AnaM

Ona i ja
2009/02/23,21:20
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

23.2.2009

 

Počela je da dolazi kod mene u kasno proleće.

Prvo poneki dan, a kasnije, sve više i više. Nisam ni primetila da kako leto odmiče, sve češće mislim na nju. Otišla sam na more, jednom, drugi put, naljutila se.

Htela sam da je odbacim, da je valjala ne bi se tako ponašala.

Došla je jesan. Od rane zore sam trčkarala oko nje. Mislila sam kako da je privučem.

 Došla je.

Intezivno smo se družile.

Mislila sm da mi ne treba, da preterujem, ali potsvesno, znala sam da ne mogu da nadjem drugu. Nisam htela drugu, želela sam samo nju. Hoću da bude samo moja, neću zamene.

Kad je jesan zavšila, odahnula sam

Tu je.

Doselila se kod mene.

 Dala sam joj sobu sa terasom.

Bunila se da je to najtoplija soba u stanu. Radijator je bio na zidu od kupatila, drugi na zidu od kuhinje. Obe smo grdile arhitektu, ali šta je tu je. Otvorila sam prozor, pa neka se luftira.

Ne znam šta se počelo da dogadja.

Neprimetno je odlazila, malo po malo.

Nestajala je.

 Njena sobica postaje sve veća.

Volim naša večernja druženja kad sednem u fotelju, podignem noge na kauč, nešto grickam i čitam ili gledam TV.

Tu sam je izgleda i izgubila.... nekako je utanjila, sve manje je zimnice koju sam kao veverica skupljala...

Ah taj Bg 37-FEST
2009/02/22,18:37
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Mora da delujem kulturno totalno zapušteno, jer sam dobila gomilu karatat za fest.

Sto godina nisam bila u bioskopu, da li ću umeti da se ponašam tamo?

Kasnije se pokazalo da moj strah nije bio bezrazložan.

 Prvi put u 11 ujutro.

Ko je još video da se u to nedoba, još u nedelju ide u bioskop?

Na samom ulazu u Sava centar, zastadoh. Na vratima uputstvo za ponašanje, sigurno za ovakve kao ja, nekulturne.

 Precrtan pištolj.

To mi je odmah bilo jasno.

Ne smeš da unosiš pištolj, i da pucaš po glumcima ako ti se pretstava ne dopada, samo mislim da one glumce na ekranu ne bi bolelo i da pucaš u njih.

Precrtan mobilni.

Jasno, nema hitnih poziva u stilu, ej gde si? Šta radiš? Ko je sa tobom?

Ali ono treće mi nije nikako jasno.

Muške gaće, precrtane???

Šta li mu je to? Da li znači da su muškarci u Sali bez gaća, ili da ne možeš ući ako ne ufatiš neke muške gaće? Nisam odgonetnula, možda na nekoj drugoj pretstavi

Javiću

Ne dopada mi se u bioskopu, nema pauza da prošetaš, vidiš narod, popiješ nešto, popričaš. Kad krene, ima da sediš, ja 119 minuta, utrnulo mi ono što se više ne zove ledja, a u produžetku je, noge mi se ukočile u onim tesnim stolicama, došlo mi da ih prebacim onom ispred mene oko vrata, ali nezgodno, ne poznam čoveka, šta bi mislio?

A reklame što su dosadne!

 Volim reklame na TV, i to one duže.

Kad krenu, odem spremim nešto za grickanje, gvirnem na komp, javim se ponekom telefonom, ama normalno živim.

Tamo ispresovana morala sam sve da odgledam, a glupo, glupo kao noć.

Neki čovek skače kao majmun, pa onda se strmekne niz stepenice, pa padne u neku provaliju, i na kraju sav srećan što jede naki keks, e budale...

Preživih, ali imam još onih kartetina,

 Ima da se nagledam filmova za dva života....

Ne daj Bože da se nešto desi u tom Sava centru da mora hitno da se napusti sala...

Duže smo izlazili nego je trajala pretstava...

A možda mi se i dopadne,  Od Leonarda de... volim više  Vinchia, nego onog feminiziranog Caprija, koga sam gledala 119 minuta, ali sledeća pretstava je ona Angelina, na koju se pali ceo muški svet... videćemo....

 

22.2.2009

AnaM pati
2009/02/20,20:50
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Nedostaješ mi.

Nisam bila svesna koliko mi mnogo značiš.

Uvek si bio tu.

Dovoljno je bilo da te samo dotaknem i ceo svet je bio naš.

Kad smo se upoznali, mislila sam na kratko ću te pogledati i idem u život

Sve više smo provodili vreme zajedno. Ne pamtim kako je bilo bez tebe.

I onda se to dogodilo.

Samo si nestao. Jednog trenutka si bio tu, drugog te nije bilo.

Bila sam zabezeknuta.

Mislila sam da sam ja nešto pogrešila, sigurno sam uradila nešto što nije trebalo. Molila sam za pomoć, preklinjala da mi pomogne neko, ponižavala se.

Sve bih uradila da mi se vratiš.

I ti si došao!

Ostao si sat, dva, i ponovo nestao.

Moja želja se raspalila, postala još strasnija. Ne umem da živim više bez tebe, ne umem i neću.

Jedne noći, pred zoru, dok je napolju besnela mećava, čula sam neke čudne zvuke iz susedne sobe.

 Probudilo me je neko krckanje.

očila sam iz kreveta. dok je napolju besnela mećava, čula sam neke čudne zvuke iz susedne sobe. Probudilo me je neko krckanje.SSkočila sam iz kreveta.

Ti!

Doletela sam u laganoj spavaćici, polugola. Niko me ne bi mogao odvojiti od tebe. Nisam disala, samo sam te dotakla, poluzatvorenih očiju. Tu si!

 Sneg je vejao.

Bili smo zajedno

Pred zoru ponovo si nestao. Bilo mi je hladno.

 Drhtala sam.

 Daleko si.

 Prazna  postelja me ne može da zagreje.

Kašljem danima.

Ti se pojaviš povremeno, neki put na deset minuta, ponekad na sat, dva. Nikad ne znam kad ćeš doći, ni kad ćeš nestati, a želim te... želim...

Kazali su mi: sistemska veza je u vašem blok sistemu, i treba da se zameni ceo blok sistem.

Pojma nemam šta to znači, samo znam da zbog toga nemam internet, i kad mi i podje za rukom da se ulogujem, to je samo na kratko.

Džaba moja čežnja tuga i ostalo tandara broć, ali kad se na kraju zameni, taj blok, ili već to nešto i kad dobijem ponovo vezu, sešću za komp, i neću se pomerati 24 sata....

Njih dvoje gleda AnaM
2009/02/19,22:00
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Bio je umoran, tako umoran, danima nije mogao da se opusti.

Nikad nema vremena za sebe, za ona sitna mala zadovoljstva.

 Penjao se polako tavanskim stepenicama.

polako tavanskim stepenicama, oj, i vo se razlivalo telom...rcem, čitava serija, započeo bi levom rukom, pa nastavio desnom, ud On je gore, čeka ga… da li da ode?…

Umornim korakom krenuo je ka njemu, da li će mu danas doneti zadovoljstvo?

Osmehnuo se u sebi.

Kad samo pomisli na njega srećan je, voleo je da ga dodirne, prvo malo pomiluje, a onda udari.

Neki put je bio nežan, ponekad, surovo grub, udarao ga je divljački, jače i jače, brže, sve brže, dok mu se znoj nagomilavao na čelu i curio niz grudi, snažne mišice su se napinjale,snaga je izbijala iz njega  i zadovoljstvo mu je ispunilo celo telo.

Udarao ga je, to nisu bili šamari, to je bio udarac za za udarcem, čitava serija, započeo bi levom rukom, pa nastavio desnom, udarao ga je u ritmu tam tama , iskonskog zova prašume…

 I njegov umor je nestajao, a zadovoljstvo se razlivalo telom… opuštao se udarajući svoj bubanj, i osećao se tako dobro…

 

 

AnaM mašta
2009/02/17,04:41
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Gitara

Sama sam, otišao je

Noć je.

Sneg. Osećam kako škripi pod nogama, dok se on udaljava

Stojim u uglu sobe posmatrajući negde u daljini grane nekog drveta koje se povijalo na vetru. Stojim tako  sama, zaboravljena . Nekad je ova soba bila puna ljudi, galame, smeha. Izlazili su, ulazili, treskali vratima. Sad je mir. Tišina, teška, lepljiva, uvlači se u svaku poru, želela bih da je odgurnem. Čini mi se da me udara, pritiska, ne da mi da budem razdragana, vesela.

 Tišina.

Sećanja.

 Sećanja na prošle dane, dane sreće, veselja... naviru...

Gde su sada ti dani? Gde su otišli, mogu li se vratiti?

Sećam se njega, njegovih dugih prstiju koji me dotiču, njegovih toplih očiju koje me gledaju. Nežno me je dodirivao, stiskajući me uz svoje telo. Satima me je milovao, a ja sam titrala pod njegovim dodirima. Uvek je iz mene izvlačio ono najbolje.

Volela sam to, volela sam ga, još više je voleo on mene. Uzimao me je svaki dan. Volela sam njegov topli glas dok je šaputao reči ljubavi. Volela sam večeri i noći provedene sa njim.

Sećam se onog vrelog leta na moru. Seo bi na obalu, zagrlio me i pevušio o moru, valovima, Mesecu, ljubavi, sreći. Dodirivao bi me nežno, pa sve strasnije, mislila sam da veća sreća ne postoji od moje. Zoru sam dočekivala u njegovom zagrljaju.

Jednog dana, otišao je. Bez reči, bez oproštaja, samo je otišao. Čekala sam ga te noći, i druge, nije dolazio. Nema ga. Više se nikad neće vratiti to vreme...

Onda je jednog dana došao, pogledao me, dodirnuo, pomilovao, i opet ostavio. Opet sam titrala na njegove dodire, bio je samnom, osećala sam ga.

 Bila sam sa njim, ali to više nije bilo ono pravo.

Više nikad neće biti kao nekada.

Dodje ponekad, ali sve je to nekako na brzinu, kao slučajno, žuri negde, uzme me, i odbaci. Kao da mu više nisam sve u životu, kao da ima još nešto.

Zašto ne može da bude kao nekad, da me opet voli?

Znam.

 Ali znam da me nikad neće moći da zaboravi. Uvek će me se sećati, maštati o danima provedenim samnom, bezbrižnosti i onom što sam mu dala. On zna da ću ga uvek čekati, da će uvek iz mog tela izvlačiti jecaje, da ću uvek biti tu za njega, jer ja sam njegova gitara,... nezamenljiva u dugim noćima.


 

 

AnaM kuva
2009/02/15,21:52
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Domaćica mi je rekla da moram da polažem kolokvijum kod nje, pa sam rešila da malo vežbam.  Evo kako bi to izgledalo

Rp

Putera 200.0

Crni luk  50.0

Jaja kuvana 3 kom

Sardina, konzerva  1 kom.

 

Dobro umutiti puter, dodati sitno iseckan luk i kuvana jaja, i umešati sardinu.

 

Evo kako sam ja to uradila

Otvaram frižider, imam dva pakovcanja putera po 125gr, šta fali, uzimam oba. Kuvam jaja, jedno puca,  da ga bacim, dosta je tri jaja.

Seckam luk, oči mi pune suza, koliko mu je to 50gr? Vala dosta mu je, oči mi ispadoše... tri luka... kao pesnica...

U frižideru imam i capre, da dodam 2-3? Može... volim ih...

Ups, poletelo deset... ne može da se izvadi, sve se ubrljalo...

Nešto mi ovo ne liči na ukusno, sad ću da mu krknem malo majoneza... baš se lepo muti... još malo... Malo ću da stavim ljute paptike...feferoni ne mogu da pokvare... i krastavčića... baš je ukusno.

Jaaaooo... vidi šta je ovo u špajzi... lovačka pašteta... To ne volim , smandrljaču i to unutra...

Ne izgleda loše...

Da li ću da položim kolokvijum, ukusno je?

Auuu, a ja zaboravila na sardine... pa i nemam ih, kako da ih onda stavim? To se ne račune, kad nešto nemaš???

Držite mi pesnice... mora da položim, kako ću inače na ispit???

AnaM gori
2009/02/15,15:31
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Gledao ju  je.

 Vitka, visoka, glava joj je tako zapaljiva. Puna sebe.

Na prvi pogled se videlo da nisu par. Bio je mladji od nje, savremeniji.

Ona je pokušavala, uz njega, da povrati primat koji je tako dugo imala.

 Mogli su jedan bez drugoga. Nije bilo potrebno da ikad budu zajedno

Nekad je ona bila sve, vodja, nezamenljiva, nije se moglo zamisliti život bez nje.

 Malo po malo, on je preuzeo primat, sad se on za sve pitao.

Ona se povlačila prepuštajući mu svoj teren.

Bio je nekako zdepast, mali.

Ne, nisu bili par.

 Ona je bila od onih, samo za jednog, on sušta suprotnost.

Jurio je od jednog do drugog, ništa mu nije značilo da se daje desetinama.

Ona je bila drugačija, kad se dala , dala se potpuno, umirala bi posle, i uvek je bila odbačena i zaboravljena.

On je jurio dalje. Osvetlio bi nečije lice, trenutak i već bi bio spreman za drugog.

 Ništa mu nije značilo da bude i sa pet žena, muškarca, što bi se reklo, bio je laka roba. Nekad je i imao neku vrednost, vremenom postao je prava bagatela, svako  je mogao da ga ima.

Toliko različiti, a svrha im ista, da razbukte...

Ona je polako nestajala, možda se javljala u nekim romantičnim trenucima kad je trebalo upaliti sveću, kamin jer ona je ipak bila  nezamenljiva šibica.

On, taj mali upaljač što se vuče po svačijim džepovima, juri od jednog do drugog, koristi se neko vreme, a onda odbaci.

Ipak oboje služe za isto, da razbuktaju plamen...

Anam prošetala
2009/02/14,15:45

Malo pre sam shvatila da živim u bajci,

kad sneg padne,trebao bi da pokrije breg...

kako nema brega, on sakrio solitere i ja živim u parku, kako ja vidim

 Primetila sam da muškarci sve vide drugačije od nas, Ikar bi to sigurno video ovako

perspektiva Ikara

I pošto je dan zaljubljenih, otkriću vam tajnu Ikara... ovo je njegova Sneška

 

AnaM zaljubljena
2009/02/13,23:01
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

ČESTITAM    dan svih srdaca

VALETNTINDAY-

 

uz čašu crna vina, da se ne naljuti

SVETI  TRIFUN

svima koji su zaljubljeni,

a onima koji nisu,

želim od sveg srca

da što pre postanu

 Valentinovo, dan drugačiji od svih , dan zaljubljenih. Lepo sam rekla , nikad više, ali, komanduj ti emocijama. Slušam  Ravelov Bolero, i sećanja naviru...

Zar je moguće da te nisam poznavala pre nekoliko meseci? Kako sam uopšte mogla da živim bez tebe? Ušetao si lagano u moj život. Jedan dan nisi ni postojao, drugi, već si bio deo mene. Čitala sam nešto o tebi, pričali su o tebi, slušala sam, ali nisi me previše interesovao.

I naš prvi susret je bio interesantan, skoro sam te izgubila pre nego sam te i upoznala. Znala sam ponešto o tebi, ali to nije bilo dovoljno. Počela sam da razgovaram  o tebi, da se raspitujem, postajao si mi sve zanimljiviji.

Malo pomalo, ispunjavao si moju maštu, dolazio u moje snove. Kad sam te upoznala počela sam da pravim planove, maštala o kući sa baštom, o sobama sa kožnim nameštajem. Bela tehnika je priča za sebe, volim  je, i sve se bojim da ću imati pet veš mašina i tri za pranje sudova, a tek ona mala električna pomagala...

Kad si prvi put ušao u moj stan bila sam totalno zbunjena, i umesto u dnevnu sobu, pred TV, otišli smo pored kompjutera. Muzika je svirala, možda nešto romantično, ali meni je skakala po živcima, htela sam da budem samo sa tobom.

Smeškajući sam te pomilovala, drhtala sam skoro čitav sat u neizvesnosti, da li ćeš već večeras biti moj. Dodirivala sam te, sad si   mi bio interesantan,  kako sam te želela. Želela sam te možda previše, ti nisi hteo da postaneš moj prvo veče... jednostavno nisi.

Drugi put je bilo bolje, dao si mi se, ali  sam samo frknula nosom kao mačka, malo mi je... hoću te potpuno...

Znam, čekao si Valentinovo... zato nisi hteo... danas, na Valentinday dan zaljubljenih, bićeš moj, sigurno, osećam, ovaj put ti, dragi moj Bingo listiću, bićeš moj, donećeš mi premiju

 

Petak...13-easti.... Buuuu....
2009/02/13,00:49
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Petak... 13-esti... Buuuu...

Ne verujem ja u te gluposti, ali za svaki slučaj navukla sam duple zavese, spustila roletne, i popalila sva svetla po kući.

Skoro sam zaboravila, ima i jedna stara lampa, koju ne koristim, što ne bih i nju upalila?

Hrabro idem kroz kuću, pa šta... to su sve prazne priče, kakav petak, kakav trinesti? Još da upalim ovu sijaličicu, svetlo je u kući kao da je augustovsko podne.

Samo da pritisnem prekidač...

Tras-bum

Šta to bi?

Mrak!

Čujem li to neke korake?

Kakva je to iznenadna tišina?

Prst pred okom se ne vidi!

Šta to šuška?... ko me gleda iz mraka?... Ne plašim se ja, i čega bi... samo me je strah...pomalo...

Idem pipaju’i kroy hodnik, osigura;i su na kraju sveta... polako... polako... samo polako...ne bojim se... sigurno se ne bojiom...,,,, još samo malo kroz hodnik... koliki je kao da ispod La Mancha... još tri koraka... još dva... I... nešto meko, lagano mi pada na vrat...spušta se na moje lice... gušim se... ne mogu da dišem... umreću... gotovo je... adio mare...  nema me...

Klizi niz moje telo...dodiruje mi noge... vrištim panično... gledam varnice koje iskaču svetle,pucketaju... da li me to neke oči gledaju iz mraka? Kandja se zariva u moju butinu.. više ne vrištim.. nema od straha čekam šta će biti...osećam dlačice na goloj koži... i odahnem...

Šta mi bi da srebrnu lisicu okačim preko svilenog šala naravno da je skliznula...

Buuuuu....

Ko se  uplašio?... Ja nisam....

Anam gori gledajući ga
2009/02/12,17:34
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Jutro…

Stajala je i nemo gledala. Plamen ju je obuzeo, oči su se žarile, osećala je vatru u svakoj pori svog tela. Srce joj je divlje kucalo.

Osećala je njegovu vrelinu. Tu je na nekoliko koraka od nje... samo da pruži ruku dotačiće se.

Zar je moguće da ne sme da pruži tu ruku?

Njegova toplota  bila je jača od njene. Osećala je njegov miris, zanosan, opijajući. Nije to bio miris nekog prostog losiona, ili sladunjave toaletne vode... ne... miris je bio neodoljiv. Širio je njene nozdrve, osećala ga je kao životinja koja oseća plen. Pružila je ruku, pa ju je naglo povukla natrag. Ne, ne usudjuje se...

Gledala je na sat. Koliko još ? Minut, dva, deset, koliko treba da čeka? A ako pogreši? Ona je najobičnija trapulja, sigurno će da pogreši i...  i... i ...

Ne, e, baš neće ovaj put. Nagla se malo prema njemu, pogledala ga je kroz trepavice. Baš dobro izgleda.

I tako je mlad, sočan.... ne mora, brzo, brzo da ga dotakne....

Ma, gricnuće ga, pa šta bilo da bilo.

Pomisli na trenutak, a šta ako joj se ne dopadne?...

Ako je bila u pravu što je bežala uvek od njega???

Ili izvodila... bilo joj je najvažnije njegovo poreklo, kao da će se udavati za njega, a ne samo jedan dan sa njim uživati. Uvek je pitala , sa koje je planine... i pravila se važna podignuta nosa samo frknula, nije ni sa ostrva???

Obliznula je usne, dotakla rukom vrat, srce se umirilo.... nagla se.

Energično otvorila rernu i izvadila to lepo, reš pečeno, baš kako treba... jagnje....

 


AnaM vidi muškarce ovako
2009/02/10,19:41
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Muškarac

Našla sam na netu nešto o ženama.

Nije mi se dopalo, ali ipak smo takve.

A muškarci, mislim da su ovakvi:

 

Ne poznajem dovoljan broj prosečnih  muškaraca,

ja uvek nalećem na extra primerke.

 

MUŠKARAC

Simbol M

Pronašla ga je žena, sasvim slučajno, ne znajući da je našla Sizifov kamen.

Težina. Varira. Pojedini primerci su vitki i savitljivi, pojedini tromi i nepokretni. Iskorišćenost svih je otprilike ista.

Upoterba Primerci   tvrde da im ni pet dnevno nije dovoljno. Nije provereno u praksi, obično primerci pri tome misle na pivo, a žene na nešto sasvim drugo.Varaju se i jedni i drugi.

Hemiske osobine: Pali se na skupa kola, lake ženske, jake sportove i neke nedokučive stvari.

Najčešća upotreba: Ostavi ga na miru i ne talasaj, da se ne diže prašina sa kauča dok navija iz petnih žila. Neke primerke se može koristiti za nabavku namirnica i obilazak prijatelja, manje je takvih u upotrebi. Neki primerci umeju i da “popravljaju” kola i po kući, takvih je još manje.

Izvršene probe. Pozelene i na najmanji nagoveštaj da bi njihov ženski primerak mogao pripasti nekom drugom muškom primerku, pri tome sami, nadaju se da će uvećati svoj harem do neslućenog broja, koji nijedan drugi muški primerak ne može ni da sanja. Proključa na molbu da nešto pomogne ili uradi u kući, ili se pravi gluv, ili jako zauzet.

Opasnosti Podložan je padanju na crni veš, duboke dekoltee, i kratke suknje, čipkane čarape Kad tako nešto vidi, digne mu se....pritisak, i ne može da odgovara za posledice. U toj fazi najbolje je ne dirati ga, i samo odgovarati: da dragi.

Podložan je i drugim opasnostima, naročito kad je neki ženski primerak u pitanju. U stanju je da peške predje i 10km trčeći da bi samo video da li je ugasila svetlo, ili možda diskutuje sa nekim drugim muškim primerkom uz svetlo sveća. To ga žestoko nervira.

Zamena Problem je što ma koliko muški primerak bio čudnog kvaliteta, ženski primerci ga oboje nekim emotivnim bojama, pa svaki izgleda kao da je samo božanstvo. Tako da se primerci teško zamenjuju novim, treba malo vremena.

Trajnost. Neki primerci su vrlo kvarljiva roba, pa je po mogućstvu najbolje držati ih od svih iskušenja što dalje. Problem je onda što im se menja kvalitet, pa brzo dosade.

Kod muških primeraka jako je važno održavati ih u redovnoj kondiciji, jer su tada uvek spremni za upotrebu, što je vrlo ugodno.

Ustrajnost. Pojedini primerci skaču na sve živo što nosi suknju i farmerke....ne tumačiti pogrešno! Ne zna se šta rade kad doskoče!? Valjda skaču i dalje!

 Ovo nije copy-paste, nego moje vidjenje, pa možda grešim????:)

Ima još, ali dosta za danas, ali da ne preteram, muški primerci su to, bre, raspaučiće me neki, pa ću videti svog Boška  Boškovića i analize... mora da idem....što je sigurno, sigurno je...

 

 

AnaM ga ipak želi
2009/02/09,16:56
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Navikla sam na tebe, na ono  što mi daješ.

Uvek sa tvrdila da te ne volim, ali sada vidim, ne mogu da živim bez tebe. Jednostavno ne umem.

Podrazumevalo se da si uvek tu, zato nikad i ne razmišljam o tebi.

U zadnje vreme kao da naglo propadaš, slabiš. Mora da si navukao neku gadnu boleštinu., da nije neki virus iz inostransnstva, ma, nije, to je nešto domaće. Da li ćeš preživeti?

Moraš da ozdraviš, jednostavno moraš, navikla sam na tebe.

Letos sam se upoznala sa tvojim mladjim rodjakom, sladak je, osvojio me je dok si rekao piksla. Ludovali smo po inostranstvu. Mlad, poletan, vodio me je gde sam samo pomislila.

Prvo mi je kupio fracuski parfem, koji sam sto godina želela, pa božansvene sandale, pa tašnu. Kad sam stala zadivljena ispred zlatare, ipak je sagnuo glavu... Nema veze, kafići su kao izmišljeni, sa milion vrsta kafe, sokovi sa šeširićima (šta će soku šeširić?)

Mislila sam da ga povedem u Srbiju, nije mi uspelo, samo je ispario negde u Grčkoj.

Ti si me verno čekao.

Gledala sam te nekako sa visine (nije ni teško sa mojih 175cm), nisi mi više imponovao.

I desilo se što se desilo, ostala sam i bez tebe.

Bilo je grozno.

Sad sam se svega sećala, tvojih sitnih radosti, tvoje vernosti, stidljivosti.

Nedostajao si mi, nisam mogla bez tebe. Jednostavno sam poželela da se opet nadjemo.

I šta sam mogla?

Počela sam da se dižem u ranu zoru, tužno gledajući krevet koji sam napuštala kad mi je bilo najsladje. Duša mi je spavala, krenula sam da te tražim.

Našla sam te.

Tu si.

Malo si žgoljav, nema veze, bićeš bolji. Malo mi je naporno dok radim 7-8 sati, ponekad i noću. Ali volim kad sedneš na moj račun, slatki mali dinarčiću... i potrošiću te opet... i opet...slatko... kao uvek... i ti ćeš doći... opet... nadam se...

 

Osam dana, četiri sata... i koliko minuta???
2009/02/08,16:13

 


 

Post je posvećen nekom ko će se , nadam se, prepozati…

 

Voleo ju je.

 Upoznali su se još dok je bio mladić.

 Prvo ju je nekako sramežljivo gledao, kad ju je stvarno poželeo, prvi put, drhtao je od straha.

 Nežno joj je prišao, lagano dotakao drhtavom rukom. Pomilovao je njeno telo Bojao se da ga neko ne primeti, kao da je hteo da se sakrije, da ga niko ne vidi sa njom.

Nije ga bilo sramota, jednostavno ga je bilo strah nepoznatog.

Neki njegovi drugovi su imali već iskustva, neki su davno zagazili u te vode. On je još uvek bio nevin.

Rukom ju je dohvatio, sad već energično, malo je zastao kad joj se približio, a onda ju je dotakao usnama.

Bila je drugačija nego što je mislio, ponovo je drhtao. Bio je muškarac, znao je da mora, da treba da proba.

 I probao je.

Gorela je u njegovim rukama, na njegovim usnama, zavrtelo mu se u glavi. Uvek će pamtiti taj prvi put.

Voleo ju je, a ostavio ju je.

Ne zna zašto, jednostavno je jednog dana rešio i odbacio ju. Godinama su bili zajedno, a sad, ništa.

Sanjao ju je noćima, nervoza se uvukla u svaku njegovu poru. Izazivala ga je, vidjao ju je i na javi i u snu. Ponekad ju je želeo do bola.

Ne, rešio je, neće, i tačka.

Može bez nje. Nema toga čega se on ne bi mogao odreći.

Zašto je onda toliko želi?

Znao je, ako popusti samo jednom, ako samo jednom dotakne njeno telo, oseti slast njenih poljubaca, biće ponovo njen rob…

Izmišljao je poslove, zamarao se do krajnih granica, samo da ne misli na nju, svoju vernu cigaretu. Verujte, nije mu lako…želi je…

 Ko će pobediti?

 Ja navijam za njega…

 

AnaM pita da li su i očevi roditelji?
2009/02/08,14:29

Topli dan izmamio šetače.

Dunav se valja, nosi granje, poneku bocu Coca cole, ili piva, možda i šišarku ko zna iz koje zemlje, sigurno i nečije snove.

Ukotvljene ladje ne mare za nečije poglede, još snivaju zimske snove, još im se ne izlazi iz sigurnosti lučice.

Na obali šaroliko društvo. Neko izašao na pijacu, pa sa zembiljem punim povrće krade trenutak samo za sebe, neko se danima dogovarao da prošeta do prve klupe, samo da udahne daleko proleće, pa da se odmori, možda i od života kojeg se pribojava, neko rešio da povrati kondiciju, pa dašće kao parna mašina posle pretrčanih stotinjak metara.

Pažnju su mi privukli neobični šetači, čudnog ponašanja, kao da su slučajno tu, kao da je to neka nametnuta obaveza, žele da šetaju, a ne znaju gde, ni kako, jedino znaju koliko...

Muškarci sa decom. Različitih godina, različitih vaspitanja, porekla, a svi imaju neki isti izraz lica. Pored njih šetaju deca, jedno, dvoje, očito njihova. Nekako se čudno ponašaju, neka bezbrižnost kao da nedostaje dečijem pogledu, kao da su stalno na oprezu da nešto ne pogreše.

Očevi se trude da zabave decu, kupuju sve što maleni prstić pokaže, pokušavaju da ih vaspitaju, za tih nekoliko sati što su dobili svoju decu. Naravno to su deca razvedenih roditelja. Starija deca pokušavaju da iznesu neki problem, očevi bi najradje da sve reše vadjenjem novčanika...

Posle obavezne šetnje pored reke, zna se, poslastičarnica. Tu se pretovaruju kolačima, sokovima, pokušavaju da u tih nekoliko minuta što im je ostalo ispričaju šta se dogodilo u školi, kad idu na ekskurziju, da je drug dobio nove patike, boli glava.... Vreme odmiče, nervozno sve brže pričaju, hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. Deca opet uvek negde žure, jer, mama je kazala.... Svi se boje da ne kažu nešto što bi se pogrešno protumačilo, kod one druge strane.

Vreme juri, i uvek dolazi rastanak, jer to su deca razvedenih roditelja.

Kažu da je svaki rastanak jedno umiranje, da li deca i očevi svaki put osete tu bol rastanka?

Da li su i ona razvedena?

Zašto imaju pravo da vide svog tatu samo nekoliko sati, poneki vikend, mozda zajedničko letovanje? Imaju li prava na oba roditelja, ili sve mora da se dogovori na sudu, pa na štopericu?

Nije u redu da dete ispašta što se njegovi roditelji ne slažu.

Ono nije tražilo da dodje na svet.

Šetnja po keju pored Save ili Dunava.

Neki tata čvrsto drži za ruku svog sina ili malenu devojčicu. Sledeći put će videti svoje dete tek za petnest dana, ako mama dozvoli...

 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu