Volim sport.
Volim natjecanja, borbu i pobedu.
Na kraju ono delenje pehara… Uživancija.
Od malih nogu znala sam da ću uspeti, samo treba odabrati pravi sport. Čuči negde u meni pobednik.
Prvi pokušaj plivanja završio je katastrofalno. Umesto onih elegantnih stilova, sve se pretvorlilo u ronjenje, i pljuvanjem one gadne vodice. Brzo plivam, ali moj stil zovu održavanje na vodi. Ljubomorni su sigurno.
Skakanje u vodu definitivno nije bilo za mene. Kako god skočim ,upadnem na noge, uši se zagluše, ili pljusnem na trbuh, a to boli. Oni ljudi koji se mirno sunčaju budu pošpricani od glave do pete deru se kao da ih frigaš na ulju.
Kraljica sportova, atletika, deluje možda preanbiciozno za mene.
Trčanje mi je dobro išlo, ali rezultat nije bio sjajan. Imala sam dobro vreme, tako reći olimpijsko, samo mi je tu smetala metraža. Važno je vreme, govorili su na početku. Posle se ispostavilo da odlično vreme koje sam postigla i nije tako odlično, jer sam trčala 100 metra, a vreme je bilo za 1500.
Svašta…
I ono skakanje sa i bez motke nije bilo briljantno. Čuj, molim te troskok. Ja sam skočila još bolje sedmoskok i zaplivala potrbuške po pesku. I opet ništa. Niko se ne divi rezultatu.
Svi sportovi sa loptom su čudni.
Shvatila sam osnov. Postoje dva tima i jedna lopta koje se moraš osloboditi. Guraju jedan drugome sirotu loptu, nogama, rukama, batinom na koju je razapeta mreža. Videla sam neke sa kacigom na glavi, rukavicom kao za majmuna velikom i palicom kojom gađaju ili već nešto tako, loptu. Jedan je zgrabi, pa trči, a ostali bulje za njim.
Očito je najvažnije pravilo, moraš se lopte osloboditi. Kog’ je vraga uopšte uzimaju.
Konjički sport mi se dopadao, ali moji mi nisu hteli kupiti konja.
Nisam bolje prošla ni u mačevanju. Brat je uzeo sablju dede, muškarac, a ja sam kao ženskica uzela kutlaču. On je vrištao i jurio podignutom sabljom. Uplašila sam se i zatvorila oči i počela isto tako vikati i mlatarati varjačom. Pobednik je bila mama, koja nas je bez diskusije razoružala, izgrdila, a kolateralna šteta je bilo suđe koje nam se našlo na putu.
Ostao mi je šah.
To kao smiruje živce. Pokušala sam nije da nisam, ali kad posle trećeg poteza o kojem sam razmišljala sat i pol čula šah-mat, bacila sam one figuretine sa sve kraljicom, kraljem koji nije bio kavalir, topovima, lauferima i onom sitneži pionskom, o zid, a tablu sam šutirala dok se nije raspala. Sad niko neće da igra samnom šah. Kažu da sam temperamentna. Zar je to mana??
Ako neko zna sport u kome me vidi, molim da mi javi.
Smeši mi se pehar samo ne znam u čemu.
Taj pobednik što čuči u meni, mnogo je duboko, nikako da izađe van.
Ulazim u bus. Samo jedno mesto slobodno, a ja idem tri stanice. Pojurim kao da me goni horda Tatara. Bićeš moje, htedoh mu uzviknuti, ali neću da konkurencija ne čuje. Iste namere imao je jedan gospodin koji je ipak bio gospodin i odustao još u startu. Na mesto se nameračila je i neka mladja ženskica, ali držala je onu pipkalicu u ruci i nije imala šanse.
Pobedonosno sedoh i gledam kao sa prestola okolinu. Običan svet, nemam na kome ni odmoriti oči, a o nekom maštanju ništa. Onako sa strane pogledah osobu do mene. Interesantna. Muško, ili žensko ??
Kosa srebrnasta, može biti muško rano dobilo srebrni ukras. Može biti i žensko koje pokriva sede boji dečije plavo ili nordisko srebrno…
Dole hlače. Nema tu muško, ženske, traperice su traperice, što bi se reklo unisex, mada su više bez sex.
Sad ću pogoditi, cipele. Ženskice nose sa petama, a muškići onako komotne da mogu potrčati za busom ili nama. Šipak, ko li izmisli te tenisice??
Na rukama rukavice od Kineza, a tu nema muško, žensko, samo jeftino.
Naidje kontrola karata. Aha, sad ću znati kad progovori. Glas može biti ženski alt, ali i neki tenor. Ni tamo ni vamo. Da zapeva nešto znala bi da li je Figaro ili Karmen, ali neće…
Aaaaa, izadje na mojoj stanici. Hod, tu se nećeš maskirati, i krenem ja za njim/njom. Hoda nije da ne hoda, ali… Krupni koraci kao energičnog muškarca, a možda je to i neka ženskica sišla sa planine pa zadržala taj planinski hod.
I moja znatiželja na kraju dostiže vrhunac. U susret mu ide neki prijatelj, smeši mu se širi ruke. Najzad ću saznati ko je.
-Saša, pa gde si ti, sto godina se nismo videli.
Saša, ko li mu dade to ime??
Definitivno sam odustala. Nema šanse, a i baš me briga, tešim se.
Prolaze pored kafića, pored kladionice, pored slastičane, i ja već ljuta idem svojim putem.
Kad…
Šoping centar.
-Idemo gledati, stigle su proletnje cipele…
Najzad, odahnuh…
Zna se koji pol živi da bi kupovao, a koji pol samo protrči kroz radnje kao da je na koridi pred razjarenim bikom…
| « | Oktobar 2020 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
