« AnaM vidi istoriju kao dosadnu nauku | Main | Osam dana, četiri sata... i koliko minuta??? »
Topli dan izmamio šetače.
Dunav se valja, nosi granje, poneku bocu Coca cole, ili piva, možda i šišarku ko zna iz koje zemlje, sigurno i nečije snove.
Ukotvljene ladje ne mare za nečije poglede, još snivaju zimske snove, još im se ne izlazi iz sigurnosti lučice.
Na obali šaroliko društvo. Neko izašao na pijacu, pa sa zembiljem punim povrće krade trenutak samo za sebe, neko se danima dogovarao da prošeta do prve klupe, samo da udahne daleko proleće, pa da se odmori, možda i od života kojeg se pribojava, neko rešio da povrati kondiciju, pa dašće kao parna mašina posle pretrčanih stotinjak metara.
Pažnju su mi privukli neobični šetači, čudnog ponašanja, kao da su slučajno tu, kao da je to neka nametnuta obaveza, žele da šetaju, a ne znaju gde, ni kako, jedino znaju koliko...
Muškarci sa decom. Različitih godina, različitih vaspitanja, porekla, a svi imaju neki isti izraz lica. Pored njih šetaju deca, jedno, dvoje, očito njihova. Nekako se čudno ponašaju, neka bezbrižnost kao da nedostaje dečijem pogledu, kao da su stalno na oprezu da nešto ne pogreše.
Očevi se trude da zabave decu, kupuju sve što maleni prstić pokaže, pokušavaju da ih vaspitaju, za tih nekoliko sati što su dobili svoju decu. Naravno to su deca razvedenih roditelja. Starija deca pokušavaju da iznesu neki problem, očevi bi najradje da sve reše vadjenjem novčanika...
Posle obavezne šetnje pored reke, zna se, poslastičarnica. Tu se pretovaruju kolačima, sokovima, pokušavaju da u tih nekoliko minuta što im je ostalo ispričaju šta se dogodilo u školi, kad idu na ekskurziju, da je drug dobio nove patike, boli glava.... Vreme odmiče, nervozno sve brže pričaju, hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. Deca opet uvek negde žure, jer, mama je kazala.... Svi se boje da ne kažu nešto što bi se pogrešno protumačilo, kod one druge strane.
Vreme juri, i uvek dolazi rastanak, jer to su deca razvedenih roditelja.
Kažu da je svaki rastanak jedno umiranje, da li deca i očevi svaki put osete tu bol rastanka?
Da li su i ona razvedena?
Zašto imaju pravo da vide svog tatu samo nekoliko sati, poneki vikend, mozda zajedničko letovanje? Imaju li prava na oba roditelja, ili sve mora da se dogovori na sudu, pa na štopericu?
Nije u redu da dete ispašta što se njegovi roditelji ne slažu.
Ono nije tražilo da dodje na svet.
Šetnja po keju pored Save ili Dunava.
Neki tata čvrsto drži za ruku svog sina ili malenu devojčicu. Sledeći put će videti svoje dete tek za petnest dana, ako mama dozvoli...
Komentari
anam, što tako tužna, a realna tema?:::"hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. "
Koliko brakova se vuče da se ne razdvoje, zbog dece...koliko ljudi živi jedno pored drugog, a ne zajedno, da bi manje deca trpela. Trpe i tako, ali bar imaju oboje tu. A ovako...
Anam, Sanjarenja je u pravu. Mnogi brakovi zive samo zarad dece, naravno ako ta deca ne gledaju grozote u tom braku.
A sto se razvedenih tice, jos je teze kad mamu dobijes na 4 sata nedeljno.
Nisam trebala da pišem o tome, Sanjarenje.
Problem ne poznam. Jednostavno, malo pre na keju, bilo mi je tužno...
Ne bih nikad mogala da živim pored nekog!
Ne znam kako bih.
Uvek u životu tražim sve, ili ništa...
obično dobijem ništa:))))
Casper, rekoh već, ne poznam problem, zatrčala sam se...
Da zabrljam do kraja???
Ne bih svoje dete dala, pa makar prosila...
Nista nisi zabrljala ovom recenicom.
Samo sto deca razmisljaju drugacije kada do toga dodje. U sustini oni nisu krivi za razvode, tako da im nikada ne prija da odu od bilo kog roditelja.
Naravno opet napominjem da ovde ne pricam o nasilnim brakovima gde niko ne moze da zivi normalno.
Lako je vama, ja igram eci peci pec sa netom, čas ga imam, čas nemam:)
Ne opravdavam nikakvo nasilje, pogotovo u porodici...
Smatram da su nasilni samo slabići!
Nisi se zatrčala, anam, rekla bih da sasvim dobro razuzmeš problem. Da li ti mogla da živiš pored nekog umesto s nekim, zavisi od oba faktora i od dečjih faktora...mnoge stvari ne radimo baš kako bismo mi voleli. Osim izuzetka koji opravdano pominje Casper, kada izbor prestaje i postavljaju se pitanja preživljavanja.
Verovatno sam imala sreću... do sada...
nisam morala da biram, uvek su oko mene bili ljudi koje sam volela...
Ljubav ne poznaje žrtve, zar ne?
To sam negde citao ranije, neku statistiku, da se deca razvedenih roditelja zene i udaju ranije od vrsnjaka.
| « | Februar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
