AnaM

AnaM vas testira
2010/02/19,18:53

S kojeg drveta si ti pao???



S kojeg drveta si pao?

Pronadji tvoj rodjendan i tvoje drvo.

Ovo je prilicno zabavno i umereno tocno. Potice od starih Kelta

Jan 01 - Jan 11 - Jelka

Jan 12 - Jan 24 - Brest

Jan 25 - Feb 03 - Platan

Feb 04 - Feb 08 - Topola

Feb 09 - Feb 18 - Smreka

Feb 19 - Feb 28 - Bor

Mar 01 - Mar 10 ? Zalosna vrba

Mar 11 - Mar 20 - Limun

Mar 21 - Hrast

Mar 22 - Mar 31 - Ljesnjak

Apr 01 - Apr 10 - Musmula

Apr 11 - Apr 20 - Javor

Apr 21 - Apr 30 - Orah

May 01 - May 14 - Topola

May 15 - May 24 - Kesten

May 25 - Jun 03 - Jasen

Jun 04 - Jun 13 - Zbun

Jun 14 - Jun 23 - Smokva

Jun 24 - Breza

Jun 25 - Jul 04 - Jabuka

Jul 05 - Jul 14 - Jelka

Jul 15 - Jul 25 - Brest

Jul 26 - Aug 04 - Platan

Aug 05 - Aug 13 - Topola

Aug 14 - Aug 23 - Smreka

Aug 24 - Sep 02 - Bor

Sep 03 - Sep 12 ? Zalosna vrba

Sep 13 - Sep 22 - Limun

Sep 23 - Maslina

Sep 24 - Oct 03 - Ljesnjak

Oct 04 - Oct 13 - Musmula

Oct 14 - Oct 23 - Javor

Oct 24 - Nov 11 - Orah

Nov 12 - Nov 21 - Kesten

Nov 22 - Dec 01 - Jasen

Dec 02 - Dec 11 - Zbun

Dec 12 - Dec 21 - Smokva

Dec 22 - Bukva

Dec 23 - Dec 31 - Jabuka



Jabuka (Ljubav) ? obicno vitki, karizmaticni, dopadljivi i atraktivni, prijatne vanjstine, rado flertuju, avanturisti, culni, uvijek zaljubljeni, hoce voljeti i biti voljeni, vjerni, njezni, veoma sirokogrudni, talenti za znanost, zive za danas, heute, bezbrizni filozofi sa snagom dobrog izlaganja.

Jasen (Ambicija) ? neobicno atraktivni, raduju se zivotu, impulzivni, pozeljni, ne mare za kritiku, ambiciozni, inteligentni, talentirani, vole se igrati sa sudbinom, mogu biti egoisti, sehr pouzdani, vjerni ljubavnici, ponekad im mozak vlada nad srcem, ali veze shvacaju vrlo ozbiljno.

Bukva (Kreativnost) ? imaju izrazeno dobar ukus, zabrinuti oko svog izgleda, materijalisti, dobro organiziraju zivot i karijeru, ekonomicni, dobre vodje, ne poduzimaju nepotrebne rizike, vispreni, velicanstveni zivotni partneri, veoma vode racuna da ostanu fit (dijete, sport, itd.)

Breza (Inspiracija) ? raduju se zivotu, atraktivni, elegantni, ljubazni, zadovoljni, ne vole nista sto je pretjerano, ne podnose vulgarnost, vole zivot u prirodi i miru, nisu pretjerano strastveni, prilicno uobrazeni, nedovoljno ambiciozni, umiju napraviti mirnu, zadovoljnu atmosferu.

Smreka (Sigurnost) ? obicno jako lijepi, umiju se udesiti, vole luksuz, dobrog zdravlja, apsolutno nisu stidljivi, pokazuju tendenciju gledati na druge s visine, samouvjereni , odlucni, nestrpljivi, vole utjecati na druge, mnogo talenta, zdravo optimisticni, cekaju pravu ljubav, sposobn donositi brze odluke.

Kesten (Iskrenost) ? izrazito lijepi, ne vole pritisak, pravicni, raduju se zivotu, zainteresirani, rodjeni diplomati, ali u drustvu osjetljivi, cesto nesigurni u sebe, ponekad uobrazeni, osjecaju se neshvacenim, vole samo jednom, imaju problema u pronalazenju partnera.

Platan (Vjernost) ? jaki, misicavi, odgovorni, uzimaju sve sto im zivot pruza, zadovoljni, optimisticni ,lakomi za novcem i priznanjima, mrze usamljenost, strastveni ljubavnici kojima nikad nije dosta, vjerni, uvredljivi, nestalni, pedantni i bezbrizni.

Brest (Plemenitnost) ? prijatne figure, odjeveni sa ukusom, kazu glasno sto im ne odgovara, naginju tome da ne oprastaju tudje greske, veseli, vole biti vodje, ali ne i da nekome pripadaju, vjerni i iskreni partneri, vole donositi odluke za druge, plemeniti, sirokogrudni, veliki smisao za humor, prakticni.

Smokva (Osjecajnost) ? veoma jaki, samovoljni, nezavisni , ne dozvoljavaju protivljenje ili svadju, vole zivot, obitelj, djecu i zivotinje, pravi drustveni leptirici, puni humora,vole besposlicarenje i dokolicu, talentirani za prakticno, inteligentni.

Jelka (Misterioznost) ? puni ukusa, posteni, obrazovani, vole sve sto je lijepo, puni osjecaja, tvrdoglavi, egoisticni, ali se brinu za svoje bliznje, prilicno zadovoljni, talentirani, mnogo prijatelja ali i neprijatelja, veoma pouzdani.

Ljesnjak (Izuzetnost) ? sarmantni, skromni, puni razumijevanja, znaju ostaviti dojam, aktivni borci za socijanu pravdu, omiljeni, osjecajni, komplicirani ljubavnici, iskreni, tolerantni partneri, posjeduju pravu predstavu o pravicnosti.

Zbun (dobar ukus) ? hladna ljepota, brinu se o svom izgledu i kondiciji, dobar ukus, nisu egoisti, cine sebi zivot sto moguce prijatnijim, vode discipliniran zivot, od partnera traze priznanje i prijateljstvo, sanjaju o neobicnim ljubavnicima, rijetko su zadovoljni svojim osjecajima, ne vjeruju skoro nikome, uvijek su nesigurni u svoje vlastite odluke, veoma savjesni.

Limun (Sumnja) ? ono sto zivot donosi prihvacaju s mukom, mrze svadju, stres i posao, ne vole dosadu i udobnost, blagi su i popustljivi, zrtvuju se za prijatelje, posjeduju mnogo talenta, ali nisu dovoljno ambiciozni da ih poboljsaju, stalno jadikuju i kritiziraju, veoma ljubomorni, ali vjerni.

Javor (Nezavisnost) ? neobicne osobe, izrazena moc izrazavanja i originalnost, bojazljivi i rezervirani, slavoljubivi, ponosni, sigurni u sebe, zeljni uvijek novih iskustva, ponekad nervozni, dobro pamcenje, lako uce, obicno imaju kompliciran ljubavni zivot, vole utjecati na druge.

Hrast (Hrabrost) ? robustne prirode, jaki, nezavisni, nepopustljivi, osjecajni, ne vole nikakve promjene, nogama uvijek na zemlji, drze se cinjenica, jednostavno ne razmisljaju vec djeluju.

Maslina (Mudrost) ? vole sunce, toplin lijepih osjecanja, razumni, puni razumijevanja, izbjegavaju agresivnost i nasilje, tolerantni, veseli, mirni, izrazen osjecaj za pravdu, osjetljivi, uobrazeni, nisu ljubomorni, vole citati, i da su u drustvu obrazovanih ljudi.

Bor (Izuzetnost) ? vole prijatno drustvo, veoma izdrzljivi, znaju kako uciniti zivot prijatnim, veoma aktivni, prirodni, dobri pratioci, brzo se zaljubljuju, ali isto tako brzo gube interesiranje, brzo odustaju, mnogo mijenjaju dok ne nadju idealnog partnera kom vjeruju, pouzdani i prakticni.

Topola (Nesigurnost) ? djeluju veoma dekorativno, nisu dovoljno sigurni u sebe, razumni samo kada je neophodno, potrebna im je podrska i prijatno okruzenje da bi se opustili i otvorili, vrlo probirljivi, cesto sami, jako nesigurni, umjetnicke prirode, dobri organizatori, naginju filozofiranju, pouzdani u svakoj situaciji, veze shvacaju ozbiljno.

Musmula (Culnost) ? sarmantni, veseli, daju sve od sebe, a pri tome nisu egoisti, vole biti zapazeni, vole zivot, kretanje, nemir, cak i krize, istovremeno zavisni i nezavisni, dobrog ukusa, umjetnici, strastveni, naglasenih osjecanja, dobri pratioci, ne predaju se.

Orah (Strast) ? nezavisni, cudni i puni kontradiktornosti, cesto egoisticni, agresivni, velikodusni, obrazovani, neocekivano reagiraju, spontani, neograniceno slavoljublje i ambicija, nisu fleksibilni, teski i cudni partneri, drugi ih rijetko vole, ali im se cesto cude, dobri stratezi, veoma ljubomorni i strastveni, ne prave nikakve kompromise.

Zalosna vrba (Melankolicnost) ? divni, ali puni melankolije, atraktivni, veoma duhovni, vole sve sto je lijepo i ukusno, vole putovati, sanjari, neumorni, komplicirani, iskreni, moze se utjecati na njih, ali je sa njima tesko zivjeti, pozeljni, dobra intuicija, pate zbog ljubavi, ali ponekad pronadju partnera koji im daje oslonac.

 Ne znam kako su bili zadovoljni Kelti, ali ja sam BREST

AnaM vas testira
2010/02/11,19:46

Predmet: test za iskrenost stigao meni, a ja poslala vama:)


U kući ste, a istovremeno se dogodi 5 stvari, koje trebaju vašu pažnju:


1 - Telefon zazvoni


2 - Dijete počne plakati


3 - Neko pokuca na vrata


4 - Upravo ste stavili veš na štrik da se suši, a počela je padati kiša


5 - Voda, koju ste pustili iz slavine, počela je da teče preko umivaonika



Prema
kojem rasporedu ćete se rješavati problema?
Zabilježite sebi redoslijed na papir i zatim
kontrolirajte kako donosite važne
odluke.


Stvarno to učinite, REZULTATI SU VRLO
ZANIMLJIVI......


Rezultati su napisani ispod...



Ne gviri:))

 Svaki broj predstavlja neki dio vašeg života, a evo što
znači svaki od brojeva:


1 - Telefon - posao
2 - Dijete - porodica
3- Vrata - prijatelji
4 - Veš - novac
5 - Voda - seks


Redoslijed koji ste izbrali predstavlja redoslijed
prioriteta u vasem životu.



Dakle, tko je odlučio prvo zatvoriti vodu? :-)

Gospodar AnaM
2010/02/06,18:32

 

 

Svakog si trenutka sa mnom. Pokušavam da ti pobegnem, pokašavam da zaboravim da postojiš, ali ti si tu.

Ujutro prvi pogled bacim na tebe, pratiš me, zapovedaš. Uzimaš mi i daješ.

 Ti si moj gospodar, želela bih da si rob. Pokoravam ti se od kad znam za tebe. Neumoljiv si.

Sećam se noći koje sam htela da provedem  na splavu, u veselom društvi, uljuljkana na talasima Dunava. Jedan pogled na tebe, griža savesti, i sve napuštam

Proganjao si me  dok sam bila devojčica, koliko sam puta bila nagrdjena zbog tebe.

Uhvatim sad sebe da te u isti čas mrzim i volim. Suviše sam slaba, suviše sam navikla na tebe. Ne umem da živim bez tebe i kad bih mogla.

Letos si me proganjao i na moru. Pokušavala sam da ti pobegnem, ali ta navika. Ne kažu uzalud da je odvikavanje teže od navikavanja.

Umeš da budeš baš nevaljao. Pre dve godine na aerodromu u Atini sam zbog tebe propustila avion i napravila čitav cirkus.

Gledam te jutros, i mislim, ma, baš me briga šutnuću te. I šutnila bih te da nije sve podredjeno tebi. Bez tebe ne mogu čak ni ručak da skuvam da mi ne zagori, jer ti si moj sat, najobičniji sat.

 

Barbara 18
2010/01/09,15:36
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

Barbara 18

 

Rat?

 Bombardovanje?

 Svemirci? 

Šta se dogadja?

Zašto vojnici sa maskama jure na granicu?

Zašto je zabranjeno kretanje?

Sve zemlje se zatvaraju.

Postavljaju se barikade na puteve.

Tajna! Samo koliko dugo? Jutro? Šta će doneti jutro?

Mestašce. Ništa se ne zna i sve. Rano ujutro telefoni su zvonili. Kolegijum. Odmah. Nema zakašnjenja, nema odgadjanja. Za kratko vreme svi su se sakupili, i dežurni i slobodni, i oni koji su tek trebali da dodju na posao i koji su celu noć radili. Svi su se gledali, nemo očima pitali.

-Šta se dešava?

-Da li je neka saobraćajka?

                                    -Šta je to tako važno, da ni jedan lekar nije ostao kao dežuran?

Direktor je sačekao da se svi okupe. Njegova seda kosa bila je malo razbarušena, raščupana, ruke su mu već drhtale, ne od starosti, vest koju je trebao da saopšti bila je teška. Nikad se nije desilo da su baš svi na okupu. Gledao ih je. Na stolu su stajao ogromni žuti koverat i paketić.

-Mi smo na putu za Evropu. Dovoljno je da se samo zatvori put i niko ne može ni ući ni izaći. Ili ćemo uraditi kako treba ili će cela Evropa buknuti.

Nema pitanja, pogledi.

Epidemija! ! !

-Izbila je epidemija, bolest se brzo prenosi,  jako je zarazna i ko je dobije teško može preživeti. Detalje još ne znamo, instrukcije su u toj koverti . Stari direktor se nekako plašljivo okrete  po sali

-Uspećemo, sigurno ćemo uspeti, daćemo sve od sebe da uspemo.

Oliver se odmah uključio na Internet. Svi su pažljivo pratili podatke, masa zastrašujućih vesti jurila je preteći da ih sve proguta. Cifre pokazuju, može se zaustaviti, ali po koju cenu. Postavio se odmah kao vodja, imao je dar da zna šta treba da se radi u kriznim situacijama. Njegovi podaci su odmah korišteni za dalje planove. Trebalo je odmah da se radi, nema vremena za čekanje i oklevanje, svaki izgubljeni minut može doneti katastrofu. Prvo sve detaljno isplanirati, a onda rano, u zoru krenuti u akciju.

-Potrebna je potpuna vakcinacija stanovništva, kontraindikacije nema. Reče direktor. Pogledasmo se, Oliver podiže pogled ka direktoru

-Kako nema?

Znali smo svi, neke teške bolesti, trudnice, stari, uvek postoje neki ljudi koji ne mogu primiti vakcinu. Posledice? Stari doktor saže glavu. Neko pokuša da napravi šalu, ali to odjeknu šuplje u tišini koja je nastala.

Još jučer je bilo drugačije, kao da su bili na nekoj drugoj planeti. Bila sam na zabavi sa Oliverom, pridružio nam se i Saša koji je po običaju sedeo i kritikovao. Izašao je tokom večeri i vratio se sa široko raširenim zenicama.  Samo sam ga pogledala, shvatio je, ponovo je izašao, kad se vratio zenice su mu bile sitne kao čiode. Znala sam, opet se igra kapima za oči, iako dobro zna koliko je to opasno, ponovo ih je stavio da maskira širenje zenica, sigurno opet uzima neku drogu.

Oliver me je pozvao da igram. Bili smo skladan par, razumeli smo se bez reči. Muzika nas je ponela, zagrlio me je i vodio preko parketa. Tela su nam se dotakla u igri, zadrhtala sam i pripila se uz njega. Činilo mi se da lebdim na nekom ružičastom oblaku, sve je nestalo oko mene, samo sam osećala čvrsto telo koje se pripija uz moje ispunjava me ritmom  donoseći mi laganu vrtoglavicu. Njegova čvrsta ruka me je držala, naslonila sam glavu na njegovo rame i okretala se uz  zvuke neke muzike koja nije imala ni početak ni kraj samo me je nosila, širila  telom neku toplinu, žar, i kao vrtlog me okretala. Bila sam opijana bez kapi vina, lagana, lepršava, lebdela sam u  njegovim rukama gubeći osećaj za sadašnjost, za prostor, nestajala sam i samo od njegovog  dodira činilo mi se da sve, sve sliva u neku vrtoglavicu opijenosti muzike  i lebdenja, bez želje da se ikad sve zaustavi i vrati u realnost  života .

A danas? Sve je palo u vodu, kao da se nije nikad ni dogodilo. Surova stvarnost je bila izmedju nas. I šta dalje?

Ovo je koverat sa rasporedom sela koje treba da obradimo, ne sme da se niko preskoči, ni jedan zaseok, ni jedna kuća. Misli su mi naglo bile prekinute. Svi su gledali u paketić.

-Barbara,  tvoj frižider ima ključ.  Stavi ovaj paketić unutra, to su zaštitne ampule.  Za najkritičnije slučajeve,  za one koji ne mogu da prime vakcinu.

-Koliko ima tih ampula? Upita jedan lekar

-Imamo dvadeset.

-Dvadeset? Dvadeset na hiljade ljudi. Dvadeset ampula koje život znače, kako ih raspodeliti? Kome ih dati?

 Nastaviće se

Problem AneM
2010/01/05,10:07

 

Problemi...problemi...

 

Rešila ja da gostujem na nekom sajtu. Rešila, ali odmah problemčić. Ne biste verovali, ali tamo već učantrana neka AnaM, a to nisam ja, i odmah me šutnulo.

E, nećeš, kažem ja.

Udarim AnaM1, ko velim moram da budem ja broj 1. Šipak, neće me opet.

Sad nastaje ta problemčina. Izabrati nik koji liči na mene. Nijedan nije baš, baš ja... nekako ne liči na mene...Razmišljala sam da okrenem, ispade ManA, to mi se uopšte ne dopada, kakva sad mane da  još prikačim, dosta mi je ovih što imam.

Ako nekoima ideju, neka mi javi, inače ću duplo da davim na ovom blogu, pa vi vidite.

AnaM vam čestita
2009/12/30,21:57
 
 

 
SRETNA   NOVA   GODINA
Želim vam zdravlje i optimizam,
za ostalo se sami pobrinite




Ako padne sneg, zabavite se...možda ovako

Izaberi
2009/12/17,11:01


Izaberi

Ja ti nikad nisam obećla zvezde

Gde ima sunca, mora biti i kiše

Ako uzmeš moraš i davati.

Zato živi, i pusti mene da živim

 

Ja ti nikad nisam obećala morski žal

Gde ima mora, mora biti i talasa

Gde su talasi, vetrovi haraju

Zato se pomiri sa burama koje izazivam

 

Ja ti nikad nisam obećala  cvet

Ne možeš naći  tulipane  gde je samo trnje

Na kamenu ne raste život

Za mir  potraži  neki cvet u bašti

 

Ja te ne mogu zadržati, ako ti to nećeš

Mogu ti sve obećati, ako to želiš

Ali bolje je da odeš dok se osmehujem

Zato, da te ne bih šutnula kad se sretnemo.

 

Znaj, šapnuću ti tajnu

Razmisli pre nego skočiš u mutnu vodu

Možda je puna nesavladljivih virova

Ako odem  ko će ti pružiti ruku???

Život je borba vulkana ili mirna baruština

Izaberi...

 

Gleda ga AnaM
2009/12/06,16:16


 

Stajao je  na vidljivom mestu.

Svako ga je mogao videti. I gledali su ga.

Većina se smešila, vraćao je osmeh.

Neki su mu se namrštili, sreća da nije mogao da vidi misli.

Deca su tapšala kad bi ga videla, plazila mu se ili krivila se. Voleo je te vragolane.

Pre neki dan neki starac mu je zapretio štapom, mislio je da će ga udariti.

Najviše je voleo devojke, nasmejane, vetropiraste sa smešnim pokretima koketovale bi sa njim. Smejao se sa njima ili tugovao sa nesrećnima.

Neka žena se zagledala u njega ispitivajučki. Gledala ga je , činilo mu se satima, a onda se okrenula kao da joj je neugodno, pa se ponovo zagledala u njega. Imao je utisak da traži nešto što je izgubila. 

Nije mogao da joj pomogne, ta ne može da joj vrati to što je izgubila, jer samo je ogledalo...Hteli ili ne, vraća sliku koju vidi, a ne koju bi želeli da vidimo...

AnaM ne putuje
2009/11/29,16:25

Rešila ja da malo putujem. Ceo svet putuje. To mu dodje kao otmeno, putuješ da se odmoriš od problema, da promeniš sredinu, sretneš nove ljude, upoznaš nove krajeve.

( Trt... Milojko...)

Auuuuh što zvuči, baš onako svetski. Kao sad si faca... putuješ....

 Sad treba izabrati samo, pazi ovo, ne kaže se više krenuo sam tu i tu, ne... sad ideš na neku destinaciju, ma šta to značilo. Nisam jaka u geografiji, more nije, znala bih, sigurno je destinacija neka planinčuga.

Inostranstvo ili Srbija?

 Pogledah cene putovanja za strane zemlje kod one namiguše u turističkoj agenciji, i odmah postah patriota. Tu i nije neki izbor. Kopaonik već rasprodan za one što idu samo da pokažu novu opremu i sede celo vreme za šankom, da ih bolje vide.

More rasturili političari, Srbija nije više morska država, ako se gleda onako bukvalno, pa i somovi nisu morske ribe.

Mislim ja, razgledam.... banje.

E da ti ne idem u banju i jurim sa onom čašicom od izvora do izvora. Još da pojurim nekog obožavaoca, `ajde de, ali kiselu, smrdljivu vodu, nema šanse. Zna se zašto se ide u banje, honorarisala sam tamo nekad. Kako beše ono? 5% ide da se leči, to su naivci, a ostali? Ha, ha, ha, pa znate... ono.... Nećemo banje, rešila sam da budem poštena, šta se ti smeješ, nisam rekla da hoću, nego da sam rešila..... sem ... ako..... se ne predomislim...

I šta mi je ostalo? Pogledah u novčanik. Pa...  sa tim parama mogu da odem do Banovog brda.

 A šta fali Banovom brdu?

 Naravno, ništa....

Mogu i do Ušća, da se divim Kališu...

Reče li ono Duško Radović: sretni su oni koji su se danas probudili u Beogradu?

 E, pa ja sam se probudila, doduše u 9h, poranila sam, ali računa se i to, pretpostavljam bar. I bicu fina, poštena, dobra kao dobar dan,  ne mrdam iz Beograda.

 

 

AnaM ne voli lov
2009/11/16,09:50

 

Divlji vepar

 

Zimski dan, pun snega.

Pahuljice su lepršale lepeći se u kosu, dodirujući usne, topeći se u mom dahu.. Podigla sam ruke visoko, smejala se vetru, koji ih leprša, jedna pahuljica je zastala na mojoj trepavici  i na trenutak sam gledala kroz dvorac snežne kraljice.

Napravila sam grudvu i smejući se bacila. Obrazi su bili zajapureni od vetra. Bacajući grudve snega trčala sam prema stepenicam kafića.

 Prva sam, prva...

 Smejala sam se obesno

Tako sam bila srećna. Dan ne može ništa da pokvari, blistavost  i čistotu snega ništa neće uprljati...

Onda sam ga ugledala

Na belom snegu, snažan, velik, miran.

Divlji vepar

Širokih ramena, podignute glave. Po telu su se videle rane. Niz krzno je kapljala crvena krv. Uprljala je sjajnu dlaku, ostavila crven trag u snegu. Isprskala je sneg na ogradi, stepenice po kojima su ga vukli, i ostavila trag na otrgnutoj grančici.

Oči su mu bile širom otvorene. Gledao je negde daleko, daleko... u nebo...u šumu...

Možda je zadnji pogled uputio onom ko je podigao pušku  na njega.

Možda je hteo da ga pita

-Zašto? Šta sam ti učinio?

Oči su bile blistave  sjajne, kao da je još suza u njima...

Zastala sam , smeh je bio presečen, pahuljice kao da su prekinule svoju igru... Nemo sam stajala gledajući velikana. Htela sam da se sagnem, da ga dodirnem, da ga pomilujem, htela sam da mu objasnim da je to samo igra, da ljudi vole lov, da je to naša razonoda, da to nije ništa, neka se sad podigne, neka ukloni krvave tragove, i neka nastavi prekinut život.

Ne znam zašto mi se nešto steglo u grlu, zašto  se oči vlaže, a nešto teško pritiska i steže moje srce...

Onda sam začula glasove...

-Dođi, slikaj  me.

Izašao je iz kafane. Zeleno odelo, neki kajševi puni metaka, puška jedna, druga, na glavi zeleni šeširić na njemu krvava grančica jele. Smejao se i stavio nogu na još drhtavo telo . Ruku je stavio na kuk, drugom podigao  pušku...pridružili su mu se i drugovi u lovu, jedan, dva, pet, svi sa puškama.

Slikali su se slikali, večnost, a divlji vepar je samo gledao negde daleko, daleko, put šume, svog doma, šume u koju više nikad neće otići, nikad videti proleće, zelenu travu, drveće...a lovci su slikali slikali....

 

AnaM ga ne želi
2009/11/07,12:06


Znala sam da je tu negde, da se muva po Evropi, dolazi u Srbiju, ali nekako sam bila sigurna da neće doći kod mene.

Nisam ga videla, osetila sam ga.

Bila sam u busu kad me je taj mladić pogledao sjajnih očiju. Skrenula sam pogled. Vozač je naglo zakočio, mladić se zateturao i već mi je bio u naručju. Njegova brada me je zagrebala po obrazima, usne su samo dotakle moje.

-Izvini

Izašla sam na sledećoj stanici, trčala kući. Još sa vrata sam  se zaletela u bar i isprala usta starom domaćom prepečenicom. Pomisao na onog mladića koji me je u punom autobusu, ovlaš poljubio, gadila mi se.

Zaboravila sam ga

Posle dva  tri dana, spavala sam. Osetila sam ga. Da li sam zaključala vrata? Njegov vreli dah je bio pored mene. Približavao mi se sve bliže, znojila sam se od straha. Podrhtavala sam, bilo mi je hladno i u isti trenutak vruće.

Da li je to san?

Da li me je pratio?

Osetila sam groznicu vrelog dodira, zabacila sam ruke kao da se branim od nečeg, suze su mi napunile oči.

Klonula sam na postelji, zamršene kose, košmar se nastavljao.

Zora je tako daleko.

Kišni dan nije doneo olakšanje. Klonulost, nemoć tela, žeđ, žeđ...tako sam žedna...

Gde je otišao?

Zašto me muči?

Bacam posteljinu oko sebe, pa je navlačim do vrata, pokušavam d progutam malo tečnosti, ne mogu...

Tako sam sama, sama, na celom svetu nema nikoga samo ja i on. Hoće li mi neko pomoći?

Prolaze dani, bespomoćna sam, slaba, pa ljuta što sam takva. Zar on da bude jači od mene?

Energično skačem iz kreveta, brišem suze, tuširam se i pravim litre sokova, gutam neke lekiće i duboko dišem u prozračenoj sobi... Asepsol na ulaznim vratima dočekuje posetioce, a ja  nasmejana kažem

Ovaj grip me je svu izlomio, dobro da je otišao...

Traženje 13
2009/10/31,20:25

 

Traženje  13

 

***

Prolaze dani, jedan kao drugi.

Radim, ali kao da to više nisam ja, nestao je onaj entuzijazam.

 Oslabila sam, ne setim se da jedem.  Prijatelji me ne zovu telefonom, znaju da se na svaki zvuk trgnem, a onda dugo, dugo, plačem.

 Nikom ništa nisam objasnila. Sem Branke, niko ništa i ne zna.

Moji prijatelji sa bloga misle da sam otišla zbog nekog blogera, rodjaci, komšije, svi koji me vole, misle da ne mogu da prežalim D, da se sve ponovo vratilo, jos jače.

Uraaaaaaaaaaaa...

Danas mi je stigao meil, od Pesnika.

Šta je mogao da napiše?

Da li je shvatio šta se dešavalo u meni, i zašto sam sve to uradila.

Da li mi je oprostio?

Da li je dobro razmislio i sad me još više osudjuje?

Nikad neću saznati, nemam snage da se suočim sa istinom.

Pokret mišom, DELETE.....

 

 

KRAJ... ...

 

 

 

A možda i nije... ...

Poluuspavanka, evo iznenadjenja:

Blogeri, sad nastupate vi.

Ja sam napisala jedan kraj.

Nekome će se dopasti, nekome ne.

Napišite sad vi kraj kakav bi želelli da bude.

Volela bih da probate... Ne prozivam jednog, dva blogera, prozivam vas sve...

Na kraju ćemo svi izabrati najbolji kraj...

Znači nastavak 13, piše se ponovo, pišete ga vi

Ideja nije samo moja, ideju za takav kraj, dao mi je jednom prilikom bloger koga svi dobro poznajete... Bokikojić

Traženje 12
2009/10/30,13:38

 

Traženje  12

 

 

10*

Noć

Ne mogu da zaspim. Zatvorim oči, pa ih opet širom otvorim pokušavajući da prodrem kroz tamu. U meni se stalno vrti isto pitanje. Proklinjenm sat kad sam i došla na blog, i kad sam ga slučajno upoznala. Šta je meni sve to trebalo? Imala sam miran život. Samo da prodje sutrašnji dan. Samo još sutra, i nikad više neću. Nikad. Kome se dopadam ovakva kakva jesam dobro, eksperimente više neću da pravim.

Pred zoru sam zaspala, a onda sam pobegla u san, samo da ne idem na posao. Pokušavala sam da se sakrijem od same sebe, pokrivala se po glavi.

 

***

Mislila sam da svi znaju šta se dogadja. Da me svi sažaljevaju. Ponosno sam podigla glavu. Telefon

Skačem nervozno

Pozornica je spremna, sedim u fotelji, jedna ruka na stolu, popravljam kosu. Počeću da igram svoju najvažniju ulogu, lagaću čoveka do koga mi je stalo.

Ne nije on.

Telefon, sigurno nije on

               -Stigao sam. Da li je kafica gotova? Koji broj sobe si rekla?

Umreću, umreću sigurno. Samo da sad prodje sve dobro. Kunem se da ću biti dobra, nikad ništa loše neću ni da pomislim, svima ću da pomažem. Biću najbolja na svetu. Samo da sve prodje dobro. Samo još ovaj put.

Čujem mu korake kroz hodnik. Odjekuju, snažno, odjekuju skoro tako jako kao što moje srce dobuje.

Vrata se otvaraju

Buket cveća ulazi.

Nasmejano lice. Malo radoznalo

Zastajem.

Prinosim ruku ustima, da ne kriknem.

Cveće lagaaaanoooo ispada iz njegovih ruku....  laaaganoooo,  kao da pravi piruetu,  okreće se u vazduhu,  rasipa se...  paaadaaaa...  padaaaa...  jedan cvet se zadržava na stolu,  pa se i on zaklati i padajući na gomilu ostalih ostade kao da ga je neko namerno tu tako stavio.

               -Zašto mi nisi rekla Ana.... zašto? Kako si mogla?....

Sedim nema, nemam odgovore, gledam kako odlazi, čujem vrata kako negde treskaju, čujem lift... koraci odlaze... negde neki udaljen smeh.... ja samo sedim... i gledam kako zauvek odlazi... moj pesnik... moja nedoživljena ljubav.... moj poznanik sa simpozijuma... neznani prijatelj koji me je nosio na splavu

 

Nastaviće se... ...

Traženje 11
2009/10/29,21:22

 

 

Traženje 11

 

***

Šta da radim?

Šta da radim?

Zove me sve češće, naši razgovori su sve prisniji.

Pričam mu svoje snove, želje, moje misli postaju njegove. Otputovao je na nekoliko dana poslovno, onda sam ja formalno pobegla na onaj simpozijum.

Bilo je interesantno. Srela sam nekog čoveka koji mi se učinio poznatim. Nisam mogla da se setim odakle ga znam. Sigurno neki poslovni partner. Gledao me je netremice. Ni on ne zna gde bi me smestio. Samo da ne pridje i ne počne da me ispituje, možda me zna iz društva sa D, on je uvek bio okružen gomilom ljudi. Prilazi mi sad sam gotova.

               -Izvinete, gledam vas celo vreme. Znam da sam vas negde video, ali ne mogu da se setim gde.

               -Verovatno negde, na mestu sličnom ovome.

               -Ne verujem, retko idem na ovakve skupove, poslove obavljam drugačije, mislim da je ovo više zabava, nego posao. Došao sam i danas slučajno, prijatelj me je nagovorio.

               -Ja nisam baš neupadljiva, sigurno bi znali da smo se negde susreli.

               -Ne, niste obični, sigurno bih vas zapamtio, i ne mislim na kolica, zašto mislite da je to najupadljivije na vama? Meni se mnogo više dopadaju vaše rupice na obrazima kad se nasmejete.

               -Iskreno, ni ja nisam oduševljena što imam uvek obezbedjeno sedište.

               -Potsećate me na nekog koga poznajem, i ona ima taj vedar pogled na svet.

               -Svako je onakav kakav je, ne može se promeniti.

               -Videćemo se još, ostajem, do navečer, moram se vratiti u Beograd pre svečane večere.

               -Bilo mi je drago da popričam sa vama, ja sam Ana.

Pružio mi je ruku. Njegova ruka dotakla je moju.Osetila sam udar struje. Neka toplina se razlila mojim telom. Uzviknula sam

               -Splav!

               -Šta splav, zbunili ste me.

               -Nosili ste me na splav kad se stolica skoro zaglavila u snegu, a ja na silu pokušala da udjem preko uskog pontona. Skoro sam upala u reku.

               -Sećam se, bili ste smrznuti, kao ptičica ste se privili uz mene. Drago mi je da smo se opet sreli.

Popodne smo se opet sreli u kafiću, mahnuo mi je rukom i seo za moj sto. Pričali smo kao da se poznajemo 100 godina, smejala sam se njegovim pričama, a on je slušao  pažljivo o mojem poslu. Htela sam da mu pričam o prošlosti, zaustavio me je rukom

               -Svako ima neku prošlost, bilo bi tužno da ni vi, ni ja nikog do sada nismo sreli u životu.

Vratila sam se u Beograd.

Sve se nastavilo tamo gde je stalo.

Sve, samo sam se ja izmenila. Počela sam sve više da mislim na pesnika. Noću sam maštala o našem susretu, zamišljala ga. Želela sam da mu kažem da nemam pravo, da ne mogu više da mu oduzimam vreme. Onda sam svaki put pomislila još jedan dan, još jedan poziv, još samo jedno veče da provedem u priči sa njim.

Htela sam da mu napišem da sam u kolicima, onda da mu kažem telefonom, ipak morala sam to reći licem u lice. Htela sam da vidim njegovu reakciju. Htela sam da vidim da li me može prihvatiti samo za druga, prijatelja, za bilo šta, samo da mogu i dalje da ga vidjam, da se samo ponekad javi, da mu čujem glas. Da li sam ja to zaljubljena? Može li se zaljubiti u glas, reči? Ne, samo sam previše usamljena, ne, nemoguće, nikad se ne bih mogla tako zaljubiti, osim toga ja nikad više neću nekog voleti. Ne bih mogla da podnesem da ponovo nekog izgubim.

Bilo je pitanje dana, sata, kad ćemo se videti.

Odugovlačila sam u beskraj, ali znao je sve o meni, sve, sem najvažnijeg. Kad sam mu rekla gde radim, kazao je da saradjuje sa mojom firmom. Nikad ga nisam ništa ispitivala, iz straha da ne pita to isto mene.

Ko zna, možda je oženjen, ima troje dece, ženu koja ga ne razume, svi oženjeni muškarci imaju ili ženu koja ih ne razume, ili ženu koja je bolesna. Jadne žene.

Sinoć, kasno, kad sam već htela da mu pošaljem poljubac za laku noć, rekao je

               -Mirno sanjaj, i sanjaj mene, doćicu na kafu u tvoje preduzeće.

               -Kad, u koliko sati, zvrcni mi kad budeš u holu, da te kafa dočeka vrela....

Panika, ali, imala sam plan. Branka će mi pomoći. Ionako ona mora da skuva tu famoznu kafu. Sutradan je bio 8mart.

Ko još slavi taj praznik?

 Neće valjda doći sa cvetom?

 Hoće.

 Sigurno.

Definitivno ću ga sutra upoznati.

Mog pesnika.

Smislila sam plan. Dočekaću ga sedeći u onoj crnoj, kožnoj, radnoj fotelji. Branka će doneti kafu. Upoznaću ga, videću ga, dotaknuću mu ruku. Onda će me neko pozvati, kao imam neki sastanak, izviniću se, i on će otići. Neće biti čudno što ga ne pratim  ni do vrata.

Sledeći put ću mu reći.

Sigurno.

Sledeći put.

Samo da ga vidim.

Do detalja sam izradila plan sa Brankom, nije mi promakla ni najmanja sitnica. Mora da se tako i vojskovodje spremaju pred bitku. Mrzela sam sama sebe. Ali morala sam da ga vidim. Jednostavno sam morala.

Nikad mi neće oprostiti.

Znate li kako izgleda kad dodje zadnji dan?

 Kad znate da je zadnji dan?

Nikad ga više neću videti.

 Nikad mi više neće pisati.

Mogu da zaboravim da postoji telefon.On me nikad neće više pozvati.

 Zašto nisam odmah rekla istinu? Šta sam čekala?

 Da li sam mislila na neki volšebni način ću ozdraviti?

Neću da mislim. Neću... Još sutra i onda ću mu reći sigirno.

 Još samo sutra.

Nisam imala mira u kući. Izašla sam na zemunski kej. Ljudi su šetali, deca su trčala, svi su se smejali, radovali se. Svima je grejalo sunce, samo je u mom srcu bio led, neka ledena pesnica ga je šćepala i čvrsto držala. Nisam mogla ni da dišem.

Neprestano su u meni odzvanjale reči: Kako da mu kažem.... kako da mu kažem... kako da.... nisam nalazila odgovor. Nikad ga neću ni naći.

Bila sam žedna.

Ušla sam u neku poslastičarnicu da popijem sok. Usta su mi se sušila od straha da sutra nešto ne pokvarim, da on ne vidi.... da ne shvati da ne mogu da hodam...

               -Ne vidjam vas dugo. Gde ste sad?

               -Molim?

               -Kažem ne vidjam vas na vašem radnom mestu, sigurno radite negde drugde.

               -Sigurno ste me sa nekim zamenili.

               -Ne, nisam, vas nije teško zapamtiti.

               -Naravno, upadljiva sam sa ovim kolicima.

               -Izvinite telefon. Da.... U redu...

               -Idem ja sad, dovidjenja.

               -Čekajte, što se odmah ljutite? Kažem da vas znam od ranije, pre nesreće. Zapamtio sam vas jer ste uvek bili ljubazni i pomogli ste mi jednom puno oko dece.

               -Izvinite, malo sam nervozna.

               -Dodjite opet. Doneli ste mi sreću. Danima pokušavam da izdam lokal, i sad kad ste vi ušli konačno su mi javili da pristaju na moje uslove. Vi donosite sreću.

               -Da, ja donosim sreću.

U sebi sam dodala svima osim sebi.

 

Nastaviće se... ...

 

Traženje 10
2009/10/28,10:23

 

Traženje 10

 

**1.

 Nema te na blogu , da li je sve u redu?

 Možda ti se ne dopadaju moji stihovi?

Nedostaju mi tvoji postovi

 Pesnik

1a.

 Malo sam se povukla sa bloga.

 Volim tvoje stihove, i svaki dan gledam da li si nešto objavio.

Moji postovi?

 Ti se samo šališ, to su samo nabacane rečiJ AnaM

 

**2.

 Drago mi je da ti se dopadaju, pisaću ti ako želiš.

Gde živiš?

 Mislim u kome gradu?

Ja sam u Beogradu.

2a.

 Ne možeš da napišeš toliko stihova koliko bih ja želela da pročitam.

Šalim se, dovoljna je samo i jedna reč da mi donese osmeh.

 I ja stanujem u Beogradu.

 Znam da si i ti ovdeJ

 

**3

.Kako znaš da sam ovde?

 Poznajemo li se po nekom drugom niku?

Možda smo već komunicirali?

Nešto mi je kod tebe poznato, ali postovi su ti drugačiji od onih koje sam čitao.

3a.

Rekao si da ideš u pozorište u Zemun, i ja sam bila na toj pretstavi Jadnika.

 Dopala mi se.

Možda smo se i sreli. U kom si delu grada?

 

**4.

Jedan pesnik može da stanuje samo pored šume, šta misliš odakle mi inspiracije?

 Topčider, Košutnjak, Kalemegdan, Avala su mi druga kuća, volim da šetam satima, voliš li ti da ideš kroz šumu u proleće?

4a.

 Volim prirodu.

 Nekad sam se bavila sportom, nisam ulazila u kuću, sad više čitam, sedim za kompjuterom, volim da upoznajem nove stvari.

 Volim izazove.

 A ti?

 

**5.

Nekad?

 Zašto, više ne voliš sport?

Na kakve izazove misliš? Voliš li da se upoznaješ ovako sa ljudima, pa da se nalazite?

5a.

Kako misliš da se ovako upoznajem?

 Mi se samo dopisujemo, meni se dopadaju tvoji stihovi i to je sve.

Nisi valjda mislio... da... jesi, mislio si.

Ne moraš više da mi pišeš.

 Ne želim da mi pišeš.

Neću ti odgovarati, neću ni da čitam šta pišeš.

 

**6.

Prvo kako ćeš znati šta pišem ako nećeš više da čitaš?:)

Drugo, mnogo se brzo ljutiš, mislio sam ono šta sam rekao, bez nekih zadnjih namera.

 Žene uvek nešto vide što se ne govori.

 Danas je lep dan, javi se pa možemo negde da popijemo kafu. Piješ li kafu?

 

**7.

Još si ljuta? Da mi je znati samo zašto.

 Ovako ćemo, nemoj da mi odgovaraš, samo ćemo izaći na kafu i celo vreme ćemo ćutati. Pristaješ?:)

7a.

Kako ćemo izaći na kafu ako ti ne odgovorim?

 I ja se nikad ne ljutim,

 i hoću da ti kažem da si me pogrešno shvatio,

 i da sam bila tužna

 i ... koliko slova i.

 

**8.

Dobro to smo rešili.

 Javi mi se posle podne da se dogovorimo.

 Znam da ne možeš da se naljutiš na mene.

Samo sam mislio da bi bilo lepo da popijemo zajedno kafu.

 Možeš da povedeš prijateljicu, komšije, celu fudbalsku ekipu za koju navijaš, pola kuće u kojoj stanuješ, ma, pozovi koga hoćeš da te čuva od meneJ

8a.

Nasmejao si me, već je kasno da skupljam tolike ljude, a ne verujem da bi i išli na kafu sa tobom, i bacila bih te u veliki trošak.:)

 Zar si tako opasan da treba da me čuvaju od tebe?:)

 

**9.

Koliko sam opasan videćeš kad me vidiš.

A ti?

Treba li i ja da povedem neko obezbedjenje?

 Da li si neka opasnica što proždire muškarce, gricne ih i  juri dalje? Malo si me uplašila, šta da radim, siroče, sa tako opasnom osobom?

9a.

Samo ćuti i pij kafu.

Pusti tu opasnicu  da priča, ne brini, nećeš moći doći do reči kad ja počnem...

 

**10.

 Dobro, šta bi. Ne zoveš, kad ćemo se videti?

10a.

Ne razumem, kako da te zovem?

 

**11.

 Nisam mislio da vičeš do Terazija, sa... gde ti uopšte stanuješ?

 Zašto se ne javiš Belovim izumom, telefonom?

11a.

 Pozdravlja te Bel kaže da treba imati broj telefona da bi se nekom javio.

 

**12.

Poslao sam ti na samom početku našeg dopisivanja, sa onim stihovima što su ti se dopali, rekla si da si ih štampala i zalepila, ne znam više gde....

Evo ti ponovo 063....

12a.

Zvala sam te, ali se nisi javio, zvaću ponovo, nadam se da si dobro napisao broj, moj je 367.......

 

Telefonirao si mi. Pozvao si me verovatno istog trenutka kad sam ti poslala broj telefona. Imaš divan glas, senzualan, drugačije sam ga zamišljala.

I zašto si me odmah grdio? Tražio si broj, ja sam ti ga napisala, i sad kažeš da je to previše intimno. Meni se čini da je mnogo gore dati nekom nepoznatom broj mobilnog. Mobilni nosim sa sobom, možeš da pozoveš svakog trenutka. Ako ne znaš moje kretanje to može biti usred nekog sastanka, ili dok radim nešto što ne mogu da prekinem, ili dok sam u nekom društvu koje bi pogrešno shvatilo moje reči upućene tebi. Dobro, obećavam neću davati broj fiksnog telefona nepoznatim. Mislila sam da se mi poznajemo.

Volim kad me zoveš kasno u noć, dok se spremam da legnem, ili kad sam već u krevetu. Mislim dugo onda na tvoje reči, znaš, zavodiš me rečima.

 

***

Šta da radim? Šta???

 

Nastaviće se... ...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu