AnaM

Auto škola AnaM
2010/05/31,09:38

Danas sam sentimentalna. Sećam se davnih vremena, kako je to nekad bilo. A da je bilo bilo je.

 

 Moj prvi čas vožnje auta.

 

Cele noći od uzbudjenja nisam spavala. Sutra... sutra... sešću u kola, juriti cestama, drveće će u ludoj vožnji ličiti na ogradu, a ja sa vetrom u kosi u nekom kadilaku...

Na javi je bilo sasvim drugačije.

Obukla sam neku kožnu minicu da bude u skladu sa automobilom.

-Zar ti, ženska glavo, nemaš farmerke, prodra se, ne princ iz mog sna, nego neka gromada od čoveka, namrštenih obrva, još je nešto gundjao o damicama koje voze...

Na brzinu pokaza, kuplung,  gas, kočnica, pomenu  li neko kvačilo??? Nisam sigurna. Pritisni ovde, onde, sve sam ga lepo slušala, ali kola ni makac.

Kr...kr..kr...

Izadje on nešto da probrlja, i izjavi da se polazi iz druge brzine. Ništa mi to nije značilo.

Probam opet, pritisnem nogom neku motkicu, sve sam ga slušala, ne znam šta se desilo, ali noge mi se našle prekrštene ispod volana i nikako da ih provučem i pritisnem neku drugu motkicu. Lepo sam levom dala gas, i šta sad??

Poludeo je, urlao je da nikad nije tako nešto video, sigurno mu se nisu dopale moje cipelice.  Najzad smo krenuli...uraaaaaaaa... ja vozim... kosa mi baš i ne viori, biciklista me pretekao, a li ja ponosno, kao da sam u Monci, vozim...

Sve je dobro prošlo dok opet on nije pogrešio, stalno je govorio da gledam u ogledalo, kao da tako nešto moraš reći ženskici. I kad je na jednoj krivini viknuo, ogledalo, ja sam uzela torbicu i počela da ga tražim. Izgleda da nije trebalo ispuštati volan iz ruke. Tras-bum, i kola su se zaustavila na nekom drvetu, ko li ga postavi tu na sred puta??

Jedva sam čekala sledeći čas.

 Izgleda da sam prirodni talent za vožnju, jer  unstruktori svaki put izvlače drvce ko će sa mnom na vožnju...

AnaM peca
2010/05/27,08:49

Ribolov

Do sada sam mislila da ribu love ribari u moru. Kako bi inače došla u ribarnice? Nema ona noge, a nije ni atletičar pa da skoči iz mora, pa svim onim krivudavim ulicama do ribarnice.

Sakrila se ja od Beladone koja je htela da me se oslobodi lansirajući me na neku planetu u sazveždju ko zna kom i spavam snom pravednika.  Kad zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr...

-Silazi dole, idemo na pecanje.

-Na more?

-Kakvo more, silazi dole, idemo na reku.

Sigurno nisam nešto dobro čula, smandrljam se ja i krenemo.

Stigosmo, bez usputne kafice, sokića, bez sendviča. Sad ćemo sigurno u neki restorančić, već se ja radujem onako gladna i pospana.

Nigde ništa, samo voda, trava, i poneko stablo. Lepo, nije da nije, ali videla sam i sad šta?

Rekoše mi da se smestim na neku krebljavu stolicu sa koje sam odmah pala.

-Sedi i ne mrdaj.

Dadoše mi neki prut na žicom da bacim u vodu, ja bacila, oni se naljutili, izgleda da je trebalo da se jedan kraj drži u ruci.

Onda su  na kraj tog pruta zakačili neku ljigavu glistu koju je trebalo izvaditi iz konzerve sa nekim užasima.

Svi posedaše na one motkice na komadiću platna i ja počnem da pričam kako sam jučer autobuščila.

-Pssssssssssssstt

-Samo da ti ispričam kako...

-Pssst, čuće riba.

-Riba? U vodi čuje šta ja pričam na obali?

-Pssssssssst

Sedimo tako nepomični dva sata, valjda uživam, samo ne primećujem. Riba radi, kažu. Ne znam šta je radila, ali je sigurno imala veliko spremanje, jer je niko nije video ceo dan.

Jedino sam ja nešto upecala, samo ne znam da li se računa, neku patiku, komad drva koji je otkinuo onu groznu udicu, i puno najlon vrećica, onih koje će se raspasti za milon godina....

Herbarijum AnaM
2010/05/24,11:18


Čudna su ta sećanja. Dovoljan je razgovor, cvet, meil, nečiji post, da izazove bujicu dragih uspomena.

Volim cveće, sve, sem jednog. Ne volim ruže. Lažne su mi, i uvek me poneka ubode...

Počelo je sasvim naivno.

Profesorka je kazala da donesemo herbarijume. Sva deca su  to skupljala na vreme, a ja sam  u polju gledala ptice, pravila venčić od ivančica, zamišljala da se šunjam kroz prašumu, sa nekom granom izigravala viteza ili ninđu, što bi se reklo, tog dana herbarijum nije imao ni jednu jedinu biljku.

Srećom išla sam popodne u školu.

Zgrabila sam mamin stari herbarijum. Baš je bio lep, samo su mu biljke bile „malo“ stare. Da popravim situaciju,  iz vazne uzmem ružu, stavim je u herbarijum., i dobro pritisnem da se osuši. Ja sam bila više nego zadovoljna, sigurno će i profesorica.

Mene je prvu prozvala. Lista ona herbarjum, gleda one biljke, uzdiše i samo gundja  da su stare...  Čekaj dok vidiš ružu, mislim ja...

Kad je došla do ruže... no dobro da je sedela, dotakla je, i ubola se na trn,  počela  je da se guši, da kašlje, i da stavlja ruku na lice. Ja mislila umre žena, a ona se gušila od smeha...  mora da ne voli ruže...

Beladona na izletu
2010/05/20,22:25

 Skok na planetu Zemlja

Ja sam  Beladona, svratim povremeno na vašu planetu u prolazu, pa odjurim u Svemir...

Gledam i ne mogu da verujem.

 Na planeti Zemlji ima puno životinja, ne možeš ih ni izbrojati. Oni što misle da su pametni samo ih dele, te na domaće i divlje, te na korisne i nekorisne, ma dele i sebe, ali nećemo o tome.

Srela sam neke psiće, iste kao na planeti pas, samo ovde su  neki psi obučeni, i to vrlo čudno. Na noge im stavljaju čizmice, pa neke firmirane kaputiće i kapice, vode ih na nekom užetu, i gledaju dok oni jadnici rade, znate već šta. Njihovi gospodari su jako zadovoljni kad pas načini to... Poneki gazda to počisti metlicom, ali većina digne nos i pravi se da nema sa tim  na podu blage veze. Onda naidje neki drugi dvonožac, stane u to i počne da  govori neke  čudne reči. Mislila sam da pominjanje psa, matere, i još nekih  reči je vradjbina domoroca da to sa poda nestane... Proverila sam ništa se ne dešava, osim što taj dvonožac počne da mazi travu nogom...

Postoje i psi kao na planeti pas, koji se normalno ponašaju, laju, trče, ne oblače se. Oni crkavaju od smeha kad sretnu nekog depiliranog drugara sa mašnicom  na vrh glave. Oni obučeni psi pri susretu gledaju kako bi se sakrili i vuku dvonošce na povodcu što dalje...

Čudno je da se svi ti obučeni psi zovu Fujto... bar tako ih zovu domoroci. Oni negde potrče, ponjuše nešto odmah ih doziva

-Fuj to, Fuj to...

Kad nešto pogledam kako žive dvonošci, tim Fujto i nije loše, imaju hranu, toplo im je, brinu da sve dobiju na vreme, čak im i oglasom traže društvo.

Ma da ja nisam nešto pogrešila, ko je  na planeti Zemlji gospodar, a ko ljubimac???

Slika AnaM
2010/05/20,11:24


Što iz čista mira život može da ti se napravi cirkus, da ne veruješ.

Sedim ja pošteno u kući, o bezobrazlucima i ne razmišljam, ugasila i TV, jer tamo golišavci koji skakuću  i uzdišu po krevetu,  kao da ih kolješ,  kao što je nekad bilo pružiti ruku  pri susretu.

I zvrrrrrrrrrrrrrrr...

-Zdraaaavooooo...donela sam ti poklon.

-Kakv poklon, nije mi rodjendan

-Nešto što moraš da imaš.

-Hm...

Unosi ona nešto ogromno, zamotano

-Tranta ranta raaaa.... Voila...

Ijaaaoooo, kad ne padoh u nesvest. Slika.

-Skini ove tvoje brodiće, Dubrovnik  i ostale brljotine, i stavi ovu sliku preko celog zida...

Trepćem ja, gledam sliku i ne znam šta da kažem. 

Lepo je meni tetka govorila, bolje prva uvreda, nego zadnja, ali meni neugodno. Slika kao za halu sportova, a na njoj  se raširila neka ženska. Odmah se vidi da je ženska, nema to neki kubizam, frtaljizam i ostali lizmi,gde je oko na jednoj stran, a šaka na drugoj, umesto glave cvet, a iz oka kaolje reka. Na ovoj, ženska  podigla ruke i ne samo ruke, kao da je na ginekološkom pregledu, samo što joj se creva ne vide... Uradjeno realno, ne može biti realnije, jedino da je živa pa da iskoči, ali onda bi sve bilo sitnije.

-Divno... cvrkuće prijateljica... žurim, javiću ti se...

Ona ode, a ja osta sa tom  ženskom. Gleda me ona onako potsmešljivo kako to samo umeju  ženske, a ja zbunjena, pogledala bi crnu kosu ili zavesu oko nje ( što li  bar krajičak ne stavi na sebe) ali sve mi pogled beži  u centar slike...uf...uf...

Zvrrrr....

Ja brzo preko one slike bacih ćebe,  dobro da je zahladilo pa mi bila pri ruci. Komšinica sa petog sprata.

-Šta to lepo ima kod tebe, aaaa...neka slika...

-Ne, ne može da se gleda dok ne bude na zidu...to je iznenadjenje moje prijateljice.

-Dobro, poslaću ti popodne muža da ti pomogne...

-Neeee, hvala neću da ga gnjavim, sama ću...

Ona ode, a ja ostah  sa slikom.

Javiću kako sam je stavila na zid...

Meil AnaM...I tako je počela svadja
2010/05/13,13:43

 Ja dobila jutros meilom, vi posle podne na blogu:)

 

1) I tako je pocela svadja...
Pitao sam svoju zenu u supermarketu da kupimo gajbu piva za 15 €. Rekla je da ne moze i onda je, bez da me je pitala, kupila dnevnu kremu za 65 €. Rekao sam joj da bi joj gajba piva vise pomogla da se oseća lepom.

2) I tako je pocela svadja...
Pre par dana sam pitao zenu gde bi volela da idemo za godisnjicu braka. Rekla je: "Negde gde davno nisam bila." Predlozio sam joj kuhinju.

3) I tako je pocela svadja...
Dok sam gledao omiljenu emisiju, zena je sela kraj mene i pitala: "Sta ima na TV-u?" - "Prasine...", rekao sam joj.

4) I tako je pocela svadja...
Zena mi je pomogla da joj odaberem rodjendanski poklon. Rekla je da zeli "nesto crveno, sto od 0 do 130 dostize za 3 sekunde." Kupio sam joj vagu.

5) I tako je pocela svadja...
Moja zena se pogledala u ogledalo i bila je nezadovoljna onim sto vidi: "Osecam se uzasno; stara sam, debela i grozna. Odmah da si mi dao kompliment!" Rekao sam joj da joj oci jos uvek savrseno funkcionisu.

6) I tako je pocela svadja...
Bio sam sa zenom na godisnjici njene mature. Jedan od prisutnih je bio pijan, ali nije prestajao da redja casu za casom. Pitao sam zenu da li ga poznaje. "Naravno," rekla je, "dugo smo bili zajedno i kad smo se razisli, poceo je da pije i od tada nije prestao." Rekao sam: "Ko bi rekao da ce toliko dugo da slavi..."

 

 

 

 

 

Ll, Mm i Dr
2010/05/11,18:25

Preko sedam mora, gora i ostalih tandrmolja bio grad Bajkograd U njemu je živela Ll, Mm, i neki Dr Nožić ili već nešto tako

Ll je imala smaragdno zelene oči, ne, ne, imala nebesko plave, ne,ne, smedje  kao kesten. Ma nije ni ona znala kakve su joj boje, to je zavisilo od sočiva koje stavi taj dan.

Kosa joj je bila kao zrelo žito, ne, ne, kosa joj je bila kao noć i to ona noć kad Turci selo zapališe u ponoć. Ustvari kosa joj je bila vatreno crvena sa sedim pramenom, baš kao onaj vulkan što se aktivirao pa pljucka po jadnoj Evropi i pravi haos onim zgodnim avijatičarima.

 Kosa nije bitna.

Bitno je telo, telo koje kao da je vajao vajar u starom veku. Moderni, vajari, (kaže li se to moderatori?) sastave tri kamena, na sve trupac i  napišu ime: tuga žene, ne bila tužna kad joj je trupac glava, a ona tri kamena noge, grudi.

Ll je postala lepotica. Genetika joj i nije bila naklonjena, ali joj je zato bio ne samo naklonjen, (jer od naklona glave ne bi bilo vajde), nego se svojski i potrudio jedan Dr plastičar. Možda se i ne zove plastičar, ali s obzirom da su mu glavni alat nož i plastika ipak ne verujem da se zove nožičar.

Taj doktor je najbolje radio kad malo popije. I kako to već biva, u onoj brzini, jer ženske tu dolaze kao na pokretnoj traci, jedna hoće grudi, druga obraze ( to je najteže, istroši se brzo, stalno mora ponovo da dolaze) treća da pronadje struk, četvrta da napravi usta... i tako Dr u brzini zgrabi one grudi, usadi dve gore, zgrabi  i treću i usadi  je tamo gde ledja prestaju da nose to časno ime.  Silikon, kao silikon, ne primeti se na prvi pogled, tek kad se opipa.

Mm je muško.

Kome je važno kako izgleda? Važno da li novac drži kao neka bedinja u novčaniku, ili u slamarici u  vidu inostrane banke. Priroda je bila dobra prema njemu, moderan tip, kosa ga je na vreme napustila, ali je zato stomačić bio izdašan.

Jedne burne noći, Feruz paša iz sna skoči, žižak drhče, stravu čita sa pašina bleda lica, to jest, Mm uhvatio kao slučajno Ll, a zna se gde muški hvataju...  Poče da broji, jedan, dva, tri... dopalo mu se... ne može se pohvaliti svaka ženska da ima tri okrugline, nekako se sve zadrže, skromno, na dve.

Tandra, broć, svadba, pir, hopa cupa i čekaju oni prinovu.

Oboje sad imaju noćne more.

Lete internetom , od doktora digli ruke, za svaki slučaj, i sad traže podatke.

Da li su nasledni ti silikoni?

 Ako je žensko, i nije strašno, ali šta će biti ako je u pitanju sin?

 Nezgodna ta genetika, a tek silikonetika. Sve nešto mislim gde sve može da ode višak silikona. Ima i nezgodnih mesta na telu, gde bi ršum estetski mogli da naprave, ali nema veze, već će se naći neki Dr da popravi Majku Prirodu.

Hh i Kk
2010/05/10,12:58
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

H i K

Preko sedam mora, brda, blogova i ostalih tandr broćeva u gradu koji je imao nekad dušu,  jes, tom Bajkogradu živela, ko drugi nego Hh

Obožavala je muški svet. Divila se se pameti muškarca, njihovoj snazi, snalažljivosti, stručnosti u popravljanju malih kvarova po kući, ma, mislila je da bez njih svet ne bi mogao da postoji.

Ustvari divila se još po nečemu, ali to već spada u pornografiju, što nikako ne želimo na ovom blogu.

U Bajkogradu, a gde drugde, živeo je i Kk. Taj je volio sve, volio je i ono što nije trebalo da se voli, ali, nećemo o tome.

Kk je bio svestan svoje svestranosti. Dovoljno je bilo da samo poželi neku ženskicu i ta bi pala, ma, ne u komu, pala bi pred njegove noge... poneka i bukvalno...

Jednog fatalnog dana, kad su Zvezde sijale, kad je Sunce blistalo, a Mesec treperio, uzmite još poneki vetrić, mlado lišće, jasiku i leptira, sve to dobro promešajte, obavezno more, palme i čeprese dodati pri kraju.

Da li je gotova slika?

Sad zamislite nekog mnoooogooo pametnog programera koje će da sve to ozvuči, zasvetli, zablista, zavrca, stavi slova preko slike, pa ona kao cure kaplju i tako to, ništa se ne vidi, ali mnogo lepo...

Da li ste zamislili?

E, jednog takvog dana sreli se Hh i Kk

Hh pogleda  Kk

i...

Obori pogled i Kk...

A Hh?

Pršte u smeh... Hh...Hh...hh....ha ha ha ha

Šta li joj bi, možda samo čovek nije imao svoj dan.

Ff i Gg
2010/05/04,14:37

Ff i Gg

 

Negde daleko, daleko, preko sedam mora, devet gora i mnoštvo blogova u  Bajkogradu, živela je Ff.

Kakva je to ženska bila. Pamet je pomerala. Stas, čista pornografija, a glas, kad ga čujete nema vam spas ( trebalo bi spasa, ali se ne ritmuje, ili kako plebs kaže, rimuje)

Elem ta ženska, ne jedna, nego ženska i po, je birala. Ta je imala šta je  `tela, a `tela je dosta. Ako ste pročitali tele, dobro ste pročitali. Čeznula je za nekim rasnim bikom, ali se saplitala obično o teliće, nije ona kriva, svi muču isto.

Pakosnici je prozvali sponzoruša, a ni sami nisu znali šta ta reč znači.

Kakv bi to Bajkograd bio da u njemu ne živi i  Gg, koji je voleo da ga iz milošte zovu Grrr,   a palio se na Brrrr,  ali su ga iza ledja zvali svi Prrr... ne znam zašto, možda neko i zna.

Gg se trudio da ostavi utisak , i ostavljao je, ali više otisak, sa svojih 140 kg žive vage, na 1.5m kad skoči, imao je čudan raspored mišića.

Redovno je išao u teretane, ali neka budala, arhitekte ih zovu, ( to su oni koji su diplomirali u stilu udješ na jedna vrata, ostaviš plavušana-koverat, i pristojno pozdraviš kad izlaziš, ne mora baš ljubim ruke ko neće, ali koverat onda mora da bude deblji). E, taj arhitekta stavio bar na ulaz.

Jadan Gg, da ne uvredi vlasnika, prvo stane na tu spravu. I nije mu loše, razvio mu se prednji deo, baš dobro, ženske ne aplaudirajte, nije taj, nego ono okruglasto što zovu pivski stomak.

Ženske su se strašno lepile na tu njega, da li što je imao dobro kontraceptivno sretstvo-stomačić, ili na tatin novčanik i kola, ali lepile su se.

Kako u bajci biva, morali su se sresti: fatalna Ff i tatin sin Gg. Ljubav je planula do zadnjeg evrića, druga monetu nju nije interesovala, a tata je samo to i slao iz neke EU.

Tataratata... i umesto kao ceo normalan svet, da živi srećni i veseli, oni uzeše neko papirče i to pred grdnim svedocima, tako da se natrag nije moglo.  Malo im je bilo što se potpisaše u Opštini, nego se zapečatiše i u Crkvi.

Ovo ispade dugačko...

ček da zbrzim...

i ... bili su srećni tri dana,

a onda je ona stala u vidu ćirilićnog F, on jeknu Grrr...

ona motku, on pivsku flašu,

ona zavrišta, on zaurla,

ja prolazila pored njihove kuće, zavitla neko teglu krastavaca i pravo mene u glavu što toliko davim,

ajde zdravo nema više...

 

 

 

 

 

 

 

Cc i Dd AnaM Šeherezadović
2010/05/02,20:05

 

Cc i Dd AnaM Šeherezadović

Bajka

Daleko, daleko u zemlji preko sedam mora i sedam blogova u Bajkogradu u soliteru na samom vrhu, stanovao je Dd.  Mnogo je voleo da priča bajke svojoj  Cc, a ona verovala u njih i samo treptala lepim očima kao da iza njih ne stanuje njen mozak, a možda i ne stanuje, ko bi ga znao.

Cc je volela život,  putovanja,  izlaske,  druženja,  kafiće,  što bi rekli,  sve ono što vole mladi.

Dd joj je objasnio,  lepo, baš se potrudio,  da sedi u kući i da čeka kad će on ugrabiti slobodan trenutak i  pojaviti na pola sata,  neki put čak i na čitav sat.

Mnogo su se voleli,  ali zla sudbina im nije dala da budu zajedno.

Eh, ta sudbina, pakosnica jedna. Pogadjate, postojala je i  Ee, zakonita Dd-a.  To je bila mnogo nezgodna ženska koja jadnom  Dd nije dala da živi.  Maltretirala ga je i nije ga razumela,  pa je jadničak potražio utehu kod predobre Cc.  Naravno Ee je bila i bolesna od neke neindentifikovane bolesti bez imena i dijagnoze.  Šta je Dd mogao nego da je pazi,  naravno sa njom nema ništa,  samo žive u istom stanu.

Cc ga je razumela.  Bilo je samo pitanje vremena kad će živeti zajedno.  Cc je bila prava žena,  a ne kao neke smutljivice,  verno ga je čekala.  Samo Cc nije znala da je vreme vrlo čudna rabota,  dodje nekako rastegljivo, dugačko,  a kratko.

Naravno kratko kad je Dd ugrabio mrvičak sreće,  zajedničke,  naravno,  a dugačko kad pomisli koliko ima da čeka do slobode Dd.  On joj je pričao bajke da to i nije dugo vreme, samo da mu deca završe školovanje... samo da se srede... samo da se poigra sa unučićima...  samo što nije,  jes` da se najmladje još nije upisalo u školu,  ali...

Sad su praznici, neki otišli na izlete,  sigurno ih bube grizu,  i maltretiraju se sa roštiljom,  jadan Dd,  i on je na takvoj gnjavaži sa Ee,  a Cc sedi i čeka,  možda ipak svrati,  ili pošalje SMS, onako skrivečke, da ga niko ne vidi...

Aa i Bb AnaM-Šeherezadović
2010/05/01,11:55

Daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora, preko stotinu  blogova bio je  Bajkograd.

U nekoj šali, komentaru, AnaM dobi zadataj da bude  Šeherezada, verovatno što sam  brbljiva. Momenat nije baš da budu vesele priče, ali, ako čekam pravi momenat, načekaću se.

 

Priča Aa. i Bb

U Bajkogradu, daleko, daleko u samom centru nekih zgradurina, koje je verovatno pobacao neki  svemirski psihopata-arhitekta, pa se stanovnici ni dan danas ne snalaze u njemu, elem u tom čudu betona i gvoždja živela je prelepa, predobra, prepametna, ama, čudo od ženske, Aa. Što je ona bila ženska i pol, ali što je dobru dušu imala, na leba da je mažeš.

Mislila je da će je jednom potrefiti grom sreće i stalno je gvirkala kroz prozor čekajući ga. Ni sama sebi nije htela da prizna da tu sreću čeka u obliku princa na belom konju. Očito nije bila realna, jer gde princ da parkira konja i kako da nosi lopaticu i kesu, jer da prostite i konj ima neke biološke potrebe.

Na drugom kraju Bajkograda živeo je Bb. Što je to bio dasa iz Trmbasa. Taj je jeo šta je teo, a teo je baš dosta. Vozio se po Bajkogradu svim i svačim, a najviše je uživao u svom Nagasakiju. Zamišljao je da je Japanac orginal, propeo bi se na zadnji točak i jurio u sitne sate zamišljajući da ga juri Interpol. Nagasaki je bio dvotočkaš, ali svi su ga videli kao običan bicikl. Nije važno, svako ima pravo na svoje snove.

I tako su živeli Aa i Bb, svaki na svom kraju  Bajkograda.

Bajke imaju srećan kraj. Mogu se završiti njihovim susretom, zaljubljivanjem i sličnim tandrmoljcima, ali ako hoćete, baš, baš, srećan kraj:

I tako su živeli srećno  Aa i Bb sve do kraj svog života,i malo duže, jer se nikad nisu sreli...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu