AnaM

Sport...
2019/12/10,15:51

Volim  sport.

Volim  natjecanja, borbu i  pobedu.

Na  kraju  ono delenje  pehara… Uživancija.

Od  malih  nogu  znala sam  da  ću  uspeti, samo  treba  odabrati  pravi sport. Čuči  negde  u  meni  pobednik.

Prvi  pokušaj plivanja završio je  katastrofalno. Umesto  onih elegantnih stilova, sve se pretvorlilo u ronjenje, i  pljuvanjem  one  gadne  vodice. Brzo  plivam, ali  moj stil  zovu održavanje  na  vodi. Ljubomorni su sigurno.

 Skakanje  u  vodu  definitivno  nije bilo za mene. Kako  god   skočim ,upadnem  na  noge, uši se  zagluše,  ili pljusnem na  trbuh, a  to  boli. Oni  ljudi  koji se  mirno sunčaju  budu  pošpricani od  glave  do  pete    deru se kao da  ih  frigaš  na  ulju.

Kraljica  sportova,  atletika,  deluje  možda  preanbiciozno za mene.

 Trčanje  mi je  dobro  išlo, ali rezultat  nije  bio sjajan. Imala sam  dobro  vreme, tako  reći olimpijsko, samo  mi je  tu  smetala  metraža. Važno  je  vreme, govorili su  na  početku. Posle se  ispostavilo  da  odlično vreme  koje sam  postigla  i nije  tako  odlično, jer sam  trčala 100 metra, a  vreme  je  bilo za 1500.

Svašta…


 I  ono skakanje  sa  i  bez  motke  nije  bilo  briljantno. Čuj, molim te troskok. Ja sam  skočila  još  bolje sedmoskok i  zaplivala  potrbuške  po pesku. I  opet  ništa. Niko se  ne divi rezultatu.

Svi sportovi sa  loptom  su  čudni.

 Shvatila sam  osnov. Postoje dva  tima i jedna  lopta  koje  se  moraš  osloboditi. Guraju jedan  drugome sirotu  loptu, nogama,  rukama, batinom  na  koju je  razapeta mreža. Videla sam  neke  sa  kacigom  na  glavi, rukavicom kao  za  majmuna  velikom  i  palicom kojom gađaju  ili  već nešto  tako, loptu. Jedan  je  zgrabi, pa  trči, a  ostali  bulje  za njim.

 Očito je  najvažnije  pravilo,  moraš se  lopte  osloboditi. Kog’  je  vraga  uopšte  uzimaju.

Konjički sport  mi se dopadao, ali  moji  mi  nisu  hteli  kupiti  konja.

Nisam  bolje  prošla  ni  u  mačevanju. Brat  je  uzeo sablju dede, muškarac, a ja  sam  kao  ženskica  uzela  kutlaču. On  je  vrištao  i jurio podignutom sabljom. Uplašila sam se  i  zatvorila  oči  i  počela  isto  tako  vikati i  mlatarati   varjačom.  Pobednik  je  bila  mama, koja  nas  je  bez  diskusije razoružala,  izgrdila, a  kolateralna  šteta  je  bilo suđe koje  nam se  našlo  na  putu.

Ostao  mi je  šah.

To  kao  smiruje  živce. Pokušala sam nije da  nisam, ali  kad   posle trećeg  poteza o kojem sam  razmišljala sat  i  pol čula  šah-mat, bacila sam  one  figuretine sa sve  kraljicom, kraljem  koji  nije  bio  kavalir, topovima, lauferima  i  onom sitneži  pionskom,  o  zid, a  tablu sam  šutirala   dok se nije   raspala. Sad  niko  neće  da  igra  samnom  šah. Kažu da sam  temperamentna. Zar  je  to  mana??

Ako  neko  zna  sport  u  kome  me  vidi, molim  da  mi javi.

 Smeši  mi se  pehar  samo  ne  znam  u  čemu.

Taj  pobednik  što  čuči  u meni, mnogo je  duboko, nikako  da  izađe van.

 

Muško-ženski pol…
2018/03/09,09:36

 

Ulazim  u  bus. Samo  jedno  mesto  slobodno, a ja  idem  tri stanice. Pojurim  kao da  me  goni  horda  Tatara. Bićeš  moje, htedoh mu  uzviknuti, ali  neću  da  konkurencija ne  čuje. Iste  namere  imao  je  jedan  gospodin  koji je  ipak  bio  gospodin i  odustao  još u startu. Na  mesto  se  nameračila je  i neka   mladja  ženskica, ali  držala  je  onu  pipkalicu  u  ruci i  nije  imala  šanse.

Pobedonosno  sedoh  i gledam  kao  sa  prestola  okolinu. Običan svet, nemam  na  kome  ni  odmoriti  oči, a  o  nekom  maštanju  ništa.  Onako sa strane  pogledah osobu do  mene. Interesantna.  Muško, ili  žensko ??

Kosa  srebrnasta, može  biti  muško rano dobilo srebrni  ukras. Može  biti  i  žensko  koje  pokriva sede  boji  dečije  plavo  ili nordisko srebrno…

Dole  hlače. Nema  tu  muško, ženske, traperice  su  traperice, što  bi se  reklo  unisex, mada   su  više  bez sex.

Sad  ću  pogoditi, cipele. Ženskice  nose  sa  petama, a  muškići onako  komotne  da  mogu  potrčati  za  busom  ili nama. Šipak, ko  li  izmisli  te  tenisice??

Na  rukama  rukavice  od  Kineza, a tu  nema  muško, žensko, samo  jeftino.

Naidje  kontrola  karata. Aha, sad  ću  znati  kad  progovori. Glas  može  biti  ženski  alt, ali  i  neki  tenor. Ni tamo  ni  vamo. Da  zapeva  nešto  znala  bi da  li  je  Figaro  ili Karmen, ali  neće…

Aaaaa, izadje  na  mojoj  stanici. Hod, tu  se  nećeš  maskirati, i krenem  ja  za  njim/njom. Hoda  nije da  ne  hoda, ali… Krupni  koraci  kao  energičnog  muškarca, a  možda  je  to  i  neka  ženskica  sišla sa  planine  pa  zadržala taj  planinski  hod.

I  moja  znatiželja  na  kraju   dostiže  vrhunac. U  susret  mu  ide  neki  prijatelj, smeši  mu  se  širi  ruke. Najzad  ću saznati ko je.

-Saša, pa  gde  si ti, sto  godina  se  nismo  videli.

Saša, ko  li  mu  dade  to ime??

Definitivno  sam  odustala. Nema  šanse, a  i  baš  me  briga, tešim se.

Prolaze  pored  kafića, pored  kladionice, pored  slastičane, i  ja  već  ljuta  idem  svojim  putem.

Kad…

Šoping  centar.

-Idemo  gledati, stigle su  proletnje  cipele…

Najzad, odahnuh…

Zna se  koji  pol živi  da  bi  kupovao, a  koji  pol  samo  protrči kroz  radnje  kao da  je  na  koridi  pred  razjarenim  bikom…

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu