim  razgovarao. U   ogledalu je videla  njegov  lik, nasmejan, vedar veselo je  objašnjavao nešto   mašući  rukma.

Čuo ju je, susreo se sa njenim  pogledom  i  naglo prekinuo vezu.

-Ko je to bio?

-Ništa važno, posao.

Žena   oseti  to, možda ima  neko  šesto  čulo, možda je  to  iskonski  instinkt, zna  kad  gubi svog  muškarca. Na izgled sve je bilo u redu. Zajedno  su  išli  kod  prijatelja, u  kupovine, zajedno su  odlučivali o onim  nevažnim  sitnicama koje  život znače. Ona  je osećala da ga  gubi. Nije umela  to sebi da objasni, ali  više nije  bilo ono od ranije.

Naravno, ima drugu ženu, odmah je pomislila. Znala je da postoji druga. Našla je   nepoznate cigarete u  njegovom  džepu, neke  karte za koje je tvrdio da su  od odbojkaške  utakmice, u  notezu  su  bili neki  brojevi  koji joj  nisu ništa značili,  mobilni  više nije zvonio,  samo vibrirao. Osećala se kao  lopov  dok  je  istraživala,  grozila se onih  koji  nepoverljivo preturaju  po tudjim  džepovima.

Nije  živela u  Americi  da najmi privatnog  detektiva, a i od kojih  para.

Ostavio je   telefon  na stolu i otišao u kupatilo. Počeo je  da   se pomera, očito neko  zove, kolebala se da li da uzme  mobilni,  on  je  ušao u sobu, zgrabio ga.

-Da. Kad? Sad?? Odmah dolazim. Sačekaj  me.

-Negde ideš??

-Hitno me zovu, vratiću se kasno, ne čekaj sa večerom.

-I ja izlazim, daj  mi  ključeve kola.

Pružio joj  je  ključeve i odjurio. Krenula je. Kola  nisu  reagovala na  ključ. Videla je da  odlazi prema parku. Potrčala je da ga pozove, da kaže, to nisu njihovi ključevi. I onda ga je videla.

Te večeri je bila magla, na ulasku  u park  nikog nije bilo. Neko ga je čekao. Vitka  figura, kratke  kose,  pružila je ruke   njenom  mužu,  kao da ne  može da  dočeka da ga zagrli. Više je osetila  nego videla kako im  se usne dodiruju. Zagljeni  krenuli su ka spomeniku u centru  parka. Svetlo se tek  naziralo  kroz  maglu. Osetila je bol  u srcu kao da  se oštar  nož zabija, tup grč u  želucu. Savila se malo napred kao da hoće da  udahne vazduh. On  je ne voli, on ima drugu,  više nije njen.

Portčala je prema njima, pokušalča da ih  razdvoji, da ga otme od te besramnice. Uhvatila  ju  je  za rame

-To je moj  muž.

Zagrljeni par se okrenuo. To nije bilo lice devojke  koje  je očekivala. Njen  muž, njena  ljubav   ljubio je, grlio svog  najboljeg druga. Protiv  žene  može da se bori. Ume. Šta da uradi sada, kad njen  muž voli drugog  muškarca?? Podigla je ruku, učvrstila  prste, svu snagu unela  u šamar koji će opaliti. Kome? Njemu ili njemu? Ruka je pala...savila je glavu, okrenula se i otišla...

Dilema AnaM
2011/11/04,13:18



     Noć. K'o i svaka druga. Topla postelja. On i ona u krevetu. Ne, nije on nju zagrlio, zagrlila je ona njega. Tako više vole. Spavali su, dubokim snom. Posle nekog vremena zavibrirao je telefon na noćnom ormarići do nje.

 SMS.

Probudila se.

 Osetljiva je na zvukove.
     Provukla se lagano, i uzdigla se, onako da je više u sedećem položaju. Uzela telefon i pročitala poruku. Pogledala ga  je, gledala je kako mirno spava, nije  se probudio, samo se malo  promeškoljio i nastavio  da spava.

Počela da kucka poruku. Zastala. Obrisala. Opet pogledala u njega, pomilovala ga nežno po kosi. U pogledu joj se moglo prepoznati puno ljubavi. Napisala je nešto brzo i kratko. Legla je nazad, zagrlila ga ponovo.
     Nije mogla zaspati. Misli joj nisu dale mira. Kao da je bila u nekoj dilemi. Prolazi vreme, prolazi. Poljubila mu je čelo, pomilovala kosicu. Okrenula se na drugu stranu, ali ni tako nije mogla zaspati. Legla na leđa, tako je još gore. Gledala je u plafon, gledala, gledala. Prošao je već jedan sat.
     Ustala je ponovo. Hitro uzela telefon i sročila još jednu poruku. A ona je glasila: "Sutra u 8h, u istom hotelu. Znam  da je on  i tvoj sin, da imaš pravo da ga vidjaš, ali  me  boli  tvoja   izdaja  I svako vidjenje sa tobom   osećam  kao novi udarac. Ostaviću  ga u bašti sa poslastičarnicom.

I budi  tačan.

Dolazim  po njega u 20h. Ovo je stvarno zadnji put, odlazimo  iz zemlje.

U autobusu-dva vidjenja
2011/11/03,18:01

 

 

Volela  ga je. Svaka  njegova poruka  bila je melem za njene  rane. Milovala  je   mobilni kao da je njegova  ruka. Trzala se na zvuk poruke i ljutila na neku drugaricu  što  se sad javila. Svaka  poruka , svaki  zvuk telefona  bio je  prvo ubod  u samo srce, pa  milina i osmeh. Volela   ga je, ali suviše ponosna  da oprosti,  suviše ljuta  na  njegove  laži nije se usudjivala  da još jednom popusti i preda se njegovom  zagrljaju. Tako ga je želela...  Zatvarala je oči i videla samo  lepo, ali  kroz  život   ići zatvorenih očiju je teško, gotovo nemoguće.

I tada ga je čula....... Razgovarao  je sa prijateljem. Ceo  autobus je mogao da čuje njegov smeh. Bio je kao uvek pun sebe.

Sluša dragi glas i ne veruje. Steže  čvršće   šipku, boji se da ne padne da je  otrovne reči ne povrede. Sluša   strele  koje On odapinje. Još jednom   čvrsto  steže šipku I  odlučno kreće napred.

Prolazi   kroz autobus,  gura se  sa ljudima panično se bojeći da  će  izaći na sledećoj stanici,  jednoj  ženi  staje na žulj, ona se obrecnu: prostačo nije ti  ovo tvoj  tor sa ovcama... nekog  mladića, koji se zaneo  slušajući muziku,  gotovo sruši i nadje se pred njim, pred svojom ljubavi,  pred čovekom  koji joj  je  još uvek značio sve.

 Preplavi  je ljutinja, seti se  svih  njegovih  laži,  žena  koje  je ljubio usnama koje su nju dodirivale,  i oseti val  kako se penje njenim  telom, žar  je plamtila  razlivajući se njenim  venama,  zaslepljivala je,  ništa više nije  čula ni videla,  samo  njegove  oči  koje   je  iznenadjeno gledaju,  samo njegove prste koji čeličnim  prstima   stežu  šipku  busa, kao da hoće da je istrgnu. 

 Iz daljine   začu svoj  glas i  panične povike  putnika...  i…   udari ga svom  snagom  svoje male  pesnice. Sve  što je osećala  slilo se u tu  pesnicu, dajući  joj  snagu  za koju nije znala  ni da  postoji u njoj.

 Gledao ju je  jedan  trenutak ne verujući svojim  očima,  gledao  ju je onako lepu, zajapurenu,  nemirnog čuperka  koji se izvukao  iz njene   uvek besprekorne  frizure,   oseti neku   slabost u nogama, i pade na pod  busa. Doktora, povika neko.

Ja sam  doktor reče i udari ga još jednom, popravi onaj  čuperak  kose,  podiže nos i dostojanstveno izadje iz busa. Pratio  ju je aplauz  putnika, i  čovek  zabezeknutog lica ...

 

 

 


Priče smo sanjarenje i ja pisale na zadatu temu, pojmovi zajednički: razlaz ljubavnika, susret u autobusu. Evo šta je ispalo.

 

Susret
2011/11/02,22:27

Malo pre sam  te videla. Prošao si pored mene,  nisi se  ni okrenuo. Imala sam želju da ti  pridjem, da te dotaknem, ali nestao si  dok sam  se snašla.Sećam se vremena kad sam  te prvi put poželela, do bola.

Kad bi znao koliko te želim. U noći kad se sve smiri,  kad  mrak  zavlada  gradom i ne čuju se više  zvuci zakasnelog  prolaznika, ni lavež uličnih  pasa, zavučem  se u  krevet  ugrejem i počnem da maštam  o tebi. Zamišljam  da si moj,  da  smo stalno zajedno, izlazimo u društvo, putujemo na more, lutamo ko zna gde.

Sećam se one  večeri kad  si postao na  trenutak  moj. Kad sam   prvi put osetila tvoju snagu, miris, kad si mi se predao. Izašli  smo  u neki  kafić, muzika je svirala pričali smo viceve. Društvo je  pilo više nego obično. Dok je moj  dragi  naručivao   bocu za bocom  vina, ja sam  pila  coca colu i maštala o tebi. Da sam  podigla pogled  mogla sam  da te vidim kako stojiiš na ulici sam. Da li si  tada i ti mene poželeo ili  ti je bilo svejedno??

Ostali smo  duboko u noć, zora se približavala, osećala se jutarnja rosa. Naježila sam  se na izlasku, da li si još tu, da li me čekaš. Neko je  pijano  galamio

- AnaM  drži lepotana,  pokaži ko je  gospodar.

Pogledala sam  sve, da li  vide  koliko ga želim, niko nije obraćao pažnju na mene. Osetila sam  ruku na ramenu, i  hladan  metal u ruci, ključevi. Uzdahnula sam  skoro  bolno, večeras, večeras ćeš  biti moj. Svi  su se smejali dok sam  drhtavo  prilazila tebi. Kako si velik, učinilo mi se da ne smem, šta ako nešto  pogrešim, ako  ti se nešto dogodi. Ne, ustuknula sam, neću. Onda sam  opet pogledala u  nasmejana lica  oko sebe, jedno ozbiljno, mirisali su na alkohol,  i odvažno sam  mu prišla. Skinula sam   jaknu, bacila je  negde otraga i  dotakla te. Prvo lagano, samo  malo, tek da te osetim, tek da znaš da sam  tu, a onda  sam  stavila obe ruke na tvoj  volan,  dala kontakt i pojurila  praznim  ulicma. Preo si kao mače, jer ti i jesi  veliko mače, jaguar je samo  mače.

Danas sam  te videla,  zaglavio si se na Gazeli, baš kao i ja. Htela sam da ti mahnem, ali  tvoja kolona je odjurila sa 10km na sat. Da, nikad neću imati jaguar, kažu kola su  kola, važno da te negde prebace, ali, onaj jaguar nije imao čak  ni broj kao  ostali  smrtnici  nego tablicu  Bg*PETAR

 
Gitara
2011/11/01,15:37
-->

Volela sam    u sumrak da  sedim  na obali mora i slušam  gitaru. Misli  bi  mi  lutale, snovi  bi postajali stvarnost.  Gitarista je uvek imao crne oči  i  očaravajući  glas.

Gledala sam  ni sama ne znam  koliko  puta njegove duge prste kako  dotiču  žice,  slušala akorde  koji  noći  daju  tajanstvenost i čar.

-Hoćeš li da te naučim  da sviraš?

-Ne znam  da pevam.

-Ti ćeš da sviraš, a ja ću da ti pevam.

Sreća je preplavila moje srce, osetila sam  da bih mogla da poletim.  Skoro  pobožno sam  uzela   gitaru  u  ruke, sela na stolicu,  zagrlila je nežno kao majka svoje čedo, oči sam   malo  zatvorila, onako  kroz trepavice svet izgleda lepše, a i seksi je.

Leva  ruka gore, desna  dole.

Udarila sam  nežno  po  žici

-Neeeee... polako, iščušpaćeš sve žice.

Otvorila sam  oči jer sam osetila  bol  u prstima leve   ruke. On je  gurao  moje   prste  po nekoj  žici, čvorovima,  nečem  šiljatom, i stalno vikao  nežnije... nežnije...

Trudila sam  se, baš jesam, sve mi je prste skoro polomio, ali od muzike ništa.

...a tako lako izgleda kad neko drugi svira.

Ušće , Beograd, nedelja, 30 oktobar
2011/11/01,12:00


Na putu  za Zemlju svratila sam  na jednu  planetu u  blizini Myra sazveždja. Predivna  planeta,  greju je dva Sunca,   trava  se   plavi, a more  ljubičanstveno. Potseća malo na  vašu  planetu, samo  joj  stanovnici  drugačiji. Kad kažem stanovnici  to su oni koji misle da su pametni.

Na toj  planeti  ljudi su  kućni  ljubimci, a njihovi  vlasnici kuce i mace. Neki  ljudi uživaju sa svojim  gospodarima  po  luksuznim stanovima, jedu kavijar i  piju ptičje  mleko. Problem je kad   dosade  svojim  vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona  dugo ljubi, mazi svog  ljubimca čoveka,  onda ga   još jednom  pomiluje,  ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari   kuce su  oštriji, izbace   tog čoveka  zbog nekog letovanja ili službenog puta.

Na ulici  čovek  ide od kontajnera do kontajnera, onako  razmaženom  mu je  hladno, nema  gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav.  Počinje da se udružuje sa   sapatnicima iste sudbine.  Tu nastaje problem.  Neke mace  se plaše  čoveka da ne bude nasilan, a neke  kuce znaju da ga napadnu iz  čista mira, tek da vide kako  čovek beži pred njihovom  moći.

Postoje i dobre kuce  koje  hoće da udome  te sirotane,  ljude.

Na tako dobre  kuce sam   naišla na  toj  planete, sazveždja Myra.  Svojoj  dečici  malim  macama i kucama uzeli su  nekog  čoveka  za zabavu.  Brinuće se za njega, potpisali su papire.  Prvo  ih  dobro okupaju, ošišaju i srede,  da liče na čoveka,  i naravno sterilišu ,  da ne liče ni na  čoveka, ni na  kuce, a taman  na mace.  Sterilni  ljudi srećno žive do kraja svog  života,  jedu,  spavaju,  goje se i nemaju  previše  želja.

Zemljani, ne  brinite za svoju  planetu.  Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu