AnaM

Sreća
2011/12/30,17:25

Sreća

Sreća je relativan  pojam.

Neko  želi sve i dobije.

 Poneko želi   samo malo i ne dobije.

Zato  treba da uživamo u onome  šta imamo

Nikad se ne zna  ko je jači, bolji. Boj ne bije  svijetlo oružje, već boj  bije srce u junaka

Zato osmeh na lice i samo napred.

 Prava sreća je u srcu, osmehu, podarite je nekom da bi je dobili.

 

SRETNA VAM NOVA GODINA 

Prognoza vremena
2011/12/28,13:19
 
Kakvo li će  vreme biti??
Nije  lako biti  prognozer vremena
 
Razlike
2011/12/24,15:48

10 razlika između žena i muškaraca... sa neta


1. Nadimci
Ako Maja, Verica i Jelena sjede u kaficu i piju kafu, jedna drugoj ce se obracati sa Maki, Veki, Jeco…
Ako Dragan, Vlado i Milan gledaju utakmicu ispijajuci pivo, jedan drugom ce se obracati sa Debeli, Glavonjo ili Guzonja.
2. Novac
... Muškarac ce dati 100 eura za stvar koja košta 50 eura ako mu to stvarno treba, a žena ce platiti 50 eura za stvar koja košta 100 eura iako joj ta stvar uopšte ne treba, ali je bitno da je bila na rasprodaji.
3. Kupatilo
Muškarac ima 5 stvari u kupatilu: cetkicu za zube, pastu za brijanje, brijac, sapun i rucnik.
Prosjecan broj predmeta koje žena drži u kupatilu je 337, od kojih vecina predmeta predstavlja pravu misteriju za muškarca
4. Prepirke
Žena ima posljednju rijec u svakoj svadji. Bilo šta, što muškarac kaže poslije toga, pocetak je nove svadje.
5. Životinje
Žene vole macke. Muškarci kažu da vole mačke, ali čim ga žena ne gleda on će je šutnuti.
6. Budućnost
Žena brine o buducnosti dok se ne uda. Muškarac uopšte ne brine o buducnosti… dok se ne oženi.
7. Uspjeh
Uspješan muškarac je onaj koji zaraduje više nego što njegova žena može da potroši. Uspješna žena je ona koja nadje takvog muškarca.
8. Brak
Kada stupa u brak, žena ocekuje da ce se njen partner promjeniti. Kada muškarac stupa u brak on ocekuje da se njegova draga nece promjeniti, ali ona to ipak cini.
9. Garderoba
Žena se dotjeruje kada ide u kupovinu, kada ide da baci dubre, kada se javlja na telefon, cita knjigu, zaliva cvijece…
Muskarac se dotjeruje za vjencanje i kada ide na sahranu.
10. Budjenje
Kada se probude, muškarci izgledaju isto kao i kada su legli.
Ženama se tokom noci nešto dogodi, pa ujutru ne lice na sebe.

cao cao caolina
2011/12/23,10:11

Prijatan vikend

i spremajte se, stiže

za devojčice

i dečake

Beograd
2011/12/22,19:04


Neke ljubavi nikad ne  prestaju. Dajemo im se  nesebično,  i volimo ih  ma koliko mana  imaju.

Grdim  Beograd, njegov  tesne ulice gde ne mogu da parkiram,  gužve u  gradskom  prevozu,  netolerantne  ljude koji ti  pridju na ulici i dave te svojim  problemima.

Onog trenutka  kad predjem   granicu, što bi se reklo,  kad sam vani,   Beograd se menja. Tesne  ulice postaju simpatično potsećanje na prošlost,  gradsko saobraćajno  uvodi neke  nove linije i  ubacuje  gomilu buseva koji  idu  i po noći redovno.  Ljudi  postaju  šarmantni sagovornici, duhoviti i spremni  za svaku  uslugu.

Jao onome  ko  misli drugačije. Neki su se tu rodili, pa poznaju svaku ulicu, svaku  prečicu,svaki parkić, ali  za mnoge   je  Beograd i više.

Beograd ima sve, i  Trijumfalnu  kapiju,  i  Keopsovu  piramidu, i  naravno na moru je.

Hoće li ovaj  post da skoči ili neće , tamo gde treba??

HP

Piramidanije Keopsova, ali je u Beogradu;))

Snimljeno  pre pola sata

 

Prvi sneg
2011/12/20,17:20

Prvi sneg

 


Noćas je dolepršao,  zastao na   trenutak kao da se predomišlja da li da produži na jug ili da  ostane kod nas. Neko se raduje, neko   sprema drva, navlači tople rukavice, šalove.

  Malo mače  se čudi  šta je to belo??

Bojažljivo stoji na vratima gledajući nezvanog  gosta, njuška ga.

Imam utisak da nije oduševljeno snegom.

 

Čestitka
2011/12/19,10:58

Čestitka

Čestitam sv Nikolu svima koji danas slave!!

Nezaboravna Nova godina
2011/12/18,13:57

Sanjarenje zadala zadatak na moju ideju.

Radila sam  u  Sremskom selu dvadesetak  kilometara od Beograda. Imali smo rezervisane   karte za  autobus. Sve se uklapalo,  i radno vreme i spakovani koferi,  i naravno jurnjava taxijem  na  stanicu.

Ali...  da bi se sve uklopilo  otišla sam  na posao kolima.  Vozila  sam Fiću ljubim ga u oko, pardon, far.

Ujutro je  sve bilo zaledjeno, inje,   blistavo drveće,   gole njive su se presijavale pod ledom  i slični  tandrmoljci , ukrasi zime.  Seljaci izašli na njive da  završe ono  što nisu stigli. Završili i krenuli kući, da ručaju valjda.  Iz  njive se ne ide  helikopterom, nego  traktorom ...  Oko podne ugrejalo sunce,  otopilo sve one  zimske ukrase i   zemlja, koja je dobila  ime   blato,  zalepila se na traktore, pa se predomislia i ostala na asfaltu.  Autobusi GSP-a stali, ni slučajno da krenu, šoferi izjavljuju da  se može  bus prevrnuti.

Gledam  ja na sat i cupkam, cupka  još i pola sela na stanici, ali niko ne kreće.  Nešto mislim, ako se fića i izvrne  neće daleko,  do prvog jendeka.

Isukam ja   mač, podignem   visoko ruku i  razderem se

-Ima  li neki dobrovoljac   da krene samnom do Beograda, ali da gura kola  ako skliznu...

Ih, neki,  upadoše  tri rmpalije,  fića samo stenje, a ja  pevam, da li  zbog rmpalija ili zbog Nove godine  koja mi se opet smeši,  ne znam.  Bilo kako bilo, stigoh u Bgd, pa na stanicu, pa odahnuh u  busu.

To mu dodje kao uvertira ili početak dočeka.

Tandara, bandara,  stigosmo na Borsko jezero,  hotel,  sobe,  raspakiranje kofera  ...  

Ponela  ja   onu  famoznu  zelenu  haljinu   boje mladog  graška, i jednu  totalno šašavu koju ni u ludilu ne bih  javno obukla, dekolte do pupka,   a   rese po celoj  haljini, samo mi još daire trebaju.

Tandara, bandara, spremim se ja  i  ponosno   uplovih  u salu za počasni sto, ali to je druga priča. Oči namazala zeleno, neke  narukvice,  zveckaju,  mindjuše   sijaju i   srećna sva treperim.  Muzika se naštimava, kelneri  još treznim  gostima se smeškaju i  klanjaju.  Kad se gosti napiju nema bakšiša.  Ne pijem   aperitiv jer se nacvrckam  i trepćem onim  namazanim očima kao svraka na jugovini.  Uživam...

Odjednom, hladan  tuš, neko je hteo da se pravi  duhovit  pa se naklonio sa punom  čašom crnog vina, koja mu očito nije bila prva.  Ja se tog trenutka  okrenula  i  pljus... na moje rame,  pa polako preko grudi,  sve niže i niže  razlivala se  crvena reka.  Onaj, onaj, uf... smotanko, uze  salvetu da me briše  i napravi  totalni cirkus jer ga je  njegova žena potkačila od pozadi uz  indijanski  povik

-Pijanduro matora dušu mi izede...

Izvinjavala se meni,  pa on  njoj,  pa meni,  cela sala nas je gledala, verovatno su mislila da je  počeo program.

Tandara, bandara,  odoh ja u sobu da obučem nemoralnu haljinu.

Naravno svi su me gledali kad sam se vratila, ja nisam  smela da se nagnem  jer  bi se sve videlo, nego sam  stajala kao sveća nepomično... jedan sekund.   Počela muzika, naravno da sam  bila u centru pažnje sa onim resama koje su  lelujale kako pomerim  telo,  pokrivajući  ono  što su svi očekivali da će videti. Rese,  moje saveznice,  su obavile zadatak.

Tandara, bandara, iće, piće  i skakutanje  do  tri sata. U tri   neko društvo dodje do nas i počne da šapuće, kao diskretno.  Ja se oduševila,  odmah  pristala. U svakom od nas  čuči kriminalac, samo se ne aktivira uvek.

Na brzinu sam  se presvukla i  šuljajući se  hotelskim  hodnicima  došla do bazena.  Nisam  ja ukrala  ključ, nisam,  časna reč,  ali nije  ni neko drugi,  razbili su  nekom  močugom  lanac i  ušli smo u bazen... Te moje sreće...  Uronila sma  u vodu,  svetla su bila pogašena,  napolju je  padao  gusti sneg...  muzika je svirala u mojoj  glavi, biće da je to od vina,  ali dobro je zvučalo.  Čitav sat smo uživali, a onda se upalilo svetlo, upao  besan  direktor, počeo da urla...  i nisam ja,  možda moja ruka, onako slučajno,  mnogo se derao,  gurnula ga je u bazen. Taj  izraz lica, pamtiću ceo život, zabezeknut, iznenadjen, l jut, a onda osmeh od uha do uha...

-Da i ja zaplivam na Novu godinu.

Ujutro smo svi pili kafu,  mudro ćutali i smeškali se zadovoljno...

Da to je bio doček koji  ću pamtiti ceo život. Najlepši...

 


 

PRAZNICI zakucali na vrata
2011/12/17,21:37


Šta mi rade ovi  blogeri...

Čituckam  postove,  komentarišem, sva u nekoj euforiji  pred  nastupajuće praznike. Ono  nastupajuće je iz doba  komunizma kad  nisi smeo da čestitaš Božić, bar ne  javno.  Obožavala sam  da ga slavim  baš zato, a tek Srpska nova  godina  kad nije smelo da se peva posle ponoći...  Ona zvanična,  Nova godina, pred ovim  zabranjenim praznicima,  delovala je nekako bledo.

I tako ja  razmišljam o   proslavama kad je  kuća bila puna hrane,  pića,  svećica,  okićena blistavim „zlatom“  sjajnim  kuglicama i  nasmejanim  licima. Svi smo  negde jurili, donosili gomilu stvari kao da će smak sveta.  Tajanstveno smo ulazili u svoje sobe, brzo zatvarli vrata i  šuškali zavijajući poklone skrivajući  ih  do stavljanja pod jelku. Ništa nije  bilo teško, ništa nemoguće.

I...  zvrrrr... zvrrrrrrr... Poštar zvoni dva puta, ali   subotom, a ni ostale dane,  ruku na srce,  ne dolazi.  Možda neka  preporuka, čestitka već se ja nadam, ili neki obožavalac  se setio da me obraduje. Ne, ne,  to je neko sa romantičnom idejom, razmišljam ja pod uticajem  postova. Idem ka vratima  i setim se da je u frižideru  šampanjac, zavodljivo se smeškam  sebi u  ogromnom  ogledalu, brzo popravljam  pramen  kose,  što li je ne oprah danas...

Onako srećna, nasmejana, širom otvaram vrata. Pred njima mladić, i on  nasmešen, ali mi  nepoznat

-Dezisenkcija, da vas upišem??

 


Euforija
2011/12/17,14:35
<

EUFORIJA

Euforija    Božičnih  i Novogodišnjih praznika  počinje.

Euforija  je ono srećno, napeto, veselo  raspoloženje bez pravog  povoda. Neće  biti da je to onda za ove praznike. 

Nekad  su se  slale  čestitke, sad  SMS ili mejl.

Grad je  praznično okićen, svetlucaju   izlozi  mešajući sve vere, običaje  i  u jednom  opštem  gemištu, mi kao veseli,  skakućemo  po ulicama.

 Na trgu  će pevati vremešni  pevači, ili  mladi  za koje  niko nije  čuo, mrznućemo se  govoreći da smo se divno proveli. Nema onih  dočeka u kafanama uz iće i piće, nije fensi. Možeš da putuješ na neku egzotičnu   destinaciju ako nadješ princa na belom  konju da to plati. Prinčeva sve manje, a i konji se slabo sreću...

Božić Bata se pretvorio prvo u deda Mraza, a sad  u nekog  dekicu koji maše  Coca colom.

Pahuljice koje  veselo   lepršaju su  nestale  zatopljenjem  planete...

 

Nekad  nisi  mogao da udješ u prodavnice od  gužve, na ulicama  si se   gurao sa jelkama pun  paketa, nasmejanog  lica . Prave jelke zamenile  su  neke  platične imitacije, za pečeno prase  je izjavljeno da nije zdravo, torte  će ti   doneti  holestrin i šećer, a poklone najbolje da kupiš po svom  ukusu jer su darodavnci  praznih  džepova...

Nekad  si danima  birala večernju  haljinu,  zakazivala kod frizera,  igrala po kući u novim  cipelama na ogromnim potpeticama.  Sad kažeš: ma bez veze, mene  to ne interesuje, dan  kao svaki drugi dan.

E nije isti.

Hoću da me pozove, taj  princ, da  planira gde će da me vodi, da vrati sjaj  u  moje oči nekim  blesavim  predlogom. Neću da mi to bude  običan dan. Hoću da   ga  se cele godine   sećam  i  da   mi srce  zaigra na samu pomisao kako sam se divno provela.Hoću da bude drugačiji od svega do sada.


Grešim  li??

Želim  li samo  ja to, a svi ostali nešto drugo??

Zar je tako teško biti romantičan...

Meca čitač
2011/12/10,21:11

Ja sam  meca koji voli da čita.  Dolazi zima, povlačim se u  pećinu i moram da obezbedim knjige.

Danas sam  dobio ovu, Ulicama Blogograda.

 Ne mogu da čekam  sneg, pročitaću je  ovako vruću,  pre nego stigne u  ruke  autora. Ko može neka  čeka  12.12, ja ne mogu...

 Ćao  blogeri... u ta ta... u ta ta, imam je pre vas...

 
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu