AnaM

AnaM priča bajku ovako
2009/02/28,12:04
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Savremena bajka                              

Negde daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora stanovala je princeza na zrnu graška. Nije imala dvorac pa je stanovala u soliteru.

Bila je gladna, a kako ne zna da kuva, a domaćica nikako da je nauči, Crvenkapica je pošla kroz šumu da joj donese ćevape od Toše na ćoše. Sve bi dobro svršilo da princeza nije uzela da usisava, pa se ubola na trnovu ružicu koju je zla veštica posadila kad je pošla kod patuljka.

Princ to čuo pa pošao da je poljubi i tako to, kako već ide, ali je na brvnu sreo vuka koji je u medjuvremenu pojeo Crvenkapu i lovcu okačio na šešir krvavo perce za uspešan lov.

Vuku nije stalo da pojede princezu, ali nije hteo da je da ni princu zbog onog tako to, što bi se reklo niti  kost glodje niti drugom daje.

Princ je kao izgubio mobilni pa nije mogao da javi princezi da pingvini žive u Africi, što je nju naljutilo i dovelo u uverenje da princ nije previše bistar, mogao je da pusti čamac u Dunav pa bi zlatna ribica mogla da mu ispuni tri želje ili jednu tri puta ili na tri načina, ima raznih varijanti.

U medjuvremenu vuk mora da je seo na ježa, jer je bio ljut čak i na medveda koji je na drugom kraju šume igrao se sa pčelicom Majom grickao med i tamburao: udri Mujo.

Princeza gladna kao vuk, još i uspavana, čekala je da joj neko dodje, ali oni jarčevi na brvnu su se boli i svadjali, i ona nije mogla više da čeka. Poslala je po golubu pismonoši aber-mail Omeru da izadje iz djul bašte i hlada jasmina i da dodje po nju u Baš-čaršiju ako zna šta je dert. Ona će mu, to jest princeza, odigrati ples skidanja sedam velova uz divlju muziku tam-tama.

Omer je odmah ukapirao u čemu je problem i krenuo  kao metak, ali je naišao na ono brvno gde su se vuk i princ-jarac i dalje boli, pa je seo da odigra preferans sa njima,  na ispadanje. Zasada je ispala samo princeza.

Kako ju je grašak žuljao, bila je malo nervozna i ljuta pa je krenula da nadje žapca koji je u nekom podrumu kreketao. Pošla da ga poljubi, ali se pokliznula i pala pod avion koji je odleteo u Pariz. Zakačila se avijoncu na rep, i sad gleda šta će, da li da sleti u Pariz, ili jarčevima na brvno.

U svakom slučaju rešila je da ne postane mala sirena jer sirene imaju rep, a telo tek od struka gore, što nije nimalo zgodno, zna se zbog čega, naravno zbog cipelice koju je u ponoć našao onaj Pepeljugin smotani tip.

 

To je samo bajka,  kako nisam rojalista, nešto sam sigurno pobrkala, ali, možda i nisam, mora da je tako sve bilo, ili nije...

Možda moram da pričam ispočetka, polako...

Te bajke su nekad mnogo komplikovane skoro kao život...




 

AnaM ih gleda
2009/02/26,22:50
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

 

Bila je lepotica, mogla je da ima koga god je htela.

Nije se bojala onog: probirač, nadje otirač

 Nije žurila , htela je da dobro osmotri sve primerke muškog roda koji su joj na raspolaganju.

Ona će uzeti najboljeg.

Njen partner mora da bude iznad proseka, neće se zadovoljiti bilo kim.

Visoka vitka, skupljala ih je oko sebe, zavodila, pa se izmicala.

 Svi su je hteli, vrteli su se oko nje, donosili joj hranu, producirali se. Bilo joj je zabavno kako se prave važni svojojm muževnošću pred njom.

Pravila se nezainteresovana, a dobro ih je osmatrala i vagala njihove pozitivne i negativne osobine. Kako joj je bilo smešno kad bi se oko nje potukli. Od takvih je zazirala. Nije htela oštećene primerke.

Onda ga je ugledala.

Taj je bio pravi, onakav kakav je po njenim merilima idealan.

Možda se nije previše razlikovao od drugih, ali za nju je bio idealan.

Bacila je odmah udicu, a on se upecao kao neki som. Nije morala nešto previše da se trudi.

Naivčina je mislio da ju je osvojio, a ona se samo koketno smeškala.

Odmah je hteo da joj pokaže svoju snagu, muževnost, vrednost.

Ona se nije stidljivo nećkala, nije više igrala igru, htela ga je što pre.

 Želela ga je!

Čemu gubiti vreme?

Nije bilo duge predigre, zgrabio ju je i nimalo nežno prodro u nju. Ona se malo trgla, zadrhtala i prepustila.

 Igrao je igru, vodio, ludovao, uživao, bio najponosniji, najsrećniji. Svet se vrtio oko njega, ponirao je u dubine i leteo u neslućene visine, mislio je da nikad neće nestati Raj koji je osećao oko sebe Bio je u njoj, najzad ju je dočepao, njegova je, njegova, hteo je da vrišti od sreće i zadovoljstva.

Kako je bilo dobro!

Zagrlio ju je još jednom, duboko se zario u nju, osetio je svakim delićem svoga tela, a onda klonuo, želeći da se odmori.

Ona je bila zadovoljna, dopao joj se, bilo joj je prijatno sa njim. Bila je tako gladna, žedna,  iscrpio ju je više nego što je mislila.

Tako je dobar.

Onda se okrenula, dohvatila nimalo nežno njegovo još drhteće telo, otvorila usta i počela da ga proždire, trebalo je potomstvu (Dalje)

Dve karte za Beč AnaM
2009/02/25,20:26
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Dve karte za Beč

 

U totalnoj sam nedoumici, pre neki dan čitam obaveštenje da je karta do Beča  6000 EU (mora da za te pare pilotu sediš u krilu, a stjuardese te hlade lepezom)

Danas, u Blicu, na sva zvona, piše da karta do Beča u samo jednom pravcu košta 39 EU, što bi rekli ni skupo, ni jeftino.

Iz pouzdanih izvora mi je šapnuto, i verujte, nije državna tajna, najbvolje je otići do Kruševca 28 marta na premijeru, jer dobiješ dve karte za Beč. Ne znam da li je cena povoljna, ali može da se proveri  i u Beogradu, negde u aprilu.

Ko ne veruje, može da pita pisca Voju  Radovanovića lično, ili Patosa porodično

Nemoj posle da nisam kazala na vreme, pa da neko bude neobavešten.

I neka, ne mora ni da zna kad ne svraća na moj blog...

 

Ona i ja
2009/02/23,21:20
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

23.2.2009

 

Počela je da dolazi kod mene u kasno proleće.

Prvo poneki dan, a kasnije, sve više i više. Nisam ni primetila da kako leto odmiče, sve češće mislim na nju. Otišla sam na more, jednom, drugi put, naljutila se.

Htela sam da je odbacim, da je valjala ne bi se tako ponašala.

Došla je jesan. Od rane zore sam trčkarala oko nje. Mislila sam kako da je privučem.

 Došla je.

Intezivno smo se družile.

Mislila sm da mi ne treba, da preterujem, ali potsvesno, znala sam da ne mogu da nadjem drugu. Nisam htela drugu, želela sam samo nju. Hoću da bude samo moja, neću zamene.

Kad je jesan zavšila, odahnula sam

Tu je.

Doselila se kod mene.

 Dala sam joj sobu sa terasom.

Bunila se da je to najtoplija soba u stanu. Radijator je bio na zidu od kupatila, drugi na zidu od kuhinje. Obe smo grdile arhitektu, ali šta je tu je. Otvorila sam prozor, pa neka se luftira.

Ne znam šta se počelo da dogadja.

Neprimetno je odlazila, malo po malo.

Nestajala je.

 Njena sobica postaje sve veća.

Volim naša večernja druženja kad sednem u fotelju, podignem noge na kauč, nešto grickam i čitam ili gledam TV.

Tu sam je izgleda i izgubila.... nekako je utanjila, sve manje je zimnice koju sam kao veverica skupljala...

Ah taj Bg 37-FEST
2009/02/22,18:37
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Mora da delujem kulturno totalno zapušteno, jer sam dobila gomilu karatat za fest.

Sto godina nisam bila u bioskopu, da li ću umeti da se ponašam tamo?

Kasnije se pokazalo da moj strah nije bio bezrazložan.

 Prvi put u 11 ujutro.

Ko je još video da se u to nedoba, još u nedelju ide u bioskop?

Na samom ulazu u Sava centar, zastadoh. Na vratima uputstvo za ponašanje, sigurno za ovakve kao ja, nekulturne.

 Precrtan pištolj.

To mi je odmah bilo jasno.

Ne smeš da unosiš pištolj, i da pucaš po glumcima ako ti se pretstava ne dopada, samo mislim da one glumce na ekranu ne bi bolelo i da pucaš u njih.

Precrtan mobilni.

Jasno, nema hitnih poziva u stilu, ej gde si? Šta radiš? Ko je sa tobom?

Ali ono treće mi nije nikako jasno.

Muške gaće, precrtane???

Šta li mu je to? Da li znači da su muškarci u Sali bez gaća, ili da ne možeš ući ako ne ufatiš neke muške gaće? Nisam odgonetnula, možda na nekoj drugoj pretstavi

Javiću

Ne dopada mi se u bioskopu, nema pauza da prošetaš, vidiš narod, popiješ nešto, popričaš. Kad krene, ima da sediš, ja 119 minuta, utrnulo mi ono što se više ne zove ledja, a u produžetku je, noge mi se ukočile u onim tesnim stolicama, došlo mi da ih prebacim onom ispred mene oko vrata, ali nezgodno, ne poznam čoveka, šta bi mislio?

A reklame što su dosadne!

 Volim reklame na TV, i to one duže.

Kad krenu, odem spremim nešto za grickanje, gvirnem na komp, javim se ponekom telefonom, ama normalno živim.

Tamo ispresovana morala sam sve da odgledam, a glupo, glupo kao noć.

Neki čovek skače kao majmun, pa onda se strmekne niz stepenice, pa padne u neku provaliju, i na kraju sav srećan što jede naki keks, e budale...

Preživih, ali imam još onih kartetina,

 Ima da se nagledam filmova za dva života....

Ne daj Bože da se nešto desi u tom Sava centru da mora hitno da se napusti sala...

Duže smo izlazili nego je trajala pretstava...

A možda mi se i dopadne,  Od Leonarda de... volim više  Vinchia, nego onog feminiziranog Caprija, koga sam gledala 119 minuta, ali sledeća pretstava je ona Angelina, na koju se pali ceo muški svet... videćemo....

 

22.2.2009

AnaM pati
2009/02/20,20:50
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Nedostaješ mi.

Nisam bila svesna koliko mi mnogo značiš.

Uvek si bio tu.

Dovoljno je bilo da te samo dotaknem i ceo svet je bio naš.

Kad smo se upoznali, mislila sam na kratko ću te pogledati i idem u život

Sve više smo provodili vreme zajedno. Ne pamtim kako je bilo bez tebe.

I onda se to dogodilo.

Samo si nestao. Jednog trenutka si bio tu, drugog te nije bilo.

Bila sam zabezeknuta.

Mislila sam da sam ja nešto pogrešila, sigurno sam uradila nešto što nije trebalo. Molila sam za pomoć, preklinjala da mi pomogne neko, ponižavala se.

Sve bih uradila da mi se vratiš.

I ti si došao!

Ostao si sat, dva, i ponovo nestao.

Moja želja se raspalila, postala još strasnija. Ne umem da živim više bez tebe, ne umem i neću.

Jedne noći, pred zoru, dok je napolju besnela mećava, čula sam neke čudne zvuke iz susedne sobe.

 Probudilo me je neko krckanje.

očila sam iz kreveta. dok je napolju besnela mećava, čula sam neke čudne zvuke iz susedne sobe. Probudilo me je neko krckanje.SSkočila sam iz kreveta.

Ti!

Doletela sam u laganoj spavaćici, polugola. Niko me ne bi mogao odvojiti od tebe. Nisam disala, samo sam te dotakla, poluzatvorenih očiju. Tu si!

 Sneg je vejao.

Bili smo zajedno

Pred zoru ponovo si nestao. Bilo mi je hladno.

 Drhtala sam.

 Daleko si.

 Prazna  postelja me ne može da zagreje.

Kašljem danima.

Ti se pojaviš povremeno, neki put na deset minuta, ponekad na sat, dva. Nikad ne znam kad ćeš doći, ni kad ćeš nestati, a želim te... želim...

Kazali su mi: sistemska veza je u vašem blok sistemu, i treba da se zameni ceo blok sistem.

Pojma nemam šta to znači, samo znam da zbog toga nemam internet, i kad mi i podje za rukom da se ulogujem, to je samo na kratko.

Džaba moja čežnja tuga i ostalo tandara broć, ali kad se na kraju zameni, taj blok, ili već to nešto i kad dobijem ponovo vezu, sešću za komp, i neću se pomerati 24 sata....

Njih dvoje gleda AnaM
2009/02/19,22:00
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Bio je umoran, tako umoran, danima nije mogao da se opusti.

Nikad nema vremena za sebe, za ona sitna mala zadovoljstva.

 Penjao se polako tavanskim stepenicama.

polako tavanskim stepenicama, oj, i vo se razlivalo telom...rcem, čitava serija, započeo bi levom rukom, pa nastavio desnom, ud On je gore, čeka ga… da li da ode?…

Umornim korakom krenuo je ka njemu, da li će mu danas doneti zadovoljstvo?

Osmehnuo se u sebi.

Kad samo pomisli na njega srećan je, voleo je da ga dodirne, prvo malo pomiluje, a onda udari.

Neki put je bio nežan, ponekad, surovo grub, udarao ga je divljački, jače i jače, brže, sve brže, dok mu se znoj nagomilavao na čelu i curio niz grudi, snažne mišice su se napinjale,snaga je izbijala iz njega  i zadovoljstvo mu je ispunilo celo telo.

Udarao ga je, to nisu bili šamari, to je bio udarac za za udarcem, čitava serija, započeo bi levom rukom, pa nastavio desnom, udarao ga je u ritmu tam tama , iskonskog zova prašume…

 I njegov umor je nestajao, a zadovoljstvo se razlivalo telom… opuštao se udarajući svoj bubanj, i osećao se tako dobro…

 

 

AnaM mašta
2009/02/17,04:41
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Gitara

Sama sam, otišao je

Noć je.

Sneg. Osećam kako škripi pod nogama, dok se on udaljava

Stojim u uglu sobe posmatrajući negde u daljini grane nekog drveta koje se povijalo na vetru. Stojim tako  sama, zaboravljena . Nekad je ova soba bila puna ljudi, galame, smeha. Izlazili su, ulazili, treskali vratima. Sad je mir. Tišina, teška, lepljiva, uvlači se u svaku poru, želela bih da je odgurnem. Čini mi se da me udara, pritiska, ne da mi da budem razdragana, vesela.

 Tišina.

Sećanja.

 Sećanja na prošle dane, dane sreće, veselja... naviru...

Gde su sada ti dani? Gde su otišli, mogu li se vratiti?

Sećam se njega, njegovih dugih prstiju koji me dotiču, njegovih toplih očiju koje me gledaju. Nežno me je dodirivao, stiskajući me uz svoje telo. Satima me je milovao, a ja sam titrala pod njegovim dodirima. Uvek je iz mene izvlačio ono najbolje.

Volela sam to, volela sam ga, još više je voleo on mene. Uzimao me je svaki dan. Volela sam njegov topli glas dok je šaputao reči ljubavi. Volela sam večeri i noći provedene sa njim.

Sećam se onog vrelog leta na moru. Seo bi na obalu, zagrlio me i pevušio o moru, valovima, Mesecu, ljubavi, sreći. Dodirivao bi me nežno, pa sve strasnije, mislila sam da veća sreća ne postoji od moje. Zoru sam dočekivala u njegovom zagrljaju.

Jednog dana, otišao je. Bez reči, bez oproštaja, samo je otišao. Čekala sam ga te noći, i druge, nije dolazio. Nema ga. Više se nikad neće vratiti to vreme...

Onda je jednog dana došao, pogledao me, dodirnuo, pomilovao, i opet ostavio. Opet sam titrala na njegove dodire, bio je samnom, osećala sam ga.

 Bila sam sa njim, ali to više nije bilo ono pravo.

Više nikad neće biti kao nekada.

Dodje ponekad, ali sve je to nekako na brzinu, kao slučajno, žuri negde, uzme me, i odbaci. Kao da mu više nisam sve u životu, kao da ima još nešto.

Zašto ne može da bude kao nekad, da me opet voli?

Znam.

 Ali znam da me nikad neće moći da zaboravi. Uvek će me se sećati, maštati o danima provedenim samnom, bezbrižnosti i onom što sam mu dala. On zna da ću ga uvek čekati, da će uvek iz mog tela izvlačiti jecaje, da ću uvek biti tu za njega, jer ja sam njegova gitara,... nezamenljiva u dugim noćima.


 

 

AnaM kuva
2009/02/15,21:52
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Domaćica mi je rekla da moram da polažem kolokvijum kod nje, pa sam rešila da malo vežbam.  Evo kako bi to izgledalo

Rp

Putera 200.0

Crni luk  50.0

Jaja kuvana 3 kom

Sardina, konzerva  1 kom.

 

Dobro umutiti puter, dodati sitno iseckan luk i kuvana jaja, i umešati sardinu.

 

Evo kako sam ja to uradila

Otvaram frižider, imam dva pakovcanja putera po 125gr, šta fali, uzimam oba. Kuvam jaja, jedno puca,  da ga bacim, dosta je tri jaja.

Seckam luk, oči mi pune suza, koliko mu je to 50gr? Vala dosta mu je, oči mi ispadoše... tri luka... kao pesnica...

U frižideru imam i capre, da dodam 2-3? Može... volim ih...

Ups, poletelo deset... ne može da se izvadi, sve se ubrljalo...

Nešto mi ovo ne liči na ukusno, sad ću da mu krknem malo majoneza... baš se lepo muti... još malo... Malo ću da stavim ljute paptike...feferoni ne mogu da pokvare... i krastavčića... baš je ukusno.

Jaaaooo... vidi šta je ovo u špajzi... lovačka pašteta... To ne volim , smandrljaču i to unutra...

Ne izgleda loše...

Da li ću da položim kolokvijum, ukusno je?

Auuu, a ja zaboravila na sardine... pa i nemam ih, kako da ih onda stavim? To se ne račune, kad nešto nemaš???

Držite mi pesnice... mora da položim, kako ću inače na ispit???

AnaM gori
2009/02/15,15:31
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Gledao ju  je.

 Vitka, visoka, glava joj je tako zapaljiva. Puna sebe.

Na prvi pogled se videlo da nisu par. Bio je mladji od nje, savremeniji.

Ona je pokušavala, uz njega, da povrati primat koji je tako dugo imala.

 Mogli su jedan bez drugoga. Nije bilo potrebno da ikad budu zajedno

Nekad je ona bila sve, vodja, nezamenljiva, nije se moglo zamisliti život bez nje.

 Malo po malo, on je preuzeo primat, sad se on za sve pitao.

Ona se povlačila prepuštajući mu svoj teren.

Bio je nekako zdepast, mali.

Ne, nisu bili par.

 Ona je bila od onih, samo za jednog, on sušta suprotnost.

Jurio je od jednog do drugog, ništa mu nije značilo da se daje desetinama.

Ona je bila drugačija, kad se dala , dala se potpuno, umirala bi posle, i uvek je bila odbačena i zaboravljena.

On je jurio dalje. Osvetlio bi nečije lice, trenutak i već bi bio spreman za drugog.

 Ništa mu nije značilo da bude i sa pet žena, muškarca, što bi se reklo, bio je laka roba. Nekad je i imao neku vrednost, vremenom postao je prava bagatela, svako  je mogao da ga ima.

Toliko različiti, a svrha im ista, da razbukte...

Ona je polako nestajala, možda se javljala u nekim romantičnim trenucima kad je trebalo upaliti sveću, kamin jer ona je ipak bila  nezamenljiva šibica.

On, taj mali upaljač što se vuče po svačijim džepovima, juri od jednog do drugog, koristi se neko vreme, a onda odbaci.

Ipak oboje služe za isto, da razbuktaju plamen...

Anam prošetala
2009/02/14,15:45

Malo pre sam shvatila da živim u bajci,

kad sneg padne,trebao bi da pokrije breg...

kako nema brega, on sakrio solitere i ja živim u parku, kako ja vidim

 Primetila sam da muškarci sve vide drugačije od nas, Ikar bi to sigurno video ovako

perspektiva Ikara

I pošto je dan zaljubljenih, otkriću vam tajnu Ikara... ovo je njegova Sneška

 

AnaM zaljubljena
2009/02/13,23:01
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

ČESTITAM    dan svih srdaca

VALETNTINDAY-

 

uz čašu crna vina, da se ne naljuti

SVETI  TRIFUN

svima koji su zaljubljeni,

a onima koji nisu,

želim od sveg srca

da što pre postanu

 Valentinovo, dan drugačiji od svih , dan zaljubljenih. Lepo sam rekla , nikad više, ali, komanduj ti emocijama. Slušam  Ravelov Bolero, i sećanja naviru...

Zar je moguće da te nisam poznavala pre nekoliko meseci? Kako sam uopšte mogla da živim bez tebe? Ušetao si lagano u moj život. Jedan dan nisi ni postojao, drugi, već si bio deo mene. Čitala sam nešto o tebi, pričali su o tebi, slušala sam, ali nisi me previše interesovao.

I naš prvi susret je bio interesantan, skoro sam te izgubila pre nego sam te i upoznala. Znala sam ponešto o tebi, ali to nije bilo dovoljno. Počela sam da razgovaram  o tebi, da se raspitujem, postajao si mi sve zanimljiviji.

Malo pomalo, ispunjavao si moju maštu, dolazio u moje snove. Kad sam te upoznala počela sam da pravim planove, maštala o kući sa baštom, o sobama sa kožnim nameštajem. Bela tehnika je priča za sebe, volim  je, i sve se bojim da ću imati pet veš mašina i tri za pranje sudova, a tek ona mala električna pomagala...

Kad si prvi put ušao u moj stan bila sam totalno zbunjena, i umesto u dnevnu sobu, pred TV, otišli smo pored kompjutera. Muzika je svirala, možda nešto romantično, ali meni je skakala po živcima, htela sam da budem samo sa tobom.

Smeškajući sam te pomilovala, drhtala sam skoro čitav sat u neizvesnosti, da li ćeš već večeras biti moj. Dodirivala sam te, sad si   mi bio interesantan,  kako sam te želela. Želela sam te možda previše, ti nisi hteo da postaneš moj prvo veče... jednostavno nisi.

Drugi put je bilo bolje, dao si mi se, ali  sam samo frknula nosom kao mačka, malo mi je... hoću te potpuno...

Znam, čekao si Valentinovo... zato nisi hteo... danas, na Valentinday dan zaljubljenih, bićeš moj, sigurno, osećam, ovaj put ti, dragi moj Bingo listiću, bićeš moj, donećeš mi premiju

 

Petak...13-easti.... Buuuu....
2009/02/13,00:49
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Petak... 13-esti... Buuuu...

Ne verujem ja u te gluposti, ali za svaki slučaj navukla sam duple zavese, spustila roletne, i popalila sva svetla po kući.

Skoro sam zaboravila, ima i jedna stara lampa, koju ne koristim, što ne bih i nju upalila?

Hrabro idem kroz kuću, pa šta... to su sve prazne priče, kakav petak, kakav trinesti? Još da upalim ovu sijaličicu, svetlo je u kući kao da je augustovsko podne.

Samo da pritisnem prekidač...

Tras-bum

Šta to bi?

Mrak!

Čujem li to neke korake?

Kakva je to iznenadna tišina?

Prst pred okom se ne vidi!

Šta to šuška?... ko me gleda iz mraka?... Ne plašim se ja, i čega bi... samo me je strah...pomalo...

Idem pipaju’i kroy hodnik, osigura;i su na kraju sveta... polako... polako... samo polako...ne bojim se... sigurno se ne bojiom...,,,, još samo malo kroz hodnik... koliki je kao da ispod La Mancha... još tri koraka... još dva... I... nešto meko, lagano mi pada na vrat...spušta se na moje lice... gušim se... ne mogu da dišem... umreću... gotovo je... adio mare...  nema me...

Klizi niz moje telo...dodiruje mi noge... vrištim panično... gledam varnice koje iskaču svetle,pucketaju... da li me to neke oči gledaju iz mraka? Kandja se zariva u moju butinu.. više ne vrištim.. nema od straha čekam šta će biti...osećam dlačice na goloj koži... i odahnem...

Šta mi bi da srebrnu lisicu okačim preko svilenog šala naravno da je skliznula...

Buuuuu....

Ko se  uplašio?... Ja nisam....

Anam gori gledajući ga
2009/02/12,17:34
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Jutro…

Stajala je i nemo gledala. Plamen ju je obuzeo, oči su se žarile, osećala je vatru u svakoj pori svog tela. Srce joj je divlje kucalo.

Osećala je njegovu vrelinu. Tu je na nekoliko koraka od nje... samo da pruži ruku dotačiće se.

Zar je moguće da ne sme da pruži tu ruku?

Njegova toplota  bila je jača od njene. Osećala je njegov miris, zanosan, opijajući. Nije to bio miris nekog prostog losiona, ili sladunjave toaletne vode... ne... miris je bio neodoljiv. Širio je njene nozdrve, osećala ga je kao životinja koja oseća plen. Pružila je ruku, pa ju je naglo povukla natrag. Ne, ne usudjuje se...

Gledala je na sat. Koliko još ? Minut, dva, deset, koliko treba da čeka? A ako pogreši? Ona je najobičnija trapulja, sigurno će da pogreši i...  i... i ...

Ne, e, baš neće ovaj put. Nagla se malo prema njemu, pogledala ga je kroz trepavice. Baš dobro izgleda.

I tako je mlad, sočan.... ne mora, brzo, brzo da ga dotakne....

Ma, gricnuće ga, pa šta bilo da bilo.

Pomisli na trenutak, a šta ako joj se ne dopadne?...

Ako je bila u pravu što je bežala uvek od njega???

Ili izvodila... bilo joj je najvažnije njegovo poreklo, kao da će se udavati za njega, a ne samo jedan dan sa njim uživati. Uvek je pitala , sa koje je planine... i pravila se važna podignuta nosa samo frknula, nije ni sa ostrva???

Obliznula je usne, dotakla rukom vrat, srce se umirilo.... nagla se.

Energično otvorila rernu i izvadila to lepo, reš pečeno, baš kako treba... jagnje....

 


AnaM vidi muškarce ovako
2009/02/10,19:41
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Muškarac

Našla sam na netu nešto o ženama.

Nije mi se dopalo, ali ipak smo takve.

A muškarci, mislim da su ovakvi:

 

Ne poznajem dovoljan broj prosečnih  muškaraca,

ja uvek nalećem na extra primerke.

 

MUŠKARAC

Simbol M

Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.

Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.

Upoterba Primerci   tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.

Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.

Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.

Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.

Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje, čipkane čarape Kad tako nešto vidi, digne mu se....pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.

Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.

Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.

Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.

Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.

Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!

 Ovo nije copy-paste, nego moje vidjenje, pa možda grešim????:)

Ima još, ali dosta za danas, ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki, pa ću videti svog Boška  Boškovića i analize... mora da idem....što je sigurno, sigurno je...

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu