Post je posvećen nekom ko će se , nadam se, prepozati…
Voleo ju je.
Upoznali su se još dok je bio mladić.
Prvo ju je nekako sramežljivo gledao, kad ju je stvarno poželeo, prvi put, drhtao je od straha.
Nežno joj je prišao, lagano dotakao drhtavom rukom. Pomilovao je njeno telo Bojao se da ga neko ne primeti, kao da je hteo da se sakrije, da ga niko ne vidi sa njom.
Nije ga bilo sramota, jednostavno ga je bilo strah nepoznatog.
Neki njegovi drugovi su imali već iskustva, neki su davno zagazili u te vode. On je još uvek bio nevin.
Rukom ju je dohvatio, sad već energično, malo je zastao kad joj se približio, a onda ju je dotakao usnama.
Bila je drugačija nego što je mislio, ponovo je drhtao. Bio je muškarac, znao je da mora, da treba da proba.
I probao je.
Gorela je u njegovim rukama, na njegovim usnama, zavrtelo mu se u glavi. Uvek će pamtiti taj prvi put.
Voleo ju je, a ostavio ju je.
Ne zna zašto, jednostavno je jednog dana rešio i odbacio ju. Godinama su bili zajedno, a sad, ništa.
Sanjao ju je noćima, nervoza se uvukla u svaku njegovu poru. Izazivala ga je, vidjao ju je i na javi i u snu. Ponekad ju je želeo do bola.
Ne, rešio je, neće, i tačka.
Može bez nje. Nema toga čega se on ne bi mogao odreći.
Zašto je onda toliko želi?
Znao je, ako popusti samo jednom, ako samo jednom dotakne njeno telo, oseti slast njenih poljubaca, biće ponovo njen rob…
Izmišljao je poslove, zamarao se do krajnih granica, samo da ne misli na nju, svoju vernu cigaretu. Verujte, nije mu lako…želi je…
Ko će pobediti?
Ja navijam za njega…
Topli dan izmamio šetače.
Dunav se valja, nosi granje, poneku bocu Coca cole, ili piva, možda i šišarku ko zna iz koje zemlje, sigurno i nečije snove.
Ukotvljene ladje ne mare za nečije poglede, još snivaju zimske snove, još im se ne izlazi iz sigurnosti lučice.
Na obali šaroliko društvo. Neko izašao na pijacu, pa sa zembiljem punim povrće krade trenutak samo za sebe, neko se danima dogovarao da prošeta do prve klupe, samo da udahne daleko proleće, pa da se odmori, možda i od života kojeg se pribojava, neko rešio da povrati kondiciju, pa dašće kao parna mašina posle pretrčanih stotinjak metara.
Pažnju su mi privukli neobični šetači, čudnog ponašanja, kao da su slučajno tu, kao da je to neka nametnuta obaveza, žele da šetaju, a ne znaju gde, ni kako, jedino znaju koliko...
Muškarci sa decom. Različitih godina, različitih vaspitanja, porekla, a svi imaju neki isti izraz lica. Pored njih šetaju deca, jedno, dvoje, očito njihova. Nekako se čudno ponašaju, neka bezbrižnost kao da nedostaje dečijem pogledu, kao da su stalno na oprezu da nešto ne pogreše.
Očevi se trude da zabave decu, kupuju sve što maleni prstić pokaže, pokušavaju da ih vaspitaju, za tih nekoliko sati što su dobili svoju decu. Naravno to su deca razvedenih roditelja. Starija deca pokušavaju da iznesu neki problem, očevi bi najradje da sve reše vadjenjem novčanika...
Posle obavezne šetnje pored reke, zna se, poslastičarnica. Tu se pretovaruju kolačima, sokovima, pokušavaju da u tih nekoliko minuta što im je ostalo ispričaju šta se dogodilo u školi, kad idu na ekskurziju, da je drug dobio nove patike, boli glava.... Vreme odmiče, nervozno sve brže pričaju, hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. Deca opet uvek negde žure, jer, mama je kazala.... Svi se boje da ne kažu nešto što bi se pogrešno protumačilo, kod one druge strane.
Vreme juri, i uvek dolazi rastanak, jer to su deca razvedenih roditelja.
Kažu da je svaki rastanak jedno umiranje, da li deca i očevi svaki put osete tu bol rastanka?
Da li su i ona razvedena?
Zašto imaju pravo da vide svog tatu samo nekoliko sati, poneki vikend, mozda zajedničko letovanje? Imaju li prava na oba roditelja, ili sve mora da se dogovori na sudu, pa na štopericu?
Nije u redu da dete ispašta što se njegovi roditelji ne slažu.
Ono nije tražilo da dodje na svet.
Šetnja po keju pored Save ili Dunava.
Neki tata čvrsto drži za ruku svog sina ili malenu devojčicu. Sledeći put će videti svoje dete tek za petnest dana, ako mama dozvoli...
| « | Februar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
