AnaM

AnaM u Istambulu
2010/12/06,11:29


Putopisi mi baš ne leže, ali  volim da putujem.

 Slikam kao manijak, naravno, moji postovi su obično golišavi, iako kažu da jedna slika vredi više od  hiljadu reči…

Krenula ja sa grupom poznanika , autobusom na Orijent

Klaj klaj, dugi put I ja pridremala, dok dlanom u dlan,  granica. Da uzmem pasoš,  otvorena tašna. Da ne duljim,  dokumenta  ostala, a novac… ko zna kako ispario… Lepota…

Istambul.

 Malo sam se čudila  što su u toaletima  one  česmice tako nisko, jedva da operem ruke…

Moja plava kosa, malo  razbarušena od puta je izazvala interesovanje,  piljili su kao da nikad nisu videli žensku. Posle se ispostavilo da nisu piljili u kosu, nego u  bluzu koja se raskopčala…

Istambul,  mešavina istoka I zapada, kultura, a tek radnje, pamet da ti stane.  Ušla sam u radnu koja je prodavala kožu, s obzirom da nisam imala novac, onaj jadan čovek se uzalud trudio. Doneo je takvo brdo  jakni, sukanja,  prsluka, da sam skoro zaplakala što ih ne mogu sve poneti. Na kraju mi je poklonio kajš, I rekao da  dodjem opet, jer su u medjuvremenu  neke  turistkinje ušle u radnju,   kupile  mu sve one  “moje”  jakne.  Prodavac kaže da sam mu  prva mušterija i donela sam mu  sreću…

Malo mi je smetalo  što u restoranima donose fleaširanu vodu, otvore I  prevuku dlanom  po otvoru… valjda da je prebrišu…

Harem me je  razočarao, mnogo lepše izgleda u američkim filmovima… Zatvorila sam oči  i zamislila  vrcave plesačice…

Mora da je bilo  dobro zamišljanje, jer sam uveče išla u neki bar gde su  trbušne plesačice igrale uživo… Nije to ništa naročito,  učila sam taj ples kad mi je  kilaža  zapretila…  Naši muškarci kao das u svi dobili bazedovu  bolest, oči  sui m  se ragoračile,  prstima su uhvatili sto, I  prestali su da dišu…

 Pogledah i ja, šta ću…

 Devojka  tajanstvena osmeha,  šalom preko  grudi, prozirnih  šalvara, sa feredjom koja je isticala oči I  kosu  gustu, tamnu kao  noć, lelujala je  izmedju stolova…  Njeno telo se gibalo u taktu muzike,  nežno, opojno,  ritam muzike je postajao sve brži, telo se uvijalo, dozivalo,  nudilo…  ruke  je pružala zamišljenom  ljubavniku,  a svako se osećao kao da igra samo za njega…  A žene su se poistovetile sa njom, osećajući  sebe  u toj ulozi…

Prelepi mostovi,  more koje kupa  vile, ulice pune  automobile…  parkovi … Istambul je grad koji se mora videti… Kad se vidi, zauvek ostane u srcu sa željom da se ponovo poseti…

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu