AnaM

Odlazak BeladoneM
2012/01/08,00:46


Obilazila sam  razne planete dok nisam  našla vašu.  Nešto sam  tražila,  tražila, tražila i našla.

Stanovnici moje planete se bave proučavanjem svemira, drugih galaksija i ostalih svemirskih tandrmolja. To se osetilo na na našoj privredi. Verovali ili ne,  ali i mi  moramo da jedemo,  oblačimo se,  dišemo.  To sve neko  treba da stvori.

Nismo hteli da  uzmemo stanovnike neke planete i  pretvorimo ih u robove, to je tako primitivno. Tražimo stanovnike planete koji ne rade ništa korisno, nego po ceo dan  pilje u komjuter,  pišu  postove, komentare i  tako to.  Oni neće   nedostajati svom  svetu, jer  realni svet i ne zna da postoji  u nekom  sobičku  neki  zakukuljen,  zamumuljen primerak,  koji nije ni  za  kaktus ni za krastavac,  ili ženski primerak koji ne kuva sprema i zavodi svoje muške primerke.

Tako smo mi, ili bolje reći ja,  napravila internet vezu sa vašim kompjuterima.  Šta mislite zašto se zove internet?? Naravno zato što  je direktna veza  izmedju vašeg  kompjutera i  moje planete.  Biće vam  lepo tamo. Priznajem, radićete malo više, ali  to je sve za moju dobrobit.  Nećete biti robovi, to ste sad kompjuteru, bićete slobodni da odlučite da li  ćete raditi svaki dan, ili imati pauzu jedan dan godišnje.

Dok ovo čitate, veza je  uspostavljena...

Prekasno... ne vredi  da  prekidate... trasportujete se već...

Buuuuuuuuuuuu... buuuuuuuu...  putujete  kroz svemir....

Ne ljutite se, to je samo posao...

Voli vas vaša BeladonaM... buuuu....buuuu....

Zemlja, planeta koju ubijaju
2012/01/04,23:09


Fiiiiiiiiiiiiiiijuuuuuuuuuuu...

Tras-bum...

Bila sam  na vašoj  planeti  pre nekoliko meseci. Šta se dogadja?? Gde je  šuma, stena, pećina?? Kako  da sakrijem  letilicu?? E, BeladonaM, BeladonaM,  šta te snadje??

Polako  prilazim na ivici grada. Devojka se  smeje i naginje  nad  lale, Osmehujem se, sigurno je zaljubljena, oseća miris  lala. Vrisak, jauk,  poziv u pomoć. Devojka se i dalje osmehuje,  maše nekom, a u rukama  baštenske makaze i ubijen  cvet jauče... Pobegla sam, što dalje od  bašta...

Sunce polako zalazi. Auto se zaustavlja,  neki  čovek  izlazi i baca  psića u vodu. Pas ne shvata, koprca se, laje,  veselo  gleda u   čoveka, misli da se igraju. Matica  ga  povuče na dno,  pas još jednom  zalaja i nestade. Čovek odjuri kolima, a  ja osetih  bol psa koji umire.

Idem što dalje,   medju solitere, kamen i  metal, ne mogu da izdržim  bol ubijanja. Parajući zvuk testere, metalni zubi  zaranjaju  u  zeleno drvo topole. Grane se upliću, podižu   put neba, hvataju  za vazduh... i padaju. Čovek je ubio jednu, kreće na drugo stablo.


Zašto??

Da li  ljudi znaju da  je drveće pluća njihove  planete, voda snaga, a opstanak moguć samo  ako se poštuju  zakoni  prirode??

Htela  bih da ih  upitam  imaju  li rezervnu planetu kad ovu uništavaju,  ali odlazim... daleko, daleko, negde gde  poštuju ono što im daje život.

Nego gledam, ima   novih  blogera kod vas, šarmantni su. Mogla bih da ih  pretvorim  u kaktus,  popunim  zalihe... dug put me čeka...

Ušće , Beograd, nedelja, 30 oktobar
2011/11/01,12:00


Na putu  za Zemlju svratila sam  na jednu  planetu u  blizini Myra sazveždja. Predivna  planeta,  greju je dva Sunca,   trava  se   plavi, a more  ljubičanstveno. Potseća malo na  vašu  planetu, samo  joj  stanovnici  drugačiji. Kad kažem stanovnici  to su oni koji misle da su pametni.

Na toj  planeti  ljudi su  kućni  ljubimci, a njihovi  vlasnici kuce i mace. Neki  ljudi uživaju sa svojim  gospodarima  po  luksuznim stanovima, jedu kavijar i  piju ptičje  mleko. Problem je kad   dosade  svojim  vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona  dugo ljubi, mazi svog  ljubimca čoveka,  onda ga   još jednom  pomiluje,  ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari   kuce su  oštriji, izbace   tog čoveka  zbog nekog letovanja ili službenog puta.

Na ulici  čovek  ide od kontajnera do kontajnera, onako  razmaženom  mu je  hladno, nema  gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav.  Počinje da se udružuje sa   sapatnicima iste sudbine.  Tu nastaje problem.  Neke mace  se plaše  čoveka da ne bude nasilan, a neke  kuce znaju da ga napadnu iz  čista mira, tek da vide kako  čovek beži pred njihovom  moći.

Postoje i dobre kuce  koje  hoće da udome  te sirotane,  ljude.

Na tako dobre  kuce sam   naišla na  toj  planete, sazveždja Myra.  Svojoj  dečici  malim  macama i kucama uzeli su  nekog  čoveka  za zabavu.  Brinuće se za njega, potpisali su papire.  Prvo  ih  dobro okupaju, ošišaju i srede,  da liče na čoveka,  i naravno sterilišu ,  da ne liče ni na  čoveka, ni na  kuce, a taman  na mace.  Sterilni  ljudi srećno žive do kraja svog  života,  jedu,  spavaju,  goje se i nemaju  previše  želja.

Zemljani, ne  brinite za svoju  planetu.  Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...

Planeta Myra -BeladonaM
2010/09/06,15:03


Čudna je ta planeta Myra. 

Kad pomislim, Zemljani, tako nešto bi vama trebalo. Uzdahnem lagano, sklopim oči, i putujem  prostranstvima mašte. Tako je najbrže doći na moju planetu.
Planeta kao planeta, ni velika ni mala. Intligencija na njoj kao svuda u Svemiru, ni prepametni, ni  preglupi, onako, kao vi Zemljani.

  Normalno, Myrani su oslobodjeni balasta  osećanja. Njima je sve svejedno, i zato je na  toj planeti uvek  sve srednje, vreme ni toplo ni hladno,  povetarac se jedva može nazvati vetrom, a Sunce onako mlakasto.


S vremena na vreme, mutira neki Myranin. Strava, taj pravi cirkuse.  Bori se za neku demokratiju koju samo on zna da objasni, peva, svira, raduje se  pupoljku, kao da je to jedini, a sve rascvetano kao trešnjev cvet u Japanu. Najblesavijij je kad se zaljubi.

Ako je ženski primerak, davi nekog jadnog Myranina svojim osećanjima, traži kojekave besmislice i nepotrebne  stvari, kao  da igraju valcer, pišu pesme  (pesme su reči koje naredjane jedna do druge stvaraju još besmislenije situacije, da ne kažem nemoguće)
Večnost biva ugrožena, jer mrvice života guše se u vremenu.
Da reše tu situacju, Myrani imaju  bazen, promenljivih veličina, od bare, pa sve do jezera.

  To je bazen neostvarenih želja... Tu kljuknu tog mutanta, dok se ne opameti, pliva.

Obično kao i  u životu na Zemlji,  shvatimo da su neke želje  nemoguće i pomirimo se da se nikad neće ostvariti...


Beladonina lutanja Svemirom
2010/09/05,13:57



Zemlja je puna boli i patnje, patite kao patika, dok se ta patika ne pocepa, ili do bola, što bi rekli dok se ne razboliš. Ima realnih patnji, nije da nema, kad se vi nos stop tučete i svadjate, ali  ima i patnji, boli glava.
Najsmešnija mi je ljubavna patnja. Počinje uvek isto, kao on voli nju, ona voli njega, pa onda se nešto glupo desi, i sad kao pate...

Još bih razumela da su podudarni za produženje svoje vrste, pa se idealno našli da obave i taj posao za 2-3 minuta, ali ne, oni nose gene iz kojih može samo neko paćeničko čudovište, sa istim problemima da nastane.
Idite molim vas, gde to ima ne može jedan bez drugoga.

U Svemiru je normalno da  objekat godinama, i to svetlosnim, ne ovim vašim trt-mrt, bude zaustavljen, ne mogu da vam objašnjavam kako,  ne biste shvatili.  Zaustavljen objekat više nikad ne  dolazi u susret sa nekim objektom koga je sreo na Andromedi ili  sazveždju Orionu, o Siriusu da i ne pričam. Zato ta ljubav i ne postoji. Da li on ima crne oči, dve glave, ili je sav vazdušast, kome je to važno.
Momentalno sam na Zemlji u vašem obliku.

Puno mi je brodsko spremište kaktusa i krastavca  u koje sam pretvorila te zaljubljene. Ima da ih odnesem na sve planete da ih ispitaju kakav je to nedostatak u vama ljudima.

Možda donesem lek za tu ljubav, ima da uživate, biće vam divno. Zamislite život ne u ritmu muzike, nego  život u kome niko nikog neće voleti.  Imaćete više vremena, jer nećete zuriti u zvezde misleći na gluposti, nego ćete misliti na pogonsko sretstvo koje će vas odvesti do njih..

Život bez ljubavi je kao i Svemir, širok, pun mogućnosti, hladan i surov, dopašće vam se...


Čovek koji nikad nije i koji nikad neće voleti mora da je srećan čovek...

Da li postoji takav na planeti Zemlji???


Ljubav BeladoneM
2010/08/30,11:50

 

 

Čudna je ta ljubav.  Blogeri pišu da je to najlepše osećanje,  onda tuguju,  sećaju se,  prizivaju nekog ko je ko zna  kad, ko zna sa kim otišao. Sve same gluposti.
U Svemiru je to mnogo jednostavnije. Možda zato što ne očekujemo ništa od ljubavi, pa to obavezno i dobijemo.
 Vi, Zemljani, mnogo davite sa tom ljubavi. Zapakujete je u neke ružičaste snove, drženja za ruku,  volite mrak, buljite u planete koje se noću i ne vide, a zvezde su vam, ionako nedostupne, uzdišete pričajući besmislice. Molim vas, kako nekom pokloniti zvezdu koja  je vlasništvo Svemirske zajednice? Kad bi  je i poklonio, kako bi ta Zemljanka uzela  Zvezdu, užarenu kuglu  milionima puta veću od planete Zemlje.
Sve normalne pojave,  kišu, sneg, led , more, talase, iskoristili ste za ostale ljubavne besmislice. Kiša je kao suze, nije nego, potpuno različito nastaju,  srce od leda ne bi funkcionisalo, a talas je samo pomeranje vode usled vetra ili plime...
Da bi tu besmislicu ljubav prikazali kao nešto pravo, izmislil ste papire. To jest mrak, pardon, brak.
Izgleda ta je razlog za brak ljubav, ali i za razvod... naravno opet zavijeno u oblandu ljubavi, nedostatak ljubavi, premalo ljubavi, pogrešna ljubav, ljubav koja nije ni postojala.
 Trt Milojko,  to ne postoji i tačka.
Na Zemlji mi se dešava nešto čudno, moraću pod hitno kod doktora Robotića, ne mogu noću da spavam, jer mi u misli dolaze neke crne oči, čujem muziku i nežne reči koje mi šapuće vetar njihajući grane, osmehujem se  mesecu  što srebrom posipa moju postelju, usne su mi vlažne, oči snene, srce brže kuca, samo  kad pomislim kako  prstima prolazim kroz njegovu kosu.
Mora da sam zakačila neki virus

Fudbalisanje BeladoneM
2010/06/10,16:58

 

Fudbal očima Beladone

Čudni ste vi Zemljani, kupujete Coca cole i kafe, nadajući se da ćete otići u Afriku

Da sadite papriku,

U kojoj sitno piše

Ja te volem ponajviše

Što ne sadite tu papriku ovde?

Mogli bi da idete i avionom, mnogo mali oni zapušači, ima da se nažuljite do Afrike.

Izgleda da se to sadjenje paprike zove fudbal.

 Pojma nemam šta je to. Neki muški se svuku u gaće, pa trče dok se ne oznoje,  gurajući neku okrugli predmet. Kad taj predmet promaši igrača, pa uleti u mrežu, svi se deru, ljube, pipaju. Najviše se deru oni koji sede na nekim neudobnim stolicama, ponekad ih gadjaju u oduševljenju bakljama, petardama i sličnim tandrmoljima. Sve to ometa neki  manijak sa pištaljkom, pa ne mogu da se komotno potuku ekipe sa sve gledaocima...

Grupa  muškića koja nema  neke papiriće do kojih je sve teže doći, bulji u ekran. Ne razumem kako ne shvataju da ih oni tamo na  samom kraju Afrike, nikako ne mogu čuti. Oni daju savete, polivaju se pivom i prete nekom, koji je odredio igrače, a pojma nema o fudbalu. To oni kažu, ne ja.

Za to vreme Zemljanke uživaju na morencetu sa muškićima koji vole neke druge sportove, kao pijuckanje šampanja, grickanje škampa,   sklekove u spavaćoj sobi, i ostale žensko-muške tandrmolje.

Odoh u letilicu, pa ću vam se javiti.

Sutra kažu otvaraju, ne znam šta, možda neku čokoladnu tortu... Javiću se...

Beladona i telepatija
2010/06/09,14:44

Beladona i telepatija

Ajme što sam se naljutila na vas ljudovi. Skoknula sam sa Sirijusa na sekundić, a kod vas haos. Imate neka primtivna prevozna sreststva kojima se gurate trapavo. Kakav vam je to krvoločan sport u kome stalno stradavate? Da nisam parkirala svoju letilicu u sred okeana, i na nju bi neki brljivac naleteo.
Vaši muškići su mi se uvek dopadali, ali preteruju u sportu. Svako veče bulje u ekrane gde im neki pričaju koještarije, a oni važno kimaju glavom. Ima da ih sve pretvorim u kaktuse i krastavce i strpam u teglu...
Hm... imam još bolju ideju. Kako bi bilo da planetu poprskam prahom istine?? Mogli bi jedni drugima da čitate misli. Divno sam se zabavljala na jednoj planeti gde je telepatija bila nepoznata... Nažalost, kratko je trajalo... planeta eksplodirala.
Mislim da su Zemljani pametni i pošteni, kad bi imali moć telepatije, preživeli bi sigurno, jedan dan. Ma, što da trošim kredite na jedan dan? Dosta vam je jedan sat. Videćete, zamislite što će vam biti divno taj jedan sat. Znaćete šta vam misli šef, šta rade poltičari, koliko vas voli susjed, a što je najvažnije, i šta vam misli ženica...
Ne zaboravite, vi ćete znati njihove misli, ali i oni vaše.
Dakle Zemljani, hoćete li?
 

Za kaficu popodnevnu

1.MUŠKARČINE

Mrtav umoran dodje muž kući, nema nigde žene.
Dere se dere, ali ne vredi
Nema je, pa nema.

Ode on do kuhinje, šta ćeš, jes da mu nema žene, ali gladan čovek. Kad u kuhinji cedulja:
Otišla sam kod mame, večera je u frizideru!!!

Pojede on večeru, pa u sobu da otspava. Na krevetu opet cedulja:
Spavaj i sanjaj me!!

Iznervira se on, i reši da ode na pićence u kafanu. Sagne sa da uzme cipele, a u njima cedulja: Gde si pošao?

2.
Jednom davno živeo jedan mladić, zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao košarku, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo...  
Beladona na izletu
2010/05/20,22:25

 Skok na planetu Zemlja

Ja sam  Beladona, svratim povremeno na vašu planetu u prolazu, pa odjurim u Svemir...

Gledam i ne mogu da verujem.

 Na planeti Zemlji ima puno životinja, ne možeš ih ni izbrojati. Oni što misle da su pametni samo ih dele, te na domaće i divlje, te na korisne i nekorisne, ma dele i sebe, ali nećemo o tome.

Srela sam neke psiće, iste kao na planeti pas, samo ovde su  neki psi obučeni, i to vrlo čudno. Na noge im stavljaju čizmice, pa neke firmirane kaputiće i kapice, vode ih na nekom užetu, i gledaju dok oni jadnici rade, znate već šta. Njihovi gospodari su jako zadovoljni kad pas načini to... Poneki gazda to počisti metlicom, ali većina digne nos i pravi se da nema sa tim  na podu blage veze. Onda naidje neki drugi dvonožac, stane u to i počne da  govori neke  čudne reči. Mislila sam da pominjanje psa, matere, i još nekih  reči je vradjbina domoroca da to sa poda nestane... Proverila sam ništa se ne dešava, osim što taj dvonožac počne da mazi travu nogom...

Postoje i psi kao na planeti pas, koji se normalno ponašaju, laju, trče, ne oblače se. Oni crkavaju od smeha kad sretnu nekog depiliranog drugara sa mašnicom  na vrh glave. Oni obučeni psi pri susretu gledaju kako bi se sakrili i vuku dvonošce na povodcu što dalje...

Čudno je da se svi ti obučeni psi zovu Fujto... bar tako ih zovu domoroci. Oni negde potrče, ponjuše nešto odmah ih doziva

-Fuj to, Fuj to...

Kad nešto pogledam kako žive dvonošci, tim Fujto i nije loše, imaju hranu, toplo im je, brinu da sve dobiju na vreme, čak im i oglasom traže društvo.

Ma da ja nisam nešto pogrešila, ko je  na planeti Zemlji gospodar, a ko ljubimac???

Beladona o ratovima
2009/12/12,09:41

 

Beladona rat

Zemljani, Zemljani šta to radite?

Gledam jučer malo po ovoj vašoj planeti.

Na jednom kraju rat, na drugom oružani napad, tamo pobili gomilu ljudi, tamo potrovali decu, silovali žene. Doletela sam iznenada, mislila da se duže zadržim, ali vidim da sam napravila grešku.

Posmatrala sam one vaše smešne igrice, vekovima. Stanu neki zgodni muškarci jedan na spram drugog, uzmu neke oštre predmete, i lupaju se po glavi. Onda gomila navali jedan na drugog, pa ko preživi. Za to vreme ženskice gledaju da li će se neko vratiti, zbog produženja vrste, naravno, ne zbog njihove pameti.

Tako vežbaju  ubijanje vekovima. Nije mi do sada bilo jasno  zašto. Pomislila sam da je to samo zbog osvajanja novih teritorija. Nije logično, vi ste  vrsta koja je smrtna, ne možete zadržati to što otmete od drugih.

Sad sam shvatila.

Vi se smremate da se branite.

Naravno, jedino to ima logike.

 Sve drugo je van svake pameti, a ipak spadate u grupu koja je proglašena civilizovanom. Vaši ratnici su uvek spremni za prvi susret sa svemircima...

Naivci...

Čekate li ovo?

BeladonaM i telepatija
2009/10/20,12:51

 

 

BeladonaM  je telepata

 

Svaki dan nešto novo kod vas Zemljani.

Danas ste me zabezeknuli.

Služim se onim vašim prevoznim sretstvom što ga zovete kola, mada nema blage veze sa Velikim i Malim kolima na Mlečnom putu.

Primetila sam da vozači često pričaju sa vozačima iz kola koja susreću. Obično su to  neke neznalice, dunsteri, manijaci. Ne znam zašto im pominjete majku i ostalu familiju i zašto im tog trenutka pričate o sexu. Neki običaj  na Zemlji? U Svemiru se to zove intimni život i  ne priča se o tome prolaznicima koji su te sasekli kolima ili prošli ispred tebe na crveno.

Dopada mi se vaša intligencija.

 Retke su rase koje tako dobro komuniciraju sa drugim intligencijama. Baš jučer čujem razgovara jedan stanovnik Zemlje sa stanovnikom Mačkenplanete. Ona je Mačka pitala šta bi da jede( verovatno da Mačak izabere meni), pa da li mu je hladno ( verovatno da Mačak pojača grejanje). Onda mu je govorila neke blesave reči koje su bile nekako sve umanjene, mačkice, lutkice, srećice, slatkoćice, pilence...

Mačka nije odgovarala, ni telepatski.

Sve bi to prošlo, unela bih u svoj Dnevnik poseta zaostalim planetama, ali...

Utvrdila sam da vi uopšte niste telepati.

Kako pričate sa nekim u kolima koja su projurila pored vas, a kako vas tek životinje razumeju, pojma nemam.

Može li neko da mi pomogne?

U panici sam, moram da otvaram tegle sa kaktusima i krastavcima i da ih ispitujem...ponovo...

Beladona se vratila
2009/10/10,07:37

Beladona  se vratila

 

Zemljani, vi ste najlepša planeta na svetu.  Jedva sam artetrirala koliko sam žurila, da vam vratim vašu teglu sa ljubavlju. Dragocena je čuvajte je.

 Obišla sam jednu predivnu planetu, 1ooo svetlosnih godina od Zemlje.  Ima dva Meseca i svaka noć im je srebrnasta, trava im je ljubičasta, životinje pripitomljene, umiljate, nema divljih pasa ni krvoždernih vučjaka.

Svi ljudi su mladi, lepi, zdravi, nasmejani. Svi imaju posao koji vole, rade koiko  im je potrebno.

 Nigde se ne vide čangrizljivi starci koji stalno nešto zakeraju i menjaju. To su laki rešili, čim neko napuni 40 godina odlazi u jednu divnu kuću. Kad legne na krevet sa baldahinom začuje se lagana muzika, a  na ekranu se pojavljuju slike košute vlažnih očiju, malog zeke što skakuće i mede,  koji luta šumom. I ne oseti iglu koja ga prevede u drugi svet. Nema starih, ostaje samo mladost i lepota.

Nema nevspitane , nemirne dece, uopšte, malo je dece. Nije radjanje nešto što se svakom dozvoljava. Genetski ispitani primerci radjaju male slatke bebe sa rumenim obraščićima i plavim okicame koje mašu ručicama i smeju se čim im pružiš prst. Bebe  su uvek čiste i mirišljave, problem je kad im počnu da rastu zubići, neke plaču, naravno takvi primerci se ne zadržavaju.

Niko se ne usudjuje da bude bolestan, pa se tako dragocena sretstva sačujvaju.

Predivna planeta.

 Visoki muškarci svetle puti, sanjalačkih očiju, mišićavih ramena idu pored lepotica koje im se smeškaju. Svi su zadovoljni, nikog ništa ne boli.

Nego imala sam problem, jedva spasih živu glavu da ne odem u onu sobu sa baldahinima. Ubola me osa u prst, a ja genetski neispitana burno, alergiski reagovala.. Natekao prvo prst, pa cela ruka, i neka groznica. Već pošli po mene da me luksuznim kolima otprate u onu kuću.

Ne znam zašto, ali meni se nije išlo. Srećom malo su stanovnici te planete sporovozni u razmišljanju pa ti ja zdimih u moju letilicu. Blogeri, ne znam da li ste svi tridesetih  godina, visoki, lepi plavooki, ali ljubi vas vaša Beladona takve kakvi ste, neću da vas popravljam... ali ni da vodim u sobu sa baldahinima...

Tegla je otvorena, ljubav se širi vašom planetom, pa borite se za nju... lepo je živeti i kad nisi idealan...

BeladonaM i ljubav
2009/10/04,22:53


 

Zemljani, naljutili ste me, spakovala sam se i odoh  u Svemir.

Da vidim šta ćete sad?

Proučavajući vas videla sam da stalno neko tuguje, nesrećan je sanjari o nečemu čega nema, navodno. Svi tvrde da je ljubav nestala, otišla od njih.

Ljubav, pa ljubav, kao da ništa drugo ne postoji.

Malo je  sretnika koji su zadovoljni, a i oni stalno nešto zakeraju.

Sad će biti drugačije...

Ljubav je stvarno otišla, ne svojevoljno, spakovala sam je u teglu i nosim je na Veneru odakle i nije trebala da pobegne.

Na Zemlji je bila kratko vreme, lepše vam je bilo bez nje. U prastara vremena muškarac je toljagom tresnuo ženu po glavi, uhvatio je za kosu i odvukao u pećinu, i svi su bili zadovoljni, mada glava ponekad i boli.

Došao taj mali, debeli sa krilcima smeškajući se, prozvaše ga Amor, a on sa strelama gadja li gadja, i ne vodi računa koga i gde. Posle se žale na neku paradu ponosa, a Amor u stvari promašio srce, pa udario na drugu stranu.

Kad je zavladao taj mali debeli klinac, Amor, svi počeše da traže neku svoju polutku, da je svinjska, sad pred zimu, ne bi bilo loše. Traže, traže, ali nikako da nadju, stalno im nešto smeta na tim polutkama koje nadju, a i neki se navadili, pa probaju li probaju raznorazne polutke.

Idi begaj, kao da je to pa neka razlika, kad se zalepiš za neku idealnu polutku, posle kratkog vremena ti se promene pojmovi o idealnom.

Zato se ljubav i uvredila, pa sam je lako spakovala u teglu. Na svemirskoj granici sam prijavila  teglu ajvara, srećom  bio neki Švedjanin pa samo frknuo nosem, stradala bih da je bio Šumadinac, garant bi mi uzeo teglu. Srećom Šumadinci još čekaju u redu za svemirske vize...

Možete da se odmorite, ne tražite više tu ljubav, videćete, biće vam lepše!

Hm...ako se neko potrudi da me podmiti, mogu da mu dam moju teglu, ali za dve tegle ajvara, jedan ljutkast, jedan ljut.

 

BeladonaM na Autokomandi sinoć
2009/09/10,19:09

Noćas sam pokušala da  moju raketu negde smestim i da se prošetam gradom.

Nema šanse, vi uopšte  nemate  svemiroparking.

Katapultirala sam se prvo na Slaviju.  Sa krova nekog ofucanog hotela ( gde vi dočekujete goste?) pratila sam saobraćaj. Taman ukapiram neko pravilo prednosti desne strane, kad tu neki kružni tok.

Sve dobro shvatim, trebalo mi je vremena, i uzmem neka zgodna kola, jedva sam ih upalila.

Kod Autokomande se još jednom preslišam, kružni tok, prednost imaju oni u krugu.

Verovatno to nije neki krug, samo mi se učinilo, jer ...

Tras-bum

Udarih o neki stub, zaslepilo me svetlo iz Svemira.

Sve sija, blješti, kola parkirana i na krovovima kuća...

Policaj otišao negde...

Mora da je neka najezda iz Svemira, nigde žive duše, samo neka tišina i tad... vrisak

GooooooooooooL

Ko je go, ko obučen ne znam, samo čujem 1:1, ne znam za koga.

 Igraju neki trikolori, pojma nemam sa koje su plaenete.

Nego da dam ja gas dok sam živa i frljnem se u vazduh, ovde kažu da su to neke kvalifikacije za nešto... a to je mnoooogoooo važno, važnije od inflacije, cene benzina, bolnica bez lekova, neisplaćenih ličnih dohodaka, nezaposlenosti... prodatih u bescenje fabrika...

                                                

 

Beladona u Beogradu
2009/07/24,07:51

 

2.

Noćas sam arterila na neku smešnu planetu.

 Mogla sam da padnem u more, ili da se srušim na neku planinu kad mi je nešto otkazalo, pojma nemam šta, ja samo pipkam dugmiće.

Izgleda da sam nagrabusila, odavde ću teško da izadjem, stanovnici ove zemlja ne mogu ni u najbliži komšiluk bez neke gomile papira za koju ima treba još veća gomila papira. Strava, nikad oni neće u Svemir.

Nema veze, bar ću da proučim njih i njihove običaje.

Vrućina, posle Svemira je grozna, +42 u hladu, moram nešto da pojedem. Prišla sam nekom simpatičnom društvu

-Dobar dan blogeri, nešto slavite? Ja sam BeladonaM primate li me?

Slavljenica, krupnih crnih očiju pogledala me je od glave do pete, milostivo pokazala na stolicu, onako sa visine.u žabu, ali bio je tu i jedan princ, pokvario bi planove poljupcem, garant.olicu, ukočila sam se, već sam htela  Ukočila sam se, već sam htela da je pretvorim u žabu, ali bio je tu i jedan princ, pokvario bi planove poljupcem, garant. Onda se nasmejala, lice joj se ozarilo...zgodna ženska, moram da pripazim na svoje obožavaoce.ska, moram da pripazim na svoje oilo da je ta crna rupa bila samo jedan podzemni prolaz ispod Terazija, te nekako prež Srećom pridje kelner, neki bloger, ma šta to značilo. Mislila sam da kelneri donose hranu, ovaj je pričao o nekom fotošopu???

Dodje najzad i hrana na neki smešan sto. Sad ću da probam tu srpsku kuhinju. Naručila sam tartufe, indijski orah, pirinač sa algama, pošto ja ne jedem ništa što je živo trčalo ili plivalo.

Kad ti počeše da okreću onaj sto... jedva se dograbih hrane od onog silnog okretanja, kao da me oborila vasionska oluja... Posle sam videla to je neki Hong Kong, i ne jedu priborom za jelo, nego nekim motkicama ubacuju hranu u usta, kao kad nestane goriva pa ložiš peć ugljem, to  mi se dogodilo jednom kad sam skoro upala u crnu rupu... posle se utvrdilo da je ta crna rupa bila samo jedan podzemni prolaz ispod Terazija, te nekako preživeh.

Na kraju su joj davali neke kutijice, zovu se pokloni, ništa nisu valjali. Nije dobila ni prah sa Sirijusa, ni vulkanski kamen sa Jupitera, samo neke kutijice, nešto što miriše na drški i šareno je, čak su joj, primitivci dali i neke knjige. Molim vas, ko još čita sad u Svemiru? Dobila je i nešto iz Pariza, neku vodicu koja se stavlja iza ušiju...to moram da probam, muški primerak prevrće očima kad pridje ženskom primerku sa tom vodicom. Oči mu postaju veće, i ne samo oči. Sve je bilo zavijeno u šareni papir, to bi još i mogla da iskoristi za davanje signala.

Kad je bilo najlepše, bio je kraj, jer je slavljenica bila rasprodata i dalje. Šta li mu to znači?

Pominjaše i neki bal. Nije bal vampira, proverila sam... sigurno nešto dosadno... Kaže dvoje se uhvate, i jedan drugog gura po podijumu, a neki sve to gledaju i prave buku, koju zovu muzika.

Reda radi sam ih sve pozvala da me posete kad odem na svoju planetu...znala sam da neće doći, pominju neke pasoše i vize...krste se ili govore neke reči koje samo mrmljaju mršteći se... Čudan svet... ti ljudi...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu