Horoskop
Nekad sam prevrtala šoljicu od kafe i gledala da li ću da položim ispit.
Sad svi piju neke metiljave kafe.
Gledaj ti u nes talog, tako prazan život mi ipak nije, a nisam ni Kinez da gledam u listiće čaja.
Šta da se radi, i ja se okretoh horoskopu.
Za jučer pisalo, vozite pažljivo, vozila ja, ali jedan brljivko mi istrča iza kamiona, ja se ukopah u mestu, ne znam čime sam kočila, ali butina me još uvek boli, a brljivko, ode, maše i smeje se, šalje poljupce… što mu je vic, mani ga.
Kaže dalje, horoskop, partner vam je zabrinut.
Jel`? Ako tako kaže, mora da jeste, da mi je znati zašto, pored mene ovakve kakva sam…
Sa decom nemam problem, nikad nisam ni imala
Zdravlje solidno.
E, nije, boli me noga i kad sedim, i kad stojim i kad hodam, jedino kad dubim na glavi ne boli,. I nije neki položaj koji bih odabrala da provedem dan, nema više kočenja…
Sve u svemu nije loše
Dosadno mi, druge novine…
Kad ih i uzeh, nagrdiše me
Partner mi zanemaren ( više nigde ne piše muž, ljubavnik, prijatelj, sve neki partneri, kao da je posao u pitanju, a možda za neke i jeste, pa ja ne znam, nisu me obavestili). Baš mi ga žao, moraće da se snadje, ne verujem da će mu to biti neki problem.
Tamo, u prvim novinama nisam imala finansiski problem, ovde, prosjačku štap da uzmem. Sigurno me ovi videli u Idei, pa da me malo prikoče.
Zdravlje!
Tu me nacrniše, ne idem doktoru (nisam luda, pa da mi nešto pronadje i zagorča život)
More, mani Anče novine.
Idem ja da turim lonče,
pa jedna prava kafica,
pa šoljica,
ko voli, nek` izvoli
ATLETIKA
Imam strogog trenera.
Ako ne slušam, samo se puši.
Jučer ujutro javlja
-Trk, kasniš, danas su ti kratke staze.
-Kako kratke, skoro plačem ja, hoću marathon.
-Ne može, prvo proba.
-Šta mu je to?
Lepo, on meni objasni, prvo startujem, pa trk, da se opipa puls, onda staze sa preponama da se vidi umem li da ih savladam, tek ako sve uspešno predjem, ima nade za marathon.
Konkurencija za dobru stazu je velika, one sa kraja se lakše savladaju i dobiju.
Problem nastaje već na početku.
Za atletičare je poželjan brzi start i što više probnih trka.
Za atletičarke važe druga pravila.
Traži se oklevanje na startu, gde gubi dragoceno vreme, očekuju se dobri, čak vrhunski rezultati, a treninzi uopšte nisu poželjni.
Staza sa preponama je tek užas. Neke se mogu zaobići, a neke se ni sa najboljom voljom ne mogu prebroditi. Manje više, oba pola imaju iste prepreke, mada to na prvi pogled ne izgleda.
Tek cilj je enigma
Tu se primeti da je atletičarka zamišljala bukete cveća, muziku, poljupce, šetnje, a on vatrenu žensku sa kojom će da luduje.
Oboje se žestoku predju, obično.
Ona dobije pivopiju koji ne vadi cigaru iz usta, čita novine, a od sporta ostalo žustro navijanju na TV ekranu
On je dobio neko čangrizalo koje stalno kuka kako je mogla bolje da prodje, da je on nikakav, da je ne razume.
I sve zato što su počeli na pogrešnoj stazi…
Harem
Uvek sam mislila da je harem nešto jako lepo.
Naravno, svaki muškarac pomisli na odaliske, trbušni ples, zamamne mirise, orjentalnu muziku
Ja imam drugačiju viziju harema.
Volela bih da budem sultanija. Moj harem bi bio malecni, tek da se nadje, da ne kaže neka: vidi što joj je haremče, a moj harem….
Ne bi mogao svako u moj harem, izbor bi bio rigorozan.
- Kuvar, to se podrazumeva, treba nahraniti mene, ne mogu da jedem samo čokoladu, a kuvanje mi nije jača strana, nikako da položim ni kolokvijum kod domaćice.
- Majstor za popravke, vodoinstalater, stalno nešto curi, kaplje, skače mi po živcima. Morao bi da se razume i u struju. Ja sve znam, ali uvek je kuršlus kad nešto popravljam, ili ja sednem na pod, ili struje nema pola zgrade (jednom je i cela ostala bez struje kad sam menjala zvonce, sve po pravilima )
- U kolima bi u prtljažniku držala rezervne, ne delove, nego automehaničara, to je za moja kola više nego potrebno
- Treba mi jedan duhovit sa kojim mogu da se smejem, a ne kad ispričam vic, da kaže: lepa pričica. Neko ko će živeti sa mnom, a ne pred mene.
- Obavezan je jedan koji će da rasporedjuje novac, meni sve iscuri izmedju prstiju, sad ga vidiš, sad se samo čudiš gde ode. Rekoše mi da što više trošiš, više imaš, nešto baš ne primećujem, ali, `ajde
- Jedan koji neće da mi zasedne na glavu, pa da ne mogu nigde da mrdnem od njega, moram da imam i neki život samo za sebe, kao kupovanje po radnjama, šta će mi tu…samo bi me kočio.
- Sportista, bar da pričamo neki put, ne mora svaki dan, ali i sport je deo života, lepši deo, pristajem i na gledanje utakmice iz fotelje, ali i ja da gledam, a ne samo da nosim pivo.
- Neko ko voli da skita, ne mogu da sedim na mestu stalno, hoću da osetim zov adrenalina.
- Neko ko ume da radi one slatke male stvari, a da ga ne boli glava pa da spava.
- Hmmm, a može neko i ko misli da sam ja jedina na svetu… baš me zanima kako to izgleda?
Nešto kad razmislim, mogu da iz harema izgubim sve tačke i da živim normalno… sa nekim dosadnjakovićem… pod uslovom da bar ima osobine iz dve stavke… jedna je … neću da kažem, a druga… to tek ne smem
Sirene… sirene…
24.mart
Sećanje na one dane...
Šal je lepršao na vetru, ona se smejala, divila bojama... zeleno... proleće...
Sirene... sirene... život je već suviše težak... ne može biti gore... nemoguće... sirene... zvuk koji para... probija... dopire do samog dna... nečovečnosti...
Noć... drhtanje, oštar prasak... srce više i ne kuca... stislo se i samo čeka šta će se dogoditi.
Svetlo... bljesak... sirene..
Jutro... plač nekog bolesnog deteta... više ne zna šta je početak, šta kraj... dim štipa oči... dete plače... toplana je pogodjena... guši... sirene... dokle?
Ide sa dežurstva... umorna... bezvoljna... čekaju je u kući da im prinese čašu vode... Sirene... prasak... stakla pucaju... proganja je misao, da je i ona kriva za sve što se dogadja? Sigurno jeste, kad tako kažnjavaju...
Vreme prolazi... sećanja ne blede... u nekoj drugoj zemlji... neka druga devojka stisnuta srca čeka... neko dete plače... sirene...
Dokle?
Proleće
Kakvo- takvo po kalendaru, dodje proleće.
Sa prolećem i promena gaderobe.
Spremala sam se na neku skiterajku u subotu. Uveče spremila farmerke koje nisam nosila tri meseca… i ostale tandrmoljke za izlet.
Legnem ja kao svaka poštena ženska.
U kući mir, tišina, zaspala sam snom pravednika, onako da me poneseš sa sve krevetom ne bih primetila…
Greška…
Te noći u moju kuću su došli patuljci.
Šta su radili, to samo oni znaju.
Tek, ujutro ja da obučem farmerke, ne može, ustvari može, ali samo do kolena.
Odmah mi je palo na pamet
Patuljci!
Oni su garant suzili preko noći svu moju garderobu, mali pakosnici.
A da nije?
Ne, nemoguće, patuljci su mi pojeli i dva kilograma čokolade, i onu ogromnu kutiju bajadere, mars tamane, za marcipanom umiru, zimnica je netragom nestajala, da ne pričam o zalihama u zamrzivaču, špajz olešili, našlo bi se još koješta.
Pogledavam. Pored fotelje vaga izdajica…
Ko mi pomeri jezičak, pa ne primetih na vreme?
Ko?
Odmah ću da ga udavim!
Ljubomora
21 mart 2009
Bila sam sigurna u njega.
Tako je delovalo da je veran.
Svi su mi govorili, Kazanova je ništa prema njemu, mogao bi da daje časove Don Huanu, ima na svaki prst po pet, živi sa nekom ženom, ali ja sam mu verovala.
Ja nikome ne verujem, ljubomorna sam i na svoju senku, ali uvek postoje izuzetci, ovaj put ljubomore nije bilo.
Volela sam njegove priče, šale, šetnje po šumi, branje cveća…
Mogla sam da ga slušam satima…
Zanimljiv je, nije kao svi ostali…. Sa njim može da se smeje.
Izašla sam na terasu, jutro je bilo sunčano, prvi proletnji zraci su mamili pupoljke, zemlja je mirisala, negde visoko na nebu, ptica je letela, slobodna od zimske stege. Osećala sam da mi krvi brže struji, april se približava, već je u mojim venama, na licu mi je osmeh.
I onda sam ga ugledala.
Sa njom.
Milovao ju je.
Ona se šćućurila u njegovom krilu, očito joj je prijao njegov dodir.
Gledao je u daljinu, bio je srećan.
Delovali su tako spokojno, nije ih doticao spoljni život. Vetar je oborio novine, listao stranice, svi užasi sveta su se okretali, ali oni nisu marili. Za njih je vreme stalo. Bili su srećni.
Tepao joj je, milovao je, ona je glavu gurala u njegova nedra
Očito je voli, i ona njega. Njen dom je njegov dom.
Takvi su muškarci, ne treba im nikad previše verovati, kad vole, vole... svoju, macu….
Ovaj sam članak prepisala od sebe.
Mislila sam nešto će se vremenom izmeniti,
možda i jeste, ja ne primećujem
|
|
|
|
|
|
objavljeno
11.8.2008 15:57:56 Ne znam gde da stavim ovaj članak. Trebalo bi
u život, ali urednik će ga strpati u humor. Mogu se kladiti, pa idem linijom
manjeg otpora |
|
|
|
Proleće je.
Paperjasti beli oblaci idilično se smeše, vetar ćarlija, setna muzika puni srce. Želela bih da zagrlim ceo svet
Osećam brže strujanje krvi, osmeh mi je na licu. Zaroniću u oblake, nestaću u snovima. Zraci Sunca me miliuju
Srećna sam!
Nikad nisam osećala tokiu bezrezervnu sreću.
Zadržaću ovaj trenutak, postaće deo moje večnosti, u sećanju.
TRAS BUM
-AnaM, budi mirna, nešto nije u redu.
Beli oblaci koji su me sekund ranije potsećali na šnenokle, postaju namrgodjeni neprijatelji. Uranjamo u njih.
Sunce, pobegulja nestade... koje grlenje sveta, samo da ga ne zagrlim prebrzo. Koji me djavo naterao da se prtim po nebesima, nisam ja ptica, ja sam dvonožac, ustvari dvonožica. Lepa moja zemljice samo da mi je da stanem na tebe.
Ono čudo avionsko poče da propada, pa da se propinje, kao konj koji hoće da zbaci jahača, pa levo, pa desno. To sam još nekako i izdržala, ali kad poče da ide okomito naviše, vrisnuh.
Pilot se nešto domundjavao sa nekim, ništa nisam razumela, meni za inat nije pričao srpski.
-Pazi, prevrnućemo se.
-E, nećeš vala, ukapirah ja fazon.
-Da se nisi usudio da letiš naopako...
Nismo, ali kao da jesmo, crkla sam, džaba ti adrenalin, neću ga više nikad poželeti.
Ja umirem, i pilot umire, ali od smeha..
Da mi je znati od kakvog su matrjala muškarci napravljeni?
Trebalo me je u nešto ubediti.
Kategorički sam rekla NE.
Ubedjivanje je počelo na sve moguće načine. Prvo osmehom, šalom, onda sentimentalnošću, onda sa nečim što i
gvozdena vrata otvara, ja kao mazga, ne, i ne…
Da li sam rekla da je taj što me ubedjuje pilot?
Nisam!
I on baci adut na sto.
-Da se provozamo avionom, ti da voziš.
Bojim se vožnje avionom i kao putnik. Umirem kad se diže, a tek kad se spušta… naravno ne bih priznala ni da me kolju… sigurna sam da je to nemoguće, ja da vozim avion, idi begaj… nasmejah se i…
-Važi, ali odmah, danas
-Tako sam i mislio, polazimo…
Bila sam sigurna da idemo na kafu… vozio je kao lud… adrenalin mi na uši izlazio…
I, da ne davim… aerodrom, avion, ja na sedištu pilota… sve se smejuljim… sad će da kaže …šala, da se nasmeje… i kafica…
Poletosmo na nebo, meni srce ostade u petama, i kad sam mislila da više ne može ništa da me strefi
-Gurni polugu napred, to je gas...
-Neću, bojim se, drži ti....Ti nisi normalan...
On zabaci obe ruke iza vrata, smeje se kao budala, a ja ... mrtva... ovo piše moj duh... Onaj volan mrda levo desno, sad ćemo da se strmeknemo, šta ima da ga i okrećem, i onako sam na nebu, nema gde da skrenem... Užas, više se i ne bojim... adrenalin poludeo.. i počeh ja da nešto brkljam, ništa se ne dešava.
Kad ti odjednom se onaj avion prope, podiže u nebesa, a moje srce srećom ostalo u petama, pa i ne zna šta se dešava...
-Guraj polugu, gas. Gas...
Dere se onaj zlotvor... kako sam ja drugačije zamišljala to nebesko lebdenje...
Mogla sam da ga zadavim...
Onako na nebesima, bespomoćna prepuštena sudbini, baš sam bila jadna. Okrećem onaj glupi točak, ništa se ne dešava... više se i ne bojim, pa šta, niko nije ostao gore, ovako ili onako, završiću na zemlji.
On se smeje... Pilota neću više da vidim ni na slici... iako se po ceo dan saplićem o njih, sudbinski su mi namenjeni...
Da, da ne zaboravim... celo vreme je uključen automatski pilot... tako da ja baš i nisam nešto uradila...
Poželela sam noćas da ti šapnem, tiho, tiho, samo tebi...
Jutarnje rumenilo na mom licu obasjano je tvojim dodirom. Upalio si zvezde u mojim očima, dodirnuo baršun na mojim usnama, satkao mi haljinu svojim uzdasima, ogrnuo me plaštom svojih dodira.
Trčala sam bosa po rosi tvojih maštanja, kupala se naga u zracima tvojih snova, dodirivala nebeske vrhove snagom tvoje želje.
Poželela sam da osetiš titraje mojih stremljenja, da zaroniš sa mnom u dubine mora i okeana da
valovi zapljusnu obale moje žudnje.
Ti si Sunce koje greje moje telo, ti si Mesec koji blista u najludjim snovima, ti si Zvezda mojih stremljenja.
Budi lahor koji dodiruje moju kosu, budi povetarac koji se igra mojom haljinom, budi vetar koji me budi iz snova, budi oluja koja će me baciti u zanos, budi orkan pod kojim ću se smiriti.
Šapnuću ti tiho... tiho... ja nisam ja... ti nisi ti... ja sam ti u postojanju... prepuštanju... nestajanju...
Jedna od mojih današnjih brljotina
Udje tip i traži Aspirin, a ja kao da sam na pijaci, hvalim robu:
-Hoćete li za cirkulaciju ili onaj posle operacije srca, ili za prehladu sa C vitamninom, ili običan?
On se predomišlja kao seoska mlada, kao, ne odgovara mu, nijedan.
Za to vreme, vidim ja svog Boška Boškovića, onaj drugi, zašao mi iza ledja i uzeo mobilni.
-Šta ćeš to?
-Mobilni!
-Kakav mobilni, vraćaj to. To je moje
-Sad je moj.
Gledam ja, da li je blesav, ili mu nešto drugo fali. Sva sreća ne uze mi mobilni sa svim brojevima koje se spremam već 100godina da prepišem, nego neki trć-prć. Prošlo bi mu da mi nije uzeo i tašnu, kud je ostavih na recepturi. U tašni plata koja je zakasnila dva dana. Uhvatim ja tašnu za ručku. Vuče on, vučem i ja
-Pusti to
-Neću
Bezobraština jedna, nijedna, i tako povuci potegni, iščupasmo repu, nije nego pokidasmo tašnu.
Mogla sam da ga zadavim.
Kod mene osta kaijš, kod njega plata. Pomislih na ono jutarnje budjenje u ranu zoru, na sve ono što mi se podešavalo za petnest dana, i podigoh koleno. On vide moj pogled, moju rešenost i uhvati se kao ono fudbaleri kad se puca slobodan udarac… pa pobeže, a ja ostah na bojnom polju ponosno, posle Pirove pobede, sa pocepanom tašnom
Ulazim u garažu.
Kasnim, trčim prema kolima.
Znam da me one kamere snimaju sa svih strana, ne mogu ni nos da počešem, a baš me zasvrbio. Frkćem nosom, pravim grimase, baš me briga za kamere, zveckam ključevima provlačeći se izmedju stuba i kola koja su opet nakrivo parkirana.
Tog trenutka sam ga videla.
Stajao je izmedju stubova. Ako pogled može da hipnotiše, kao zmija žabu, on me je hipnotisao.
Ne dišem.
Gledam ga, gleda on mene.
Tajac
Manijak!
Nećeš mene, pomislim. Hoću da viknem, da pobegnem, da nestanem, da zovem u pomoć, ali samo stojim i gledam ga. Noge mi se zakovale za pod, ne mogu da se pomerim.
Neizvesnost.
Trenutak!
I tu se otkačim, počinjem da urlam. Skačem na haubu, ne mislim da ću je ulubiti, ne mislim na kamere koje to sve snimaju i kako će da mi se smeje ceo soliter. Gde baš danas obukoh suknju. Dižem je koliko god mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovu kola, prebacujem se na susedna kola, a on mali baksuz, pobeže. Uplašio se, derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi miš
Delta Siti
Ulećem, kupujem naručene lukovice, cveće je kod mene i sad natrag u kola...
Ali toliko lepote mami.
Samo da gvirnem. Kakvi butici, probam milion stvarčica, sve bi ih ponela kući. Devojke su kao sa naslovne strane, visoke vitke, noge do vrata, obučene, boli glava, a tek parfemi... Muškarci koji ih prate, tek boli glava, kakvim samo ključevima zveckaju, a račune plaćaju sa milion kartica... [to bi rekli, svi puni kao brod...
Ako kupim tašnu i ešarpu, ne, kupiću onu bluzu i onu, i cipele, i one pantalone... i... pa za svaku stvarčicu potrošiću sve što sam zaradila za mesec dana... bež... bež.... AnaM
Kafica... uf...što je dobra...
Sad u kola...
Ijao... gde su?
Tu sam parkirala... ne, tamo iza ugla.... nema ih neko ih je „pozajmio“...ma nije kud će ovaj moj krš pored one lepote... jes, ali moja su puna benzina... Idem iza ugla... ne ovuda sam došla... što nemaju ono da im se zvizne kao kučetu pa da pište???
Nema ih...vredi li da plačem??? Pognute glave idem, a suzice se skupljaju... neću u bus... hoću moja kolica.... ura još jedna krivina...evo ih... sakrila se pored mečke koju je ogrebao jedan bloger... jučer... rekao mi.... verujem mu
Nisi se šalio? Dobio si mečku???
Dobih danas poruku.
Moram da odgovorim na 101 pitanje
Pitanja boli glava, ni sam Ajnštajn ne bi znao odgovore, a ja, bolje nećemo o tome. Dobro snašla bih se, tu su ona pitanja o meni lično, pa o mom poslu, a tu je i internet.
Gledam ja tekst, i čudom se čudim, ko li me to usreći danas. Čitam dalje.
Kraj je tek priča za sebe. To čudo ima da pošaljem na 48 adresa, svojim prijateljima. Gde li nadjoše taj broj?
Ako ne poošaljem, bolje da berem kožu na šiljak, dan preživeti neću, a svašta će mi se dogoditi u medjuvremenu... kad li pre??? Ne znam, sem jedne stvari, šta bi još moglo da me potrefi, ali...
Vidim ja svoh Boška Boškovića.
Nije da neću, poslala bih ja to. Ima samo jedan problem Ja imam 2-3 prijatelja, onako prava, oprobana, za koje bih u vodu i vatru, koje sam upoznala i u dobru i u zlu, 78, nemam. Znate li vi kolika je to gomila ljudi???
Nemam, i tačka...
Teško meni...
Ispadoše mi ove štrafte i ne daju da popravm tekst.... uf... već je počelo sa mojim nedaćama... nije 48 prijatelja nego 78...i nadje se još po koja greščica:)
Bolje da počnem da skupljam to 78-društvo...uf...uf...
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
