Sinki Autobus
Ona
Uletela sam u bus zakačila nekog čoveka kišobranom, otresla vlažnu kosu, i strovalila se na slobodno sedište. Pravo čudo da nije sve zauzeto. Udahnula sam duboko zagušljiv vazduh, pokušala da se orjentišem kroz zamagljene prozore i onda sam videla njega.
Gledao me je ispod oka. Lagano je kroz gužvu prilazio skrećući na momenat pogled.
Osećala sam kako me guta očima, gledala sam negde sa strane, kroz prozor ne bi li mu videla odraz u staklu.
Moram da izadjem . Šta da radim? Da li da samo prodjem pored njega, ili da se vozim do kraja? On je odlučio. Na sledećoj stanici je ušla gomila ljudi gurajući se sa onima koji su izlazili. Glupo je , više ga ne vidim, sigurno je izašao. Pripremila sam se za izlaz. Rukom sam se grčevito držala za šipku jer je vozač naglo zakočio. Mora da se tako osećaju majmuni viseći na granama drveća.
Ruka mi je skliznula po šipki, i osetila sam varnice.
On.
Njegova ruka dotakla je moju. Stidljivo sam se nasmešila, gledao je negde kroz mene, a onda spustio pogled i nasmešio se.
-Izlazite ili ne? Šta stojite na vratima kako kvočka na jajima? Proderao se neki piskav, histeričan glas.
-Izlazim
Nevoljno sam se okrenula, nigde ga nije bilo, izašla sam iz autobusa u hladan kišovit jesenji dan. Život je ponekad nepravedan, zašto ti autobusi toliko jure???
Sinki Autobus
On
Stajao sam u busu već umoran. Milio je kišnim ulicama kao da nikad neće stići na cilj. Danas nije bilo vreme za posao, premalo ljudi. I svi kao da su došli samo da pobegnu od mene.
Muškarac kome sam se lagano primakao ne gledajući ga, samo me je laktom udario u slabine i produžio ka prednjim vratima.
Onda ona žena sa milion torbica, najlon kesa, duvala je i gurala se kroz bus da su je svi gledali. Nisam ni pomislio da joj pridjem, osećao sam se kao na modnoj pisti.
Ona devojka, koja me je gledala, delovala je kao lagan plen, uletela je ne gledajući , treskala kišobranom i kvasila sve oko sebe. Svi su je mrko gledali. Ona me je odmah prozrela, video sam njen pogled u staklu, kao da je htela da mi kaže
-Samo probaj vriskaću da će se čuti do policije.
Pokušao sam da joj zavučem ruku u džep dok je izlazila, ali ona je svojom dotakla moju jasno mi stavljajući do znanja da nemam prodje kod nje.
Izašao sam iz autobusa da pogledam plen, pih sami penzioneri i studenti, u jednom novčaniku 20 dinara, u drugom karte za pozorište.
Ko sad još ide u pozorište???
Nema više poštenog sveta da nosi novčanike u spoljašnim džepovima pune novaca....
Možda je još neko od vas bio u tom busu?? Možda ima svoju priču???
| « | Novembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
