Navikla sam na tebe, na ono što mi daješ.
Uvek sa tvrdila da te ne volim, ali sada vidim, ne mogu da živim bez tebe. Jednostavno ne umem.
Podrazumevalo se da si uvek tu, zato nikad i ne razmišljam o tebi.
U zadnje vreme kao da naglo propadaš, slabiš. Mora da si navukao neku gadnu boleštinu., da nije neki virus iz inostransnstva, ma, nije, to je nešto domaće. Da li ćeš preživeti?
Moraš da ozdraviš, jednostavno moraš, navikla sam na tebe.
Letos sam se upoznala sa tvojim mladjim rodjakom, sladak je, osvojio me je dok si rekao piksla. Ludovali smo po inostranstvu. Mlad, poletan, vodio me je gde sam samo pomislila.
Prvo mi je kupio fracuski parfem, koji sam sto godina želela, pa božansvene sandale, pa tašnu. Kad sam stala zadivljena ispred zlatare, ipak je sagnuo glavu... Nema veze, kafići su kao izmišljeni, sa milion vrsta kafe, sokovi sa šeširićima (šta će soku šeširić?)
Mislila sam da ga povedem u Srbiju, nije mi uspelo, samo je ispario negde u Grčkoj.
Ti si me verno čekao.
Gledala sam te nekako sa visine (nije ni teško sa mojih 175cm), nisi mi više imponovao.
I desilo se što se desilo, ostala sam i bez tebe.
Bilo je grozno.
Sad sam se svega sećala, tvojih sitnih radosti, tvoje vernosti, stidljivosti.
Nedostajao si mi, nisam mogla bez tebe. Jednostavno sam poželela da se opet nadjemo.
I šta sam mogla?
Počela sam da se dižem u ranu zoru, tužno gledajući krevet koji sam napuštala kad mi je bilo najsladje. Duša mi je spavala, krenula sam da te tražim.
Našla sam te.
Tu si.
Malo si žgoljav, nema veze, bićeš bolji. Malo mi je naporno dok radim 7-8 sati, ponekad i noću. Ali volim kad sedneš na moj račun, slatki mali dinarčiću... i potrošiću te opet... i opet...slatko... kao uvek... i ti ćeš doći... opet... nadam se...
Post je posvećen nekom ko će se , nadam se, prepozati…
Voleo ju je.
Upoznali su se još dok je bio mladić.
Prvo ju je nekako sramežljivo gledao, kad ju je stvarno poželeo, prvi put, drhtao je od straha.
Nežno joj je prišao, lagano dotakao drhtavom rukom. Pomilovao je njeno telo Bojao se da ga neko ne primeti, kao da je hteo da se sakrije, da ga niko ne vidi sa njom.
Nije ga bilo sramota, jednostavno ga je bilo strah nepoznatog.
Neki njegovi drugovi su imali već iskustva, neki su davno zagazili u te vode. On je još uvek bio nevin.
Rukom ju je dohvatio, sad već energično, malo je zastao kad joj se približio, a onda ju je dotakao usnama.
Bila je drugačija nego što je mislio, ponovo je drhtao. Bio je muškarac, znao je da mora, da treba da proba.
I probao je.
Gorela je u njegovim rukama, na njegovim usnama, zavrtelo mu se u glavi. Uvek će pamtiti taj prvi put.
Voleo ju je, a ostavio ju je.
Ne zna zašto, jednostavno je jednog dana rešio i odbacio ju. Godinama su bili zajedno, a sad, ništa.
Sanjao ju je noćima, nervoza se uvukla u svaku njegovu poru. Izazivala ga je, vidjao ju je i na javi i u snu. Ponekad ju je želeo do bola.
Ne, rešio je, neće, i tačka.
Može bez nje. Nema toga čega se on ne bi mogao odreći.
Zašto je onda toliko želi?
Znao je, ako popusti samo jednom, ako samo jednom dotakne njeno telo, oseti slast njenih poljubaca, biće ponovo njen rob…
Izmišljao je poslove, zamarao se do krajnih granica, samo da ne misli na nju, svoju vernu cigaretu. Verujte, nije mu lako…želi je…
Ko će pobediti?
Ja navijam za njega…
Topli dan izmamio šetače.
Dunav se valja, nosi granje, poneku bocu Coca cole, ili piva, možda i šišarku ko zna iz koje zemlje, sigurno i nečije snove.
Ukotvljene ladje ne mare za nečije poglede, još snivaju zimske snove, još im se ne izlazi iz sigurnosti lučice.
Na obali šaroliko društvo. Neko izašao na pijacu, pa sa zembiljem punim povrće krade trenutak samo za sebe, neko se danima dogovarao da prošeta do prve klupe, samo da udahne daleko proleće, pa da se odmori, možda i od života kojeg se pribojava, neko rešio da povrati kondiciju, pa dašće kao parna mašina posle pretrčanih stotinjak metara.
Pažnju su mi privukli neobični šetači, čudnog ponašanja, kao da su slučajno tu, kao da je to neka nametnuta obaveza, žele da šetaju, a ne znaju gde, ni kako, jedino znaju koliko...
Muškarci sa decom. Različitih godina, različitih vaspitanja, porekla, a svi imaju neki isti izraz lica. Pored njih šetaju deca, jedno, dvoje, očito njihova. Nekako se čudno ponašaju, neka bezbrižnost kao da nedostaje dečijem pogledu, kao da su stalno na oprezu da nešto ne pogreše.
Očevi se trude da zabave decu, kupuju sve što maleni prstić pokaže, pokušavaju da ih vaspitaju, za tih nekoliko sati što su dobili svoju decu. Naravno to su deca razvedenih roditelja. Starija deca pokušavaju da iznesu neki problem, očevi bi najradje da sve reše vadjenjem novčanika...
Posle obavezne šetnje pored reke, zna se, poslastičarnica. Tu se pretovaruju kolačima, sokovima, pokušavaju da u tih nekoliko minuta što im je ostalo ispričaju šta se dogodilo u školi, kad idu na ekskurziju, da je drug dobio nove patike, boli glava.... Vreme odmiče, nervozno sve brže pričaju, hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. Deca opet uvek negde žure, jer, mama je kazala.... Svi se boje da ne kažu nešto što bi se pogrešno protumačilo, kod one druge strane.
Vreme juri, i uvek dolazi rastanak, jer to su deca razvedenih roditelja.
Kažu da je svaki rastanak jedno umiranje, da li deca i očevi svaki put osete tu bol rastanka?
Da li su i ona razvedena?
Zašto imaju pravo da vide svog tatu samo nekoliko sati, poneki vikend, mozda zajedničko letovanje? Imaju li prava na oba roditelja, ili sve mora da se dogovori na sudu, pa na štopericu?
Nije u redu da dete ispašta što se njegovi roditelji ne slažu.
Ono nije tražilo da dodje na svet.
Šetnja po keju pored Save ili Dunava.
Neki tata čvrsto drži za ruku svog sina ili malenu devojčicu. Sledeći put će videti svoje dete tek za petnest dana, ako mama dozvoli...
Nikad nisam volela tu istoriju.
Kažu da istoriju pišu pobednici.
Kako pobednici, zna se šta je bilo! Ili se ne zna?
U školi sam volela jedino istoriju Francuske, Napoleona.... dvor, pa haljine, pa osvajanja, posle je malo gnjavio po Rusiji, i onda su pokušali njega da ugnjave, pa ga strpali na neka ostrva... dalje je dosadno, neke revolucije, dernjava, oslobadjanja ...
Simpatičan je bio i Aleksandar Makedonski, ali su posle napravili neki dosadan spektakularan film u kome pokazuju da sam ja nešto pogrešno shvatila o tom osvajaču, jeste... bio je osvajač... zemalja, ali i...
Obožavala sam Nemanjiće. Car Dušan, da je po meni vladao bi 1000godina. Lepa neka dinastija, pravili su zadužbine, predivne manastire, i sad volim da ih obilazim. I fini neki ljudi. Na dvoru cara Dušana jelo se viljuškama kad su engleski kraljevi čerupali divljač rukama, a francuski kraljevi se uopšte nisu kupali, nego se polivali parfemima.
Jedino im zameram što su se ženili princezama da sklope primirje. Tu baš nisu vidoviti, kakvo primirje je brak??
I drugo, kad se familija ipočerupa, to je bilo za učenje strava.
Posle došle neke kabadahije, samo su se svadjali i tukli. Taman naučim jednog, dodje drugi, pa kao osvaja neke zemlje. Sve neki oslobodioci, sačuvaj me Bože.
Onda je bilo lepo jedno 500godina pod Turcima, narod se mučio, neki danak, pa janičari, ali meni bilo lepo, imala sam srpske narodne pesme koje sam čitala kao roman.
Posle opet došli neki probisveti, pa počeli da prave gužve, a ja da bežim sa časova. završi se to, više moje školovanje, nego što su se oni smirili.
Nešto mislim, jadna ova deca, šta li će da uče iz istorije? Valjda će da im puštaju sednice iz Skupštine, da odmah znaju u kakv cirkus ulaze i nešto mi milo što sad ne moram da učim. Ja sam jedva naučila onih nekoliko osvajača, a kako će ova deca danauče milion partija i njihova premeštanja, spajanja, razdvajanje, ili će to da uče u hemiji, bilo bi im lakše...
Mrzim viruse, bakterije i slične tandrmolje
Prvom sam kašljala, pa se preznojavala... i to sama
pa sam bila nikakva...
Taman sam mislila sve je gotovo... šipak, nova muka, moram da odradim izgubljene dane. Koje izgubljeni, svi su tu i bili su burniji od Vezufa za vreme najžešće erupcije.
Ima li neko iskustva sa tim bolovanjima kod privatnika?? Baš mi se ne odradjuje.
Tako sam nesrećna. Ceo svet će za vikend biti na Kopaoniku, održava se neko takmičenje u roleru, moleru, ili tako nešto, takmičenje u bordu, i ja sam pozvana. Umreću ako ne budem tamo. Kako bih uživala na bordu...
Sigurna sam da bih odnela neku medalju. Po padovima na snegu sam neprevazidjen šampion.
Planina... tajnovita... jele se povile pod teretom beline, sneg škripi pod nogama, Sunce blista i sve kao u nekoj bajci, a ja radim, prodajem nekom pamet, i mislim da sam posisala sve znanje sveta...
Ja sam nanesrećnija na svetu, ma, kojke nesrećna, ljuta sam na sebe, šta mi je trebalo da se raspekmezim i pokvarim vikend, samo da mi naidje neki virus, tako bih ga raspaučila, da bi video svog Boška Boškovića
Ovo nije moja umotvorena, ali da probam i ja copy-paste
NISAM SAMO JA VRAGOLASTA, OVO SAM PRONASLA
Neki oženjeni muškarac upoznao zgodnu devojku i dogovore se da provedu noć zajedno, a da joj on da 300EU
Ujutro on pogleda u novčanik, nema novca, ništa, poslaće joj poštom.
Dok je isao ka poslu, mislio je, pa dovoljno joj je i 150 EU, i njegova sekretarica pošalje tu sumu uz propratno pismo:
Draga gospodjice, Kad smo ugovarali posao imao sam pogrešne utiske
1. mislio sam da stan nije imao ranije potstanare
2. nadao sam se da je grejanje dobro
3. učinilo mi se da je stan dovoljno mali da bi se u njemu osećao kao kod kuće
Shvatio sam da je stan već imao posetioce, grejanje ne radi, a suviše je prostran za mene.
Srdačan pozdrav
Ubrzo je dobio i odgovor:
Gospodine, hitno pošaljite ugovorenu sumu. U vezi vaše tužbe:
1.Kako ste mislili da tako lep stan nije do sad korišten
2.Grejanje odlicno funkcioniše, samo ga treba znati uključiti
3.Stan je prosečne veličine, samo vi izgleda nemate dovoljno nameštaja da ga popunite, za šta nisam ja kriva kao stanodavaoc.
Molim vas da stanarinu , dogovorenu, hitno pošaljete, da ne bih kontaktirala vašu trenutnu stanodavku
Srdačan pozdrav
AnaM kod Sanjarenja
Pošla ja na žurku kod Sanjarenja kao grlom u jagode.
Nisam ponela
Kad smo kod tog meze, neću da kažem ko je najviše nabadao, samo ću ga značajno pogledati SRK. Dobro, dobro, i ja sam smandrljala pola torte, i one slatke dečkiće od marcipana ( druge mi nisu dali).
Umesto tanga stiskavac, koji je dopao drugome, meni odredili rok en rol. Opet neću da kažem ko me je dibidusa razbucao, zavrteo oko glave struka i još koje kude, i zavljačio na pod… još se pripomogao sa nekim bambusom koji mi je ustrajno nudio. Ja sam mislila da je bambus neko drvo, kao ono što imam u saksiji… nisam bila u pravu, od tog bambusa se strašno vrti u glavi, ne znam da li sam ga popila, ili su me opaučili po glavi sa njim, ali sam završila na podu (umalo da napišem na patosu, ali nisam, bio je parket)
Ostala sam dužna nekom tango, ali je pao jedan opasan Moravac… još su mi noge isprepletene…
Sve u svemu bilo je predivno, hvala Sanjerenje što si me pozvala.
Ne znam kad je meni godišnjica, niti znam, gde da gvirnem da vidim??
Pokušaću da ti dam poklon, za Renoara nemam para, a sigurno mi ga ne bi prodali pa da dobijem na lotu i premiju, pa ti šaljem buket mog najdražeg cveća…(ako mi uspe da ga učantram)
Trebala je da ispadne slika Renoara, buket lala, ali šta god uradim ove mečketine igraju valcer... šta da se radi, nema cveća, samo valcer, a baš sam se trudila...
Zamisli da se potrudio Renoar(bar koliko ja) i da si dobila buket lala
Možeš li?
Draga Sanjarenje
Pokušavam da ubacim sliku, ne uspeva mi. Važna je moja dobra namera, zar ne?
Čestitam ti godinu dana, jako lepo govoriš za taj uzrast, a tek što lepo igraš, nemam reči. prijatno je s tobom se družiti. Idem da vidim da li je neko umesio tortu, pa da gricnem, ako nije, ja ću onu moju da zabrljam, zove se torta Anam, jer je svaki put drugačija...ali nije loša, videćeš
Živeli i zaigrajmo veselo.
Ako slika uspe da se ubaci, ja sam na njoj, sa, nekim...
Ljubav?….Hm….
Da li vas je nekad muvao neko iz papirnatog sveta, bloger?
E, glupog li pitanja!
Ako ovo čitate, ulogovani ste i registrovani duže od dva sata, naravno da jeste…
Profil muvatora
- varijanta-Oženjen
- varijanta-Slobodan
B varijanta ima nekoliko podvarijanta,
Razveden, naravno ne svojom krivicom, žena aždaja, on je idealan ( što li ostavi tako dobrog čoveka, sram je bilo)
U vezi, koja je formalna (ženska ako ga uhvati da bloguje, nabiće mu monitor na glavu, a zvučnike nabiti… baš tamo gde ste pomislili)
Slobodan kao ptica na grani (ta ptica ima obično obaveza koliko zrna pšenice na 10 hektara)
A varijanta
Ti su maštoviti. Naravno sve bi dali za porodicu, žena im je stub, a deca uspešni andjelčići. Problem je naravno u ženi, ili je bolesna ili ga ne razume (takve smo mi netolerantne)
B varijanta
Taj hoće obavezno da se ženi. Ne traži nešto naročito, običnu skromnu ženu, koja će da ga voli takvog kakav je ( čitaj nema stan, nema posao, jure ga dve bivše za alimentaciju, a čeka presudu za utvrdjivanje očinstva)
Obična, skromna žena, to jest, dotična blogerka, odmah da se okane od blogovanja, jer su tu svi protiv njega (što li?)
Muvanje
Sve kako vas proceni. Ide logikom, deset poziva, četiri se odazovu, dve pristanu, jedna će dam u da… kafu bez šećera. Ako sve omanu, okreće novi bubanj.
Prvo počinje izdaleka pp…nekoliko, da se ženska otkravi i da joj popusti pažnja. Divi se njenim postovima, iako su uglavnom copy-paste. Nabaci neki komentar u prolazu, I onda ide oštrije.
-Daj mobilni… šta će ti biti?... samo da ti čujem glas… da vidim da nisi muško…
Sledeća faza razgovor.
-Glas ti je tako sexi , senzualan ( nema veze što dotična pišti kao lokomotiva) Divna si… ne brini neću zloupotrebiti tvoju dobrotu ( u toj fazi, vuk je već naoštrio zube)
-Ej, daj fiksni, glupo da trošimo na mobilni, ovo Mi 70% žena baca u komu, jaaaoo, on me voli… misli ozbiljno…
Fiksni zvoni u kasne sate budeći je iz najlepšeg sna…skače i misli, gde gori??? Paničn diže slušalicu i onako bunovna čuje pijani glas… Srećo, samo da ti poželim laku noć…
Rasanjena, glupo gleda u slušalicu koju bi mu najradje gurnula u… usta…
Sledeća faza
U prolazu sam, pored tvog kafića, fabrike, parkića… da svratim samo da te vidim?
Bloger se opisao: 190cm, vitak, svelte tople oči, sportski tip, vozi jaguar srebrnasti…
Još smo u papirnatom svetu… reala juri brzinom munje…. Fiiiijuuuu….i šta da vam kažem, reala je reala…
I tek kada ga vidite u stvarnosti, vi shvatite da je on sve ono što nikada ne biste poželeli da imate pored sebe... glas ko Koštunica, stas kao Miloš Aligrudić , glava kao A.Tijanić,.. nos kao Isidora Bjelica... ruke kao Vlade Divac... prsti kao Ivo Pogorelić…
Uvodite ga u kuću,
Tek što ste ga primili u stan, shvatili ste da ga više zanima šta ste skuvali za ručak, da li imate pun špajz, nego tekst za vaš novi blog..
| « | Februar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
