AnaM

AnaM i Tatarin
2010/12/28,21:24

Vidim da je ovde pod obavezno da se ostavi neki recept, pa pošto AnaM I nije neka  kuvarica, nego samo šta može na brzinu, preporučujem za Novu godinu ovako nešto

Tartar biftek


Kažu da je ovo jelo nastalo na neobičan način
Priča  je o jahanju,  mesečini,  noći,  zvezdama, i ostalim tandar-broć romantičnim efektima.  Zamišljam  Tatarina kako juri kroz stepu,  a gladan.
Nije bilo mikrotalasnih pećnica, električnih i plinskih šporeta,  još manje frižidera, a čovek gladan. I  morao je da se snadje. 

Upade ti moj Tatarin u neko selo,  lupi bika u čelo, i iseče biftek...

Naravno ni oni nisu mutavi, pojuriše ti mog Tatarina, a on  biftek pod sedlo, pa  juriš pešadija... pobeže iz sela, a za njim potera...
Juri on tako juri, pazi da ne ispadne biftek  ispod sedla, nigde mikrotalasne peći, oznojio se Tatarin, ali i konj. 

Zna se konj je najvažniji.  Skide on sedlo, pogleda biftek, onako gladan  zagriznu u  meso. Meso se trljalo o sedlo, izmlelo..i  nije loše...Smaza  biftek dok si reko piksla...


Tartat biftek


Pretpostavljam da nemate konja i sedlo, u kuhinji,  pa umesto orginalnog konjskog znoja, moraćete dodati začine


Mleveni biftek 500gr
2kk kapra
2kk seckanog crnog luka
1kk peršuna
3kk maslinovog ulja
Mrvičak tabasco sosa
1kkWorcesterschire sos
2kk senfa 1jaje
Malo soli


Sve to dobro izmešati da se sjedini , ostaviti u frižideru, pola sata i servirati kao namaz na prepečen hleb
Ko voli, nek izvoli
Što reče Domaćica, prijatno...
Ja lično ću da jedem nešto pečeno...

Divlja strast AnaM
2010/12/24,10:50
U mom životu sve je rutina.
Od ranog jutra jurim  po nekom planu. Sve se uvek zna u napred. Nije loše, ali pomalo je i dosadno.
Sedim u busu i čitam  Blic. Privlači mi pažnju članak: pojačati strasti u krevetu. Nije loše.
Dolazim kući, tuširam se  koristeći novu penu divnog mirisa. Utrljavam u telo mirisnu kremu, i polivam se bočicom onog  finog francuskog parfema koji čuvam za posebne prilike.
Kolebam se izmedju prozirne spavaćice i  provokativne  haljine. Haljina pobedjuje
Sveće na stolu,
Šampanj
On dolazi umoran sa posla
Sad će da se oduševi...
Otvara vrata i nešto viče... ne čujem ga od  umilne muzike
Tras-bum. Očito ne vidi moju dekoraciju i sapliće se preko stolice.
-Šta ima za večeru?
Provokativno šapućem
-Ja!
Zbunjeno  ulazi u sobu, sveće trepere, i ja mu se bacam u naručje.
Greška, pune su mu ruke nekih torbetina, kesa. Prekasno sam se setila da sam kazala da svrati u samoposlugu.
Još uvek zbunjen, prilazi stolu  i otvara šampanjac.
-Jesam li nešto zaboravio??
šapućem mu
-Želim te...
To je bilo dovoljno.
Zagrlio me je, i onda je počela strasna noć...
U isti čas kje zazvonio mobilni i fiksni. Bacili smo se na telefone kao da nam zavisi život od toga. Sveća se prevrnula, ja sam povukla stoljnjak  i penušavo vino se razlilo po  stolu, podu, tepihu...
Posle pola sata skupljanja loma, on je frknuo nosem i pitao
-Šta to smrdi?
Uvredjeno sam odgovorila,
-Parfem koji si mi poklonio...
Pogledali smo se, hrana, sveće, prigušeno svetlo, mi na podu, i počeli smo da se smejemo...
Dalje...cenzurisano.., ne mora  baš sve da se kaže...

AnaM čeka NOVU
2010/12/21,20:40
 
Vreme prolazi, ali kao da je za praznike uvek isto.
Ovo je jedan od mojih prvih postova. Promenilo se tako mnogo, a  možda i nije
Prosudite...
21.12.2006
 
PRIPREME NOVOGODISNJE
 

Počelo je počelo....euforija praznika raste, neki se raduju ,neki i ne baš previše...sve je relativno... Biće, kako će biti...

Ove godine  sve je kako treba, možda se  čak i sneg održi.

A pripreme za Veliku noć? Ma, postoji tu svašta što se ne vidi na prvi pogled, a treba složiti sve kockice, jer da vam otkrijem tajnu: posle dočeka dolaze ponovo oni naši stari , monotoni dani, pa ako se pokliznemo u toj noći...hmmm,... mogli bi biti i drugačiji....
Ali,idemo na te različite  pripreme...

DECA se raduju poklonima, iščekuju nešto veliko i lepo, nešto novo, maštaju o igračkama, igricama..jurnjavi po snegu...

DOBAR DOMAĆIN -već je obezbedio prase, biće sarmice, gibanice,torte...kum će doneti domaću lozu iz sela, vino, pivo je tu, može vec i da počne....

DOMAĆICA -Kad bi samo jedne godine preskočili tu"divnu noć", stvarno se opustili i odmorili, bez spremanja kuće, bez nepozvanih gostiju, gibanice i sarmice.Samo jednom!

GASTARBAJTER-Ove godine idem kući, svojoj domovini, bar na kratko, za katolički božić, da osetim miris rodne grude...ako ne prevagne neka pikantna Nemica ili dugonoga Švedjanka

LJUBAVNIK-Draga, znaš dežuram cele noći,... ali tačno u ponoć kad se skazaljke poklope  biću u mislima sa tobom, dogodine,  putujemo sedam dana na skijanje....sigurno...

LJUBAVNICA-Dragi, cele noći, biću u mislima sa tobom, kad se skazaljke poklope u ponoć poslaću ti poljubac....možda navratim do prijateljice, na kratko, dolazi joj društvo, pa da joj se nadjem,...ne, ne poznajes nikoga...

JEDNA OD DAMA-Oh, ove godine idemo na krstarenje! Skijanje?...to je tako dosadno...a u skijaškoj opremi ne mogu pokazati moje nove silikone!

BIZISMEN-Ako podjemo na taj put sa Vladom , sklopiću onaj posao, moja žena je ceo dan na skijaškoj stazi, Vlada za barom, mogao bi da "povredim" zglob, a Vladina žena...to bi mogao da bude bas uspešan početak godine...

A, JA?

Ja želim jelku okićenu, sa milion svećica, ispod njenih grana gomilu paketića, sa imenima svih koje volim, a zapakovani: radost, veselje, smeh, zdravlje. U ponoć kad se poklope skazaljke, želim da su sva lica nasmejana, da nigde ne bude nesreće, da svi, baš svi, osete ljubav, mir, spokojstvo, sreću i da se to produži na celu godinu, kod tebe, kod mene, kod svih znanih i ne znanih i želim da im poželim

Srecan Božić i Novu Godinu

AnaM

AnaM komentar Tanjanin
2010/12/14,09:18

 Komentar Tanjani bio predugačak, pa sam ga izdvojila u post. Baš je za ovo hladno decembarsko jutro.

Stigao jučer infostan račun. Izgleda da mi je srce zdravo, nisam dobila infarktCool. Pridružio mu se kovertić sa računom telefona, i mali slatki  račun , sa pozdravom od elektrodistribucije.
Lepo sam ih smestila pored računa  za kablovsku, i održavanje zgrade.
Dobro sam ulazna vrata zgrade zatvorila, ali me nešto lupilo po glavi...  izveštaj da se donese 600 dinara za garažu ili će kola izbaciti napolje. Okrenem telefon i pitam zašto za celu godinu naplaćuju kad sam redovno plaćala  garažu da se moj ljubimac ne smrzna.

-Kakva cela godina, to je za decembar, malo smo povećali.

Nešto mislim, da li ja ne umem da raspodelim  svoja primanja, pa neko preuzeo tu odgovornost? Ne znam, ali biće da je tako. 

Nema veze, u novinama piše da je inflacija samo 11%, a treba verovati ono što piše u novinama, nije  to blog pa da se pišu koještarije.

Nisam očito ekonomski stručnjak, ali izračunavanje  te inflacije me potseti na ono: ti jedš kupus, ja meso, u proseku  jedemo kupus sa mesom...

...a nekad su  u ovo doba poštanski sandučići bili puni Božičnih i Novogodišnjih čestitki...

Sećanja AnaM
2010/12/12,10:34

Sećanja

 

Srela sam ga jučer.

Pitao me je

 -Sećaš li se??

Odgovorila sam

-Zaboravila sam da sam zaboravila…

AnaM Djuri
2010/12/10,11:40

AnaM  Djuri... vidiš da sam slaba i bespomoćnaWink

Jutros je osvanuo ledeni dan. Sunce izašlo, ali kao da nije. Teško mi je, preteško, ali ja sam borac.

Pokušala sam da otvorim prozor, ali, zavesa  je zapela, sad tužno visi na prozoru, jer ne mogu da  se popnem na stolicu da je zakačim. Moj nokat, moj jadni nokat,  tamno crven kao krv, se slomio. Zašto, pitam se, zašto??? Kome sam šta zgrešila? Uvek sam bila  našminkana, doterana, poznaju me sve radnje sa firmiranom  robom, a onda ovo... Kako ću sad  medju ljude?

Neka, patiću sama u tišini i miru  svoje sobice...

Pogled na  ogledalo. Vrisak. Oh, šta se desilo sa mojom kosom??? Nijansa, ljudi moji, nijansa. Od dečijeg plavog, sa prelivima tandara broć, postala je tandara broć sa prelivima  dečijeg plavog.

Ovo je suviše .

Sudbino, nemilosrdna, zašto si se na mene okomila??

Sedim nema, plačem, a suza nema.

 On??' Gde je sad on??' Zašto nije tu da me teši, mazi, pazi?? Avaaaj...otišao je nikad ga više neću videti. Nebo je bez zvezda, oči bez suza, a ja bez pekmeza za  užinu. Ah ah, ah...

Zvrrrr...

-Ah, da li je on?

Ne, mene niko ne voli, ja nikoga nemam, o sudbo kleta....

-Halooo, ne  nisam promukla, danas patim. Svega mi je dosta, pitam se dokle, dokle dokle??? Povući ću se od sveta i zauvek prepustiti čitanju, kompu, i  malo TV, gledaću i Farmu i Šeherezadu, i  Opstanak i  sve serije, neka se zna da patim, slaba i nezaštićena...

-Halo, šta kažeš?? Gde se ide?? Putujemo??? Čekaj me, gotova sam za pola sata.....

Ura....  patiću sutra, samo da me Djura stavi medju  nežne bespomoćne...Cool

AnaM u Istambulu
2010/12/06,11:29


Putopisi mi baš ne leže, ali  volim da putujem.

 Slikam kao manijak, naravno, moji postovi su obično golišavi, iako kažu da jedna slika vredi više od  hiljadu reči…

Krenula ja sa grupom poznanika , autobusom na Orijent

Klaj klaj, dugi put I ja pridremala, dok dlanom u dlan,  granica. Da uzmem pasoš,  otvorena tašna. Da ne duljim,  dokumenta  ostala, a novac… ko zna kako ispario… Lepota…

Istambul.

 Malo sam se čudila  što su u toaletima  one  česmice tako nisko, jedva da operem ruke…

Moja plava kosa, malo  razbarušena od puta je izazvala interesovanje,  piljili su kao da nikad nisu videli žensku. Posle se ispostavilo da nisu piljili u kosu, nego u  bluzu koja se raskopčala…

Istambul,  mešavina istoka I zapada, kultura, a tek radnje, pamet da ti stane.  Ušla sam u radnu koja je prodavala kožu, s obzirom da nisam imala novac, onaj jadan čovek se uzalud trudio. Doneo je takvo brdo  jakni, sukanja,  prsluka, da sam skoro zaplakala što ih ne mogu sve poneti. Na kraju mi je poklonio kajš, I rekao da  dodjem opet, jer su u medjuvremenu  neke  turistkinje ušle u radnju,   kupile  mu sve one  “moje”  jakne.  Prodavac kaže da sam mu  prva mušterija i donela sam mu  sreću…

Malo mi je smetalo  što u restoranima donose fleaširanu vodu, otvore I  prevuku dlanom  po otvoru… valjda da je prebrišu…

Harem me je  razočarao, mnogo lepše izgleda u američkim filmovima… Zatvorila sam oči  i zamislila  vrcave plesačice…

Mora da je bilo  dobro zamišljanje, jer sam uveče išla u neki bar gde su  trbušne plesačice igrale uživo… Nije to ništa naročito,  učila sam taj ples kad mi je  kilaža  zapretila…  Naši muškarci kao das u svi dobili bazedovu  bolest, oči  sui m  se ragoračile,  prstima su uhvatili sto, I  prestali su da dišu…

 Pogledah i ja, šta ću…

 Devojka  tajanstvena osmeha,  šalom preko  grudi, prozirnih  šalvara, sa feredjom koja je isticala oči I  kosu  gustu, tamnu kao  noć, lelujala je  izmedju stolova…  Njeno telo se gibalo u taktu muzike,  nežno, opojno,  ritam muzike je postajao sve brži, telo se uvijalo, dozivalo,  nudilo…  ruke  je pružala zamišljenom  ljubavniku,  a svako se osećao kao da igra samo za njega…  A žene su se poistovetile sa njom, osećajući  sebe  u toj ulozi…

Prelepi mostovi,  more koje kupa  vile, ulice pune  automobile…  parkovi … Istambul je grad koji se mora videti… Kad se vidi, zauvek ostane u srcu sa željom da se ponovo poseti…

 

AIDS
2010/12/01,12:07

AIDS

Kafić,  splav,  leto,  luda noć… Smeh, susret, dodir… Ni on  ni ona  nisu  mislili. Nikad se više nisu sreli…

Kola, brzina, vetar…  Umor,  dugi dan, brzina.. Tras bum. Hitna pomoć beli mantil krv… primio je dve boce krvi i zaboravio na udes…

Zamagljen pogled, zadimljena soba, muzika… Smeh, igla, pitanje… Prvi i zadnji put probana droga… zaboravljeno da se ne bi mislilo…

Mišićav muškarac,  plavi uvojak, muška svlačionica… Tuš, izazov, proba… Dodir dva muška tela, vrtlog strasti, nespokoj… Pokušaj zaborava…

 Godine prolaze. Sticaj okolnosti, slučaj, sudbina. Našli su se učesnici prethodnih dogadjaja zajedno, u čekaonici… Stoje ,  nemaju hrabrosti da pogledaju ni sebe, ni ostale. Čekaju  presudu. Danas stižu rezultati na test virusa AIDS-a.

Trenutak opuštanja,  trenutak koji će odlučiti  dalji život ne samo njih, nego i njihovih porodica, onih koje vole i koji vole njih…

Četiri osobe, četiri  pitanja u očima…

Otvaraju se vrata sobe. Beli hodnikom zlokobno odjekuju koraci bolničara. U ruci mu papiri.  Četiri osobe  ne dišu. U svakom pitanje i nemo obećanje samom sebi: samo da bude sve u redu, paziću ceo život… Koraci se zaustavljaju, beli mantil izbegava poglede, pruža im rezultate

-Samo jedan je pozitivan…

Samo jedan???

Koliki je to procenat??? I šta me se tiče ako  su svi na svetu negativni, ako sam ja to…  Drhtava ruka uzima  rezultat, papir pada iz otvorenih prstiju i leluja...  leluja… kao i naši životi…  povuče ga vetar papir odlete u park, a jedna ruka  ostade  raširenih prstiju….Šta sad????

DANAS JE  DAN BORBE PROTIV AIDS-a

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu