Ajvar je jelo.
Stoji u tegli i servira se uz pečenje.
Ženski rod deli se na dobre domaćice, ajvaruše, i one koje ga
ne znaju napraviti. Ne bih priznala da ne znam napraviti to
crveno, pekmezasto, ljutkasto i priznajem vrlo ukusno čudo, ni
slučajno. Onako, izdaleka, pitam kako se pravi i kompjuterski
ubacujem podatke u mozak. Peče se paprika, ljušti i ukuva sa
uljem dok ne nestane voda.
To je lako. Kupim ja tu papriku, ispečem malo nju, više svoje
prste. Oljuštim sve crno, a bilo ga je poprilično i počnem kuhati.
Sat, dva, tri, voda izvire iz one smese kao da je u šerpi
gejzer. Prska okolo, zid liči na mural nekog slikara budućnosti.
7kg paprike se stislo taman za jednu majušnu teglicu.
Za ručak iznesem slavodobitno ajvar na sto. Probam jednu žličicu,
paše uz pečenje. Tako, malo po malo, skoro svaki dan liznem tog
ajvara. Susjeda mi negde posle Božića kaže da oni već sve
pojeli, a ja se čudim, meni trajala do Uskrsa jedna tegla, a svaki
dan jeli… Posle shvatim, ne pravi se tako ajvar.
Sad više ne pitam nego gledam.
Posle nekoliko godina rešim da se upišem u te ajvaruše. Prvo sam danima obilazila paprike, crvene, jedre, ravne.
Kupujem.
Pečem satima, smučio mi se život. Kažu mora se raditi s
ljubavlju. Pokušavam se zaljubiti u paprike, napinjem iz petnih
žila. Gledam ih zavodljivo kroz trepavice, osmehujem se, uvlačim
stomak, a isturim prsa, zabacujem kosu, zavodim ih na sve načine.
One me gledaju kao krava mrtvo tele, ne raguju, a i ja nikako da
se zaljubim u tu gomilu crvenog užasa koja pravi haos u
kuhinji.
Teram dalje.
Ma dostičiću vrhunac kulinarstva, napraviću ja tebe. Gledam ih neprijateljski. Nećeš milom, biće silom.
Sve to treba staviti poklopljeno u neku šerpetinu da prenoći.
Naravno, nemam tako veliku, pa trpam u male, sve koje imam. Dva
dana jedem suhu hranu ili iz zamrzivača.
Ono crvenio čudo se sleglo.
Sad ga cedim.
Ni za to nemam dovoljno sudova. Probala na vešalice od kaputa,
spada paprika. Probala sa cediljkama za testeninu, čaj, male,
proćiće zima dok se ocedi. U zlo doba ocedi se…
Kuhanje.
Što ću, kupim šerpetinu za kuhanje. Kuham, sat, dva, mešam, opet kuham, mešam kuham, mešam. Najzad gotovo.
Ponosno trpam u tegle i u špajz.
Kad smo počeli jesti, jedna tegla jedan dan… i ode zimnica dok si trepnuo.
Svi imaju taj ajvar, samo ja ne.
E, nećeš.
Mogla sam birati kupiti u radnji ili na pijaci.
Kupim gotov ajvar u radnji. Računam, bar znam ko ga je pravio. Neka kontrola, kakva takva, je tu. Kasnije pročitam u novinama da ima sve spremno, samo da počne. Čeka se tek tri, četiri godine, ali samo što nije počela raditi ta famozna laboratorija za kontrolu namirnica.
Otvaram teglu kupljenog ajvara. Ono nešto meko, vodnjikavo, neslano, nepečeno, da platiš da ne moraš jesti.Da nije crveno, nego neke druge boje, na primer braon, asocijacija bi bila nezgodna. Bilo mi malo čudno što je tako jeftino. Ma biću ove godine ajvaruša, pa kud puklo da puklo.
Ajvar izručim u šerpicu, dodam ulja, soli, ljute paprike i mešaj. Za divno čudo, dok sam varjačom mešala i igrala čačača ono gotovo.
Za večeru došli gosti.
Iznela sam pečene prasetine i ajvar. Oduševili se. Ajvar položio ispit. Postala sam ajvaruša,sve dok ne priznam da nije moje remek delo.
Ne znam da li zbog odojka ili ajvara, tek pitaju kad ću opet praviti večeru.
Objavljujem konkurs za najbolju kuvaricu bloga.
Mislim da meni pripada prvo mesto., bez lažne skromnosti, ali ako bude više kandidata priznajem sud bloga.
Kad nešto skuvam, dobijem kompliment: Fantastično.
U prilogu je slika jedne moje kreacije, koju često pravim.
Prošetala ja pijacama i samoposlugama, pogledala novine.
Ne znaš gde je veća skupoća, a gde veća zagadjenost hrane. Dobro, ne kaže se zagadjenost nego modifikacija . Šta li misle pod tim??
Sigurno više nije moderno jesti ono što smo jeli mi i naši stari pa to treba modifikovati. Ruku na srce ni krinoline više ne oblačimo, a i konj je prestao da bude glavno prevozno sretstvo. Znači moderna hrana, savremena, kuca na naša vrata. Da kuca, razvaljuje vrata da udje i raskomoti se po rafovima...
Ne znam zašto, ali ja bih radje ono običnu, nemodernu hranu.
Rešila sam problem, zasadiću sve ekološki.
Uzela sam saksije, natrpala zemlju i posadila. U jednoj je krompir, u drugoj pet zrna pasulja, a u treću ću paradajz i krastavce, volim salatu.
Ne znam koliko mu treba za prvi ručak, ali do nedelje će valjda stići?? Sad sam mirna cele godine. Prijateljima ću davati za poklon hranu iz saksije, a ostaviću malo i za zimu...
Samo brinem da ne propadnu trgovci uvoznici i ostali koji žive na račun razno raznih modifikacija...
Svi pišu recepte, pa da ne mislite da ja ne jedem, evo jednog mog
Nekad je prvi u mesecu značio dolazak parica. Sada je to samo jedan dan u mesecu.
Odavno smo ja i moj novčanik u zavadi. On se buni što ga ne punim redovno, a ja što je večito prazan. Neko je tu kriv, ja sigurno nisam.
Sa karticom sam momentalno status quo, što će reći, nemam ko zna kakve kontakte sa prilivom, a bankari se raduju ostvarenim kamatama sa mojim minusima... bar neko da se raduje...
Elem, krenem ja put pod noge do prve samoposluge i tu se pomolim na ulazu, sveću nisam upalila, upalili je oni meni sa cenama.
Kolica sam odmah zaobišlla, i onu veliku korpu, što da se pretovarujem... i uzela onu što vole deca da guraju. U njoj nekako izgleda da si nakupovao mnogo stvari...
Prepipah jedno deset glavica kelja, pod namrgodjenim okom neke prodavačice i ponosno stadoh pred mesara. On se čisto obradova kad vide prvu mušteriju u 12 sati... Pokazah prstom na batake, ne moje, pileće, a možda bi bilo bolje da sam na moje, ko zna.
-Jedan celi!
On se verovatno iznenadi mojoj velikodušnosti i troškaranju, ali neka...
Ovo ste mogli sve da preskočite i sad recept, što kažu
Rp
Kelj prste da poližeš...
1 luk
Glavica 700gr kelja
2 krompira
Kim
So
Paprika
1 batak, pileći, nezgodno bi bilo od noja, treba velika šerpa.
Glavicu luka sitno iseckati, baciti na malo ulja, prodinstati. Dodadti iseckan kelj, oko 700gr, ceo, kad je bal, neka je sa muzikom. Oljuštiti dva krompira i iseći na komade, i ne misliti da je kilogram 100 dinara, plakali smo dok smo seckali luk... Sad tu nežno staviti onaj batak, i posuti kafenu kašičicu kima, malo začina, kao da solite, to je i onako samo obojena so, bez obzira koje ime da nosi. Malikce, pola kašičice peršuna, na vrh noža paprike, da ima zdravu boju, i krčkati dok ne bude vreme ručku. Ako ste u samoposluzi bili u 12 sati, a ručate u 14, taman se sve uklopi...
Za četiri, pardon, tri, po novoj potrošačkoj korpi, biće dosta, ako nisu mnogo ješni.
Popularni su recepti na netu, pa da ne budem izvan trenda, evo jedan. Nije nešto novo, svi ste ga kusali, ali nije loše da se potsetimo.
Uzeti jednog poštenog čoveka, nadje se , mada malo teže, ali nije ni „moralno“. Staviti ga na čelo nekog propalog preduzeća, ili dati mu da ga kupi po tržišnoj ceni u razmeri, vredi 10 miliona, on kupuje za 10 dinara.
Ostaviti ga da pokupi što se još pokupiti može ili da razbuca ono što ne može. Obavezno mešati na samom početku obećanjima o perspektivnom uspehu.
Posebno izabrati gomilu stručnjaka koji nisu uspeli u svom poslu, pa ih staviti odozgo da urede smernice napretka i uspeha. Njima kao začin dodati inflaciju i nedostatak osnovnih životnih namirnica.
Sve dobro promešati, a i ne mora, oni će se sami sjediniti u masu koja ni na šta ne liči, ali zato vodi ničemu.
Ne zaboravite da stalno naglašavate da oni u regionu ne umeju da kuvaju tako dobro kao vi, i zlurado se smejući sa naslovnica predvidite im da će njihove mešavine sigurno zagoreti... To gulašu daje poseban šmek.
Pazite da vam u gulaš ne upadne neki profesionalac koji zna svoj posao, to bi mogla biti katastrofa za vašu papazjaniju. Tešite se, mala je verovatnoća.
Sve stavite da se krčka dolivajući povremeno pretnjama ili ono što kažu, ludom radovanje. Sve to vežite za odredjeni rok, savetujem april, po pogućstvu, prvi.
Govorimo o gulašu, ne guraš ko kome stigne u stilu ja tebi, ti duplo meni.
Oguljen krompir, ne narod, aplaudiraće ako mu za dezert ponudite 1% crkavice, što će se odlično uklopiti sa povećanjem cena 40-60%
Skrećem pažnju, umereno dodajte začine, poreze i ostale namete, da ne dodje do eksplozije... Znam, vama neće biti ništa, dogovorićete se, ali to će baciti na vas pogrešan utisak da nite dobar kuvar.
Prijatno...što reče Domaćica
Povela se neka diskusija kako ko kuva, ko je bolji kuvar, recepti… Priznajem, nisam ljubitelj te veštine, ali pored mene niko nije umro od gladi, a ni pojeo nešto loše… osim kad mi zagori.... ili jelo ili ja...
Čujem , iz kuhinje naravno, muški glas kako objašnjava neki recept, na kraju rečenicu: Ja spremam šarana, AnaM nije neka kuvarica.
Zajapurena ulazim u sobu punu prijatelja i zatičem ga kako sav blažen priča o receptu za spremanje šarana na njegov način. Zinuh da nešto kažem, ali me on tako srećno pogleda, da sam ućutala…
A kako to izgleda u praksi…
Šarana ja kupujem jer on ne voli da se muva po ribarnicama, a kad upeca nešto to pokloni prijateljima. Donosim ga kući, gde šarana stručno pregledaju da li su mu bistre oči, kakve su škrge, da nije slučajno mastan… Položim taj ispit, i On nastavi da sprema
-Dodaj mi neku šerpu… gde je krpa… da li si upalila pećnicu… dodaj mi viljušku, ne tu, onu drugu… (imamo million viljušaka, koja li je ona druga?)
Bežim i uzimam novine…
Tras-bum… i urlik…
-Prosulo se ulje …
Neko bezobrazno ulje samo se prosipa gde ne treba.
Ulećem u kuhinju, izvodim piruetu na kojoj bi mi pozavidela i prvakinja sveta u umetničkom klizanju. Hvatam se za policu… klizim i dalje jer se niz nju sliva gusta žuta masa maslinovog ulja…
-Pazi, da se ne oklizneš… stiže prekasno. Sedim u onoj mešavini projnog i pšeničnog brašna koje je završilo na mojim farmerkama umesto na šaranu…
Dva sata čistim, za to vreme on rešava križaljku
-Da li je gotovo?
-Jeste, brišem znoj…
Šaran je najzad u rerni.
- 45 minuta sa jedne strane, 45, sa druge, pada naredjenje.
Gledam na sat, spremam prilog, ribetini i pazim da ne zagori ili ostane presna.
--Jesi li je okrenula?
-Jesam, umilno se smeškam…
Ona ribetina kao omanji morski pas, isprskala celu rernu, zasmrdela kuću, ali najzad je bila gotova.
-Izvadi je iz rerne, to možeš i sama, samo da pročitam rezultate tenisa.
Postavljam sto, iznosim pribor za jelo, čaše, vino, hleb…
On dolazi, kritički gleda šarana i osmeh…
-Šta bi ti bez mene, nikad ne bi jela ribu…
Veliki SAVETI, nikakva POMOC
Svaka žena čezne da ostane u sećanju nekom muškarcu, ceo život.
Uf... što bih ja volela....
Ali oni više pamte rezultate neke leve utakmice, nego boju očiju žene koju su imali. Garantujem da moju boju očiju ne zna niko...ma, kladim se u sve na svetu...a da ne pričamo o ostalom....
Sa ovim savetima, garantujem da će vas se sećati.
1. Dok mu peglate omiljenu majicu, zaboravite peglu na rukavu... Kad god pogleda majicu, setiće vas se... makar bili i u Tanjganjiki.
2. Ako voli hladno pivo, flaše držite pored radijatora, tako vam je bliže. Kad god otvori flašu, polije ga pivo, garant će vas se setiti.
3. Još jedan savet o piću, ako voli belo vino, obavezno kupujte crno, sa obrazloženjem, da je zdravije.
4. Dozvolite mu da puši samo na terasi pa i posle.... dok je golišav. Ako ništa drugo, komšiluk će se radovati.
5. Kad dodje mrtav umoran sa posla dočekajte ga u prozirnoj spavaćici, može i bez nje i izjavite da bi vi baš sada.... Ili otključajte vrata i pokažite mu put do spavaće sobe delovima svog veša... možda ga je zaboravio...
6. Dugme mu nikad ne ušivajte, kažite da je seksi sa razdrljanim košuljama
7. Kad gleda utakmicu, započnite lagani striptiz, naravno ispred ekrana... ako je muško... gadjaće vas... ne, ne osmesima i aplaudiranjem....
8. U jeku predigre, kažite: nije loše, ali njegove ruke stavljajte tamo gde vama odgovara.
9. Recite, u krevetu: bilo mi je lepo, skoro da sam imala orgazam.
10 Stavite mu na znanje da u seksu mora još dosta da nauči... i da može odmah da počne lekciju, bez obzira što žuri.. .hmmm da se spasi...
Ima još, ali već sam sigurno dosadila... i pobegli ste.... a i ne mora non stop da misli na vas, samo da se priseća..
Da mi je znati gde je otišao ovaj post sa sve slikom... pa moram ponovo da pišem
Inspirisano komentarom Mire kuglof
Bilo je to na brdovitom Balkanu.
Tebalo je da završim spremanje knedli sa šljivama.
Gomilica pripremljenog krompira mi se učinila malom, pa sam dodala još. To još je bilo kolika je šerpa, a šerpa kao za iskuvavanje veša.
Dalje je išlo lako, natrpala sam jaja, brašna i brljala po tome, sve se zalepilo na prste i dlanove. Prstenje sam, srećom skinula, inače bi bile knedle garnirane.
Zastala sam, ide li tu mleko ili ne???
Uzela sam mleko, ispitivački ga pogledala da se konsultujemo. Mleko je ćutalo. Nagla sam kesu sa mlekom, malo mleka nikad ne škodi.
Biti il ne biti???
Koliko je to malo?
Frknula sam mleko, ono se izmaklo i sve tresnulo u masu krompira i brašna, bar da se po podu prosulo.
Nema veze, sad ću to da sredim. Dodavala sam brašno, pa dodavala, pa išla tri puta u špaijz po još. Masa je rasla i rasla, jedva se na kraju nekako sve steglo.
Novi problem.
One šljivice, brat, bratu pola kile samo su me potsmešljivo gledale. Juriš pešadija, trk po novu količinu u prodavnicu. Tamo šljive kao lubenice, a cena kao da su dijamanti.
Da ne davim, knedle nisu bile loše, po ukusu. Jeo ih je ceo soliter, dobili su po dve tri veličine fudbalske lopte, i po jednu malečku...
Kad sledeći put budem nešto slično pravila, pozvaću sve blogere, a biće i za još dva tri sajta...
Što reče Domaćica
Prijatno...
Zna se da sam ja kuvarica bez premca… što će reći spasavaj se ko može.
Verovatno zbog toga mi šalju recepte, sve se nadaju, možda se prevarim pa nešto i spremim... nema šanse....
E, danas su mi poslali ovaj recept, ko vele, kiša, smiriću se u kući... pa da imam zanimaciju.... Znaju da volim morske plodove... Elem....
Hobotnica ne sremski nacin
Uzeti prase od jedno 15 kg, staviti ga na ražanj, okretati lagano i peći
U poseban sud staviti kilo korompira i jednu hobotnicu. Sve kuvati
Kad se prase ispeče, iseći ga i servirati na drvenom pladnju. Baciti vodu iz šerpe, baciti hobotnicu kerama da ne laju.... da na miru grickamo prase....
Uf...a šta ću sa krompirom????? Ne piše...
Neki mnogo težak recept...
Izem ti recept, da li prase treba da bude živo?? Hoće li se derati ako je na ražnju?? I šta mu raditi da sedne na taj ražanj?? Treba li nešto radti hobotnici?, mogu li se sa njom o tome konsultovati?? Krompir, da li žuti, beli, roza?? Da li krompir treba oljuštiti ili ne???Svuda se trpa so...ništa ne piše. Da li treba posoliti hobotnicu kad je iz mora???? A prase??? Uf uf uf uf ...
Ma, idem da spremam ono jedino što znam.... hobotnica... nije nego...
proteći će još vode Dunavom i Savom dok je spremim na taj sremski način. I još
mi poručili da nabavim sama hobotnicu, a iz Srema stiže prase....
Zašto ne volim knedle?
Bila sam dete, ostala sama u kući i mama je samo viknula, jureći u bolnicu sa povredjenim bratom: spremi knedle sa šljivama za ručak. Krompir, jaja brašno...
Dobro nije teško
Otvaram kutiju sa krompirom, ima oko 3kg. Koliko da skuvam? Uzeću sve
Skuvam i oljuštim krompir, sa nekim zgodnim aparatom ga usitnim (obožavam kuhinjske aparate) bućnem 2 jaja, malo, još dva, malo soli.
Da li se stavlja mleko ili ne?
Otrčim kod komšinice koja ima sedmoro dece
-Stavlja li se mleko u testo za knedle.
-Može malo.
Koliko je to malo?
Frrrr, ode litar, to je valjda malo???
Sad samo dodati brašno...dodajem, dodajem, dodajem, jedva se napravi testo.
Išla sam da kupim još i šljiva.
Knedle su ispale odlično.
Bilo je za ručak, i za večeru, i za drugi dan, i ... ma, ceo soliter ih je jeo tri dana... ali bile su ukusne, još pričaju o njima
| « | Septembar 2018 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
