Ledeni talas…
Kako se grijati u ove ledene dane??
Taman krenulo proleće, kad ti se zima razbesni, vidi se da je ženskog roda, i pusti ledeni talas.To mu dodje ne kao more, valovi, nego nekako odozgo. Nisam baš neki ljubitelj skijanja, plivanja i gutanja vode koja se gura, ali tek ovaj zimski val što mi je antipatičan.
Ne pita on mene za simpatije, nego gleda kako bi me gurnuo po ledu da ispitam debljinu snežnog pokrivača konkretno, izvesnim delom svoga tela.
Onaj vetar se razduvao kao da mu život od toga zavisi, baca na trotoar kape, šalove, najlon vrećice, sve što zgrabi iz kontajnera za smeće koji niko ne zatvara, ove tanušne, manekenskog tipa, jednom reči, što stigne, kao neki sexualni manijak. Probao i mene, ali nije imao šanse.
Pokazah zimi dugi nos i uleteh u kuću na centralno grijanje, ljubim radijatoru svako rebro.
Blaženo se smestih u fotelju I prepustih TV reklamama, grickanju zabranjene hrane i pijuckanju, neka bude za blog, vitaminskih sokova. I nešto mislim, nije lako onima bez centralnog. Oženjenima I vezistima je lakše, griju se telo uz telo, još ako neko pri tome struže drva, ili narodski rečeno hrče, milina.
Za slobodne imam nekoliko grijućih predloga.
Varijanta kafić nije loša. Udjete u kafić, naručite čašu mineralne i ljubite se sa njom jedno pet sati.
Varijanta gradski prevoz kad se u špicu uleti u prepun autobus može biti opasna. Svega tu ima džeparoša, ljubomornih muževa koji ne shvataju da se lepiš na njihovog partnera jer si štedljiva osoba, pa pene ko bikovi na koridi.
Varijanta telefonski brojevi je dosta zgodna. Ako ste na vreme preneli sve brojeve u mobitel, sad možete zvati neku staru ljubav i predložiti joj zajedničko zagrevanje… Kažite joj/mu kako je ljubav vašeg života, da od kada nije pored vas vama je hladno oko srca, a to se ovih dana proširilo i na čitav stan. Cvrkućite da još ima nade, da nije sve propalo i tako pričajte sve ono što godi drugoj strani. Ako vas na kraju pozove da svratite, za vas nema zime, a ako ne...šta da vam kažem, okrenite sledeći broj...
Ko voli, može cepati drva,nabaviti ugalj, pelete, brikete, trošiti elektriku, ali za taj novac bolje je otići na skijanje u Alpe.
Vatrena ljubav najbolje i najlepše grije. Možda, ali preporučujem pored tog ljubavnog grijanja uključiti još neko neromantično grijno telo…
Širok izbor je na nama… a možda i nije
Nemamo ni pametan telefon, ni kameru, Oznake: zabrinutost, selfi slike |
Čestitka
Čestitam sv Nikolu svima koji danas slave!!
Mala šetnja pored uljanih platna Ružice Lukić
Možda vam se dopadne nešto malo drugačije na mom blogu...
Ko zna gde juri ovaj voz u zimski dan.
Neobičan buket cveća...
Na koga li misli...
Ko je za kaficu??
Da li vam se dopalo??
Mala balerina
-Ne smeš da sečeš kosu, ako dodješ sa šiškama, nećeš više vežbati.
Sagla je glavu, prstićem nešto gurala po stolu i prošaptala da se jedva čulo
-Staviću traku, neću više da je sečem.
Zvuci klavira, vežbanje počinje, sati lete.
Sve ju je bolelo, ali videla je belog labuda kako gracilno leprša pozornicom i nastavila...
Bila je dete, sve je želela i lutku u kolicima, i malo mače i trčanje po parku i plivanje, ali balet, neki je bio najvažniji. Jednog dana, znala je jednog dana biće primabalerina i ništa joj više nije bilo teško, nikakve vežbe, nikavo odrcianje.
Priredba.
Pravo pozorište.
Scena u kojoj igra pahuljicu. Male balerine su veselo trčkarale, bele haljinice su lepršale, rumena usta su se smeškala. Bila je pahuljica, pahuljica...misli su letele.
Izašla je lagano na scenu, podigla ruke, prsti...osetila je veličanstvenost trenutka.. i podigla se na prste. Još malo, samo malo, na vrhovima prstiju pahuljica lebdi, ne oseća bol.
Aplauz...dug...dug... nova nada baleta je rodjena. Srce divlje kuca, rasprsnuće se od sreće, čuje ovacije, smeši se, lagano se klanja i odlazi...
U foajeu svi su pričali o maloj slatkoj pahuljici, njenom nastupu, o uspehu koji je čeka.
U garderobi, mala balerina skidala je krvavu patiku, prsti nisu izdržali, i kao grmljavinu čula glas
-Ti nikad više ne možeš biti primabalerina.
Nikad nikad nikad...odzvanjalo je... nikad... Trenutak sreće pokvarioje sve. Da li je vredelo??
Mala balerina je napustila vežbe, nikad više nije plesala.Beli labud je dolazio samo u snovima košmara, a ona bi se tada smejala u snu i radovala pružajući ruke...
Kad bi je danas pitali da li je pogrešila ko zna šta bi odgovorila. Možda bi se setno nasmešila i rekla da nije bilo sudjeno, a možda bisebi priznala, da, vredilo je, osećaj da smo nešto pokušali, osećaj da smo se borili za ono što želimo, veći je od neuspeha. Zato popnimo se na prste, podignimo ruke i poletimo za svojim snovimase ispune...
Objavljeno na mnogim mestima, dobila sam sa više strana. Izgleda da medju nama ima svakakvih...
http://tinyurl.com/2w2jdhy
Asfalt se topi, suvo lišće opada kao da je jesen, a zelena trava je samo uspomena. Ulećem u stan skidajući se još sa vrata i ulećem u naručje mlake vode tuša. Kao konj na pojilu odmahujem mokrom kosom upijajući kapljice vode sa rashladjenog tela.
Na fotelji tašna. Nije moja, to sam sigurna. Kako li se stvorila? Ubacujem u nju dnevne novine misleći da je ipak trebalo kupiti onaj zavodljivi novi ženski časopis. Ma ne, ipak ću čitati novine. Otvaram tašnu i...
Cap ca rap, u njoj časopis. Uživam čitajući.
Gladna sam, mogla sam da kupim pizzu, otvaram tašnu da uzmem novac i...
Cap ca rap ispade skoro na pod pizza sa Coca colom. Najm... njam...
Navečer splav. Uh da su mi one sandalice iz izloga u glavnoj ulici i...
Cap ca rap... ispadoše iz tašne
Na sličan način sam dobila i majicu, onu zavodljivu firmiranu suknju od čije cene mi se pre neki dan zavrtilo u glavi...
Iz dana u dan, iz torbe je ispadalo sve što sam poželela. Priznajem, nisam se usudila poželeti labradora, kakvo bih mu ime dala, ili alfa romeo, nezgodno da ispadne u dnevnoj sobi, i kako bih ga strpala u lift??
Iz dana u dan, dobijala sam sve što mi je palo na pamet, i...
Jedne večeri, uzela sam tašnu, polako se išuljala iz stana, i ostavila je na klupi pred kućom. Dosadio mi je život bez želja, život bez borbe, život u kome sam dobila sve na tanjiru.. ne znam da li sam pogrešila???
Buuuuu... buuuuuu...
Noć
Kiša rominja natapajući avetinjski solitere ( umesto da pada po poljima i napravi rodnu godinu) U daljini čuje se zavijanje sirena, nekog jure, ili je nekome pozlilo. Zalutali pas, beskućnik, podvijena repa ispod lipe pokušava da oglodje kost ko zna kad bačenu. Prolaznik teturavim korakom pokušava da pogodi koji je soliter njegov, u kome ga čeka namrgodjena lepša polovina.
Odjenom krik.
Vrisak para tišinu letnje noći.
-Moja pita!
Zatišje, pa sa petog sprata, ponovo
-Torta!
Onda tišina sve do zore, a kad je sunce pokušalo da se stidljivo probije kroz natmureno nebo, ipak je leto njegovo godišnje doba, zaprepašten uzvik nekog ranoranioca
-Ko je moje kiselo mleko odneo?
Ujutro se sastali i oni što su posvadjani i oni koji se do tada nisu uklopili u složenu hijerarhiju solitera, i oni koji čuvaju pse, čak i onaj koji je doveo kozu iz nekog bespuća.
Vjećaju, vjećaju, i donesoše bez suda , advokata, fiškala i ostalih tandrmolja sekretarica i vratara: u soliteru su duhovi.
Preuzeše sve zakonske i nezakonske mere, nabaviše vazdušnu pušku sa srebrnom vazom, jer metak nisu imali, i tu ispade rasprava, da li se duhovi teraju tako ili drugačije.
Bilo kako bilo, druga noć prodje mirno, ali treće, haos. Pero sa drugog sprata zaglavio se u liftu sa onom šmizlom sa petog, kažu duhovi, a ona Prizemljuša popela se na krov pa odatle bacala smeće onoj Namiguši sa četvrtog.
Policija nije htela da dodje, i zavedoše dežurstvo. Nije bilo loše, samo se posvadjaše oko rasporeda dežurstva, svi su hteli da dežuraju u stanu Jele raspuštenice, a niko se nije javljao da bude par penzioneru koji je adaptirao vešernicu.
Trajalo je to dok je trajalo, duhovi soliterski nikako da se smire, hrana nestaje i dalje i pored svih preduzetih mera. Kad jednog dana, vrati se Ane sa mora, pocrnila, nasmejana, puna priče. Vrati se i odmah vrisnu
-Ijuuuu, komšija, kako ste mi čuvali mačka kad je odlutao??
Mačak kao da je samo to čekao, izadje ispod stubišta, debeo, zadovoljan, frknu brkovima i mahnu repom... i reši tajnu soliterskog duha...
Cveće
Obožavam da dobijem cveće, naročito onaj trenutak kad mi ga ON predaje, kad zbunjeno nešto muca, i strasno me zagrli, ljubeći, samo da ne gleda u mene i ne mora da govori.
Pomislim kako je došao do tog cveća, i ne mogu da budem kamena srca.
Vidim ga!
Ide nezainteresovano pored korpi cveća, ruke u džepovima, pogled negde u nebo, a s vremena na vreme baci brz na to cveće. Pojma nema kako se to kupuje, da li mora da kupi celu onu korpu, ili je dovoljan samo jedan cvet. Zna samo da mora da se dočepa tog prokletog cveta, ili je nagrabusio. Lakše bi preskočio neku tarabu i nabrao cveće, makar pucali u njega, ali nema, ko na Novom Beogradu uopšte i gaji cveće?
Prolazi, sve laganije, došao je do kraja. Ne vredi, uzdahne, i ponovo. Oni cvetići ga gledaju nekako potsmešljivo, najradje bi ih sve šutnuo. Zastaje pored neke korpe, čvrsto rešen, ovo će da kupi, a onda brzo u rikverc, preko puta i kao gleda drugu tezgu. A joj, ta tezga je sa gaćama, i ona ga prodavačica odmah napade, te oćeš muške, te ženske, te pamučne, izvlači i širi mu ih pred nosom... ... jedva je pobegao.
Biti il’ ne biti, energično prilazi nekom cveću, pruža prst neodredjeno i kaže
-Ovo!
Ona ga zasu nekim nepoznatim rečima, verovatno imena cveća, i on tek tad primeti da “ovo” ima milion boja.
Smučio mu se život.
Izvadi novčanicu za koju je mislio da će babetini biti dovoljno da mu da najzad cveće. Ona ga pogleda začudjeno, i poče nešto da mulja po onom cveću
-Da zapakujem?
On sav srećan, neće se videti to što nosi. Dreknu da se pola pijace okrete
-Daaa!
Dobi neki zamotuljak koji odmah stavi iza ledja i krete.
Nije odmakao ni tri koraka, kad iz daljine maše Pera, drug koji zna sve njegove kazanovske priče i koje su se desile i one koje su mogle da se dogode, samo da je hteo. Srećom tu je bila kanta za djubre, brzo gurnu ono cveće u nju.
Pera se već smeje, tapše ga po ramenu
-Gde si? Nema te sto godina !
-Ma, pusti me, noćas sam sredio jednu malu, nedelju dana neće moći da hoda, a sad jurim na sudar sa jednom...
-Ostao si uvek isti.
-Šta da se radi, jure me, a ja... ...
Kakve je sreće, taj je pričao pola sata o pecanju.
U korpu za djubre, odneo neko... nema više poštenjačina, ne možeš cveće ni u djubre da ostaviš da ga neko ne zdipi...
Ode Pera, a on ponovo po cveće.
Sad je bilo lakše.
Ponovo kupuje cveće,
ponovo svi užasi,
i sad kad dobijem to cveće,
kako da se ponašam?
Dobila sam na poklon predivno zvonce za vrata. U uputstvu piše da to može lako SVAKO da namesti. Pa valjda i ja spadam u te SVAKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.
Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna.
Zvonce? I to smo učili!
Uzmem ja stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.
Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVAKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.
Gurnem ja turpijicu za nokte u tu kutijicu. Ljudi moji, koji cirkus!! Zatopi se turpijica za onu kutijicu, posle su mi rekli da to nije kutijica, nego trasformator, ali...istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... baci me nešto na pod sa stolice... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje
Izgleda da ja nisam SVAKO... nažalost.
Obično ne pišem ovde viceve, ali ovaj se uklopio
Optuženi za pljačku banke sa ubistvom , gleda svog advokata I pita -Kakvi su mi izgledi?
-Odlični! Kaže advokat,
-Samo mi kaži, koju struju više voliš jednosmernu ili naizmeničnu?
Ribolov
Do sada sam mislila da ribu love ribari u moru. Kako bi inače došla u ribarnice? Nema ona noge, a nije ni atletičar pa da skoči iz mora, pa svim onim krivudavim ulicama do ribarnice.
Sakrila se ja od Beladone koja je htela da me se oslobodi lansirajući me na neku planetu u sazveždju ko zna kom i spavam snom pravednika. Kad zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr...
-Silazi dole, idemo na pecanje.
-Na more?
-Kakvo more, silazi dole, idemo na reku.
Sigurno nisam nešto dobro čula, smandrljam se ja i krenemo.
Stigosmo, bez usputne kafice, sokića, bez sendviča. Sad ćemo sigurno u neki restorančić, već se ja radujem onako gladna i pospana.
Nigde ništa, samo voda, trava, i poneko stablo. Lepo, nije da nije, ali videla sam i sad šta?
Rekoše mi da se smestim na neku krebljavu stolicu sa koje sam odmah pala.
-Sedi i ne mrdaj.
Dadoše mi neki prut na žicom da bacim u vodu, ja bacila, oni se naljutili, izgleda da je trebalo da se jedan kraj drži u ruci.
Onda su na kraj tog pruta zakačili neku ljigavu glistu koju je trebalo izvaditi iz konzerve sa nekim užasima.
Svi posedaše na one motkice na komadiću platna i ja počnem da pričam kako sam jučer autobuščila.
-Pssssssssssssstt
-Samo da ti ispričam kako...
-Pssst, čuće riba.
-Riba? U vodi čuje šta ja pričam na obali?
-Pssssssssst
Sedimo tako nepomični dva sata, valjda uživam, samo ne primećujem. Riba radi, kažu. Ne znam šta je radila, ali je sigurno imala veliko spremanje, jer je niko nije video ceo dan.
Jedino sam ja nešto upecala, samo ne znam da li se računa, neku patiku, komad drva koji je otkinuo onu groznu udicu, i puno najlon vrećica, onih koje će se raspasti za milon godina....
Čudna su ta sećanja. Dovoljan je razgovor, cvet, meil, nečiji post, da izazove bujicu dragih uspomena.
Volim cveće, sve, sem jednog. Ne volim ruže. Lažne su mi, i uvek me poneka ubode...
Počelo je sasvim naivno.
Profesorka je kazala da donesemo herbarijume. Sva deca su to skupljala na vreme, a ja sam u polju gledala ptice, pravila venčić od ivančica, zamišljala da se šunjam kroz prašumu, sa nekom granom izigravala viteza ili ninđu, što bi se reklo, tog dana herbarijum nije imao ni jednu jedinu biljku.
Srećom išla sam popodne u školu.
Zgrabila sam mamin stari herbarijum. Baš je bio lep, samo su mu biljke bile „malo“ stare. Da popravim situaciju, iz vazne uzmem ružu, stavim je u herbarijum., i dobro pritisnem da se osuši. Ja sam bila više nego zadovoljna, sigurno će i profesorica.
Mene je prvu prozvala. Lista ona herbarjum, gleda one biljke, uzdiše i samo gundja da su stare... Čekaj dok vidiš ružu, mislim ja...
Kad je došla do
ruže... no dobro da je sedela, dotakla je, i ubola se na trn, počela
je da se guši, da kašlje, i da stavlja ruku na lice. Ja mislila umre
žena, a ona se gušila od smeha... mora
da ne voli ruže...
Svi znaju da volim cveće.
Volim ga u bašti, u vazi, saksiji,
Svi znaju, ali, poneko ga i pokloni.
Ovu korpu cveća sam dobila, pogodite od koga
Semafor
Muškarci nas nikad neće shvatiti.
Lepo sam vozila. Dobro, ne baš idealno po propisima, malo brže od dozvoljene brzine. U meni je sve damaralo, išla sam da vidim Njega. Samo sam bacila pogled na retovizor, užas....
Sve je bilo u redu dok sam mazala usta i stavljala kap parfema iza uha, ali kad sam popravljala senku na očima... morala sam da ih zatvorim. Kako da šminkam drugačije oči??? Onaj semafor što je neko natakario na sred puta baš se tog trenutka setio da promeni boju.
To sam lepo pokušavala da objasnim policaju...
Gledao me je nekako čudno. Ma, muškarci, nikad nas neće razumeti...
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
