AnaM

Žena 3.
2009/11/30,17:53

 

3.

Blistava osmeha, elegantna, u pratnji nekog prijatelja, prilazila mu je šaljući poljubac kroz vazduh.

Dalje je sve išlo vrtoglavom brzinom, nestala su vikend pecanja muža, na poslu je volšebno primećena njena sposobnost, vratili su se poznanici koji su ko zna zašto otišli od neuspešne žene. Počela je da živi punim životom.

 

Zvrrr.zvrrr...

Neko je pozvonio na vrata, nosač pizze pruži joj kutiju i uredno vrati novčanicu 1$

Ona se tajanstveno nasmeši, gurnu novčanicu u neku vaznu misleći: vreme leti, trebaće mi za dvadesetak godina...

 

Kraj

Žena 2
2009/11/30,10:05

 

Zvrrr...zvrrrr...

Neko je pozvonio na vrata, nosač pizze pruži joj kutiju i uredno vrati novčanicu od  1$

Oči joj zasvetliše... setila se...

Kad je diplomirala zaklela se da nikad neće potrošiti novčanicu od 1$, čuvaće je za crne dane...

Još jedan pogled na ogledalo...

Taj dan nije kucnuo, lupao je na vrata njenog života preteći da ga potpuno uništi.

Ko je ta žena što je pakosno gleda, ko je ta aljkavuša, nesretnica???

 Juriš pešadija.

Oči su joj blistale poznatom strašću, usne se ovlažile, pesnice malo stegle, grudi isturile.

Počela je da vadi novčanice iz starih knjiga, iz vazne, ormara, veša, nekih davno ne korišćenih tašni sa svih mogućih i nemogućih mesta.

Poslala je poruku na radno mesto da se razbolela, mužu da je otišla u banju na oporavak. Zastala je kod trećeg SMS-a, nije imala kome da ga pošalje, nikog nije briga za nju.

Možete li da zamislite šta može od žene da napravi dobra volja, gomila novaca, garderoba, kozmetičar, dijeta, frizer...

Za mesec dana dolazi iz banje

 Javila je mužu da je čeka u njihovom  nekad omiljenom restoranu Moskvi, na proslavi rodjendana.

nastaviće se

Žena 1.
2009/11/29,22:51

1..

Stajala je pred ogledalom.

Ko je ova osoba što je gleda neprijateljski?

Oko očiju i usana  bore, zapuštena iskrzana, neuredna kosa znala je i za bolje vreme. Ruke ispucalih noktiju, malo povijena, izbačenog stomačića. Neuredna kućna haljina, razdrljana na grudima pokazivala je majicu sumnjive čistoće, zarozane čarape i stare cipele proglašene za papuče,  zaokruživale su sliku.

 Samo su oči ostale iste, krupne, tamne, kao noć.

 Sad su gledale u tu nepoznatu četrdesetogodišnjakinju i sećale se mlade devojke koja je nekad ušla u tu kuću, nasmejana, vedra, duge kose koja je viorila na vetru. Rupice na licu, elegantne haljine i ponosno podignuta ruka  sa upravo dobijenom diplomom.

Pogleda na sat, ponoć se bližila kad je dobila SMS od muža da će i ovog vikenda biti službeno otsutan. Znala je dobro gde ide i kod koga.

Šta, šta da uradi?

Kako da vrati vreme?

Može li se to uopšte?

Očajno je gledala u svoj odraz u ogledalu.

Za mesec dana je proslava njenog 40-og rodjendana, a ona izgleda kao da ima 100godina.

 

Nastaviće se...

AnaM ne putuje
2009/11/29,16:25

Rešila ja da malo putujem. Ceo svet putuje. To mu dodje kao otmeno, putuješ da se odmoriš od problema, da promeniš sredinu, sretneš nove ljude, upoznaš nove krajeve.

( Trt... Milojko...)

Auuuuh što zvuči, baš onako svetski. Kao sad si faca... putuješ....

 Sad treba izabrati samo, pazi ovo, ne kaže se više krenuo sam tu i tu, ne... sad ideš na neku destinaciju, ma šta to značilo. Nisam jaka u geografiji, more nije, znala bih, sigurno je destinacija neka planinčuga.

Inostranstvo ili Srbija?

 Pogledah cene putovanja za strane zemlje kod one namiguše u turističkoj agenciji, i odmah postah patriota. Tu i nije neki izbor. Kopaonik već rasprodan za one što idu samo da pokažu novu opremu i sede celo vreme za šankom, da ih bolje vide.

More rasturili političari, Srbija nije više morska država, ako se gleda onako bukvalno, pa i somovi nisu morske ribe.

Mislim ja, razgledam.... banje.

E da ti ne idem u banju i jurim sa onom čašicom od izvora do izvora. Još da pojurim nekog obožavaoca, `ajde de, ali kiselu, smrdljivu vodu, nema šanse. Zna se zašto se ide u banje, honorarisala sam tamo nekad. Kako beše ono? 5% ide da se leči, to su naivci, a ostali? Ha, ha, ha, pa znate... ono.... Nećemo banje, rešila sam da budem poštena, šta se ti smeješ, nisam rekla da hoću, nego da sam rešila..... sem ... ako..... se ne predomislim...

I šta mi je ostalo? Pogledah u novčanik. Pa...  sa tim parama mogu da odem do Banovog brda.

 A šta fali Banovom brdu?

 Naravno, ništa....

Mogu i do Ušća, da se divim Kališu...

Reče li ono Duško Radović: sretni su oni koji su se danas probudili u Beogradu?

 E, pa ja sam se probudila, doduše u 9h, poranila sam, ali računa se i to, pretpostavljam bar. I bicu fina, poštena, dobra kao dobar dan,  ne mrdam iz Beograda.

 

 

Sinki u lovu
2009/11/20,17:16


ON

Posmatrao ju je duže vreme. Nije kružio oko nje da je ne bi uplašio. Video je kako su prošli oni koji su hteli da je ulove, jednostavno je svaki njihov pokret videla u napred i pobegla bi pred nosem.

Onaj mladić se baš trudio da je uhvati, na kraju je hteo i da je udari. Govorio joj je da je dosadna, da ide od njega, čudio se kako je uopšte došla  kad je ne želi. Onda je samo podigao ruku, ona kao da je to znala... fiiijuuuu i nestala je iz njegovog vidokruga  da bi ga samo trenutak kasnije opet izazivala.

On neće tako. Spremiće joj zamku iz koje neće imati izlaza.

Biće njegova, njegova, samo njegova, zauvek, do smrti, a i posle .

Evo je ide, ne vidi opasnost, svetlost joj je zabljesnula oči, sad sad sad će pasti...

 

ONA

Volela je da izaziva. Neki su govorili da je dosadnica, neki su se bojali nje i onog što im može doneti.

 Nije bila prava dama, ni neka čistunica, nije se libila ni najogavnijih mesta da svrati. Mnogima se gadio taj njen stav.

Neki put je bila luckasta, išla je tamo amo bez nekog pravog razloga, a onda kad bi se ustremila na nekoga, nije ga ostavljala na miru.

Volela je društvo svojih  drugarica, veselo bi otišle na neko mesto, i ostajale dok ih nisu izbacili, što nije bilo ni najmanje lako.

Za nju kao da nije bilo nepristupačnih mesta. Sve je morala da vidi, svugde da se zavuče, sve da dodirne...

Imala je odličan vid, opasnost  bi predosetila i videla u napred. Smejala se onom mladiću što je hteo da je udari, nije imao šanse. Videla je  njegov zamah pre nego je on i bio svestan da će je udariti.

Svetlost joj je zasenila oči, poletela je napred i pravo u paukovu mrežu...

Što se više branila, sve se više upetljavala, u lepljivu, meku, jaku mrežu, a on, pauk,  je već iz ugla zadovoljno se cerekajući , krenuo ka njoj, maloj muvi...

 

AnaM ne voli lov
2009/11/16,09:50

 

Divlji vepar

 

Zimski dan, pun snega.

Pahuljice su lepršale lepeći se u kosu, dodirujući usne, topeći se u mom dahu.. Podigla sam ruke visoko, smejala se vetru, koji ih leprša, jedna pahuljica je zastala na mojoj trepavici  i na trenutak sam gledala kroz dvorac snežne kraljice.

Napravila sam grudvu i smejući se bacila. Obrazi su bili zajapureni od vetra. Bacajući grudve snega trčala sam prema stepenicam kafića.

 Prva sam, prva...

 Smejala sam se obesno

Tako sam bila srećna. Dan ne može ništa da pokvari, blistavost  i čistotu snega ništa neće uprljati...

Onda sam ga ugledala

Na belom snegu, snažan, velik, miran.

Divlji vepar

Širokih ramena, podignute glave. Po telu su se videle rane. Niz krzno je kapljala crvena krv. Uprljala je sjajnu dlaku, ostavila crven trag u snegu. Isprskala je sneg na ogradi, stepenice po kojima su ga vukli, i ostavila trag na otrgnutoj grančici.

Oči su mu bile širom otvorene. Gledao je negde daleko, daleko... u nebo...u šumu...

Možda je zadnji pogled uputio onom ko je podigao pušku  na njega.

Možda je hteo da ga pita

-Zašto? Šta sam ti učinio?

Oči su bile blistave  sjajne, kao da je još suza u njima...

Zastala sam , smeh je bio presečen, pahuljice kao da su prekinule svoju igru... Nemo sam stajala gledajući velikana. Htela sam da se sagnem, da ga dodirnem, da ga pomilujem, htela sam da mu objasnim da je to samo igra, da ljudi vole lov, da je to naša razonoda, da to nije ništa, neka se sad podigne, neka ukloni krvave tragove, i neka nastavi prekinut život.

Ne znam zašto mi se nešto steglo u grlu, zašto  se oči vlaže, a nešto teško pritiska i steže moje srce...

Onda sam začula glasove...

-Dođi, slikaj  me.

Izašao je iz kafane. Zeleno odelo, neki kajševi puni metaka, puška jedna, druga, na glavi zeleni šeširić na njemu krvava grančica jele. Smejao se i stavio nogu na još drhtavo telo . Ruku je stavio na kuk, drugom podigao  pušku...pridružili su mu se i drugovi u lovu, jedan, dva, pet, svi sa puškama.

Slikali su se slikali, večnost, a divlji vepar je samo gledao negde daleko, daleko, put šume, svog doma, šume u koju više nikad neće otići, nikad videti proleće, zelenu travu, drveće...a lovci su slikali slikali....

 

Sinki, danas će reći DA
2009/11/15,16:02

ON

 Stajao je sasvim napred.

 Tamnno odelo, kravata  zavezana nesigurnom rukom, bela košulja zavrnute kragne.

 To nije on.

On je uvek nosio farmerke, majice i patike dva broja veće, smejao se očima, nestašnog čuperka na čelu.

 Ko je ovaj čovek namrštenog lica na svečanom mestu, izdvojen od svih?

Ne, to ne može da bude on.

Crkva je bila ledena, tišina skoro opipljiva.

Šta radi tu?

Koga čeka?

Zašto?

Srce mu je dobovalo, mislio je da će ga svi čuti. Da bar može da se rukom uhvati za nešto, da se osloni o nekoga..

Bio je sam, tako sam, jedini čovek na svetu...

Ona neće doći laka koraka, nasmejana. Neće ga uhvatiti za ruku i lagano stisnuti. Ona neće biti kraj njega kad bude morao da izgovara te strašne reči. Daleko je, nikad je više neće videti. Pustio ju je da ode, i ona je otišla. Druga će stati na njeno mesto.

Ledena ruka ga je ščepala za srce. Druga... druga... druga ....odzvanjalo je u glavi, telu, zvuk se penjao negde visoko, visoko, do same kupole crkve i još dalje...

 

ONA

Stajala je na dnu crkve. Sama, drhtava, suznih očiju. Gledala je njegovu malo povijenu figuru. Mislilma je mrsila uvojak na čelu, želela da se okrene da mu još jednom vidi nasmejane oči.

Tu je, a odlazi.

 Više nikad neće biti njen.

 Grčevito je lomila prste, naslonila je vrelo čelo namermerni stub. Htela je da mu još jedno kaže samo jednu reč, da mu objasni, da je sve nesporazum. Htela je...htela je... Noge su bile kao od olova, nije mogla da se pomeri...Ruku je malo ispružila kao da hoće da zaustavi neminovnost... ispao joj je cvet na pod...trgla se nema prava.  On nije više njen

Muzika se začula , smeh. Devojka nasmejana, vedra, u beloj venčanici podignute glave ide  ka oltaru gde je  On čeka...

Ne, htela je da vikne

Ne, hteo je da vikne

Čutali su

Okrenuo se, podigao pogled i ugledao je... Video je njene suzne oči... ruku, cvet...

Tras-bum

Pištolj

Na haljini mlade crven trag, postaje sve veći, širi se pretvarajući se u ogromnu mrlju. Ona pokušava nešto da kaže, hoće da vrisne, da zaustavi bol koj se ocrtava na licu, ali samo nemo pada..

On gleda ne razumevajući

Ona gleda nerazumevajući.

Njihove oči se susreću  u nemom pitanju... imali još nade za njih???

 

Odlično...

Scena se ne mora da ponavlja.

Dobri ste bili...

 Pauza pet minuta pa idemo na scenu ospred crkve

 

AnaM savršen dan
2009/11/10,10:49


Ne volim da pišem limunade, više volim da ih pijem, ali savršen dan mora da bude limunada...

 

Olujna noć, vetar, šum mora, gromovi i plamteće munje, donele su smiraj jutra.

Bonaca

More je bilo kao ogledalo.

Borova šuma  i miris mora. Bolelo je od lepote...

Istrčala sam na plažu, grote su izazivale

Podigla sam ruke, telo je samo napravilo skok i uronilo u bistru, kao suza vodu. Ronila sam dok me je voda milovala,dodirivala svaki mišić, svaki komadić tela. Smešila sam se, sebi, malom raku, algi na steni, životu...

Kao da je prošao sat, minut, sekund, zar je vreme važno?

Izlazeći iz vode, protresla sam kosu, ispod oka videla sam najlepše plave oči na svetu. Pravila sam se da ga ne gledam i samo mislila da li mi bikanac stoji na mestu.

-Ijaaaaoooo

Jež je bio drugog mišljenja. Nije mu se dopalo što je neko poremetio njegovu jutarnju šetnju. Urlala sam kao da me kolju.

Plave oči su skočile, pokušao je da  bude vitez na belom konju. Nije imao konja , ali je imao u torbi iglu, i.. .i...i... počelo je.

 Suze su zalivale moje oči, bila sam tako bespomoćna, uplašena. Primetila sam da muški vole te plačljivke, trapavke, nesposobne, verovatno tako oni ispadnu jači.

Šta da vam kažem. Bilo mi je žao kad je sve završilo... pa i nije bio kraj ...

Kad mi je ponudio cigaretu, ja nepušač, sam se skoro zagušila kašljučići.

Odneo me je do restorana, tada sam bila malkice lakša, pa to i nije bio neki podvig.

Donosio mi je limunadu, previjao nogu, njegove plave oči su blistale kao dijamanti... ja sam se prenemagala kao seoska mlada  i uživala. Navečer me je pozvao u tavernu, odmah sam ozdravila, uskočila u haljinu boli glava, navukla sandalice sa štiklom  da sam za glavu bila viša od njega.

-Divan smo par, reče gledajući nas u  ogledalu

Jeli smo neke grozne mušule, ali sam ih gutala sa slašću... Sati su jurili...Letnje noći su tako kratke...kad  vas gledaju plave oči na obali plavog mora, pod svodom tamno plavog neba.... Da plava boja pripada samo nebu, moru i jednim očima....

Savršen dan?

Malo je reći...

Neponovljiv dan
NSpušača i nije ...

bne, verovatno tako oni isšpadnu jači.

imao u torbi iglu, i .i.i. počelo je mi

Sinki u autobusu
2009/11/08,19:50

 

Sinki Autobus  

   Ona

            Uletela sam u bus zakačila nekog čoveka kišobranom, otresla vlažnu kosu, i strovalila se na slobodno sedište. Pravo čudo da nije sve zauzeto. Udahnula sam duboko zagušljiv vazduh, pokušala da se orjentišem kroz zamagljene prozore i onda sam videla njega.

Gledao me je ispod oka. Lagano je kroz gužvu prilazio skrećući na momenat pogled.

Osećala sam kako me guta očima, gledala sam negde sa strane, kroz prozor ne bi li mu videla odraz u staklu.

Moram da izadjem . Šta da radim? Da li da  samo prodjem pored njega, ili da se vozim do kraja? On je odlučio. Na sledećoj stanici je ušla gomila ljudi gurajući se sa onima koji su izlazili. Glupo je , više ga ne vidim, sigurno je izašao. Pripremila sam se za izlaz. Rukom sam se grčevito držala za šipku jer je vozač naglo zakočio. Mora da se tako osećaju majmuni viseći na granama drveća.

Ruka mi je skliznula po šipki, i osetila sam varnice.

On.

Njegova ruka dotakla je moju. Stidljivo sam se nasmešila, gledao je negde kroz mene, a onda  spustio pogled i nasmešio se.

-Izlazite ili ne? Šta stojite na vratima kako kvočka na jajima? Proderao se neki piskav, histeričan glas.

-Izlazim

Nevoljno sam se okrenula, nigde ga nije bilo, izašla sam iz autobusa u hladan kišovit jesenji dan. Život je ponekad nepravedan, zašto ti autobusi toliko jure???

 

 

Sinki Autobus

On

Stajao sam u busu već umoran. Milio je kišnim ulicama kao da nikad neće stići  na cilj. Danas nije bilo vreme za posao, premalo ljudi. I svi kao da su došli samo da pobegnu od mene.

 Muškarac kome sam se lagano primakao ne gledajući ga, samo me je laktom udario u slabine i produžio ka prednjim vratima.

Onda ona žena sa milion torbica, najlon kesa, duvala je i gurala se kroz  bus da su je svi gledali. Nisam ni pomislio da joj pridjem, osećao sam se kao na modnoj  pisti.

Ona devojka, koja me je gledala, delovala je kao lagan plen, uletela je ne gledajući , treskala kišobranom i kvasila sve oko sebe. Svi su je mrko gledali. Ona me je odmah prozrela, video sam njen pogled u staklu, kao da je htela da mi kaže

-Samo probaj vriskaću da će se čuti do policije.

Pokušao sam da joj zavučem ruku u džep dok je izlazila, ali ona je svojom dotakla moju jasno mi stavljajući do znanja da nemam prodje kod nje.

Izašao sam iz autobusa da pogledam plen, pih sami penzioneri i studenti, u jednom novčaniku 20 dinara, u drugom karte za pozorište.

  Ko sad još ide u pozorište???

 Nema više poštenog sveta  da nosi novčanike u spoljašnim džepovima pune novaca....

 

 

Možda je još neko od vas bio u tom busu?? Možda ima svoju priču???

Sinki i budućnost
2009/11/07,20:28

 

 

Ostavite me na miru.

Ne pomažite.

 Dovoljno se sam uvaljujem u probleme.

 

Brodolomnik je plutao na nekoj daski. Svuda oko njega je bila voda, bilioni litara morske vode, a on je umirao od žedji.

Iz Svemira se spusti Putnik kroz vreme, Zemljanin. Sažali se na umirućeg čoveka i dohvati sa svog broda čašu vode, i prisloni je ispucalim usnama.

Brodolomnik ga zahvalno pogleda, ne shvatajući  ko je taj čovek i kako je uopšte došao do njega, popi vodu. Srce mu brže zakuca, prevrte oči, i izdahnu bacajući optužujući pogled na   Svemirca.

Putnik oseti žar koja plamti kroz njegove vene. Na Zemlji je, vratio se toliko godina u prošlost da udahne vazduh svojih predaka..

Umirući, zadnjom snagom baci pogled na ekran. Dva tela, dva primerka ljudskog roda, odrasla u različitim vekovima, su opušteno ležala mrtvih očiju dok je  na ekranu pisalo

Jedan je uzeo otrovnu, radioaktivnu trečnost, drugom su pluća izgorela u vazduhu sa previše kiseonika...

Budućnost očito nije ružičasta kako se nadamo...

 

 

AnaM ga ne želi
2009/11/07,12:06


Znala sam da je tu negde, da se muva po Evropi, dolazi u Srbiju, ali nekako sam bila sigurna da neće doći kod mene.

Nisam ga videla, osetila sam ga.

Bila sam u busu kad me je taj mladić pogledao sjajnih očiju. Skrenula sam pogled. Vozač je naglo zakočio, mladić se zateturao i već mi je bio u naručju. Njegova brada me je zagrebala po obrazima, usne su samo dotakle moje.

-Izvini

Izašla sam na sledećoj stanici, trčala kući. Još sa vrata sam  se zaletela u bar i isprala usta starom domaćom prepečenicom. Pomisao na onog mladića koji me je u punom autobusu, ovlaš poljubio, gadila mi se.

Zaboravila sam ga

Posle dva  tri dana, spavala sam. Osetila sam ga. Da li sam zaključala vrata? Njegov vreli dah je bio pored mene. Približavao mi se sve bliže, znojila sam se od straha. Podrhtavala sam, bilo mi je hladno i u isti trenutak vruće.

Da li je to san?

Da li me je pratio?

Osetila sam groznicu vrelog dodira, zabacila sam ruke kao da se branim od nečeg, suze su mi napunile oči.

Klonula sam na postelji, zamršene kose, košmar se nastavljao.

Zora je tako daleko.

Kišni dan nije doneo olakšanje. Klonulost, nemoć tela, žeđ, žeđ...tako sam žedna...

Gde je otišao?

Zašto me muči?

Bacam posteljinu oko sebe, pa je navlačim do vrata, pokušavam d progutam malo tečnosti, ne mogu...

Tako sam sama, sama, na celom svetu nema nikoga samo ja i on. Hoće li mi neko pomoći?

Prolaze dani, bespomoćna sam, slaba, pa ljuta što sam takva. Zar on da bude jači od mene?

Energično skačem iz kreveta, brišem suze, tuširam se i pravim litre sokova, gutam neke lekiće i duboko dišem u prozračenoj sobi... Asepsol na ulaznim vratima dočekuje posetioce, a ja  nasmejana kažem

Ovaj grip me je svu izlomio, dobro da je otišao...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu