AnaM

AnaM u hotelu Moskva
2009/04/15,21:14


 

Možete me pozvati na put oko sveta, na izlet, bilo gde, možda ću odbiti, ali poziv na kaficu i sladoled u Moskvi, nema šanse.

Stiže poziv: u  17h u Moskvi

Juriš pešadija!

Pripremanje garderobe, frizure, parfema.

Tri varijante, pa kad dodjem sa posla samo nešto gricnem i  sjurim se u jednu .

Počelo je sa produženim radnim vremenom, jurnjavom na poštu, trčanje za busom, i ulećem gladna  u Moskvu, u prnjama sa posla,  u jednom dahu.

Pitala bih ja šefa sale gde sede, ali kako?

Da kažem AnaM, traži, tamo neke blogere?

Glupo.

I krenem ka sredini, tako su mi kazali. U sred sale  smeh, krenem ka tom stolu, baš me briga i ako nisu oni, tu mi se dopalo. Jedna šarmantna dama mi samo mahnu rukom, utrapi neke poklone i nastavi da priča vic. Jedan smešak sa rupicama poče da mi se smeje od prvog pružanja ruke, pa dok se nismo rastali. Na trećoj stolici oblak dima, vedre oči izviruju s vremena na vreme sigurno pravi roštilj po svom receptu, kako li joj dozvoliše samo u sred kavane?

Onda navališe mobilni da zovu, mene nije niko, ali njih sve neki tajni obožavaoci. Bile su vesele, sigurno ih nije zvao neko da ih pita koliko ima sati.

Ona dama kad ispriča vic, odmah da otrčiš u toalet od smeha, onaj  kasino, je prva liga, a ni onaj iz raja nije loš, pa... ma, vic kao vic, ali kad ga ona ispriča... poezija...

Ona mala slatkica me je oduševila, sve zna, samo veze, slušala sam je ne trepnuvši. Ima sad da prelistam sve njene postove, lepa, zabavna i pametna, a žensko.

Pijuckam onu kaficu, čekam sladoled, i dodirne me neko krilo po ramenu, kao dašak vetra, kao dodir leptira, kao andjeo, i neki trnci mi prodjoše telom. Znala sam, to je neki šarmer bloga. Podigoh pogled, koji razbacanko, koje oči, a smeh, znala sam da je bloger. Seo je pričao, nisam disala koliko je sve bilo zanimljivo, a on se smejao, pominjao zgodovštine sa posla. On izgleda ne ide da radi, nego da se zabavlja, sad su mi jasne njegove pesme, njegov čitav život je pesma...

Kelner donesu pariske šnite kao da ih je pravila ova simpatična dama pored mene, dok si rekao piksla smazasmo ih...

Neko pogleda na sat, stiže SMS, i društvo se rasturi... i meni zadali zadatak da ih opišem da pogodite sa kim sam bila, ali sladoled mi nisu dali.... da li su zaboravili, ili će ponovo da me zovu, ne znam...

I vi ste nam nedostajali, naročito ti...

 

 

San AneM
2009/04/13,20:16


 

Znam da su dosadni ljudi koji pričaju svoje snove,

ali ovaj moram,

možda ga neko protumači.


Sanjam ja baštu, i po njoj kopam, mora da me je neko i u snu hipnotisao kad to umem da radim .Ona zemlja nabijena, tvrda, ja navalila, ona se ne da, sve me ruke zaboleše.

Nema veze, san je.

Kopam ja kopam, nikako do kraja da dodjem. Posle sat muka, jedva za ružu iskopah, sad dalje, za breskvu.

Nema šanse, lopata čvornata, drvena, tvrda, a ruke trapave.

San je to, nema veze, probudiću se.

Možda ću sanjati, drugi put,  da mirišem ružu, i da grickam breskve.

-Teraj AnaM, ne okreći se, ništa još korisno nisi uradila... čujem glas.

-Dok se lopata ne zagreje, a ti se tri puta ne preznojiš, nema odmora.

Da mi je neki upaljač da ugrejem onu lopatetinu, kao kuća veliku, a što se tiče mog preznojavanja, ne mogu u snu da se opipavam da vidim.

Lepa rekreacija, ali moje saksije nisu tako zahtevne, a i u teretani se ne preznojavam toliko.

Nema veze, san je.

Popih kaficu u tom snu, baš je bila dobra.

Ohladiše se za to vreme mišići, ijaaooo, znam svaki gde je... koja anatomija, ništa bez motike, zapamtiću svaki...

Samo da se probudim, trljam oči, nikako da ih otvorim... moje ruke, lepe, bele, nežne u žuljevima, nokat polmljen na palcu... budi se Anam...buuu... budi se bre...

Danas kiša,

 mogla je i jučer,

danas će neko na javi da zabušava...

 

AnaM i Dve karte za Beč
2009/04/11,10:36


 

Drugari, gde ste sinoć bili da ste bili da bili, sigurno vam je  bilo lepo, ali da ste bili gde sam ja, videli bi šta je pravo uživanje!

Posle uspešne premijere u Kruševcu, šta uspešne, urnebesno su pobedili, dodjoše Dve karte za Beč, i u Beograd, na putu u osvajanje sveta.

Mladi entuzijasti vodjeni iskusnom rukom režisera Patosa, doveli su salu u kojo se održavala pretstava, do usijanja.

Izvodjenje je prekidano salvama aplauza i smehom koji se nije mogao zadržati.

Reči Voje Radovanovića, oživljenjne na sceni, ulile su nam nadu u neko bolje sutra u kojem nećemo tražiti dve karte za put u neku neizvesnost, negde daleko.

Bend odlično uklopljen, svojom scenskom muzikom digao je na noge publiku koja je u ritmu skandirala.

Izdvojila bih jednog glumca, ali bilo bi nepravedno prema ostalima, kad vidite pretstavu shvatićete da su svi kao jedna duša.

Prvi autogrami, mladih glumaca sa već iskusnim Vojom Radovanovićem, prvi intervjui za novine, TV, možda su bili malo preskromni za ono što su nam dali.

Posle uspeha na pozorišnim daskama, splavovi, tu je tek bio urnebes,  i oni plove raširenih jedara ka vrhu.

 Noć je tako kratka kad je osmeh na licu.

Čestitam režiseru, glumcima, i naravno piscu Voji Radovanoviću u želji da svaka nova pretstava bude još uspešnija.

Uskoro  nova knjiga, nova pretstava, i novi uspeh.

Zahvaljujući vama, Dve karte za Beč krenule su nezadržljivo napred, ništa ih neće zaustaviti!

Srećno!

 

 

AniM se isto dogadja
2009/04/09,17:25


 

Noćas ju je čuo. Mislio je da je odustala od njega, ali ne, proganjala ga je. Bežao je od nje kao neka kukavica, ali koliko god mislio da se sakrio, ona ga je pronašla.

Sinoć je izašao sa društvom. Bilo je toplo, proleće kao da se povuklo pred letom. Izašli su na reku, splavolvi su se ljuljuškali na Dunavu.

Svakog trenutka je trebala da dodje njegova devojka. Vitka plavuša koju je jedva ubedio da će ovaj put sve biti u redu, da je voli jedino, nju, i da ona ne može da ima suparnicu.

Onda ju je čuo, pa video, pokušao je da se sakrije, ali ona je bila tu, krenula je pravo na njega.

Napustio je društvo, pobegao…

 Devojka je pet minuta kasnije, ljuta kao puška, nasmejala se drugom momku

Prošle godine je bio u Grčkoj, njegova devojka je htela da navečer ide u disko, kafić, bila je vesela i volela je društvo. On se nije usudjivao da navečer izadje, ona je bila tu,

 I čekala ga je.

 Posvadjao se sa svojom devojkom, ali neki ljudi ne shvataju kako to izgleda kad te neko proganja.

Noćas se napio, sedeo je na terasi, sam, daleko od svih, kao poslednji Mohikanac, sedeo je na terasi, pušio, pijuckao piće, pušio rešen da se prepusti sudbini. Možda samo umišlja, možda ga ona više ne proganja, možda je sve samo umislio. Bio je sasvim prosečan muškarac, šta li je pronašla na njemu.

Zadremao je. Vetrić se poigravao sa pramenom kose na čelu. U trenutku sve je zastalo, samo je Mesec blistao i posrebljavao list iznad jezera.

 Duboko je spavao, nije ju čuo kako mu se prikrada. Jednog trenutka ga je osmatrala, a onda je dotakla njegov vrat, pa krenula preko obraza usana… nije osećao njen lagani dodir, nije čuo nikakv šum, spavao je…

Ona se zarila u njega, svom snagom ,zovom predaka zarila se u njega, probila njegovu kožu, i posisala krv… komarica je zadovoljno odletela, njeni potomci su dobili dragocenu hranu… a on?

 Samo se počešao u snu… prokleti komarci, ne mogu da živim od njih, zašto samo mene napadaju….

 

Tašna AneM
2009/04/07,19:51

 

Sedim u kafiću, pijuckam  ekspreso i čekam drugaricu.

Kasni po običaju.

Čekam je, pogledavma koliko ima sati, šta ako ne dodje?

Nervozna sredjujem tašnu.

Šta tu svega ima.

Da li ste ikad gvirnuli u žensku tašnu?

Moja tašna ima milion pregrada, i rajšešlusa.

Pronašla sam kartu za tramvaj susedne zemlje, ključ od garaže koji sam izgubila ko zna kad, dinarčiće, čak i jednu ne važeću DM. Vadim pismo koje je nekad značilo mnogo, a sad deluje blesavo, rezervna četvrtasta baterija, gde da  je uguram. Malih šećerića iz svih kafića, jer ja pijem gorku kafu.

Sve sam našla, samo ne pare da platim ovu kafu koja se već ohladila, ne verujem da bi je uzeli natrag i dali nekom drugom. Došlo mi da ponudim.

Pita se neko, kakvo je to prolećno spremanje tašne u kafiću.

Jednostavno, neko mi drmnuo novčanik… a prijateljice nema, ne javlja se na mobilni.

Ostala je poslednja nada.

Imam novac sakriven u jednon džepiću za ne daj Bože.

 Ne smem da pogledam…

nje nema…

vučem rajfešlus lagano, lagano, cantimetar po cantimetar…

hoću li da perem pod u kafani …

ili…

i… i…

 

AnaM gore-dole, gleda
2009/04/05,21:09


Danas nisam znala gde pre da gledam.

Gledam gore

Sve me je mamilo u prirodu…

Gledam dole

 

I sve je procvetalo, baš sve, samo ona moja saksija ni da mrdne…

Da mi je znati šta nedostaje tom cvetu pa neće da gvirne napolje. Prenemaže sa kao seoska mlada, a da ja malo počeprkam da vidim, možda cvet krenuo na pogrešnu stranu. Ako krene na dole,

 pa ode u  podrum,

pa kroz pesak u Kinu…

Nema veze, ja ću da ga zalivam.

Neka izadje gde hoće, samo neka procveta već jednom.

Deset dana ga čekam

 

 

Radoznalost AneM
2009/04/03,21:18


 

Radoznalost je mana, velika mana.

Ko je radoznao, taj i laže ( mora da sakrije šta radi)

Ko laže, taj i krade (istinu naravno)

Ko krade, ide u zatvor

Ja ću definitivno da idem u zatvor.

Evo kako je počelo

 

Dobila sam na poklon kutiju, ali da je otvorim tek odredjenog datuma, neki jubilej aprilski. Darodavaoc neće biti tu tog dana.

Naravno da je neću otvoriti, gde bih ja.

Stavio je kutiju na sto, i otišao. Ja sam pobegla u drugu sobu od napasti.

Znate li priču o Modrobradom i njegovim ženama?

Polako sam se došuljala kutiji, i gurnula je vrhom kažiprsta. Gledala sam je, i ona mene. Nije teška, ali ni lagana, više onako neodredjeno.

Pobegla sam ponovo. Nešto kao da je zapištalo iz kutije, prišunjala sam se i osluškivala.

Ništa.

Kakva je to kutijetina kad ne daje nikakv zvuk?

Demonstreativno sam otišla da kuvam kafu. Kutija je ostala.

Voda na plinu nije ni provrela, a ja sam već bila pored kutije sa makazama. Samo ću da gvirnem, neću da gledam, samo malo...

Primakla sam makaze, i...

SMS stiže, živu me ispreseca:

AnaM ne diraj kutiju, gledam te...

Trgla sam se kao oparena i otrčala na drugi kraj stana, pokrila se po glavi od napasti i  reči koje su mi šapatom odzvanjale,

 AnaM, vidi što sam lepa,

 uzmi me,

 samo malo  me otvori,

šta misliš da je u meni,

čekam te,

ja sam i onako tvoja

malo ranije, ili malo kasnije...

Što da se mučiš?

Mislim, ako je otvorim minut posle ponoći, da li mogu reći da sam se zbunila u datumima?

Šta mislite, da li sam je otvorila?

AnaM piše Madoni
2009/04/02,19:47

Pismo Madoni

 

 

 Drago Madonče

Lepo od tebe što hoćeš da se opet vidimo

Nije bilo loše ni prošli put.

Dodji, ali ako i u Beogradu misliš da napraviš saobraćajni haos kao  na Jazzu  i celoj Crnoj Gori te noći, bolje ostani tamo gde si. Mogla sam da se skrketam  sa Lovćena, kao najbližeg pravca za Beograd.

Vidim snizila si cene karata, ali se svejedno nešto ne grabe za njih. Možda je trebalo kasnije da ih staviš u prodaju.

Nemoj da se ljutiš ako ne dodjem.

Prvi put je prvi, svi ostali su samo drugi. Nešto volim, prvi put.

Ako pomeriš gostovanje mesec dana ranije, a ja svoj put mesec dana kasnije, možemo se videti negde u Evropi

More mi miriše,

Sunce prži,

i neki mravići u telu me zovu…

ajde AnaM…

ajde…

idemo…

 

Gostovanje 24.8.2009 Ušće

Cao Madonče, ne beri brigu, ako ne dodjem ja, doćiće neko drugi...

Botex AneM
2009/04/01,17:27


Uvek su mi se dopadala usta ala Andjelina Djoli. Onako pućasta, zamamna, rumena, spremna na poljubac. Očito i njoj, jer su joj postepeno postajala sve punija, poželjnija, jačem polu. Još nisam upoznala muškog koji se na nju ne pali.

Strpala bih i ja taj botex da on ne ide preko bockanja i igle, a i sramota me da se pojavim pred poznatim.

Tako, ja kukavica uzdišem, pučim svoja dosadno pravilna usta...

I....

Donese mi jučer prijateljica ruž

-Evo ti nešto što si uvek želela.

Sad to što sam želela nije samo ruž, ali daj šta daš. Ruž božanstven, ružičast, malo sedefast, poljubila bih samu sebe.

-To ti je efekt punijih usana.

Ja odmah pomislila na Andju

Namazala se kao da ću da se pečem u rerni. Ne znam kakav vizuelan efekat punoće daje, ali mene poče nešto da pecka. Kako ne patim od alergiskih manifestacija,  ja  mirno stala pred ogledalo i pućim se. Stvarno deluje da su veća usta

Vizuelno?

Lele, usne mi kao krofne... nabubrele, koja Andjelina, šijem je za tri dužine... i dalje bujam... dokle će, ne znam...

Ako vidite nekog sa ustima kao u majmuna, to sam ja...

 

Anam za Nastasju:)
2009/03/31,19:51

Mercedes-varijanta za  Nastasiju,

 

Sedeli su u kafanici u Još banji.

On sa društvom , ona sa prijateljima koji su trebali da joj učine neku uslugu.

Volela je tu kafanicu, pijuckala kaficu, i htela ili ne, slušala razgovor za susednim stolom

On je bio pun sebe, doputovao punog novčanika,  stalno ga je kao slučajno otvarao.

Ona nije volela takve tipove, ali…

Nastavila je posao zbog koga je došla.

Parkiralište ispred kafane za deset kamiona.

Ona nikad nije volela to glupo parkiranje. Kola su ostala na samom ulazu, malo nakrivo, pa ne malo…

Dreka

Piska

Psovke

-Šta urlaš, sad ću da pomerim kola

-Ko ti dade volan? To sigurno u Beogradu tako parkiraju.

-Some, položila sam baš u NPazaru, šta se dereš naesposobnjakoviću?

-Da nisi žensko, sad bi te izudarao.

-Da si muško, bio bi pristojan.

-Ti…ti.. ti da mi kažeš…

-Šta je šta si stao, da nećeš da me biješ? Stao si sa tim rashodovanim mercedesom koji ne može sigurno više od 10km na sat.

-Ti si bezobraznica, moj merdža rashodovanm, ti se i ne razumeš u kola, vidi šta voziš

-Ja šta vozim,vozim,  ne bih se menjala sa tvojom krntijom

Bio je u pravu, ali ona to ne bi prizanala da je kolju. Reč po reč, opkladiše se u kafu ko će pre na vrh Kopaonika. Ona nikad nije vozila po snegu na Kopaonik,  a izgleda ni on.

Njena kola su imala  letnje gume.

Svi su govorili da je luda, a on još ludji… naravno kad se sretnu dve usijane glave.

Krenuli su, ona je za svaki slučaj ostavila srce u petama, a on, verovatno u novčaniku.

Na prvoj snežnoj krivini, lagano ga je prešla, jes, da se skoro strmeknula u neki bor, ali je bila prva.

Na drugoj krivini, baksuzi očistili sneg, valjda ga i usisali…trubeći ju je prešao.

He, he, sledeća krivina, ona misli da je načisto luda, a on sedi u snegu, maše joj da stane, zaneo se merdža, ljubim mu  točkove.

Priznao je, samo njoj, ona je džentlmenski sačuvala njegov ponos,  platio je svima ručak,

iako nisu ni išli do vrha.

 Ona je sigurna da ne bi uspela, ali vredelo je izazvati ga…

 

Kopaonik

 

 

Zaljubljena AnaM
2009/03/31,07:48


 

 

Zaljubila sam se, smrtno, na prvi pogled.

Samo tako

Jednog trenutka sam bila mirna (koji li je to trenutak bio?), drugog već srce mi je lupalo u ritmu tam-tama.

Odmah sam ga poželela. Onaj osećaj da ga želim više od ičega, spoznanje da nikad neće biti moj, sve se kovitlalo u meni.

Kako je lep, poželjan, Gledam i druge oči ga žele.

Bio je lep dan. Izašla sam d prošetam na Savu…i…i… ugledala sam ga. Da mi ga je samo dodirnuti. Mogla bih se opružiti po njemu , ući sva u njega, protezati se kao mačka… Kad bi bio moj samo jedan dan, samo jedan sat…samo malo… kad bi mi se prepustio… joj, bolje ne, ko zna kako bi izgledao pet minuta posle, kad bi ga se ja dočepala.

Zamišljam nas u nekom drugom svetu, nas dvoje uživamo slobodni, kosa mi viori na vetru, dodirujem ga, noge igraju …

Ljubomorno gledam onu golišavicu što se vrti oko njega. E, devojko, neće biti moj, ali ni tvoj, sigurna sam.

Prilazi mu neki trbušasti čovek, zapuštene brade, neuredne kose, tog je zadnji put okupala babica kad se rodio.

Prilazi mu onako intimno, pipka ga.  Hoću da pofantaziram od ljubomore.

 Muškarac! Zar sa njim da ode?

Onaj prljavko otvori neku torbetinu, uze neke papire, piše.

E, nećeš vala, on je moj.

Prilazim im energično, prljavko me gleda preko stomačića pogledom, ova nema šanse.

Verovatno je u pravu, šta ja mogu da ponudim, veliko srce, dušu.

 Kome to uopšte treba?

Moja ljubav, moja želja, moj san, ode sa prljavkom. Ko mi je kriv. Gde da se zatreskam u najnoviji model mercedesa sport cupe, koji košta tričavih 179 000 EU, ili možda ipak dinara?

AnaM baštovanka
2009/03/29,15:50

AnaM baštovanka

 

Rešila ja da se bavim baštenskim poslovima, to jest da sadim cveće, za povrće nemam mesta, mali mi stan...

Na slikama to izgleda mnogo lepo.

 Cveće, rascvetano, svih boja smeši se Suncu. Sa terase maše prolaznicima. Dve fotelje i baštenska stolica za ljuljanje(ima da je kupim, pa makar je stavila u špajz), pa stočić sa kafom koja se puši. Na terasama ima i zelene trave, da se oči valjda odmore, samo golf  što ne igraš na njima.

Kako ja imam terasu na koju može da stane jedino Liliputanac, i to da se iskosi, još je mračna, šanse za  baštu na „ vašoj terasi“ kako pišu časopisi, su ravne nuli.

Šta da se radi, rešila ja da posadim cvet u dnevnoj sobi.

Kupila mu saksiju, i neku glupu zemlju koja ne zadržava vodu, nego sve izlazi napolje i razliva se po parketu.

Otišla sam u Deltu da kupim lukovicu, da ne kaže cvet da se nisam trudila.

Zavirivala sam pola sata šta da mu turim gore, a šta dole. Nabila sam ga i sad čekam. Svaki dan gvirim, cveta ni od korova. Lažem, korov iznikao, neka travuljina izbija kao da imam u kući koze pa treba da brste.

Pet dana ga čekam, kao da je filmska zvezda, puštam mu i muziku, on ništa. Da je bar pustio jedan list, da me obraduje, briga njega. Čekam ga još dva dana, a onda kupujem cvet u cvećari i ima da ga zabodem u zemlju.

Bajka AneM
2009/03/27,17:59


 

Daleko, daleko, preko sedam gora i sedam mora ( ih gde baš sedam?) neki seljak imao imanje.

Seljkak baš i nije se mnogo pretrzao radeći, i imanje propadalo,  ma,  koje propadalo, načisto otišlo do provalije.

 Vidi on, katastrofa, svi se prave da ga ne poznaju, ode mast u propast.   Reši on da se malo pozajmi. To malo je bilo da ima da vraća on i njegovih tri pokolenja, a nada se da će se pozajmiti, samo ako daju i za čukun unuče.

E, ali i ti znaju znanje, pa traže da on malo zategne kajš. Kažu

-Tvoje životinjke mnogo luksuzno žive

-Koji luksuz, jedu jednom na dan.

-Skitaju se, provode

-Nigde ne mrdaju, u kavezu su, ne mogu da odu ni do prvog komšije, a da mi date i vize kao bonitet, biću dobar.

-Koje vize, ćuti tu, imaš velike plate i penzije, 200 Eu ti dnevnice

-Ma koje dnevnice, to mi mesečni prihodi životinjkama.

-Jel`, nema veze, da zategneš kajš i udariš porez.

Šta će seljak, ode na imanje kod bika. Bik samo riknu, šutnu ga nogom, pa se seljak okrete kravi, ko veli pitomija je. Krava preživa i ne sluša njegovo bazljaganje, nego misli kako da prebaci tovar i zaradi na trgovini, klepi ga repom po glavi, i polako ode dalje.

Onaj sportski, plementi konj, nije ga ni pogledao, gleda neku tabelu sa svojim rezultatima, merka kojoj će se zemlji prikloniti, i samo se prope na zadnje noge.

Šta će sirotan ode kod ovaca.

.Istera ih na golu ledinu, ošiša im ono malo vune što je ostalo, i udari ih štapom.

Ovce polako pokorno pokušavaju da nadju neku travku, tek da prežive, a da šta će drugo.

Janjad se hvata za prazna vimena. Ovnovi igraju preferans i nešto važno raspravljaju, o pobuni buva na Himelajima.

A ovce... šta očekivati od ovaca...bleje i boje se da ne bude gore...

 

AnaM voli tvoj dodir
2009/03/27,07:20
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ne mogu da zaspim bez tvog dodira, ni da se probudim bez tvog milovanja.

Svaki dan, umorna ili ne, svako jutro, svako veče, želim te.

Tvoj dodir je čaroban.

Osećam da se budim, da mi krv brže struji, osmehujem se sama sebi.

Kad se dodirujem po telu, prava je erotika, bez tebe, odoh u perverziju.

Tvoj miris me prati ceo dan, potseća na jutarnja milovanja, i iščekivanje noći.

Pokušala sam da te zamenim, ali uvek ti se vraćam.

Niko nije kao ti, to su samo dobro reklamirani gelovi za tuširanje.

Ništa bez tebe, mog sapuna...

 

 

AnaM i proricanja
2009/03/26,18:04
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Horoskop

 

Nekad sam prevrtala šoljicu  od kafe i gledala da li ću da položim ispit.

Sad svi piju neke metiljave kafe.

 Gledaj ti u nes talog,  tako prazan život mi ipak nije, a nisam ni Kinez da gledam u listiće čaja.

Šta da se radi, i ja se okretoh horoskopu.

Za jučer pisalo, vozite pažljivo, vozila ja, ali jedan brljivko mi istrča iza kamiona, ja se ukopah u mestu, ne znam čime sam kočila, ali butina me još uvek boli, a brljivko, ode, maše i smeje se, šalje poljupce… što mu je vic, mani ga.

Kaže dalje, horoskop, partner vam je zabrinut.

 Jel`? Ako tako kaže, mora da jeste, da mi je znati zašto, pored mene ovakve kakva sam…

Sa decom nemam problem, nikad nisam ni imala

Zdravlje solidno.

 E, nije, boli me noga  i kad sedim, i kad stojim i kad hodam, jedino kad dubim na glavi ne boli,. I nije neki položaj koji bih odabrala da provedem dan, nema više kočenja…

Sve u svemu nije loše

Dosadno mi, druge novine…

Kad ih i uzeh, nagrdiše me

Partner mi zanemaren ( više nigde ne piše muž,  ljubavnik,  prijatelj,  sve neki partneri,  kao da je posao u pitanju, a možda za neke i jeste,  pa ja ne znam,  nisu me obavestili).  Baš mi ga žao, moraće da se snadje, ne verujem da će mu to biti neki problem.

Tamo, u prvim novinama nisam imala finansiski problem, ovde, prosjačku štap da uzmem. Sigurno me ovi videli u Idei, pa da me malo prikoče.

Zdravlje!

 Tu me nacrniše, ne idem doktoru (nisam luda, pa da mi nešto pronadje i zagorča život)

More, mani Anče novine.

Idem ja da turim lonče,

pa jedna prava kafica,

pa šoljica,

ko voli, nek` izvoli

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu