AnaM

Srpaki jezik AneM
2009/09/29,17:56

 

Škola kao škola i nije bila nešto strašno, naročito sam volela odmore...

Ali profesori....

 Kad pomislim da sam jednog trenutka htela da studiram književnost. Srećom, zalepi mi se na pismenom neka ocena brrrrrrrr... promašena tema i odoh drugim pravcem, a  taj predmet  je

 

SRPSKI  JEZIK...... je na ćirilici, ili nije???

 

Čovek bi pomislio, šta ima da se tu uči, ako mi je ikad nešto nedostajalo u životu, brbljivost nije, e, nije to to. Ja jedino ućutim kad nekom uspe da me zbuni, što će reći nikad...

Prvo, srela sam se sa ćirilcom u drugom razredu osnovne škole. Izveli me pred svu decu, i sad ću ja deci da pokažem latinicu, jr sam prvo učila to pismo.

 Onaj baksuz, valjda je mislio da je duhovit, kaže mi da napišem slovo M, ja napišem, deca počnu da se smeju, onda K, pa A. Kad sam napisla P,deca popadala od smeha kako ja pojma nemam, došlo mi da zadavim učitelja, ali samo sam se stegla da ne zaplačem. Deca se smejala, nisu mogla da se zaustave, dobro ne dobih neki nadimak. Posle u životu nikad nisam ni znala koje je, koje pismo, samo krenem, a ono ide samo.

Sretala sam se sa tom ćirilicom u Srbiji, ali retko, mahne mi ponekad, onako u prolazu, više je ima u drugim državama, kao raritet.

Onda to čitanje knjiga. Tu sam bila specifična, neke sam volela neke ne, kao i ljude. Nikad mi nisu svi isti. Kako možeš da voliš svakoga isto, ili samo zato što je lektira, nije nego?Ja nekog baš volim, nisu mi svi isti, imam neke koje volim...  i još neke...  druge....  sami se rasporedjuju po grupama...

Ne možeš da naručiš ovog ću da volim, ovog neću, to tresne nekako samo,  baš kao i sa knjigama, neku voliš više,  neku manje,  a neko ne možeš da pročitaš pa da te tresnu sa knjigom po glavi.

 Nije moglo tako u školi.

Imali mi temu: Moj omiljen roman

 Sva deca napisala neke dosadne knjige, ja... Vinetu. Zvali roditelje u školu, šokirani, i dan danas mi nije jasno šta sam pogrešila, možda što mi se dopadao više Old Šeterhend, a on se sigurno nije dopadao mojoj nastavnici...

Ima jedan ruski klasik, na ceni, jaooo, što mi je dosadan, Počne da opisuje kap kiše kako klizi na listu, na deset stranica... preskočim ja, ali... kako može da tako dugo klizi?... kako ne spadne već u drugom redu? Posle se ispostavilo da to nije uopšte kap kiše, nego neki čovek što se ne snalazi u životu... kako je postao kapljica, pojma nemam, i kako je tek on klizio tako dugo po listu nije mi jasno... i gde nadje toliki list da se smesti na njega, ali... dalje sam preskočila... pojma nemam šta je bilo sa njim, sigurno se snašao i otišao na drugi list...

Jednom sam šokirala nastavnicu jer sam mislila da je onaj konj u pesmi Dolap, bio stvarno konj, i bilo mi ga žao... nije konj, a ja dobila jedinicu kao vrata, a lepo piše konj... pročitala ja

Rekli mojima da sam prizemna, bukvalna, i svašta, grdili me i smejali se kod kuće, to smejanje kad ja ne vidim... bolje da je bilo obratno....

Bilo jos svašta... zato frrrrr....iz škole...  bež...  bež... AnaM

 

 

AnaM predlaže dijetu
2009/09/28,21:26

DIJETA ZA MUŠKARCE

 

Skidanje njene odeće

1. Sa njenom dozvolom -12 kalorija

2. Bez njene dozvole -2187 kalorija

 

Skidanje haltera

1.    Obema rukama-8 kalorija

2.    Jednom rukom -12 kalorija

3.    Zubima -485 kalorija


Stavljanje prezervativa

1.    Sa erekcijom-6 kalorija

2.    Bez erekcije-1315 kalorija

 

Pozicije

 

     1.Misionarska-12kalorija

      2.Ležeća 69  -78 kalorija

      3.Stojeća69  -812kalorija

      4. luster  -2912kalorija

 

Posle .....

1.    Trala...la u krevetu -18kalorija

2.    Objašnjenje zašto je naglo ustao-816kalorija

 

Drugi put... ko može....

 

20-29godina -36kalorija

30-39godina -80kalorija

40-49godina -124kalorije

50-59godina -1990kalorija

60-69godina -7980kalorija

70-100godina-nedovoljan broj primeraka za ogled

 

 

Oblačenje nakon seksa

 

1.Polagano-32kalorije

2.u žurbi-98kalorija

3.njen momak kuca na vrata -4248kalorija

4.tvoja žena kuca na vrata -16598kalorija

 

Pokušajte sa ovom simpatičnom dijetom, vaša žena, pardon, to se sada zove partnerka, će biti oduševljena...

AnaM i školovanje
2009/09/27,17:42


 

Nikad nisam volela da idem u školu

Da nisam morala,  sada bih srećna  čuvala ovce i prela vunu.

Šipak!

Moji su bili drugog mišljenja,  verovatno zato što nisu mogli da mi obezbede pašnjake.

Ta škola je jedna aždaja kojoj nikad nije dosta.

Ima million pipaka i stalno joj rastu novi.  Nikad kraja.

Jedan od tih pipaka bila je 

 

ISTORIJA

                   

Od svih predmeta nju sam najviše mrzela.

I to zbog onog da istoriju pišu pobednici. Kako bre, pobednici? Valjda se zna kako je bilo.

Od strane sam volela jedino Napoleona, i to iz filmova.... dvor, pa haljine, malo je posle gnjavio po Rusije, ali...

 

 Volela sam Aleksandra Makedonskog, ne znam gde on spada.

 

Od srpske istorije,  jedino Nemanjići.

Obožavala sam cara Dušana, da je po meni vladao bi 1000 godina. I neki fina dinastija, sve pravili zadužbine, predivne manastire, i sad mi milo da ih obilazim. I kulturan, brate. Na njegovom dvoru se jelo viljuškama dok je engleski kralj čupao rukama i grizao divljač, a oni francuski se nisu ni kupali, samo se polivali parfemima. Užas.

Jedino im zameram što su se ženili nekim princezama da sklope, kao, primirje.  Pazi ovo, primirje, prvo koji ti je to mir, brak? A drugo, tek kad se familija ispočerupa, ijaaao, to je bilo da se uči... strava....

 

E, posle došle neke kabadahije, samo su se svadjali i tukli.

Taman naučim jednog, dodje drugi.

Sve neki oslobodioci, sačuvaj me Bože.... jedino što sam se odmorila onih 500 godina pod Turcima, narod muku mučio sa janičarima,  pa neki danak,  ali meni bilo lepo...  imala sam neke srpske narodne pesme, koje sam čitala kao roman....

 

Posle opet došli neki probisveti, pa počeli da prave gužve, a ja da bežim sa časova.... i završi se to nekako... više moje školovanje nego što su se ti smirili.

 

 Nastaviće se...

 

Nažalost i istorija i učenje

 

 

 

Trenutak AneM
2009/09/26,21:17


 

Mislimo da nešto traje,

A ono je trenutak

Izmedju danas i sutra

Trenutak je u stvari večnost

 

Lepo ja vozim malo pre, i u trenutku vidim svetleću palicu.

Što se ovaj policaj okomio na mene? Zaustavio me da vidi što vozim  40km koliko je ograničenje, prolazim kroz zeleno i ne pretičem moped. Bio je razočaran kad sam imala sve papire koje je tražio.

Trenutak dok imam vozačku još traje, a dokle će ne znam.

 

Volim neke trenutke...

da budu što duži

i a što manje

 trenutkaniji

AnaM primećuje zlobu stvari
2009/09/25,18:54
>

Zloba malih stvari

 

 

Da li ste primetili da se neke stvari ponašaju kao žive, pojave se, nestaju, pa se opet neočekivano pojave, baš kao živi ljudi.

 

Prilazim kući, neko izlazi i trčim da uletim pre nego se vrata zalupe.

Ona polako klize, pakasno se smeškajući, pred nosom mi se zatvore. Kao da šapuću : traži AnaM ključ.

 

Vadim veš iz mašine, obavezno nestane bar jedna čarapa.

Da mi je znati ko pojede svaki put poneku čarapu?

 

Knjige koje čitam svaki put kad sam tužna, neodlučna ili sentiš raspoložena, knjige od Jean Auel, uvek stoje na istom mestu, polica u spavaćoj sobi, da bi bile pri ruci. Kako je odjednom jedna otšetala u dnevnu sobu?

 

Moja kola ujutro, neće da upale dok im ne šapnem, ma, ne mogu da vam kažem šta, da se ne pročuje. Svaki put se to dešava, šapnem, a ona se upale.

 

Mindjuše su posebne.

Imam oko sedamdesetak pari na klips. Po bojama su u raznim kutijama. Obavezno neka zaluta u drugu kutiju. Kažu mi da probušim uši, kad toliko volim mindjuše, i da stavim zlatne, koje neće bežati u bižuteriju.  Nema šanse da me bockaju u uši.

 

Mislim da se te stvari dogadjaju samo menei.

Rešila sam da preuzmem drastične mere protiv zlobe malih stvari.

 Kad nešto nestane, ako se ikad ponovo pojavi, biće bačeno u smeće.

 Neće mene da nerviraju male zlobne mrtve stvarčice.

 Neće i tačka.. Dosta to rade živi!

 

AnaM zadatak poluuspavanke
2009/09/22,21:47


 

Poluuspavanka zadala post

 

Romantičan gest

 

Praznici su se približavali, jelka je bila kupnjena, pokloni zapakovani u šarene papire, isplanirana do detalja svečana večera, pozvani prijatelji.  Sve je bilo što kažu pod konac do savršenstva.

Haljina, cipele, frizer, sve je bilo dogovoreno.

Ništa ne može da mi pokvari detaljno uredjen plan.

Ništa!

Tras-bum

-Dežuraš 24h

-Nova je godina, dolaze mi gosti.

-Slobodna si za noć, šta više hoćeš?

-Pripreme... pokušavala sam da objasnim, cepanica jedna, nije uošte slušala, samo se okrenula drugoj žrtvi odredjenoj za novogodišnju noć.

Juriš pešadija...

Ono što sam trebala da uradim ceo dan, uradila sam noć ranije, sve je sredjeno za goste, Jelka sa poklonima dubi na sred kuće, hrana u frižideru, garderoba za svečanu noć visi na ormaru, i ja jurim na 24satno dežurstvo ostavljajući kuću kao da je bomba pala u kuhinju, gomila sudova, pune kese otpadaka, komadići razbijene čaše i tanjira...

 

Dolazim  u kuću kao da je brzi voz prešao preko mene... sad treba sve srediti sudove, kuću, sebe, istuširati se i  vratiti u kakvu takvu normalu...

Gosti samo što nisu stigli.

Ulazim u kuću... sveća gori... no divno, samo mi je još to trebalo, nema struje.

Besna treskam vratima...  i.. .lagana muzika se čuje...  idem kroz hodnik,  moja haljina ispeglana visi na ormaru, iz kupatila miris penušave vode.

Okrećem se... kuhinja blista.

Da nisam promašila stan?

On se smeši

-Požuri, gosti samo što nisu stigli, patuljak nosonja mi je pomogao...

Nikakvo cveće, dijamanti, parfemi,

 ništa na svetu ne bi mi bilo lepše i romantičnije.

Mislio je na mene...

 

 

AnaM sprema knedle
2009/09/20,22:31


 

Zašto ne volim knedle?

Bila sam dete, ostala sama u kući i mama je samo viknula, jureći u bolnicu sa povredjenim bratom: spremi knedle sa šljivama za ručak.  Krompir, jaja brašno...

Dobro nije teško

Otvaram kutiju sa krompirom, ima oko 3kg. Koliko da skuvam?  Uzeću sve

Skuvam i oljuštim krompir, sa nekim zgodnim aparatom ga usitnim (obožavam kuhinjske aparate) bućnem  2 jaja, malo, još dva, malo soli.

Da li se stavlja mleko ili ne?

Otrčim kod komšinice koja ima sedmoro dece

-Stavlja li se mleko u  testo  za knedle.

-Može malo.

Koliko je to malo?

Frrrr, ode litar, to je valjda malo???

 Sad samo dodati brašno...dodajem,  dodajem,  dodajem,  jedva se napravi testo.

Išla sam da kupim još i šljiva.

Knedle su ispale odlično.

Bilo je za ručak, i za večeru, i za drugi dan, i ... ma, ceo soliter ih je jeo tri dana... ali bile su ukusne, još pričaju o njima

 

AnaM i puž
2009/09/17,17:57


 

Nikad nisam bila materjalista.

Ne znam da li je to greška?

 

Nisi u pravu reče on, i natovari svoju kuću na ledja

AnaM meil prijatelju
2009/09/17,13:22
<

AnaM  meil prijatelju

 

Dugo nije bilo vesti od tebe.

Ljutim se, treskam vratima, mrštim se na komp. Kakav si ti prijatelj kad me zaboravljaš?

Prolaze dani, nema te.

Ne mogu da te zaboravim.

Sinoć meil od tebe. Neću da čitam, videćeš ti, samo ću da ga obrišem, nisi ti moj prijatelj, ne treba mi vest opd tebe. Eto sad ću delete i ...

Pusto žensko, pa radoznalo.

Pišeš mi, đavolče, dobro sam ( baš me briga, i ja sam) jučer sam došao kući i odmah ti se javljam ( sigurno si bio na Karibima i nisi me se ni setio...prijatelj, šipak) sad je sve u redu ( naravno, i onda sam i ja dobra) došao sam iz bolnice.

Oprosti mi, ja sam samo brljivica, ti nikad nećeš saznati da sam brinula što se nisi javio tako dugo. Dragoceno mi je naše prijateljstvo i boli kad ne znam  gde si.

Želim ti od sveg srca da budeš zdrav, najzdraviji na svetu, da me grdiš što ne pišem postove ili što ih loše pišem, da u komentarima bude ovek tvog peckanja i da nikad ne zaboraviš moju adresu.

Možeš li da mi oprostiš što sam te u sebi grdila dok si se ti borio u bolnici... borio si  se da napišeš bolji post od moga, znam...i obećavam ti, neću više preskakati tvoje postove o Dostojevskom. Da li mi je oprošteno?

Cmokić

AnaM tvoj djavolak

AnaM u prirodi
2009/09/15,10:27

Izlet u prirodu

 

Počelo je sasvim obično, letnji dan, Sunce, ptičice cvrkuću, smokva se nadvila puna zrelih plodova koji mame. Ljuljuškala sam se sanjareći, pijuckala kafu i razmišljala o idili  života u prirodi.

Znate onaj osećaj totalne opuštenosti u prirodi, ako živite u soliteru, a jedina zemlja koju imatre je u dve saksije?

Duboko sam uzdahnula zadovoljno se smeškajući, i kroz poluzatvorene trepavice gledala šou koji su izvodile mačkice, valjda da se zahvale za mleko koje sam im sipala.

Tras-bum

Doletela je iz svemira, zaletela se u moju ruku i piknula me. Dreknula sam kao da nije osa, nego mač nekog viteza. Ruka je burno reagovala, nadula se, pocrvenila i pekla kao  da je žar u njoj. Gde baš mene nadje?

Niko nije zvao hitnu pomoć, izgleda da to nije nešto neuobičajeno.

Krenula sam onako ranjena da naberem paradajz za ručak. Mislila sam da mi se vrti u glavi kad se zemlja pokrenula, otvorila i... ijaaaooo neko čudovište je krenulo na mene. Urlala sam... posle su mi kazali da je to krtica...

Posle podne, onako ranjena, pošla sam makazama da sečem travuljinu koja se iz susednog dvorišta šikljala ka  bašti. Opustila sam se. Taman da secnem neku granu kad oko u oko, u mene bulji nešto... zanemila sam . Gledali smo se trenutak, a onda svako pobegao na svoju stranu.

-Pazi, pacov...nisam ni čula...

Sat kasnije mačak je doneo pacovčinu meni pred noge ponosno mijaučući...  Skočila sam na sto, izdržao me je. Nisam imala srca da je grdim, to je ipak njen posao, a i ona se zabezeknula što se ja derem po ceo dan...

BeladonaM na Autokomandi sinoć
2009/09/10,19:09

Noćas sam pokušala da  moju raketu negde smestim i da se prošetam gradom.

Nema šanse, vi uopšte  nemate  svemiroparking.

Katapultirala sam se prvo na Slaviju.  Sa krova nekog ofucanog hotela ( gde vi dočekujete goste?) pratila sam saobraćaj. Taman ukapiram neko pravilo prednosti desne strane, kad tu neki kružni tok.

Sve dobro shvatim, trebalo mi je vremena, i uzmem neka zgodna kola, jedva sam ih upalila.

Kod Autokomande se još jednom preslišam, kružni tok, prednost imaju oni u krugu.

Verovatno to nije neki krug, samo mi se učinilo, jer ...

Tras-bum

Udarih o neki stub, zaslepilo me svetlo iz Svemira.

Sve sija, blješti, kola parkirana i na krovovima kuća...

Policaj otišao negde...

Mora da je neka najezda iz Svemira, nigde žive duše, samo neka tišina i tad... vrisak

GooooooooooooL

Ko je go, ko obučen ne znam, samo čujem 1:1, ne znam za koga.

 Igraju neki trikolori, pojma nemam sa koje su plaenete.

Nego da dam ja gas dok sam živa i frljnem se u vazduh, ovde kažu da su to neke kvalifikacije za nešto... a to je mnoooogoooo važno, važnije od inflacije, cene benzina, bolnica bez lekova, neisplaćenih ličnih dohodaka, nezaposlenosti... prodatih u bescenje fabrika...

                                                

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu