AnaM

Iz galerije Ružice Lukić
2011/09/29,14:23

 

 

Mala šetnja  pored  uljanih  platna Ružice Lukić

Možda vam se dopadne nešto  malo drugačije na  mom  blogu...

 Ko zna  gde juri ovaj  voz u zimski dan.

 

 

Neobičan  buket cveća...



Na koga li misli...




Ko je za kaficu??














Da li vam se dopalo??
Žena je kao reka
2011/09/28,15:58

Žena

Žena je kao reka. Radja se  u bolu na izvoru života

Poneka je mirna,  pruža ruke svakom, kao  da  mostovima želi  da prebrodi nedaće

 Druga je tajanstvena, nestaje kao ponornica

 

Neka  neguje  lepotu

Voli i zabavu

 


Mnogi  vole opasnice

 

Neka  hita  svom  večitom ljubavniku kao Sava Dunavu

 


Ali  cilj svake reke, svake žene ja  mirno more...

 

hm... može i ovakva luka

 

jer žena je ipak samo žena...pusti  reku...

 


Ljubav je prevarantkinja
2011/09/27,21:57

Ljubav počinje  lepršavo

 

 

bukti kao vatra

Vodi nas u beskonačnost

 zaledi  i nestane

Jer

U ljubavi  gubi  ko više voli


Jesen stiže, dunjo moja
2011/09/26,11:18

Jesen


 

Zlatno  lišće  treperi sa drveća,  zasipaju nas  jesenje boje

Oko nas  plodovi leta

 

 

I grad je osetio vatromet  boja jeseni

 

I plodove naših navika

 

Šta reći, šta uraditi?? Možda ovo  upotrebiti i   

 

 

Ljubav
2011/09/25,18:42

Osećajni  post

 

Ovo je post o osećanjima.

Ili

Kako sam  se spremala da zavedem jedne crne oči.

Napisala sam  meil

 

Pokušala sam  da ti objasnim, ali ti ništa. Trepćem  kao svraka  na jugovini. Možda nije  uspelo  jer  kažeš da svrake  prljaju krov  šupe.

Sve sam pokušala, odkad me je onaj brljivi Kupidon pogodio svojom strelom, a i on, mogao bi nešto savremenije da uzme... strela... a i nišandjija je, mani ga... umesto u srce, pogodi me u d..., sve me boli...

 

 

Tepala sam ti, pisala pesme, samo što nisam sa gitarom pod prozor došla... to bi sigurno voleo... ali se bojim da zapevam, tek tad nemam šanse... uostalom   to ti radiš meni  pa bih ispala  imitator.

E sad, reče mi jedan da ljubav ulazi kroz stomak.

 


 

 Prase mi pobeglo sa ražnja, nema veze,  projara lepo miriše, ako se ne zanesem, pa izgori... onu jabuku ne mogu prasetu da stavim u usta, pobeglo... ali ću je tebi nabiti, ako izjaviš da podvarak nije dobar.... A raspaučiću te metlom... jel može usisavačem, (metlu ću da zajašem) ako izjaviš da je torta nagnuta nastranu, da se ne zove nekim zvučnim imenom ili da više voliš baklave...

Da li sam dovoljno osećajna? Da  li dovoljno treperi  moj  glasić??

Vreli poljubac sva sam se izgorela od osećanja,

 ili možda od šporeta, vreo je ...skoro kao ja....

 

AnaM

 

Nije lako  izjavljivati  ljubav, a tek  kuvati da  se dokaže... uf...uf... Idem ja   onu staru metodu,  pokušaću da budem  slabašna, nesposobna, nezaštićena,  plavuša  koja  se   boji da iz  mraka ne iskoči nešto straaaašnoooo.

To jedino  pali  kod muškarca.

 

Nije lako biti fin
2011/09/23,10:30
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Nije lako  biti fin

Najzad je postala neko,  dobila je  novac. Sad, ne bi se moglo reći da je novac stigao  na lutriji,  još manje da je neko nasledstvo, ali, zamislimo da ga je zaradila.

Duboko je uzdahnula, kupila  kuću sa  malim  krovićem na svakom  prozoru i  lavovima na ulazu. Na  bazenu je  bila skulptura delfina, što ju je oduševilo. Jedva je poverovala da  delfin  nije riba, i odmah ga je izbacila iz bazena.

Savetovali  su je  diskretno da uzme  arhitektu za uredjenje kuće. Naravno da nije pristala sve dok  joj nisu  kazali da  to svi otmeni rade.

Arhitekta, kao arhitekta, srušio lavove,   doveo baštovana i  uredio kuću.

Nije se složio  sa njenim  kupovanjem  knjiga, metar i deset  da se slaže sa tepihom, tomovima Dostojevskog . Nabavio neke  dosadne knjige koje ni u snu  nije mislila da čita, ali priznala je, lepo će da deluje kad  dodju  gosti.

Ode arhitekta, i  ona se razbaškari.

Svaka žena nešto doda u stan,  svoj pečat. Dobila je na poklon  ogromni  zamrzivač, sandučaru pun   mesa. Ponosno ga je stavila  u dnevnu sobu da svi  vide kako je  vole. Prekrila ga je  ćebetom . Stavila je  fotografije  na zidove u debelim  ramovima  a  na stočić vazu sa  ružama, od svile. Okrenula se zadovoljno, sad na nešto  liči soba.

Arhitekta je svratio posle  tri dana. Siroti  čovek,  kažu u bolnici  biće mu dobro, mlad je, preživeće taj infarkt, ili  što reče

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4


Prijateljima sa bloga i ostalima
2011/09/10,13:21

      

Svim svojim prijateljima koji su mi u posljednje vrijeme slali "dobre želje", pisma sreće, male anđele ili obćanja da će se dogoditi čudo poručujem:

  Učinila sam što ste mi rekli,

proslijedila sam razne mailove na 1.000 999 adresa, upravo kako je pisalo.

Јоš uvijek čekam dа sе dogodi čudo

NIŠTA SE OD TOGA NIJE OBISTINILO !

Ubudućе - šаljite isključivo novac, čokoladu, sladoled, torte, šampanjac,  karte za pozorište ili za putovanja, tako nešto....

Hvala ! 

 

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
VODA
2011/09/06,10:42

VODA

Mediterraneo me je inspirisao, hvala

Suza u oko,  borila se da  ne izadje, a onda lagano slivajući se kapnula na ruku. Pahuljica je veselo  lepršala   po vazduhu, a dete   se smejalo  loveći  je. Bolesnik    je ječao u snu, i blago mu je usne  nakvasila  gazom.

Reka razivena  ravnicu, snaga  bujice,  lepota  mora, veličanstvenost okeana.

Vodo, ti  tako lepa,  tako  čista, ti stvoriteljice života. Neki  put  bezazlena kao dete, neki  put snažnija od lava, ali uvek tu.

Ne  trpiš nikakve primese, jer  tvoja  lepota je u tvoj čistoći.

Najbolje  piće  na svetu, izvorska voda. Može se umreti u pustinji, a samo nekoli  tvojih kapi vraju nas životu.

Šume , pluća  planete uništavamo, a voda, naš život, sve je zagadjenija. Jednog dana  neće biti  bogataš   koji ima  dijamante i zlato... jednog dana  izvor  će biti sve.

Čuvajmo našu planetu, nemamo druge...toliko nam poklanja, ne uzimajmojoj sve...

 


 

Razgovori umilni parova
2011/09/04,15:52

 

 Meni stiglo mejlom danas

Zatrpalo mi svu poštu, ko mi ga samo posla

 

 

 

*u Engleskoj*

*u Bosni*

 

*Dragi jesi li se umorio?*

*Jadan ne bio opet si se usafunjo!*

*Dragi hoćeš li i danas s prijateljima poslije posla na piće?*

*Ho’š se opet naroljat’ k’o i juče?*

*Možda da razmisliš jos o tome?*

*Jel to u tvom selu krave pasu pamet djeci?*

*Draga jesi li se odmorila?*

*Zmija više provede na nogama od tebe.*

*Draga dolaze li tvoji roditelji na večeru?*

*Hoće li opet oni tvoji starci na sijelo – sve mi popiše i pojedoše!*

*Draga, da li ti zaista tako misliš?*

*Je si li ti normalna pi*ka ti materina ma’nita?*

*Imamo dvoje predivne djece*

*Imamo dva hajvana, jedu ko krmci, a isto tako i uče.*

*Draga hoćeš li da ti napravim kaficu?*

*Ako ti je ja skuham biće ti posljednja!*

*Draga divna ti je ova nova frizura!*

*Opet si se frizirala! Ti imaš kosu samo da bi ti frizerka imala platu!*

*Draga posudila si moj aparat za brijanje da obriješ noge?*

*Jos mi jednom to uradi, frezom ću ti obrijat noge!*

*Draga hoćes li mi to bolje objasniti?*

*Gukni gusko, zoru ti jebem!*

*Draga ja se ne slažem s tobom oko toga.*

*Jebo sve ako si ti normalna!*

*Baš bi mi prijala romantična večera uz muziku. *

*Haj’ ti rasuči jufku, ali prvo meni naspi jednu rakiju i trkni kupi dvije
tri teretne pive.*

*Draga na koga je naše djete?*

*Koga si ovo okotila?*

*Bas si slatka veceras.*

*Slatka si ko ona Zekulja sa Milka čokolade.*

*Kupila si divne cipele.*

*Pa pi*ka ti mater’na, ti svake godine moraš po jedne cipele kupiti.*

*Malo bi se odmorio poslije ručka.*

*Ko me probudi nogu ću mu slomiti. *

 

 

 

Mala balerina
2011/09/01,10:06

 

Mala balerina

 

-Ne smeš da sečeš kosu, ako dodješ sa šiškama, nećeš više vežbati.

Sagla je glavu, prstićem  nešto  gurala po stolu i  prošaptala da se jedva čulo

-Staviću traku, neću  više da je sečem.

Zvuci klavira, vežbanje počinje, sati lete.

Sve ju je bolelo, ali  videla je  belog labuda kako gracilno  leprša  pozornicom i nastavila...

Bila je dete, sve je želela i lutku u kolicima, i malo mače i trčanje po parku i plivanje, ali balet, neki je bio najvažniji. Jednog dana, znala je jednog dana  biće  primabalerina i ništa joj više nije  bilo teško, nikakve vežbe, nikavo odrcianje.

Priredba.

Pravo pozorište.

 Scena u kojoj igra  pahuljicu.  Male  balerine  su   veselo trčkarale, bele haljinice  su  lepršale,  rumena usta su se smeškala. Bila je pahuljica,  pahuljica...misli su  letele.

Izašla je lagano na scenu, podigla ruke, prsti...osetila je veličanstvenost trenutka.. i podigla se na prste. Još malo, samo malo, na vrhovima prstiju pahuljica lebdi, ne oseća bol.

Aplauz...dug...dug... nova nada baleta je  rodjena. Srce divlje kuca, rasprsnuće se od sreće,  čuje ovacije, smeši se,  lagano se klanja i odlazi...

U foajeu svi su pričali o maloj slatkoj pahuljici, njenom  nastupu, o uspehu koji je čeka.

U garderobi, mala  balerina  skidala je  krvavu patiku, prsti  nisu izdržali,  i kao grmljavinu  čula glas

-Ti nikad više ne možeš biti primabalerina.

Nikad nikad nikad...odzvanjalo je... nikad... Trenutak  sreće pokvarioje sve. Da li je vredelo??

Mala balerina   je napustila vežbe, nikad više nije plesala.Beli  labud je dolazio samo  u snovima košmara, a ona  bi se  tada smejala u snu i radovala pružajući ruke...

Kad bi je danas pitali   da li je pogrešila ko zna šta bi odgovorila. Možda  bi se setno nasmešila i rekla da nije bilo sudjeno, a možda bisebi priznala, da, vredilo je, osećaj da smo nešto pokušali,  osećaj da smo se borili  za ono što želimo, veći je od neuspeha. Zato  popnimo se na prste, podignimo ruke i poletimo za svojim snovimase ispune...

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu