AnaM

Dan D za Bus-Plus
2012/01/31,14:27

Zamišljam  lepotu  sutrašnjeg jutra. Udarilo -12, narod   stoji  na redovima da uzme neke  kartice  po kojima je pljuvao tri meseca da mu ne trebaju. Sad  došla maca na vratanca...

Cupka se na  stanici, svi gledaju levo, i  puni nade da ono  što brekće uzdiše, propinje se i premišlja,  je baš  njihov  bus. Polovina   tužno gleda, nije  njihov , a ona  srećnija polovina  se ispravlja,   gleda svoje  protivnike, vadi  novu karticu,  laktove malo  isturi i  juuuurišššš pešadija. Niko neće da  ostane pešadija, svi bi da predje u  konjicu.

Na vratima se  zaglavila  omanja  punačka  ženica koja ide   na pijacu   pa joj se  kolica  zaplela  oko one šipke.  Jednom ruko se drži, drugom  brlja po  džepovima,  trećom  skida naočale  za gledanje i menja sa onima za čitanje da otkuca  drugu zonu. U ledja joj se zabija neka  noga,  ruka,  nestrpljivog  saborca za mesto pored automata. Umilni   ženski glasić, samo  što kaficu ne skuva  guguče  koja je stanica. Putnici i oni  koji  žele da to postanu, psuju joj  sve po spisku i gundjaju  što se ne kreće.

-Gde da krene, nisam  otkucao, bune se neki

-Kreći, kasnim, majstore, ne ostaju  dužni oni sa boljim  pozicijama.

Neki  čikica zauzeo mesto u prvom  naletu i sad pokušava da se propne do automata... ruke  mu  kratke. Usput skida sa glave   kapu nekom  ispred sebe, briše rukavom  šminku  devojci koja  ga udara... ali ne odustaje.

-Da li treba da okrenem karticu?? Niko ne odgovara na glupa pitanja.

-Sredina napred, zaurla neki  šaljivdjija

Bus još stoji, devojka  na ulazu objašnjava  situaciju mobilnim  nekom  ko zna  gde. Besno je gledaju, guraju, a ona  kao za sebe prošapta

-Prostačino, vozi se  taxijem

Tu je dočekaše oni kojima  je ovo drugi treći bus od jutros, nezgodno stanuju, pa nemaju direktne linije.

-Mene si našla od jutros, mene, što sam  tri linije  po ovoj  ladnoći  promenio, sram te bilo. I tako  najzad kreće se.

   Vozač zatvori vrata. Oni  što nisu  overili deru se da stane, oni koji su overili,  vrište da trapavcima nije  mesto u  busu.  Milina... jedva čekam  sutra, pa da krenem u život...

Možda ja i preterujem... sve će da  radi kao  sat..  Izmedju poslovice Po jutru  se dan poznaje  i svaki  početak je težak, biram drugu...

Preticanje
2012/01/30,19:17

 

 

 

Na  povratku iz Studenice bilo je  i preticanja

 

Naravno, ovo malo belo sa desne strane ima  vozača AnaM

 

degustator
2012/01/30,18:12

 

Дегустатор вина - код једног познатог велетрговца вином - је умро и фирма је објавила оглас за запошљавање новог дегустатора. За посао се пријавио смрдљиви, прљави пијанац. Директор фирме смишљао је начин како да га одбије. Дали су му чашу вина да проба..

 

"Мушкат, три године стар, узгојен на северном обронку, однегован у челичној бачви. Ниског квалитета, али прихватљив."

 

"Тачно", рече директор. "Дајте му још једну чашу на пробу!"

 

"Кабернет, осам година стар, југозападни обронак, храстове бачве, зрење на 8°Ц. Још три године зрења и показат ће најбоље резултате."

 

"Тачно." Трећа чаша...

 

"Бели шампањски пинот, високог квалитета и ексклузиван", хладнокрвно рече пијанац.

 

Директор је био запањен. Намигнуо је секретарици и нешто јој пришапнуо. Она изађе из собе и врати се с чашом урина. Пијанац гуцне...

 

"Плавуша, 26 година. Три месеца у другом стању и ако ми не дате посао, рећи ћу ко је отац!"

 

Minus šest
2012/01/29,16:49


 

U svemu  treba videti samo lepo.

Dobro.

 Krenem ja juros na pijacu, hladno . Samo lepo, govorim sebi.

Počinjem oblačenje, navlačeći sve moguće i nemoguće tandrmoljke na sebe. Neću o onim   čarapetinama  ljubičaste na  zvezdice da se slažu sa  puloverom,  ljubišastim pa na crte. Nije mi jasno zašto mora da bude istog tona kad  ću da navučem  pantalončine i   jaknu. Samo lepo.

Zvršna faza je   kapa, naravno zelena i  takav šal, vuneni, od vune kad  je vuna bila od ovce a ne  kloniranih, sintetičkih ovnova.

Onako natrontana stojim kao dete,  ne mogu ruke uz telo, nego se raširile kao  svrake  kad sleće. Samo lepo, ako  ne vidiš dobro.

Lepota  zime me dočeka na izlazu. Savih  glavu i  pojurih kao da me juri  krdo bikova. Naravno, onako naški sečem  ulicu  gde mi je zgodno,  koji pešački prelaz. Zaletim se preko travnjaka kao  krave kad krenu na pašu pa osete  mladu travu. Zagazih u   trag nekog kućnog ljubimca koji  je  po  svemu  sudeći kao omanje tele. Srećom sve zaledjeno, pa i to. Samo lepo, ko sam ja da zakeram  kakve ko voli ljubimce.

Krenuh  dalje,  iza solitera  me udari   ruža vetrova (kažem ja, neće mene  ruža u nijednom  izdanju).  Tu se kao sastaju  istočni i  južni vetar. Ne znaš koji je ledeniji. Sad su našli da se sastaju kad sam ja naišla. Mora da su vodili  ljubav jer mi baciše onu  vunenu kapetinu koja polete kao u crtanom filmu  šeširi.  Dohvatih je  pre nego je  krenula  na crveno i nabih na glavu,  ali malo jače, skoro do nosa. Preko svega   navukoh i  kapuljaču. Ne znam  zašto, ali narod se izmicao na ulici od mene. Samo lepo za njih ne važi izgleda.

Tandara-broć, kupih  zabušantski ručak kao da sam Amerikanka, što će reći prženu ribu,  nastrugane tikve,  skuvanu cveklu...i odoh  da pišem  post.

Udariću za ručak  supicu, pa cvetić u vaznicu,  svečani servis za ručavanje,  kristalne čaše (nema veze ako stavim u njih kiselu vodu) ima da bude  ručak- dekoracija... i sigurno neće da zagori.  Samo lepo...

Ne volim te...
2012/01/26,10:00


Ne volim te.

Nikad te nisam  volela. Ne želim  ni sliku da ti vidim.

Hladan si, dolaziš iznenada, isto tako i nestaješ.  Znam,  trebalo  bi da te volim,  poštujem,  da ti se divim. Sećam se naših  zajedničkih dana.  Bila sam  neiskusna  kad  si me prvi put video,  prišla sam ti puna srca, smešila se,  pružila ruke.

 Želela sam da te zagrlim, a ti si to  bukvalno shvatio.  Srušio si me.

Najbolnije  mi je bilo  što su mi se svi smejali.  Zažarenih   obraza,  očiju  punih suza što od stida,  što od besa  htela sam  da  te odgurnem od sebe.  Bio si svuda oko mene.   Dodirivao si mi kosu, ruke,  usne. Neko me je video bespomoćnu pred tvojom  snagom  i  tvojim  bezobrazlukom i  uhvatio te,  stegao,  a onda gurnuo na mene.  Bila sam  zabezeknuta  kad  si me ponovo bolno udario.

Zašto??

Šta sam ti uradila??

Radovala sam ti se.

Bes je u meni  proključala, pala sam, ali sam se podigla  i   obrušila se na tebe,. Ti ćeš mene... Pokazaću ti ja... Stegla  sam te, i  počela da se grudvam... jer ipak, ti si samo sneg...

Sirena
2012/01/25,19:04


Uvek je na moru, pliva, kupa se.

Da li je srećna??

Ili sreća traži još nešto??

Izostanak
2012/01/24,23:47


Biljanak je tražila da opravdam  izostanak..odmah..pa ne gledajte  greške...

 

Uvek sam   dolazila na vreme,  možda i  koji minut ranije.

Tog dana  sneg  je  napadao   iznenada, u januaru kad mu vreme nije,  napravio haos u saobraćaju  stajala sam na stanici čekajući d naidje bilo kakvo  prevozno  sretstvo ne bi  li mladjahna došla do cilja.

Naišlo je,  nije da nije.  Prvo me  je  bus  zalio  prljavom  vodom ,  otopljenog snega i  neke prezle,  rezle, grizle,  ili već nešto tako blatnjavo .  Gledala  sam u svoj  beli šal i   kačket  koketno nakrivljen.  Sa smedjim tačkama  nisu   bili baš po  zadnjoj  modi.

Imala   sam samo deset minuta da stignem  na odredište i  kao na filmu,  naišao je taxi.  Da je neke sreće to bi bio  fatalni susret.  Prepoznali  bi se u trenutku,  aj , vaj,  maj i  sreći ne bi bilo kraj.  Ne,   meni  je došao nakomrdjeni  brkajlija,   dreknuo da se ne prenemažem, nego da  jače zalupim  ta vrata.  Skupila sam se na kraju  taxija,  promrmljala  adresu

-Blog.rs, okupljanje  po nalogu biljanak.

Taxi je nije odmah krenuo,  prvo je zadrhtao,  pa poskočio,  pa  se onda potpuno zaustavio.  Kad je već htela da izadje i krene  peške  na taj  blog dalek  nekih  262km, taxi je opet  zadrhtao, duboko uzdahnuo. Ona je odahnula,  ali ne zadugo.  Kola su se kotrljala nekako u stranu,  kao da  imaju padavicu.  Nešto je  lupkalo i   zvonilo kao da je u  prtljažniku  kidnapovan  glavni  bloger sajta.  Uf, ovo ću da prebrišem,  jer ako neko pročita post i vidi ovo glavni,  ima da se podjavataju ko je to.  Neće  verovati da je to AnaM  strpala nekog da se reši konkurencije.

Samo  što su nekako razvili  brzinu začu se glas

-Prešli ste  odredjenu brzinu.

Taxista  opsova tehniku, pesnicom  udari neku  kutiju i  taman da nastave kad nešto poče da pišti. Ovaj  bi opet da opsuje i pogaše  bogatstvo svog  jezika,  ali   ugleda moje oči  koje su ga gledale kao da nikad nisu  pročitale neki post  sa bogatim rečnikom, te see zaustavi i objasni .

-Neće da krene  dok se ne vežemo... tehnika...

-Pa,  vežite se čoveče!

-Ne mogu,  prejeo sam se  gibanice, pasulja i   pite od jučer, a što moje ženče kuva, ona sarmu...

-Ama vežite se i krenite...

Odlazak
2012/01/19,10:16

 

Uzeo si boju morskih dubina, za moje oči
Uzeo si bogatstvo  žitnih polja, za moju kosu
Uzeo si tananost vite jele, za moj stas
Uzeo si jutarnje rumenilo, za moje usne

Govorio si mi
Budi moja usna haromonika
Prisloniću usne i
Čuće se muzika

Jednog dana si zastao i pomislio
Mogao sam uzeti krilo gavrana za njenu kosu
Mogao sam uzeti mrak noći za njene oči
Mogao sam uzeti miris čempresa za njen dah
Mogao sam uzeti mekoću ruže za njene usne
Mogla je biti drugacija

Ja sam samo stajala
Gledala sam kako nestajem u tvojim snovima
Kako se gubi sjaj u mojim očima

Kosa prestaje da viori na vetru
Usne postaju sve tiše
Nestajala sam
A ni suzama te nisam ispratila...

Littlphoenix...(uf mnogo težak ovaj nik  da se napiše) mi je dala ideju da  pesmu napišem više u mom stilu, pa ko voli, neka izvoli:))

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Pogledao si malo bolje i prepravio me

Moje oči mutne kao  oluje

Moje kose, Palete  dodiruje

Vita jela posta hrast

A usne  dotače karmina mast

YouTube  zameni  moje želje

I ti dobi drugo veselje

Moooore,

nećeš više moje telo

Zanelo  te neko drugo, belo

Sad ti druga vino toči

Ja provodim sama noći

 Nekad sam  ti  bila  mila,

Govorio si mi moja vila

Sada kažeš došlo doba,

Neka druga da se proba…

Moooore,

bitango jedna

Doći  će jednog dana

I na tvoje srce rana…

 

Zdravo telo, zdrav duh
2012/01/16,16:53

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu bananu... radi kalija.
Također i naranču zbog vitamina C. I obavezno popiti jednu šalicu zelenog čaja (bez šećera za prevenciju dijabetesa) kao i za smanjenje masnoće u krvi...

Svakoga dana moramo popiti dvije litre vode (da, i poslije je ispišati, što udvostručuje vrijeme koje smo do sada provodili u WC-u).

Svakoga dana treba uzeti barem jedan Bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje nitko ne zna što su točno, ali ako se ne opskrbiš s barem milijun i pol tih bakterija, vidjet ćeš vraga.

Svakoga dana jedan aspirin za prevenciju infarkta i jedna čaša crnog vina, također protiv infarkta. I jednu čašu bijelog, za živčani sustav? I jednu čašu pive... ne mogu se sjetiti za što? Ako ih popiješ odjednom, međutim, možeš dobiti moždani udar, ali ne sekiraj se, nećeš ni primijetiti.

Svakoga dana treba jesti balastne tvari. Puno, puno, gomilu balastnih tvari, dok ne pokakaš govno veličine ovalnog pladnja.

Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smiješ zaboraviti žvakati svaki zalogaj 42 puta.Tako da ti samo za jelo treba 5 sati...

E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba oprati i poslije jabuke, poslije bioaktiva, poslije banana, poslije balastnih tvari i tako sve dok imaš zube u ustima. S tim da ne zaboraviš zubni konac, masažu desni i ispiranje vodicom za usta. Bilo bi dobro urediti kupaonicu, možda staviti unutra CD player ili TV, jer s obzirom na vodu, balastne tvari i zube, provest ćeš puno, puno vremena unutra.

Treba spavati 8 i raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije gužva u prometu. Prema statistikama, TV se gleda prosječno 3 sata dnevno. Sada se to više ne može, jer svakoga dana treba hodati najmanje pola sata (savjet: nakon 15 min kreni natrag jer ako ne, pola sata postaje cijeli sat)

Između ostalog, moraš ostati informiran, i čitati barem dvoje dnevnih i nekoliko tjednih novina, da bi imao kritički stav...

Seksati se treba svaki dan, ali bez upadanja u rutinu: treba biti inovativan, kreativan i iznova osvajati. Za sve ovo treba vremena. Da ne govorimo o tantričkom seksu.

Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-suđa-veša, da ne govorimo o tome što sve treba ako imaš kućnog ljubimca ili djecu...

Računica kaže da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogućnost koja se nameće je raditi nekoliko stvari istovremeno:

Npr: tuširaj se hladnom vodom i drži usta otvorena... tako ćeš popiti 2 litre vode. Dok izlaziš iz kupaone sa četkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantrički) s partnerom koji istovremeno gleda TV i čita novine dok ti pereš pod.

Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (nakon razgovora s rodbinom će ti trebati). Aaaaajjj!

No, ako ti je ostalo dvije slobodne minute, pošalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba pazit kao biljke) dok jedeš žlicu meda, koja je vrlo korisna.

Sada te pozdravljam, jer između jabuke, jogurta, crnog vina, prve litre vode i trećeg obroka s dnevnom dozom balastnih tvari, ne znam više što trebam, ali
moram hitno u WC.

 

 

 
   

 

Veče
2012/01/15,16:25


Vesele pahuljice  zalepršale ispred  prozora,

 Juriš pešadija, tražim aparat da ih snimim.

Dok sam  otvorila  prozor,  pahuljice odoše nekome drugom,  a meni  Sunce mahnu za laku noć

Snimljeno pre deset minuta.

Žena je samo žena
2012/01/15,12:54

Sa neta.

Mi smo osvetoljubive, za r ne??

Kad dobijemo poruku od njegove   devojke, sledi

 

 

Šta je ljubav
2012/01/13,12:24


Čudna je ta ljubav. Ponekad izgleda da se svi vole

Mladi par...

Kuca i maca...

Prepleteni prsti...

Baka i kompjuter...

Mislim da je prava ljubav leži u pitanju koji   muž postavlja ženi  pri ulasku u kuću

-Gde si ti do sada??

Ili

-Već si došla??

Petak 13-ti... BUUUUUUUUUUUUUUUUU
2012/01/13,00:01
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4


Mačije oči  gledaju iz tame

BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...  BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...

 

Plamen  oko neke žene ili  to ona gori???

BUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU

Pakosno lice   sa prozora vreba.

BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...  BUUUUUUUUUUUUUUU...

 Danas je taj  kobni datum...

BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...

Pokazaću mu  ako ne dodje na vreme kući.

 I samo neka zapeva ko se vuka boji još, tri za groš.


 

Raška
2012/01/11,21:30

Raška

 

Grad kome sam  poklonila deo života, a on meni...

Proleće, mlado stablo se povija pod  prozorom.  Sedim  i čitam  knjigu.  Jurim  stranicama knjige, misli  lutaju, sanjarim...  Osećam  se kao da sam  na samom  kraju sveta, a opet sigurna u intimi svog stana.

Tras-bum.

Knjiga pada na pod,  ja skačem iz  fotelje, moji  junaci nestaju, ne na belom  konju, nego medju  koricama zatvorene knjige.  Gledam, ne mogu da verujem.  Na sred  tepiha  dete. Uplašeno me gleda.  Ne znam  ko se više uplašio, ja ili Bojan.  Mrda.  Nije se povredio.  Strah zamenjuje smeh i počnem da se smeškam, prvo  malo, a onda me uhvati smeh.  Dečak me gleda,  pa i on  poče da se smeje.

Pokušavam  da navučem  ozbiljan  izraz na lice. Dostojanstveno  mu pružam  ruku, i kažem.

-Moram da kažem  tvojoj mami, mogao si da se povrediš.

- Nemoj,  grdiće me i neće da me pusti  napolje.

-Kako si uopšte upao?

- Popeo sam se na drvo, pukla grana i...

-Polazi gore, idemo  tvojoj mami.

-A da sačekamo da dodje tata kući, da mu objasnimo??

-Polazi.

Penjemo se stepenicama...  Ja se već predomišljam,  ali šta  ako  ponovi, ako se povredi.  Zvonim. Bojanova majka otvara i  mi polako, svako svoju priču priča. Ona sluša, širi oči, i izgrdi sina.

-Nikad ništa od tebe, što ne učiš nego se penješ po drveću.

Popismo  kafu, ispričasmo, i sve bih zaboravila, da me danas nije neko potsetio na Bojana.  Šta mislite šta je od njega postalo??

Ne može niko da pogodi??

Nije loše prošao u životu,  možda sam  mu donela sreću.  

Postao je predsednik Opštine.

AnaM skijaš bez snega
2012/01/10,13:25


 

Razmišljanka  se buni da  davim  sa snegom. Kako nije jedina  , menjam  teren,  ali ostaje skijanje.

Kad sam  videla da mi  je  sneg hladan,  mokar, pravi crveni nos,  otišla sam  na morence u Njivice. Mediteranski klub je  tamo imao  neke  simpatične  daske.  Zadivljeno sam  to gledala i naravno poželela da probam.

Pokušali su  da mi objasne da  prvo vežbam na  kopnu,  pa onda  tek u vodi.  Objasni ti to mazgi.  Daska je bila u vodi, ja sam se malo teže popela na nju,  bila je klizava, smetale su mi  neke  cipelčine koje sam  morala da imam u vodi.  Pobedonosno sam  se popela  na dasku i pitala šta sad.

Gledali su me  malo razočarano. Neki Francuzi su  padali stalno u vodu, nije mi jasno zašto.  Kasnije su  mi objasnili da je tu najvažnija ravnoteža.  Viknuli su da podignem jedro.  Bilo je 100kila teško, ja   zapela kao sivonja i  jedro se podiglo.

Belgijanac je jurio svojom  daskom  na mene,  normalno da sam  malo  nakrivila jedro da se izmaknem. Vetar  je obuhvatio jedro, nagnuo ga malo na stranu i ja sam  pojurila.  Zajapurena sam  letela, lebdela iznad vode, i  ponovo se okrenula da se vratim  na obalu.  Obala se približavala, plivači su bili u vodi, a ja sam  panično   urlala

-Šta da radim?? Kako da se zaustavim??

Niko me nije  razumeo,  od panike setih se  onog  nabubačenog  znanja francuskog.

Pokazivali su rukom  svi dole i  širili svoje ruke.  Ništa nisam  razumela.  Onda su pokazivali na svoje telo, pa opet širili  ruke.  Mislila sam  koje budale,  što mi ne kažu gde je kočnica.

Kad sam  se približila plivačima  svi su se razbežali.

Obala je bila sve bliže.

Panično sam  bacila konop iz ruke,  jedro je palo , ja sa daske pikirala u morence i sve se smirilo. Bilo je božanstveno, voda me je milovala,  uživala sam.

Niko nije verovao da mi je prvi  put.

I tako sam  ja jedrila, ili skijala na dasci, prvi, ali ne zadnji put.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu