AnaM

Teram modu, ali dokle...
2015/03/09,10:29



Nemamo ni pametan telefon, ni kameru, 
kako da selfujemo??


Image and video hosting by TinyPic

Oznake: zabrinutostselfi slike

Čestitka
2011/12/19,10:58

Čestitka

Čestitam sv Nikolu svima koji danas slave!!

Iz galerije Ružice Lukić
2011/09/29,14:23

 

 

Mala šetnja  pored  uljanih  platna Ružice Lukić

Možda vam se dopadne nešto  malo drugačije na  mom  blogu...

 Ko zna  gde juri ovaj  voz u zimski dan.

 

 

Neobičan  buket cveća...



Na koga li misli...




Ko je za kaficu??














Da li vam se dopalo??
Mala balerina
2011/09/01,10:06

 

Mala balerina

 

-Ne smeš da sečeš kosu, ako dodješ sa šiškama, nećeš više vežbati.

Sagla je glavu, prstićem  nešto  gurala po stolu i  prošaptala da se jedva čulo

-Staviću traku, neću  više da je sečem.

Zvuci klavira, vežbanje počinje, sati lete.

Sve ju je bolelo, ali  videla je  belog labuda kako gracilno  leprša  pozornicom i nastavila...

Bila je dete, sve je želela i lutku u kolicima, i malo mače i trčanje po parku i plivanje, ali balet, neki je bio najvažniji. Jednog dana, znala je jednog dana  biće  primabalerina i ništa joj više nije  bilo teško, nikakve vežbe, nikavo odrcianje.

Priredba.

Pravo pozorište.

 Scena u kojoj igra  pahuljicu.  Male  balerine  su   veselo trčkarale, bele haljinice  su  lepršale,  rumena usta su se smeškala. Bila je pahuljica,  pahuljica...misli su  letele.

Izašla je lagano na scenu, podigla ruke, prsti...osetila je veličanstvenost trenutka.. i podigla se na prste. Još malo, samo malo, na vrhovima prstiju pahuljica lebdi, ne oseća bol.

Aplauz...dug...dug... nova nada baleta je  rodjena. Srce divlje kuca, rasprsnuće se od sreće,  čuje ovacije, smeši se,  lagano se klanja i odlazi...

U foajeu svi su pričali o maloj slatkoj pahuljici, njenom  nastupu, o uspehu koji je čeka.

U garderobi, mala  balerina  skidala je  krvavu patiku, prsti  nisu izdržali,  i kao grmljavinu  čula glas

-Ti nikad više ne možeš biti primabalerina.

Nikad nikad nikad...odzvanjalo je... nikad... Trenutak  sreće pokvarioje sve. Da li je vredelo??

Mala balerina   je napustila vežbe, nikad više nije plesala.Beli  labud je dolazio samo  u snovima košmara, a ona  bi se  tada smejala u snu i radovala pružajući ruke...

Kad bi je danas pitali   da li je pogrešila ko zna šta bi odgovorila. Možda  bi se setno nasmešila i rekla da nije bilo sudjeno, a možda bisebi priznala, da, vredilo je, osećaj da smo nešto pokušali,  osećaj da smo se borili  za ono što želimo, veći je od neuspeha. Zato  popnimo se na prste, podignimo ruke i poletimo za svojim snovimase ispune...

 

Čestitam Sanjarenje
2011/07/23,07:55
 
 
Srećan rodjendan!!! Sa valcerom u bajku 
 
 
Bez naslova
2010/08/31,22:28

 

 Objavljeno na mnogim mestima, dobila sam sa više strana. Izgleda da medju nama ima svakakvih...

 

http://tinyurl.com/2w2jdhy

 

 

Tajna sreće AnaM
2010/08/27,19:14
Tajna sreće

Asfalt se topi, suvo lišće opada kao da je jesen, a zelena trava je samo uspomena. Ulećem u stan skidajući se još sa vrata i ulećem u naručje mlake vode tuša. Kao konj na pojilu odmahujem mokrom kosom upijajući kapljice  vode sa rashladjenog tela.

Na fotelji tašna. Nije moja, to sam sigurna. Kako li se stvorila? Ubacujem u nju dnevne novine  misleći da je ipak trebalo kupiti onaj zavodljivi novi ženski časopis. Ma ne, ipak ću čitati novine. Otvaram  tašnu i...

Cap ca rap, u njoj časopis. Uživam čitajući.

Gladna sam, mogla sam da kupim pizzu, otvaram tašnu da uzmem novac i...

Cap ca rap ispade skoro na pod pizza sa Coca colom.  Najm... njam...

Navečer splav. Uh da su mi one sandalice iz izloga  u glavnoj ulici i...

Cap ca rap... ispadoše iz tašne

Na sličan način sam dobila i majicu, onu zavodljivu firmiranu suknju od čije cene mi se pre neki dan zavrtilo u glavi...

Iz dana u dan, iz torbe je ispadalo sve što sam poželela. Priznajem, nisam se usudila poželeti labradora, kakvo bih mu ime dala,  ili  alfa romeo, nezgodno da ispadne u dnevnoj sobi, i  kako bih ga strpala u lift??

Iz dana u dan, dobijala sam sve što mi je palo na pamet, i...

Jedne večeri, uzela sam tašnu, polako  se išuljala iz stana,  i ostavila je na klupi pred kućom.  Dosadio mi je život bez želja, život bez borbe, život u kome sam dobila sve na tanjiru.. ne znam da li sam pogrešila???
Duh
2010/06/28,13:23


 

Buuuuu... buuuuuu...

Noć

Kiša rominja natapajući avetinjski solitere ( umesto da pada po poljima i napravi rodnu godinu) U daljini čuje se zavijanje  sirena, nekog jure, ili je nekome pozlilo. Zalutali pas, beskućnik, podvijena repa ispod lipe pokušava da oglodje kost ko zna kad bačenu. Prolaznik teturavim korakom pokušava da pogodi koji je soliter njegov, u kome ga čeka namrgodjena lepša polovina.

Odjenom krik.

Vrisak para tišinu letnje noći.

-Moja pita!

Zatišje, pa sa petog sprata, ponovo

-Torta!

Onda tišina sve do zore, a kad je sunce pokušalo da se stidljivo probije kroz natmureno nebo, ipak je leto njegovo godišnje doba, zaprepašten uzvik nekog ranoranioca

-Ko je moje kiselo mleko odneo?

Ujutro  se sastali i oni što su posvadjani i oni koji se do tada nisu uklopili u složenu hijerarhiju solitera, i oni koji čuvaju pse, čak i onaj koji je doveo kozu iz nekog bespuća.

Vjećaju, vjećaju, i donesoše bez suda , advokata, fiškala i ostalih tandrmolja sekretarica i vratara: u soliteru su duhovi.

Preuzeše sve zakonske i nezakonske mere, nabaviše vazdušnu pušku sa srebrnom vazom, jer metak nisu imali, i tu ispade rasprava, da li se duhovi teraju tako ili drugačije.

Bilo kako bilo, druga noć prodje mirno, ali treće, haos. Pero sa drugog sprata zaglavio se u liftu sa onom šmizlom  sa petog, kažu duhovi, a ona Prizemljuša popela se na krov pa odatle bacala smeće onoj Namiguši sa četvrtog.

Policija nije htela da dodje, i zavedoše dežurstvo. Nije bilo loše, samo se posvadjaše oko rasporeda dežurstva, svi su hteli da dežuraju u stanu Jele raspuštenice, a niko se nije javljao da bude par penzioneru koji je adaptirao vešernicu.

Trajalo je to dok je trajalo, duhovi soliterski nikako da se smire, hrana nestaje  i dalje i pored svih preduzetih mera. Kad jednog dana, vrati se Ane sa mora, pocrnila, nasmejana, puna priče. Vrati se i odmah vrisnu

-Ijuuuu, komšija, kako ste mi čuvali mačka kad je odlutao??

Mačak kao da je samo to čekao, izadje ispod stubišta, debeo, zadovoljan, frknu brkovima i mahnu repom... i reši tajnu soliterskog duha... tišinu letnje noći.

godi koji je soliter njegov, u kome ga čeka namrgodjena lepša polovina.

Cveće AnaM
2010/06/08,22:27

 

Cveće

Obožavam da dobijem cveće, naročito  onaj trenutak kad mi ga ON predaje, kad zbunjeno nešto muca, i strasno me zagrli, ljubeći, samo da ne gleda u mene i ne mora da govori.

Pomislim kako je došao do tog cveća, i ne mogu da budem kamena srca.

Vidim ga!

Ide nezainteresovano pored korpi cveća, ruke u džepovima, pogled negde u nebo, a s vremena na vreme baci brz na to cveće. Pojma nema kako se to kupuje, da li mora da kupi celu onu korpu, ili je dovoljan samo jedan cvet. Zna samo da mora da se dočepa tog prokletog cveta, ili je nagrabusio. Lakše bi preskočio neku tarabu i nabrao cveće, makar pucali u njega, ali nema, ko na Novom Beogradu uopšte i gaji cveće?

Prolazi, sve laganije, došao je do kraja. Ne vredi, uzdahne, i ponovo. Oni cvetići ga gledaju nekako potsmešljivo, najradje bi ih sve šutnuo. Zastaje pored neke korpe, čvrsto rešen, ovo će da kupi, a onda brzo u rikverc, preko puta i kao gleda drugu tezgu. A joj, ta tezga je sa gaćama, i ona ga prodavačica odmah napade, te oćeš muške, te ženske, te pamučne, izvlači i širi mu ih pred nosom... ... jedva je pobegao.

Biti il’ ne biti, energično prilazi nekom cveću, pruža prst neodredjeno i kaže

-Ovo!

Ona ga zasu nekim nepoznatim rečima, verovatno imena cveća, i on tek tad primeti da “ovo” ima milion boja.

 Smučio mu se život.

Izvadi novčanicu za koju je mislio da će babetini biti dovoljno da mu da najzad cveće. Ona ga pogleda začudjeno, i poče nešto da mulja po onom cveću

-Da zapakujem?

On sav srećan, neće se videti to što nosi. Dreknu da se pola pijace okrete

-Daaa!

Dobi neki zamotuljak koji odmah stavi iza ledja i krete.

Nije odmakao ni tri koraka, kad iz daljine maše Pera, drug koji zna sve njegove kazanovske priče i koje su se desile i one koje su mogle da se dogode, samo da je hteo. Srećom tu je bila kanta za djubre, brzo gurnu ono cveće u nju.

Pera se već smeje, tapše ga po ramenu

-Gde si? Nema te sto godina !

-Ma, pusti me, noćas sam sredio jednu malu, nedelju dana neće moći da hoda, a sad jurim na sudar sa jednom...

-Ostao si uvek isti.

-Šta da se radi, jure me, a ja... ...

Kakve je sreće, taj je pričao pola sata o pecanju.

 U korpu za djubre, odneo neko... nema više poštenjačina, ne možeš cveće ni u djubre da ostaviš da ga neko ne zdipi...

Ode Pera, a on ponovo po cveće.

 Sad je bilo lakše.

Ponovo kupuje cveće,

 ponovo svi užasi,

 i sad kad dobijem to cveće,

 kako da se ponašam?

 

 

Struja i AnaM
2010/06/01,19:24


 

Dobila sam na poklon predivno zvonce za vrata. U uputstvu piše da to može lako SVAKO da namesti. Pa valjda i ja spadam u te SVAKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.

Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna.

Zvonce? I to smo učili!

Uzmem ja stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.

Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVAKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.

Gurnem ja turpijicu za nokte u tu kutijicu. Ljudi moji, koji cirkus!! Zatopi se turpijica za onu kutijicu, posle su mi rekli da to nije kutijica, nego trasformator, ali...istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... baci me nešto na pod sa stolice... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje

Izgleda da ja nisam SVAKO... nažalost.

 

 

 

Obično ne pišem ovde viceve, ali ovaj se uklopio

 

Optuženi za pljačku banke sa ubistvom , gleda svog advokata I pita -Kakvi su mi izgledi?

-Odlični! Kaže advokat,

-Samo mi kaži, koju struju više voliš jednosmernu ili naizmeničnu?

 

AnaM peca
2010/05/27,08:49

Ribolov

Do sada sam mislila da ribu love ribari u moru. Kako bi inače došla u ribarnice? Nema ona noge, a nije ni atletičar pa da skoči iz mora, pa svim onim krivudavim ulicama do ribarnice.

Sakrila se ja od Beladone koja je htela da me se oslobodi lansirajući me na neku planetu u sazveždju ko zna kom i spavam snom pravednika.  Kad zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr...

-Silazi dole, idemo na pecanje.

-Na more?

-Kakvo more, silazi dole, idemo na reku.

Sigurno nisam nešto dobro čula, smandrljam se ja i krenemo.

Stigosmo, bez usputne kafice, sokića, bez sendviča. Sad ćemo sigurno u neki restorančić, već se ja radujem onako gladna i pospana.

Nigde ništa, samo voda, trava, i poneko stablo. Lepo, nije da nije, ali videla sam i sad šta?

Rekoše mi da se smestim na neku krebljavu stolicu sa koje sam odmah pala.

-Sedi i ne mrdaj.

Dadoše mi neki prut na žicom da bacim u vodu, ja bacila, oni se naljutili, izgleda da je trebalo da se jedan kraj drži u ruci.

Onda su  na kraj tog pruta zakačili neku ljigavu glistu koju je trebalo izvaditi iz konzerve sa nekim užasima.

Svi posedaše na one motkice na komadiću platna i ja počnem da pričam kako sam jučer autobuščila.

-Pssssssssssssstt

-Samo da ti ispričam kako...

-Pssst, čuće riba.

-Riba? U vodi čuje šta ja pričam na obali?

-Pssssssssst

Sedimo tako nepomični dva sata, valjda uživam, samo ne primećujem. Riba radi, kažu. Ne znam šta je radila, ali je sigurno imala veliko spremanje, jer je niko nije video ceo dan.

Jedino sam ja nešto upecala, samo ne znam da li se računa, neku patiku, komad drva koji je otkinuo onu groznu udicu, i puno najlon vrećica, onih koje će se raspasti za milon godina....

Herbarijum AnaM
2010/05/24,11:18


Čudna su ta sećanja. Dovoljan je razgovor, cvet, meil, nečiji post, da izazove bujicu dragih uspomena.

Volim cveće, sve, sem jednog. Ne volim ruže. Lažne su mi, i uvek me poneka ubode...

Počelo je sasvim naivno.

Profesorka je kazala da donesemo herbarijume. Sva deca su  to skupljala na vreme, a ja sam  u polju gledala ptice, pravila venčić od ivančica, zamišljala da se šunjam kroz prašumu, sa nekom granom izigravala viteza ili ninđu, što bi se reklo, tog dana herbarijum nije imao ni jednu jedinu biljku.

Srećom išla sam popodne u školu.

Zgrabila sam mamin stari herbarijum. Baš je bio lep, samo su mu biljke bile „malo“ stare. Da popravim situaciju,  iz vazne uzmem ružu, stavim je u herbarijum., i dobro pritisnem da se osuši. Ja sam bila više nego zadovoljna, sigurno će i profesorica.

Mene je prvu prozvala. Lista ona herbarjum, gleda one biljke, uzdiše i samo gundja  da su stare...  Čekaj dok vidiš ružu, mislim ja...

Kad je došla do ruže... no dobro da je sedela, dotakla je, i ubola se na trn,  počela  je da se guši, da kašlje, i da stavlja ruku na lice. Ja mislila umre žena, a ona se gušila od smeha...  mora da ne voli ruže...

AnaM voli cveće
2010/04/20,11:40

Svi znaju da volim cveće.

Volim ga u bašti, u vazi, saksiji,

Svi znaju, ali, poneko ga i pokloni.

Ovu korpu cveća sam dobila, pogodite od koga

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

 

Semafor AnaM
2010/03/21,19:50

Semafor

Muškarci nas nikad neće shvatiti.

Lepo sam vozila. Dobro, ne baš idealno po propisima, malo brže od dozvoljene brzine. U meni je sve damaralo, išla sam da vidim Njega. Samo sam bacila pogled na retovizor, užas....

Sve je bilo u redu dok sam mazala usta i stavljala kap parfema iza uha, ali kad sam popravljala senku na očima...  morala sam da ih zatvorim. Kako da šminkam drugačije oči??? Onaj semafor što je neko natakario na sred puta baš se tog trenutka setio da promeni boju.

To sam lepo pokušavala da objasnim policaju...

Gledao me je nekako čudno. Ma, muškarci, nikad nas neće razumeti...

AnaM ga treba
2010/03/13,21:06


 

Tvoje oko me budno prati.

Pokušavam da ti pobegnem, da se sakrijem, pokušavam da ne mislim na tebe.

a ti pobegnem, da se sakrijem, pokušavam da ne mislim na tebe. Uzalud Tu si, i kad te želim i  kad hoću da te zaboravim.Uzalud.

 Tu si, i kad te želim i  kad hoću da te zaboravim.

Namigneš mi ponekad kao da razumeš da hoću da te zaboravim. Ponadam se da će biti jednom drugačije, da ću moći da radim šta hoću, ali, ne, kao nema pretnja, ti si tu.

Znaš, volim te na svoj način, bacim pogled na mobilni  i kad niko ne zove, kad nema SMS-a, znam da ćeš mi namignuti i ohrabriti me da za sve ima vremena.

Ponekad mislim da me mrziš. U ranu zoru  izvlačiš me iz kreveta, požuruješ, teraš na sneg, kišu. Nemilosrdan si.

Ustvari na tebe mislim samo kad  nešto nije u redu, inače te zaboravljam, opuštam se i uživam zaboravljajući i da postojiš.

Neki put bih htela da te zaustavim, i da neki trenutak zadržim večno, ali ti me opominješ, jer ti si  samo moj veran sat.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu