AnaM

AnaM odlazi
2009/03/12,23:05
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Odlazim, napuštam te.

Volim te, a ostavljam te.

Negde daleko, daleko od tebe, potražiću svoju sreću iako znam da bez tebe ona nikad neće biti potpuna. Zavaram sebe i druge da je to samo na kratko, da ću ti se vratiti, ali duboko u sebi znam, kad odem, otišla sam zauvek

Ne pitaj me zašto. Ti znaš. I nisam prva koja te je ostavila.

Ne šalji mi pesme koje će me potsećati na tebe.

Negde,  daleko od tebe, kad me sve bude bolelo zbog našeg rastanka, slušaću

Imam jednu želju…

 ili

daleko, daleko, srce mi je daleko...

Ima dana kada ne znam šta da radim,

 ima noći  kada lutam sam,

jer te volim tako ludo, neizmerno, da umirem…

 Pored mene će neko da pije i razbija čaše, maštaću o Skadarliji, parkovima, Dunavu i Savi.

Moja deca će imati čudna imena, govoriće nerazumljivim jezikom, neće moći shvatiti moju ljubav…moja deca, neće biti tvoja deca, i to mi kida srce…

Vraćaću ti se povremeno, samo da bi još više ranila svoje srce, nanela si još više bola. Dolaziću da te vidim nadajući se da je tebi dobro.

Smejaću se i govoriti da mi je divno, da sam srećna, ali u mom pogledu biće večita tuga, kad nisam više tvoja, ne mogu biti ničija.

Odlaziću još ranjavija, još bolnija…  ti nikad više nećeš biti bezbrižno moj, neću trčati parkovima, brati cveće, smejati se košavi koja  se igra mojom suknjom

Kad sede vlasi pospu moju kosu, kad  ruka postane nesigurna, kad moje telo više neće moći da radi za drugoga… vratiću ti se. Moliću te da mi oprostiš, da me primiš u svoje naručje. 

Oprostićeš mi,zaboravićeš da sam te ostavila kad sam ti bila najpotrebnija,  jer znaš da sam uvek, ma gde bila uvek samo tebi pripadala, jer ti si moj voljeni grad, moj Beograd. Nedostajaćeš mi svakog sekunda mog života

 

 

AnaM razmišlja...
2009/03/12,11:57
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Nekad je mislila da o svemu zna najbolje.

 Sebe je zamišljala kao ogroman ormar sa bezbroj fioka i u svakoj po neki dogadjaj spremljen. Neke fioke je pokušavala da zaboravi, da ih se nikad više ne seti, bile su njena bruka., ali neke je volela i ponosila se  njima.

Svi, baš svi, su je poznavali.

 Neki su je voleli odano, iskrenom ljubavi, neki su se pravili da je vole, ponekad su to dosta  nevešto glumili, pričajući o nekoj njenoj fioci. Mnogi su se sa njom družili samo iz koristi. Kad bi je se zasitili, samo bi je odbacili bez trenutka kajanja.

One koji su je voleli obasipla je ljubavlju, darovala im najbolje od sebe, smešila se kad su je odvodili u krevet. Volela je svoje prve susrete sa nekim detetom, njegove zastrašene okice kad je prvi put ugledu, nepoverenje, ispitivački dodir. Medju decom je sticala prijatelje za ceo život.

Bili su joj simpatični oni koji su se pravili da je poznaju. U stanju su da naprave gaf  koji bi se dugo prepričavao  nekako obeležavao te ljude, jer su to ponekad  bili više nego poznati u javnsti.

 Opravdavala ih je, ne može se sve voleti. Nekog voliš, nekog ne, emocijama ne možeš naredjivati. Možda bi je  ti ljudi voleli kad bi osetili njenu unutrašnju lepotu i snagu.

Razumela je i one koji su je trebali samo iz koristi. Dohvatili bi je, upili u sebe i jurili dalje, odbacivši je do sledeće prilike. Znala je da će se kad tad vratiti, i uvek su se vraćali, zgabili je jer im je bila potrebna.

Oni su je upoznali, znali su kad im je potrebna gde da je nadju. Bila im je oslonac u radu.

Dugo je bila sigurna u sebe, možda malo i presigurna. U zadnje vreme javila joj se konkurencija. Mislila je da je nezamenljiva, a onda se pojavio taj internet, ona je ipak samo knjiga.

 


AnaM žedna tebe
2009/03/11,17:20

Danas te nema.

Ne mogu da shvatim.

Sinoć smo bili zajedno, mislila sam nikad se nećemo rastati, a sad, nema te.

Godišnji odmor je nezamisiv bez tebe. Bilo kakvo uživanje, bez tebe postaje noćna mora. Ujutro ne mogu ni oči da otvorim, a da te ne dodirnem. Trebam te svakog trenutka.

Ti si moje dobro jutro  i laku noć.

Noćas, sećam se...

Zatvorila sam oči, da te bolje osetim kako me dodiruješ po licu, miluješ moje usne, kliziš niz moje telo, prvo lagano, pa sve brže. Osećam te svakim delićem svoga tela... mmmmm... tako je ugodno...

Danas te nema.

Potrčala sam da te doirnem, pomilujem, da te osetim kao svakog jutra... nema te, uzalud te dozivam

Panika!

Ne umem da živim bez tebe, jednostavno ne umem.

Grozničavo okrećem telefone, mobilne. Nikad ne bih zvala prva, zbog tebe ruše se svi moji tabui. Ne mogu bez tebe, ne mogu.

Gde si?

Gde se skrivaš?

Kad ćeš doći?

Zašto nestaješ?

Gledam tvoje tragove po kući, i svugde te nalazim.

Na stolu cveće, umire bez tebe, kroz prozor Mesec se noću se smeši, zahvaljujući tebi. Svima nedostaješ. Gladna sam. Kako da utolim glad bez tebe?

Žedna sam. Frižider pun sokova, vina, piva, ne želim to. Hoću tebe, jer samo ti možeš da mi ugasiš žedj.

Bez tebe i rodna zemlja postaje pustinja. Okean me ne može zadovoljiti jer je prepun soli. Ti ne trpiš nikakve primese, ni dodatke, ti kao božanstvo, vodo, jedinstvena i čista, ti daješ život..

I šta sve uradi jedna puknuta cev u soliteru...

 

AnaM...nemoguća ljubav
2009/03/09,19:42

Kišne kapi slivaju se, niz okno.

Ne, to nisu suze, samo vam se pričinjava.

Tražim Mesečev zrak da mi pokaže put do zvezde na kojoj se sakrio moj mir. Moji nemiri govore da postojiš.

Mora da si negde.

Osećam da si tu, a nema te.

Krila moje mašte suviše su slaba da preletim  Svemir i da te pronadjem.

Možda se skrivaš u vekovima daleke prošlosti, ili ćeš nastati u budućnosti kad mene ne bude za tebe.

Dolaziš u snovima.

Pokušavam da pobegnem od tebe, hladne planete skrivaju moje osećaje, a vrelina vulkana gasi se od moje strasti, Sunce tamni, navlači oblake da se sakrije od mojih želja.

Projurio si kao kometa kroz snove moga života. 

Zapaliću!

Sagorećeš!

Nestaćemo!

Nikad neću biti tvoja.

Nikad nećeš biti moj.

Ne dele nas vekovi.

Ne deli nas svemir.

Naš susret je nemoguć, nikad te neću dodirnuti, poljubiti, zagrliti, pripadati ti.

Tako si blizu, a tako daleko...

...jer ti živiš na planeti ne koju nikad ne mogu doći... jer ona je... ona je... ona je kapljica krvi zarobljena u mom srcu.

 

Anam na jahti, izlet iznenadjenja
2009/03/08,13:05

Danas sam se probudila sa osmehom na licu, znala sam, biće super dan.

Casper mi je poklonila, svojim postom, izlet iznenadjenja na jahti.

Bila sam uzbudjena... ploviti Dunavom, a možda helikopterom  prvo do mora gde je ukotvljena jahta. Mora da će na njoj biti i princ sa šampanjcem, škampima i gitarom, duboko sam srećna uzdahnula.

Mali problem je što nisam znala gde je jahta usidrena, pa šta da ponesem od garderobe. samo ću nešto malo, tri kofera će biti dosta za jedan dan... i neseser... šminka... i tašna... dve, za svaki slučaj... i suva hrana... za svaki sučaj... i neko pićence...za svaki slučaj

Helikoptera nigde, a jahta je izgledala ovako

 Sliku princa bih pokazala, ali ne znam koju, onu pre nego što sam ga poljubila, ili onu posle... nikakve asocijacije na žapca, molim!

Moje kofere je odmah pobacao u Dunav, i bela ladja je zaplovila... bilo je divno... nešto se dogodilo sa mojim antilopskim čizmicama, jer je neka voda šljapkala unutra.

Princ mi je dao hamburger umesto škampa, on je pojeo moje sendviče, a kao piće sam dobila vodu sa obližnjeg jezera, kaže zdravo je. Vetra nije bilo, samo kišica koja je potpuno ispravila moju kosu pa sam izgledala kao miš iz rasola. Princu to nije smetalo, utrapio mi je vesla da ga vozim, a bio je razočaran što ne mogu istovremeno da sviram na gitari... dok je on petom udarao po nekom bubnju dajući mi takt za veslanje...uzvikujući: brže, brže...

Bio je to divan izlet, hvala Casper, samo bih te molila sledeći put kad nešto tako organizjuješ, kupi mi karte za bus, jer sam posle morala da nosim prtljagu princa, srećom je moju na vreme pobacao u Dunav

Skoro da zaboravim, dobila sam i cveće... ubrao je jedan lokvanj... platićemo kaznu što smo dirali zakonom zaštićene biljke, ali bilo je jako romantično, naročito kad je princ da ubere cvet, nekako nezgodno se okliznuo i završio u bari ne sa belim labudovima, nego patkama i guskicama koje su navalile na njega...

 

 

AnaM se samo pita
2009/03/08,00:58
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 TRAZIM SAMO ODGOVORE.....

Kakve su boje tvoje oči?

Da li su kao nebo plavo?

Da li su kao jezero zelene?

Da li su crne kao noć?

Ili su bez boje, zamućene dok tonu u moje?

 

Kakve su tvoje usne?

Da li su meke kao somot?

Da li su pohlepne kao stranac?

Da li su zahtevne kao ljubav?

Ili su samo slatke u dodiru s mojim?

 

Kakve su tvoje ruke?

Da li su snažne kao u drvoseče?

Da li su nežne kao u devojke?

Da li su grube kao u neprijatelja?

Ili su samo ruke koje želim na sebi?

 

Kakva sam u tvojim maštanjima?

Da li sam nestašna?aa

Da li sam proračunata?

Da li sam neosetljiva?

Ili sam možda samo u nekog zaljubljena?

Koliko vredi AnaM?
2009/03/07,16:33
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Organi

Koliko vredim?

Da ne kupih danas novine ne bih znala da u sebi nosim čitav kapital

Piše, svaki bubreg vredi 15000 EU, jetra 50 000, a srce čitavih  pola miliona, ne dinara, nego EU. Da vidim sad one što su dali svoje srce... opala im drastično vrednost.  Nisu mislili na vreme, šta da se radi.

Mozak ne procenjuju, računa se da mi koji smo ostali ovde, očito ga i nemamo. Ni oči nemaju neku vrednost, jer činjenica je da ne vidimo ono što ceo svet vidi.

O ušima i ne govorim, sve sami gluvaći...

Nego, uplaši me sledeći članak... tamo neki političar raširio ruke i kaže ne može ništa bez 200 miilona EU, u dinarima niko i ne računa, ne bi razumeli brojeve... I taj političar,  što je raširio onako ruke, nema nameru da nekog zagrli, pre bih rekla da je krenuo po organe koji su mu još na raspolaganju...

Kako tvrde da crno tržište organa u Srbiji ne postoji, i da su bezobrazni oni mladići što su se slikali pre i posle operacije, pa se vidi da je bubreg ispario. Hoće to, često tako ispari neki organ, medicina još nije utvrdila zašto se to dešava...

I sad nešto mislim.

Ostaneš u besparici, odeš kod tih crnjaka i kažeš

-Evo uzmite od mene bubreg, a obraze vam dajem kao bonitet, vidim da ih nemate...

AnaM na bus stanici
2009/03/06,07:29
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Stajala je na autobuskoj stanici.

Nezaintersovani je nešto grickala. Kad je naošao bus, samo se malo pomerila u stranu da je ljudi koji izlaze ne zakače.

On je došao iznenada, samo se stvorio ispred nje.

Odmah ju je ugledao. Počeo je da kruži , prvo u širokom luku, pa sve bliže. Malo joj pridje, pa se izamkne. Uplašio se gomile ljudi koja je izašla iz sledećeg busa. Nije ni pogledao koji je broj naišao, očito je tu bio samo zbog nje.

 Uplašio, da ona ne ode zbog njih.

Ona je ostala. I dalje je nešto grickala, ali se videlo da je to poza, gledala je s vremena na vreme u njega, praveći se da ga ne primećuje.

Popravila je nešto na svom ramenu, zabacila izazivački glavu i zastala.

Imala je divne, ogromne oči.

On se ohrabrio, prišao joj je,pomilovao ju je,  stavio svoju glavu uz njenu.Ona se malo stresla, pogledalaga stidljivo, a onda raširila jedno, pa drugo krilo, i poletela.

Srećan  golub je poleteo za svojom golubicom... eno ih ne krovu... guguću...

Kaktus AneM
2009/03/05,07:34

Jedna draga osoba mi je predložila da objasnim šta kaktus znači u mom životu, i zašto ga se bojim. Dobila sam predivne slike, zamislite ih, nisam mogla da se odlučim koju da stavim, možda ih neko postavi umesto mene?

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 KAKTUS

Obično se ovakve priče pričaju sa početkom: jedna moja drugarica….ali AnaM  je AnaM, i da nije bilo ove priče, ne bi bilo ni nje, pa zašto onda izvlačiti tu drugaricu?

Baka AneM je živela u jednom gradu na moru, zato verovatno more još uvek huči u mojim žilama.

Bila je izrazito lepa, vesela devojka, sva je bila sićušna kao porculanska figurica. Volela je da flertuje, ali nikako da naidje na onog pravog, svakom bi nalazila neku manu, a vreme je prolazilo. Tad nije bilo ovakvih ”otvorenih” veza, morao si da se “zatvoriš” u brak. Nikako toj Ani da dodje neki pravi prosac.

Žali se ona jednog dana svojoj prijateljici:

-Ne znam kako, ali sve mi se čini da nekog volim, a onda vidim da je to samo površno, i gledam drugog, pa opet isto. Skoro imam19 godina, a nikako da naidje pravi

-Ana, vidim da volis cveće?

-Da, puna je kuća cveća, i bašta, a u mojoj sobi imam divan kaktus, čak mi je  skoro i procvetao.

-Pa zar ti ne znaš?

-Ne znam, šta?

-Nisi sujeverna?

-Nisam, o čemu se radi??

-U kući gde ima devojke ne treba da bude kaktus, po predanju on ne dozvljava devojci da se uda.

-Ne verujem u te gluposti.

-Možeš da veruješ, ali i ne moraš, tvoja volja.

Sedele su u sobi u kojoj je cvetao predivan kaktus. Moja ti se baka tad naljuti na taj kaktus ,(svoj temperament sam sigurno od nje nasledila), uhvati onaj kaktus, i zavrljači ga kroz prozor

Tras-bum

Ijao..... prolazio neki čovek i kaktus sa sve saksijom pravo njemu na glavu. Pade saksija, ali i čovek. Izlete moja baka na ulicu....ubi coveka...hitna...kola....bolnica....i naravno ode moja baka da se izvini čoveku.

Da li je bio mnogo udaren u glavu ili ne, ne znam, tek on ubrzo zaprosi moju baku, a ona čim je rodila moju mamu izbaci ponovo kaktuse iz kuce....na vreme.....

I tako je postala i AnaM

 

 

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

AnaM filozofira
2009/03/04,07:14
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

Izvor... duboko u planini kroz prasak kapljica iz same stene, snažan, prelivaju se na suncu kapljice, ispod samog glečera, prskaju uzimajući mu hladnoću, da sačuvaju negde duboko u sebi njegovu snagu, led i čvrstinu, dotiču zelene stabljike, udaraju u stene. Nema mahovine na kamenu, bujica je ne dozvoljava.

Snažna, željna, juri voda, dotakla bi samo nebo, sjurila se u utrobu zemlje, poprskala šumu, sve bi da dotakne, sve da vidi, nema vremena, juri, što pre, što dalje,... nosi... kamen pokušava da je zaustavi... balvan na putu... provalija... ne vredi... jaka teče dalje, brzo... gde juri?

Zašto žuri?

 Šta traži?

Snažna je, ali na putu postaje nekako mirnija, pitomija, plodnija, njene vode su pune života, razlije se po njivama, napoji žednu zemlju, da joj snagu života   i dalje   dalje.... Pokušavaju da je zaustave, da zatruju njene obale, crpi unutrašnju snagu svog izvora, matica vuče napred, ništa je na putu neće zaustaviti... puno još mora da uradi....

Nestaje joj na trenutak snaga, ali novi izvor, nova pritoka, nova moć, teče dalje..... dokle?

Brodovi plove, žitna polja su natopljena, šume oko njenog toka su zelene, a i ona je nekako mirnija.

Reka... a dalje... šta je, gde je, ušće reke?

Neke se mirno udruže sa drugom rekom, izmene iskustva, pa dalje teku zajedno (Morava), neke se izgube, u ljubavi predaju svoj indentitet, sebe, sve svoje (Sava), a neke zaobidju sve izazove, poslednji put na svom putu dozvole da ih zaustave u nekom mirnom jezeru. Polako se iz njega izvuku, tiho, tiho, kao mali novi potok, i prepuste razlogu svog postojanja....teku, teku, ponovo... do mora...

Mogla bi to da bude reka, ili možda samo jedna obična žena 

 

Žena i Reka su iste

Kad si najsigurniji u njihov tok,

ne izazivaj

mogu promeniti pravac.Cool


 

 

Lala-Tulipan
2009/03/02,20:30

Davno, davno, kad se stvarao svet, Bog napravi jedan cvet, cvet ljubavi. Nežne latice, bogatstvo boja, sladak miris, i nazva ga ruža.

Mladic pruži devojci cvet, ona se nasmeši, pomirisa ružu, prinese je grudima i zaplaka, ubola se na trn.

Takva je i ljubav, nežna, bogatstvo boja, sladak miris, ali ako je prineseš previše srcu, možeš se ubosti.

 

Napraviću drugi cvet, reče Bog. Uze mekoću devojačkih usana za latice, vitkost mlade jele za stabljiku, sokove potoka za listove, a miris?

Kakav miris da da?

Daću mu miris ljubavi, samo onaj čije srce je čisto, ispunjeno ljubavi, samo onaj ko ume da primi, ali i da da, može da oseti miris TULIPANA, ili lala, kako hoćete....

AnaM boli.. boli do bola
2009/03/02,03:11
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Volela je svoju decu. 

Svako dete je bilo na svoj način.

Posmatrala je najvrednijeg, bio je mali, zdepast, uvek se podmetnuo da pomogne braći, a ostali su ga nekako gurnuli u stranu. Svi su bili složni, uglavnom, držali su se zajedno, ali njega su malo odgurnuli. Nije im zamerao, znao je da bi teško funkcionisali bez njega.

 Nije voleo da se kinjdjuri za razliku od brata koji je skoro uvek imao nakit na sebi. Neki put je i preterivao, ali kao da se to od njega i očekivalo, nije voleo da bude nag.

Bio je tu još jedan brat, taj se odvajao samo da opsuje. Pravi prostak, nije birao priliku, začas bi izleteo, odvojio se od ostalih, i svima je bilo jasno šta hoće da kaže.

Kao i uvek u životu, najnekorisniji je bio mezimac svih, i umeo je to da koristi. Nijedan posao nije bio za njega, kad tad bi nešto malo i pomogao, ali sve bi to oni uradili i sami.

Volela je da ih masira, tetoši, ukrašuje. Oni su bili deo nje.

Kad ti neko slomije srce, patiš, povlačiš se, ne želiš više nikog i ništa, tandara broć.

 Kad se slomije samo deo, nevažan deo njih, nokat na prstu, uh... znam, slomila sam nokat na palcu, do mesa... cela ruka me je bolela, do mozga... boli, strava...otkida... i realno... sve suze idu...

 

NE

AnaM priča bajku ovako
2009/02/28,12:04
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Savremena bajka                              

Negde daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora stanovala je princeza na zrnu graška. Nije imala dvorac pa je stanovala u soliteru.

Bila je gladna, a kako ne zna da kuva, a domaćica nikako da je nauči, Crvenkapica je pošla kroz šumu da joj donese ćevape od Toše na ćoše. Sve bi dobro svršilo da princeza nije uzela da usisava, pa se ubola na trnovu ružicu koju je zla veštica posadila kad je pošla kod patuljka.

Princ to čuo pa pošao da je poljubi i tako to, kako već ide, ali je na brvnu sreo vuka koji je u medjuvremenu pojeo Crvenkapu i lovcu okačio na šešir krvavo perce za uspešan lov.

Vuku nije stalo da pojede princezu, ali nije hteo da je da ni princu zbog onog tako to, što bi se reklo niti  kost glodje niti drugom daje.

Princ je kao izgubio mobilni pa nije mogao da javi princezi da pingvini žive u Africi, što je nju naljutilo i dovelo u uverenje da princ nije previše bistar, mogao je da pusti čamac u Dunav pa bi zlatna ribica mogla da mu ispuni tri želje ili jednu tri puta ili na tri načina, ima raznih varijanti.

U medjuvremenu vuk mora da je seo na ježa, jer je bio ljut čak i na medveda koji je na drugom kraju šume igrao se sa pčelicom Majom grickao med i tamburao: udri Mujo.

Princeza gladna kao vuk, još i uspavana, čekala je da joj neko dodje, ali oni jarčevi na brvnu su se boli i svadjali, i ona nije mogla više da čeka. Poslala je po golubu pismonoši aber-mail Omeru da izadje iz djul bašte i hlada jasmina i da dodje po nju u Baš-čaršiju ako zna šta je dert. Ona će mu, to jest princeza, odigrati ples skidanja sedam velova uz divlju muziku tam-tama.

Omer je odmah ukapirao u čemu je problem i krenuo  kao metak, ali je naišao na ono brvno gde su se vuk i princ-jarac i dalje boli, pa je seo da odigra preferans sa njima,  na ispadanje. Zasada je ispala samo princeza.

Kako ju je grašak žuljao, bila je malo nervozna i ljuta pa je krenula da nadje žapca koji je u nekom podrumu kreketao. Pošla da ga poljubi, ali se pokliznula i pala pod avion koji je odleteo u Pariz. Zakačila se avijoncu na rep, i sad gleda šta će, da li da sleti u Pariz, ili jarčevima na brvno.

U svakom slučaju rešila je da ne postane mala sirena jer sirene imaju rep, a telo tek od struka gore, što nije nimalo zgodno, zna se zbog čega, naravno zbog cipelice koju je u ponoć našao onaj Pepeljugin smotani tip.

 

To je samo bajka,  kako nisam rojalista, nešto sam sigurno pobrkala, ali, možda i nisam, mora da je tako sve bilo, ili nije...

Možda moram da pričam ispočetka, polako...

Te bajke su nekad mnogo komplikovane skoro kao život...




 

AnaM ih gleda
2009/02/26,22:50
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

 

Bila je lepotica, mogla je da ima koga god je htela.

Nije se bojala onog: probirač, nadje otirač

 Nije žurila , htela je da dobro osmotri sve primerke muškog roda koji su joj na raspolaganju.

Ona će uzeti najboljeg.

Njen partner mora da bude iznad proseka, neće se zadovoljiti bilo kim.

Visoka vitka, skupljala ih je oko sebe, zavodila, pa se izmicala.

 Svi su je hteli, vrteli su se oko nje, donosili joj hranu, producirali se. Bilo joj je zabavno kako se prave važni svojojm muževnošću pred njom.

Pravila se nezainteresovana, a dobro ih je osmatrala i vagala njihove pozitivne i negativne osobine. Kako joj je bilo smešno kad bi se oko nje potukli. Od takvih je zazirala. Nije htela oštećene primerke.

Onda ga je ugledala.

Taj je bio pravi, onakav kakav je po njenim merilima idealan.

Možda se nije previše razlikovao od drugih, ali za nju je bio idealan.

Bacila je odmah udicu, a on se upecao kao neki som. Nije morala nešto previše da se trudi.

Naivčina je mislio da ju je osvojio, a ona se samo koketno smeškala.

Odmah je hteo da joj pokaže svoju snagu, muževnost, vrednost.

Ona se nije stidljivo nećkala, nije više igrala igru, htela ga je što pre.

 Želela ga je!

Čemu gubiti vreme?

Nije bilo duge predigre, zgrabio ju je i nimalo nežno prodro u nju. Ona se malo trgla, zadrhtala i prepustila.

 Igrao je igru, vodio, ludovao, uživao, bio najponosniji, najsrećniji. Svet se vrtio oko njega, ponirao je u dubine i leteo u neslućene visine, mislio je da nikad neće nestati Raj koji je osećao oko sebe Bio je u njoj, najzad ju je dočepao, njegova je, njegova, hteo je da vrišti od sreće i zadovoljstva.

Kako je bilo dobro!

Zagrlio ju je još jednom, duboko se zario u nju, osetio je svakim delićem svoga tela, a onda klonuo, želeći da se odmori.

Ona je bila zadovoljna, dopao joj se, bilo joj je prijatno sa njim. Bila je tako gladna, žedna,  iscrpio ju je više nego što je mislila.

Tako je dobar.

Onda se okrenula, dohvatila nimalo nežno njegovo još drhteće telo, otvorila usta i počela da ga proždire, trebalo je potomstvu (Dalje)

Dve karte za Beč AnaM
2009/02/25,20:26
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Dve karte za Beč

 

U totalnoj sam nedoumici, pre neki dan čitam obaveštenje da je karta do Beča  6000 EU (mora da za te pare pilotu sediš u krilu, a stjuardese te hlade lepezom)

Danas, u Blicu, na sva zvona, piše da karta do Beča u samo jednom pravcu košta 39 EU, što bi rekli ni skupo, ni jeftino.

Iz pouzdanih izvora mi je šapnuto, i verujte, nije državna tajna, najbvolje je otići do Kruševca 28 marta na premijeru, jer dobiješ dve karte za Beč. Ne znam da li je cena povoljna, ali može da se proveri  i u Beogradu, negde u aprilu.

Ko ne veruje, može da pita pisca Voju  Radovanovića lično, ili Patosa porodično

Nemoj posle da nisam kazala na vreme, pa da neko bude neobavešten.

I neka, ne mora ni da zna kad ne svraća na moj blog...

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu