AnaM

AnaM ne kuva
2011/01/26,11:31
On kuva
Povela se neka  diskusija  kako ko kuva, ko je bolji kuvar, recepti… Priznajem, nisam  ljubitelj  te veštine, ali pored mene niko nije umro od gladi, a ni pojeo nešto loše… osim kad mi zagori.... ili jelo ili ja...
Čujem , iz  kuhinje naravno, muški glas kako  objašnjava neki recept,  na kraju rečenicu: Ja spremam šarana, AnaM nije neka kuvarica.
Zajapurena  ulazim  u sobu punu prijatelja i zatičem ga kako sav blažen priča o receptu za  spremanje šarana na njegov način. Zinuh da nešto kažem, ali me on tako srećno pogleda, da sam ućutala…
A kako to izgleda u praksi…
Šarana ja kupujem jer  on ne voli da se muva  po ribarnicama, a  kad upeca nešto  to pokloni prijateljima. Donosim ga kući, gde šarana stručno pregledaju  da li su mu bistre oči, kakve su škrge,  da nije  slučajno mastan…  Položim taj ispit, i  On nastavi da sprema
-Dodaj mi  neku šerpu… gde je krpa…  da li si  upalila pećnicu… dodaj mi viljušku, ne tu, onu drugu… (imamo million viljušaka, koja li je ona druga?)
Bežim i uzimam novine…
Tras-bum… i  urlik…
-Prosulo  se ulje …
Neko bezobrazno ulje samo se prosipa gde ne treba.
Ulećem u kuhinju,  izvodim piruetu na kojoj  bi mi pozavidela i prvakinja  sveta u umetničkom klizanju. Hvatam se za  policu… klizim i dalje jer se niz nju  sliva  gusta žuta masa maslinovog ulja…
-Pazi, da se ne oklizneš… stiže prekasno. Sedim u  onoj  mešavini  projnog i pšeničnog brašna koje je završilo na mojim farmerkama umesto na šaranu…
Dva sata čistim, za to vreme on rešava križaljku
-Da li je gotovo?
-Jeste, brišem znoj…
Šaran je najzad u rerni.
- 45 minuta sa jedne strane, 45, sa druge, pada naredjenje.
Gledam na sat,  spremam prilog, ribetini  i pazim  da  ne zagori ili ostane presna.
--Jesi li je okrenula?
-Jesam, umilno se smeškam…
Ona ribetina kao omanji morski pas, isprskala celu rernu, zasmrdela  kuću, ali najzad je  bila gotova.
-Izvadi je  iz rerne, to možeš i sama, samo da  pročitam rezultate  tenisa.
Postavljam sto, iznosim  pribor za jelo, čaše, vino,  hleb…
On dolazi, kritički gleda  šarana i osmeh…
-Šta bi ti bez mene, nikad ne bi jela ribu…
Misao AnaM
2011/01/17,09:07
Misao
Misli…  vode nas  u neosvojene  krajeve,  poklanjaju ono što se ne usudjujemo ni  u snovima  da poželimo.
Dovoljna je samo jedna, jedna jedina  misao.  Crvić počne da radi,  izaziva drugu,  treću,  daje ideje, stvara dela.
Ne može postojati  knjiga bez  nečijih misli,  vasionski brod,  podmornica,  ni obična pegla,  bez  misli.
Zatvaram oči,  misli me  vode… daleko… daleko…  zastanem i  jedna misao me zarobi.  Pretvara se u san… san da si opet tu , da je sve kao nekad.
Ne dirajte moje misli,  one su deo mene,  one su ja
AnaM u policiji
2011/01/15,17:38

AnaM u policiji, sabajle…


Zora… Sad očekujete romantično sunašce, vetar koji ćarlija, miris sećanja, tragove sna...
Nije bilo tako.
Jutro je osvanulo odvratno maglovito, hladno, zimsko, onako baš antipatično.
Vetra nije bilo, naravno, jer  bi odneo maglu.
 Zima je  bila, jer neugodne stvari se uvek rade po  groznom vremenu.
Dosta davljenja sa uvertirom.


Istekla mi dozvola vozačka.  Setila se baš da nadje datum.  Novi propisi stupili na snagu  odmah posle dočeka Nove godine.  Nije važno, sad ću ja to  časkom da uradim.
 Policija,  i ja hrabro udjem zverajući gde je ona kutijica  iz koje uzmeš broj, pa sedneš i čekaš.
Izgleda da je to prevazidjeno, šta ću, nauka  napreduje.  Stanem ti ja u red i brojim.  Ispred mene  osam ljudi (moraću na lotu da igram taj broj) I čekam... čekam...  još uvek čekam...
Svi se okupili oko  šaltera, a iza njega ženska  glava telefonira. Ranije si mogao da gurneš glavu i da se prodereš, sad mala rupica, jedva okom da gvirneš...
Još uvek čekam,  prolazi prvi sat, napredujem, sad  je samo osam ispred mene, ali je  dotična šalteruša se izgleda pomirila sa momkom,  jer  je počela da guguče na telefon...
Na istom šalteru primaju  lične karte, pasoše,  izdaju sretnicima te iste papiriče,  slikaju... i mire se sa momkom.
Ovo ipak nije Rat i mir, pa da nastavim preskačući  zgodice iz reda, kao, mladi su  nevaspitani  i raspušteni, matori  samo  zakeraju  i guraju se, svako može da kaže da je trudan pa da ide preko reda, ako ne možeš da čekaš, a ti idi kući pa lezi...a bilo je i oštrijih, poslaću mejl gradionačelniku, lako je njima da nas zajeb... sa tolikim platama, u političare idu najnesposobniji zato nam tako i ide...
Kad se pomirila išlo je brže. Udjoh najzad i ja,  već,  posle tri sata čekanja.
Sedoh ja onako na ivicu stolice, da je nešto ne uvredim, pa da me vrati... Nije vredelo, odmah sam videla da sam nešto grešna, prvo  sam izgrdjena kakvo  mi je to prezime da pošten čovek ne može da ga napiše (  što jes, jes, tri puta sam morala da joj spelujem).   Sa papirima sam joj doskočila, sve sam imala i kopije, i overe, ali slikanje...
Sedoh ja u neku komoricu, i sad će da me slika. Ja se malo onako nasmeših da ne budem kao kreten na slici, ali  nije mi dala, nisam mogla ni kosu da popravim da ne leti po kancelariji, o ogledalu i da ne pričam. Ništa  tešim se ja  da i onako pričaju da su na dokumentima iz Srbije sve  neke rugobe, pa što i ja da otskačem od ostalih...  

Očito nisam umela da sednem na stolicu, jer me je dva puta opomenula da sednem, verovatno sam bila previsoka za onu rupicu iza koje je digitalna kamera...  I tad  se seti onaj brljivko da je pozove  te ti ona udari u plač... Šta da kažem, nagrdi me da nisam mirna jer sam valjda prsnula u smeh setivši se čarli Čaplina  i njegovog slikanja...
Sve u svemu, vozim sad  mesec dana na papirče... dok stigne dozvola, verovatno sa  Sev pola kad toliko putuje. Inače, policaj koji me je zaustavio  gleda ono papirče, gleda, pa pita gde mi je slika. Njega  nisu još obavestili o novim dozvolama...
Kad sam izašla iz policije sunce nekako mutnjikavo, , nije bilo srećno što me vidi, to može samo u pesmama, a zna se kakav sam ja pesnik, nego zima, pa počelo da propada  negde tamo iza... valjda da spava, kao što spavaju i odgovorni za  nove vozačke...

AnaM se oblači
2011/01/05,18:45


Ura.
 Danas  važna  vest na TV, otvara se  Armani u Beogradu.
 Ja mislila da je već  otvoren.  Ili je vest bajata, ili moj TV pobrljavio pa preskače.
Zbogom  Kinezi,  buvljak...

  Odoh ja  kod Armanija da kupim pristojne krpice.
Moja  prijateljica   bila.

Na sva pitanja  samo odmahuje  glavom.  Na pitanje šta je sve kupila,   skrenu razgovor i pokaza mi jedan prst.

Ne znam šta joj to znači???

AnaM u praznične dane
2011/01/03,17:09

Prvi dan posle praznika

Jutro.
 Čarlija vetrić,  viori snežić,  maglica  se uvija… i ostale tandrmoljaste, romantične prirodne  pojave.
Krenem  ja po toj romantičnoj  postprazničnoj lepoti u prodavnicu po hleb.  Šta da se radi, onaj hleb od pet dana mi dosadio..
Provirim  kroz prozor,  nataknem na sebe pola ormara,  debeli je minus…  i veselo pevušeći  ( ma nije, grdila sam  što je led pa sam  skoro poljubila  crnu zemljicu).
Ništa  mi ne može pokvariti raspoloženje.  Niko nije radio za praznike, pa  se oprašta to malo klizavice…
E šipak… ipak je neko radio
Političari i oni koji nam kroje kapu.
Možda I nisu radili, nego sve to rešili ranije, kao muzičari pa  samo puštaju pesmu,  po pesmu.
Nije da zakeram, ali ove mi se pesme nisu baš dopale…
Udjem u samoposlugu, a ono narod trči.  Pomislih prvo neki nagradni maraton.   S jedne strane trče one Maxuše sa papirima I menjaju cene,  a sa druge strane naivni potrošači jure pre njih na rafove sa  još ne promenjenim cenama.
Naivci…
Kad dodješ na kasu,  oni već ubacili cene u  svoje kompiće…  džaba si trčao…
Nešto mi  nije jasan ovaj zakon o zaštiti potrošača,  jer I ranije je bilo, cena na artiklu je jedino  važeća…
Tako po novom zakonu,  baš me lepo zaštitiše,  dobro sam imala karticu, inače bi mi pola korpe  oduzeli…  dogurah I ja do kase.
Romantična novogodišnja šetnja,  po snežiću,  veselim pahuljicama  i  dečici  koja mašu  ručicama, završila  je  u stanu kad sam pogledala račun,  otkucala mi tri artikla koje uopšte nisam kupila.
Nešto  nije post u mom stilu,  vaj,  aj,  dočekaću maj…


Biće bolje, a što se tiče poskupljenja, uvežbali smo to više puta. Ovo mu sad dodje kao ispit...nadam se završni...

Sretna vam  Nova godina,
 svima koji zalutate na moj blog,
 I onima drugima koji su mudri pa ne zalaze kod mene…

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu