AnaM

Čestitam Uskrs
2011/04/23,22:11

Stepenice
2011/04/14,21:43
 

Prvi stepenik nekako sigurno izgleda, lako zakoračimo na njega.  Ne  bojimo se ni visine ni nestabilnosti . Ohrabreni  krenemo dalje, lako je. Ponekad preskočimo  po koju stepenicu smejući se odjurimo dalje, ali zato  umemo i da zastanemo, da se odmorimo.
Ako nismo dobro odabrali stepenište, vratimo se koji korak, pa  nekim drugim stepenicama, ali sve vode istom cilju.
Neke stepenice vode  do  dvorca, druge na toranj,  poneke na tavan,  a neke  samo do sledećeg sprata.
Kad bi na početku znali tačno koliko  stepenica imamo  do krajnjeg cilja, i koga ćemo sresti... Možda bi se penjali  brže, a možda sporije.
Baš kao i život, kad krenemo moramo dalje do samog kraja.
A ja se penjala   po merdevinama,  hrabro stala na prvu prečku, pa drugu... treća nije izdržala, tras-bum puče  i ja  zabezeknuto sedoh na zemlju...
Možda  je život kao stepenice, ali  zemlja je zemlja i  mogu reći da je dosta tvrda...

Lale
2011/04/08,22:41
Hvala... darodavcu koji je imao  odličnog savetodavca...
 
 
Ogledalo
2011/04/08,09:53

 

Šta vidite kad pogledate  u ogledalo??
Bojim se dana kad ću kao moja  baka pogledati  ujutro i namršti se
-Ko si ti babetino, šta ćeš tu?
Bacam pogled na ogledalo. Kritički  osmatram  frizuru, popravljam šminku, smešim se zadovoljno, pomalo ispitivački. Popravljam  bluzu. U pozadini  vidim    prašinu koja je pala na sto, uvenuti cvet u vazni, namrštim se   misleći da  je onaj sused sigurno opet parkirao kola u  krivo pa  ću zakasniti. Zaboravila sam kupiti nešto za  večeru...  moram skočiti do banke. Bora na čelu, šta je još trebalo uraditi??  Juriš pešadija, zadnji pogled na ogledalo...  i zavodnički se sebi  nasmješim...  Kad bih taj osmeh mogla zadržati  do  naveče...
Duboko u meni nestašno dete  smejulji se  misleći kako je  najvažnije  sresti onog  dečaka iz susednog razreda prije nego utrči u školu... i ubediti  mamu da  su mi neophodne baš one patike koje sam videla  i da neću preživeti bez njih...
Ogledalce ogledalce, ko je najlepši  na svijetu??
Ne čekam odgovor, ko zna  da li bi me zadovoljio.
Kad bi postojalo ogledalo koje bi pokazivalo  pravu sliku čoveka, onakvog kakav je u suštini, dobar, zao,  prefrigran, podmitljiv, zavodljiv, neveran, lakoveran, i ko zna što još,   ko bi imao hrabrosti da pogleda u njega...

Aprilski dan
2011/04/03,20:50

Krenem ti ja na Avalu, ako mislite na toranj, prevarili  ste se.
Išla bih ja, nije da ne bi, ali, Sanjarenje kao seoska snaša, predomišlja se, a moj dragi izjavio da će me čekati u podnožju, kafu mogu da srkućem jedino u bašti, na vrh tornja ne dolazi u obzir.
Elem krenem ja, naravno preko Gazele, nisam mogla preko magarca, a bolje bi  mi bilo.
Nikad nisam  bila neki političar, ali znam da postoje levičari i desničari, koji su pojma nemam, a i nije važno  i onako stalno pretrčavaju kao pijane ovce tamo vamo.
Sad se treba opredeliti za jednu stranku, pardon, stranu,  volim nešto brzinu, pa odoh na najbržu  kolonu. Najbrža možda u snovima, raspalim ja 5km na  dva sata,  viori mi  rusa kosa na vetru, a odmahujem onim glupacima iz srednje trake,  nadmoćno se osmehujem i dajem gas....
Fiiiijuuuuu već jurim  10 na sat, ako ovako nastavim,  doleteću  tih 20km do Avale već za tri sata. Crrrrvvvveeeeeeno... koče kola ispred mene, kočim i ja, i stadosmo. Onaj  srednjak  kome sam pokazala dugi nos, pokaza sad meni srednji prst, pa se namirismo bez suda. Tako mi i treba što ne odoh  u  levake...
Prazan prostor, ja se zaletih  sa mojom krntijom, svi se razbežaše i napraviše mi mesto i uleteh u levake, jadna mi majka... Posle 100metara stadoše sa tendencijom  u nazad,  Iz kolone nude termose sa kafom, deca se zabavljalu igricama... i  da ne davim više, stigo  ja u zlo doba  kud sam naumila.
Nešto mislim, da tužim grad Beograd za benzin koji  trošim uludo, ali ne vredi, nisam ja neka estradna zvezda pa da se izvinim javno i sve mi oproste, mene bi odmah u bajbok...

Sve u svemu nisam loše prošla. Kad sam stigla onako  gecrkt, da ne pominjem  put preko Bubanj potoka u  proleće kad svi preprodaju automobile i spuštenu rampu pola sata... e, onda su me dočekali sa ovacijama, kuvali mi kaficu i  ma šta da vam kažem, super dan...
Kako ste se vi proveli??
 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu