AnaM

AnaM i atletika
2009/03/25,17:51
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

ATLETIKA

 

Imam strogog trenera.

 Ako ne slušam, samo se puši.

Jučer ujutro javlja

-Trk, kasniš, danas su ti kratke staze.

-Kako kratke, skoro plačem ja, hoću marathon.

-Ne može, prvo proba.

-Šta mu je to?

Lepo, on meni objasni, prvo startujem, pa trk, da se opipa puls, onda staze sa preponama da se vidi umem li da ih savladam, tek ako sve uspešno predjem, ima nade za marathon.

Konkurencija za dobru stazu je velika, one sa kraja se lakše savladaju i dobiju.

Problem nastaje već na početku.

Za atletičare je poželjan brzi start i što više probnih trka.

 Za atletičarke važe druga pravila.

Traži se oklevanje na startu, gde gubi dragoceno vreme, očekuju se dobri, čak vrhunski rezultati, a treninzi uopšte nisu poželjni.

Staza sa preponama je tek užas. Neke se mogu zaobići, a neke se ni sa najboljom voljom ne mogu prebroditi. Manje više, oba pola imaju iste prepreke, mada to na prvi pogled ne izgleda.

Tek cilj je enigma

Tu se primeti da je atletičarka zamišljala bukete cveća, muziku, poljupce, šetnje, a on vatrenu žensku sa kojom će da luduje.

Oboje se žestoku predju, obično.

Ona dobije pivopiju  koji ne vadi cigaru iz usta, čita novine, a od sporta ostalo žustro navijanju  na TV ekranu

On je dobio neko čangrizalo koje stalno kuka kako je mogla bolje da prodje, da je on nikakav, da je ne razume.

I sve zato što su počeli na pogrešnoj stazi…

 

Harem AneM
2009/03/24,23:47
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Harem

Uvek sam mislila da je harem nešto jako lepo.

 Naravno, svaki muškarac pomisli na odaliske, trbušni ples, zamamne mirise, orjentalnu muziku

Ja imam drugačiju viziju harema.

Volela bih da budem sultanija.  Moj harem bi bio malecni, tek da se nadje, da ne kaže neka: vidi što joj je haremče, a moj harem….

Ne bi mogao svako  u moj harem, izbor bi bio rigorozan.

  1. Kuvar, to se podrazumeva, treba nahraniti mene, ne mogu da jedem samo čokoladu, a kuvanje mi nije jača strana, nikako da položim ni kolokvijum kod domaćice.
  2. Majstor za popravke, vodoinstalater, stalno nešto curi, kaplje, skače mi po živcima. Morao bi da se razume i u struju. Ja sve znam, ali uvek je kuršlus kad nešto popravljam, ili ja sednem na pod, ili struje nema pola zgrade (jednom je i cela ostala bez struje  kad sam menjala zvonce, sve po pravilima )
  3.  U kolima bi u prtljažniku držala rezervne, ne delove, nego automehaničara, to je za moja kola više nego potrebno
  4. Treba mi jedan duhovit sa kojim mogu da se smejem, a ne kad ispričam vic, da kaže: lepa pričica. Neko ko će živeti sa mnom, a ne pred mene.
  5. Obavezan je jedan koji će da rasporedjuje novac, meni sve iscuri izmedju prstiju, sad ga vidiš, sad se samo čudiš gde ode. Rekoše mi da što više trošiš, više imaš, nešto baš ne primećujem, ali, `ajde
  6. Jedan koji neće da mi zasedne na glavu, pa da ne mogu nigde da mrdnem od njega, moram da imam i neki život samo za sebe, kao  kupovanje po radnjama, šta će mi tu…samo bi me kočio.
  7. Sportista, bar da pričamo neki put, ne mora svaki dan, ali i sport je deo života, lepši deo, pristajem i na gledanje utakmice iz fotelje, ali i ja da gledam, a ne samo da nosim pivo.
  8. Neko ko voli da skita, ne mogu da sedim na mestu stalno, hoću da osetim zov adrenalina.
  9. Neko ko ume da radi one slatke male stvari, a da ga ne boli glava pa da spava.
  10. Hmmm, a može neko i ko misli da sam ja jedina na svetu… baš me zanima kako to izgleda?

Nešto kad razmislim, mogu da iz harema izgubim sve tačke i da živim normalno… sa nekim dosadnjakovićem… pod uslovom da bar ima osobine iz dve stavke… jedna je … neću da kažem, a druga… to tek ne smem

Sećanja AnaM
2009/03/24,16:06
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Sirene… sirene…

 

24.mart

Sećanje na one dane...

Šal je lepršao na vetru, ona se smejala, divila bojama... zeleno... proleće...

Sirene... sirene... život je već suviše težak... ne može biti gore... nemoguće... sirene... zvuk koji para... probija... dopire do samog dna... nečovečnosti...

Noć... drhtanje, oštar prasak...  srce više i ne kuca... stislo se i samo čeka šta će se dogoditi.

Svetlo... bljesak... sirene..

Jutro... plač nekog bolesnog deteta... više ne zna šta je početak, šta kraj... dim štipa oči... dete plače... toplana je pogodjena... guši... sirene... dokle?

Ide sa dežurstva... umorna... bezvoljna... čekaju je u kući da im prinese čašu vode... Sirene... prasak... stakla pucaju... proganja je misao, da je i ona kriva za sve što se dogadja? Sigurno jeste, kad tako kažnjavaju...

Vreme prolazi... sećanja ne blede... u nekoj drugoj zemlji... neka druga devojka stisnuta srca čeka... neko dete plače... sirene...

Dokle?

 

 

AnaM u šoku
2009/03/23,23:09
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Proleće

 

Kakvo- takvo po kalendaru, dodje proleće.

Sa prolećem i promena gaderobe.

Spremala sam se na neku skiterajku u subotu. Uveče spremila farmerke koje nisam nosila tri meseca… i ostale tandrmoljke za izlet.

Legnem ja kao svaka poštena ženska.

U kući mir, tišina, zaspala sam snom pravednika, onako da me poneseš sa sve krevetom ne bih primetila…

Greška…

Te noći u moju kuću su došli patuljci.

Šta su radili, to samo oni znaju.

Tek, ujutro ja da obučem farmerke, ne može, ustvari može, ali samo do kolena.

Odmah mi je palo na pamet

Patuljci!

Oni su garant suzili preko noći svu moju garderobu, mali pakosnici.

A da nije?

Ne, nemoguće, patuljci su mi pojeli i dva kilograma čokolade, i onu ogromnu kutiju bajadere, mars tamane, za marcipanom umiru,  zimnica je netragom nestajala, da ne pričam o zalihama u zamrzivaču, špajz olešili,   našlo bi se još koješta.

Pogledavam. Pored fotelje vaga izdajica…

Ko mi pomeri jezičak, pa ne primetih na vreme?

Ko?

Odmah ću da ga udavim!

 

 

AnaM na izletu
2009/03/23,07:13
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Budjenje

Za vikend sam bila na izletu. Zadržali smo se dugo i ostala sam da prespavam. U ranu zoru me je probudio čudan razgovor, muškarca i žene. Htela ili ne, čula sam.

-Jao, što si lepa, kad te tako gledam zamamnu, sočnu, ne mogu da te dočekam.

 Večeras ćeš biti moja.

-Uh... lepotice... Bićeš ti meni dobra kao lutkica. Samo da ti podignem nogice, i da ih ... malo namažem... uf što si dobra, pošla mi voda na usta.

-Vidi ti mog deliju, kako se samo ugojio, joj što je lep. Smeška mi se kao da zna da ga željno iščekujem da se spremi. Moram da ga pomilujem, jednostavno moram, miris mu je zaman, tek kad oseti svu vrelinu, biće pravi....

-Petliću moj, ranoranioče, moj, što si mi lep,  pa rumen. Baš pravi lepotan. Ne mogu da se odvojim od tebe, još malo, malo i bićeš gotov.

Protrljala sam oči,

gvirnula kroz prozor,

nije izjava ljubavi,

samo su spremali za neko slavlje,

prasence, kokicu i ostale djakonije...

 

AnaM je ljubomorna
2009/03/22,14:35
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Ljubomora

21 mart 2009

 

 

Bila sam sigurna u njega.

 Tako je delovalo da je veran.

 Svi su mi govorili, Kazanova je ništa prema njemu, mogao bi da daje časove Don Huanu,  ima na svaki prst po pet,  živi sa nekom ženom,  ali ja sam mu verovala.

Ja nikome ne verujem, ljubomorna sam i na svoju  senku, ali uvek postoje izuzetci, ovaj put  ljubomore nije bilo.

Volela sam njegove priče, šale, šetnje po šumi, branje cveća…

 Mogla sam da ga slušam satima…

Zanimljiv je, nije kao svi ostali…. Sa njim može da se smeje.

Izašla sam na terasu, jutro je bilo sunčano, prvi proletnji zraci su mamili pupoljke, zemlja je mirisala, negde visoko na nebu, ptica je letela, slobodna od zimske stege. Osećala sam da mi krvi brže struji, april se približava, već je u mojim venama, na licu mi je osmeh.

I onda sam ga ugledala.

Sa njom.

Milovao ju je.

 Ona se šćućurila u njegovom krilu, očito joj je prijao njegov dodir.

Gledao je u daljinu, bio je srećan.

Delovali su tako spokojno, nije ih doticao spoljni život. Vetar je oborio novine, listao  stranice, svi užasi sveta su se okretali, ali oni nisu marili. Za njih je vreme stalo. Bili su srećni.

Tepao joj je,  milovao je, ona je glavu gurala u njegova nedra

Očito je voli, i ona njega. Njen dom je njegov dom.

Takvi su muškarci, ne treba im nikad previše verovati, kad vole, vole... svoju, macu….

 

AnaM ...idealna žena
2009/03/21,19:07

Ovaj sam članak prepisala od sebe.

Mislila sam nešto će se vremenom izmeniti,

možda i jeste, ja ne primećujem

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 
Idealna žena

objavljeno 11.8.2008 15:57:56

Ne znam šta se podrazumeva pod idealna, ali kad sam pitala, dobila sam čudne odgovore. Zar je moguće da tako malo znam o muškima, jer oni me vide sasvim drukčiju nego što sam. Pokušala sam to da nekako složim, i svašta je ispalo.

 Ne znam gde da stavim ovaj članak.

Trebalo bi u život, ali urednik će ga strpati u humor. Mogu se kladiti, pa idem linijom manjeg otpora

1.Žena uvek treba da ima spremno njegovo omiljeno jelo. I još neko, za svaki slučaj.
2.Uvek vedra, puna optimizma.
3.Mora biti srećna što je On došao, makar to bilo i posle tri dana i tri noći koje je proveo ko zna gde i ko zna sa kime.
4. Nikad se ne žaliti.
5.Obavezno ga izmasirati ne primećujući pri tome modrice, ugrize, ogrebotine,  i naročito ne, miris druge žene.
6.Ne ispitivati ga. On je muškarac, kao takav uvek je u pravu, pošten, iskren, njegovo je samo lupiti pesnicom o sto.  Zna se čija je poslednja.
7.Ako ga je neka od potencijalnih ljubavnica naljutila, tešiti ga, i reći: niko ne sme da dira mog macana.
8.Kao dobra žena znati svoje mesto, tri koraka iza muškarca, u svemu.
9.Ako zaradjujete više od njega, kažite da je to slučajnost i da je pravi bezobrazluk što on nije nagradjen kako zaslužuje( verovatno i jeste)
10.Divite se svemu što uredi po kući, pa makar posle svake njegove popravke morali da tajno pozovete tri majstora.
11. Ne čudite se kako to da dok on drži volan, cestom juri toliko nesposobnjakovića, neznalica, i onih koji su sigurno kupili dozvolu.
12.Ako slučajno vozite Njega, pripremite se da makar ste reli vozač, čujete primedbe u stilu: znao sam, odmah sam znao.pojma nemaš sa vožnjom, parkiranjem, preticanjem, i slično.
13.O njegovim sexualnim mogućnostima, ne diskutujte. Zna se da je On najbolji, nezasit, najpotentniji. Verovatno zato i ne stignete da se počešljate.

 

 

 

AnaM na oblacima
2009/03/20,20:35
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Proleće je.

Paperjasti beli oblaci idilično se smeše, vetar ćarlija, setna muzika puni srce. Želela bih da zagrlim ceo svet

Osećam brže strujanje krvi, osmeh mi je na licu. Zaroniću u oblake, nestaću u snovima. Zraci Sunca me miliuju

Srećna sam!

Nikad nisam osećala tokiu bezrezervnu sreću.

Zadržaću ovaj trenutak, postaće deo moje večnosti, u sećanju.

TRAS BUM

-AnaM, budi mirna, nešto nije u redu.

Beli oblaci koji su me sekund ranije potsećali na šnenokle, postaju namrgodjeni neprijatelji. Uranjamo u njih.

Sunce, pobegulja nestade... koje grlenje sveta, samo da ga ne zagrlim prebrzo. Koji me djavo naterao da se prtim po nebesima, nisam ja ptica, ja sam dvonožac, ustvari dvonožica.  Lepa moja zemljice samo da mi je da stanem na tebe.

Ono čudo avionsko poče da propada, pa da se propinje, kao konj koji hoće da zbaci jahača, pa levo,  pa desno. To sam još nekako i izdržala, ali kad poče da ide okomito naviše, vrisnuh.

Pilot se nešto domundjavao sa nekim, ništa nisam razumela, meni za inat nije pričao srpski.

-Pazi, prevrnućemo se.

-E, nećeš vala, ukapirah ja fazon.

-Da se nisi usudio da letiš naopako...

Nismo, ali kao da jesmo, crkla sam, džaba ti adrenalin, neću ga više nikad poželeti.

Ja umirem, i pilot umire, ali od smeha..

Da mi je znati od kakvog su matrjala muškarci napravljeni?

 

AnaM leti
2009/03/19,23:38
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Trebalo me je u nešto ubediti.

Kategorički sam rekla NE.

Ubedjivanje je počelo na sve moguće načine. Prvo osmehom, šalom, onda sentimentalnošću, onda sa nečim što i...io, polazimo...anas

moguće, ja da vozim avion, idi begaj...om, onda sentimentalnošću, onda sa nečim što i  gvozdena vrata otvara, ja kao mazga, ne, i ne…

Da li sam rekla da je taj što me ubedjuje pilot?

Nisam!

I on baci adut na sto.

-Da se provozamo avionom, ti da voziš.

Bojim se vožnje avionom i kao putnik. Umirem kad se diže, a tek kad se spušta… naravno ne bih priznala ni da me kolju… sigurna sam da je to nemoguće, ja da vozim avion, idi begaj… nasmejah se i…

-Važi, ali odmah, danas

-Tako sam i mislio, polazimo…

Bila sam sigurna da idemo na kafu… vozio je kao lud… adrenalin mi na uši izlazio…

I, da ne davim… aerodrom, avion, ja na sedištu pilota… sve se smejuljim… sad će da kaže …šala, da se nasmeje… iafica...se nasmeje...pilota...fu... kafica…

Poletosmo na nebo, meni srce ostade u petama, i kad sam mislila da više ne može ništa da me strefi

-Gurni polugu napred, to je gas...

-Neću, bojim se, drži ti....Ti nisi normalan...

On zabaci obe ruke iza vrata, smeje se kao budala, a ja ... mrtva... ovo piše moj duh... Onaj volan mrda levo desno, sad ćemo da se strmeknemo, šta ima da ga i okrećem, i onako sam na nebu, nema gde da skrenem... Užas, više se i ne bojim... adrenalin poludeo.. i počeh ja da nešto brkljam, ništa se ne dešava.

Kad ti odjednom se onaj avion prope, podiže u nebesa, a moje srce srećom ostalo u petama, pa i ne zna šta se dešava...

-Guraj polugu, gas. Gas...

Dere se onaj zlotvor... kako sam ja drugačije zamišljala to nebesko lebdenje...

Mogla sam da ga zadavim...

Onako na nebesima, bespomoćna prepuštena sudbini, baš sam bila jadna. Okrećem onaj glupi točak, ništa se ne dešava... više se i ne bojim, pa šta, niko nije ostao gore, ovako ili onako, završiću na zemlji.

On se smeje...  Pilota neću više da vidim ni na slici... iako se po ceo dan saplićem o njih, sudbinski su mi namenjeni...

Da, da ne zaboravim... celo vreme je uključen automatski pilot... tako da ja baš i nisam nešto uradila... ostalo u petama, pa i ne zna šta se dešava...s, više se i ne bojim...

 

 

AnaM sanja...ponekad...
2009/03/18,22:02

Poželela sam noćas da ti šapnem, tiho, tiho, samo tebi...

Jutarnje rumenilo na mom licu obasjano je tvojim dodirom. Upalio si zvezde u mojim očima, dodirnuo baršun na mojim usnama, satkao mi haljinu svojim uzdasima, ogrnuo me plaštom svojih dodira.

Trčala sam bosa po rosi tvojih maštanja, kupala se naga u zracima tvojih snova, dodirivala nebeske vrhove snagom tvoje želje.

Poželela sam da osetiš titraje mojih stremljenja, da zaroniš sa mnom u dubine mora i okeana da

valovi zapljusnu obale moje žudnje.

Ti si Sunce koje greje moje telo, ti si Mesec koji blista u najludjim snovima, ti si Zvezda mojih stremljenja.

Budi lahor koji dodiruje moju kosu, budi povetarac koji se igra mojom haljinom, budi vetar koji me budi iz snova, budi oluja koja će me baciti u zanos, budi orkan pod kojim ću se smiriti.

Šapnuću ti tiho... tiho... ja nisam ja... ti nisi ti... ja sam ti u postojanju... prepuštanju... nestajanju...

AnaM, baš zabrljala danas
2009/03/17,22:02
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Jedna od mojih današnjih brljotina

 

Udje tip i traži Aspirin, a ja kao da sam na pijaci, hvalim robu:

-Hoćete li za cirkulaciju ili onaj posle operacije srca, ili za prehladu  sa C vitamninom, ili običan?

 On se predomišlja kao seoska mlada, kao, ne odgovara mu,  nijedan.

Za to vreme, vidim ja svog Boška Boškovića, onaj drugi, zašao mi iza ledja i uzeo mobilni.

-Šta ćeš to?

-Mobilni!

-Kakav mobilni, vraćaj to. To je moje

-Sad je moj.

Gledam ja, da li je blesav, ili mu nešto drugo fali. Sva sreća ne uze mi mobilni sa svim brojevima koje se spremam već 100godina da prepišem, nego neki trć-prć. Prošlo bi mu  da mi nije uzeo i tašnu, kud je ostavih na recepturi. U tašni plata koja je zakasnila dva dana. Uhvatim ja tašnu za ručku. Vuče on, vučem i ja

-Pusti to

-Neću

Bezobraština jedna, nijedna, i tako povuci potegni, iščupasmo repu, nije nego pokidasmo tašnu.

 Mogla sam da ga zadavim.

 Kod mene osta kaijš, kod njega plata. Pomislih na ono jutarnje budjenje u ranu zoru, na sve ono što mi se podešavalo za petnest dana, i podigoh koleno. On vide moj pogled, moju rešenost i uhvati se kao ono fudbaleri kad se puca slobodan udarac… pa pobeže, a ja ostah na bojnom polju ponosno,  posle Pirove pobede, sa pocepanom tašnom

AnaM se boji samo njega
2009/03/17,07:16
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Ulazim u garažu.

Kasnim, trčim prema kolima.

  Znam da me one kamere snimaju sa svih strana, ne mogu ni nos da počešem, a baš me zasvrbio. Frkćem nosom, pravim grimase, baš me briga za kamere, zveckam ključevima provlačeći se izmedju stuba i kola koja su opet nakrivo parkirana.

Tog trenutka sam ga videla.

Stajao je izmedju stubova. Ako pogled može da hipnotiše, kao zmija žabu, on me je hipnotisao.

 derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi mišobeže. Uplašio seod mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovNe dišem.

Gledam ga, gleda on mene.

 Tajac

Manijak!

Nećeš mene, pomislim. Hoću da viknem, da pobegnem, da nestanem, da zovem u pomoć, ali samo stojim i gledam ga. Noge  mi se zakovale za pod, ne mogu da se pomerim.

Neizvesnost.

Trenutak!

I tu se otkačim, počinjem da urlam. Skačem na haubu, ne mislim da ću je ulubiti, ne mislim na kamere koje to sve snimaju i kako će da mi se smeje  ceo soliter. Gde baš danas obukoh suknju. Dižem je koliko god mogu. Podižem nogu, drugu... panično puzim ka krovu kola, prebacujem se na susedna kola, a on mali baksuz, pobeže. Uplašio se, derala sam se kao da je slon naišao, a ne mali, sivi miš

AnaM u Delta Sitiju
2009/03/16,07:48
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Delta Siti

Ulećem, kupujem naručene lukovice, cveće je kod mene i sad natrag u kola...

Ali toliko lepote mami.

 Samo da gvirnem. Kakvi butici, probam milion stvarčica, sve bi ih ponela kući. Devojke su kao sa naslovne strane, visoke vitke, noge do vrata, obučene, boli glava, a tek parfemi... Muškarci koji ih prate, tek boli glava, kakvim samo ključevima zveckaju, a račune plaćaju sa milion kartica... [to bi rekli, svi puni kao brod...

Ako kupim tašnu i ešarpu, ne, kupiću onu bluzu i onu, i cipele, i one pantalone... i... pa za svaku stvarčicu potrošiću sve što sam zaradila za mesec dana... bež...  bež.... AnaM

Kafica... uf...što je dobra...

Sad u kola...

Ijao... gde su?

Tu sam parkirala... ne, tamo iza ugla.... nema ih neko ih je „pozajmio“...ma nije kud će ovaj moj krš pored one lepote... jes, ali moja su puna benzina... Idem iza ugla... ne ovuda sam došla... što nemaju ono da im se zvizne kao kučetu pa da pište???

Nema ih...vredi li da plačem??? Pognute glave idem, a suzice se skupljaju... neću u bus... hoću moja kolica.... ura još jedna krivina...evo ih... sakrila se pored mečke koju je ogrebao jedan bloger... jučer... rekao mi.... verujem mu

Nisi se šalio? Dobio si mečku???

Pretnja AniM
2009/03/15,20:30

Dobih danas poruku.

Moram da odgovorim na 101 pitanje

Pitanja boli glava, ni sam Ajnštajn ne bi znao odgovore, a ja, bolje nećemo o tome. Dobro snašla bih se, tu su ona pitanja o meni lično, pa o mom poslu, a tu je i internet.

Gledam ja tekst, i čudom se čudim, ko li me to usreći danas. Čitam dalje.

Kraj je tek priča za sebe. To čudo ima da pošaljem na 48 adresa, svojim prijateljima. Gde li nadjoše taj broj?

Ako ne poošaljem, bolje da berem kožu na šiljak, dan preživeti neću, a svašta će mi se dogoditi u medjuvremenu... kad li pre??? Ne znam, sem jedne stvari, šta bi još moglo da me potrefi, ali...

Vidim ja svoh Boška  Boškovića.

Nije da neću, poslala bih ja to. Ima samo jedan problem Ja imam 2-3 prijatelja, onako prava, oprobana, za koje bih u vodu i vatru, koje sam upoznala i u dobru i u zlu, 78, nemam. Znate li vi kolika je to gomila ljudi???

Nemam, i tačka...

Teško meni...

 

Ispadoše mi ove štrafte i ne daju da popravm tekst.... uf... već je počelo sa mojim nedaćama... nije 48 prijatelja nego 78...i nadje se još po koja greščica:)

Bolje da počnem da skupljam to 78-društvo...uf...uf...

Anam voli njega, najviše na svetu
2009/03/14,19:22

Ponekad polako, umornim korakom otključavam vrata.

Znam da imam još stotinu obaveza, da moram da otrčim do grada, da bi trebalo da se javim  prijateljici, da sam obećala danas da donesem  nešto sa posla, da moram da vratim knjigu i završim nešto za posao kod kuće, da bi trebalo kupiti nešto za goste koji su se najavili na pet minuta, da bi trebalo protrčati krpom i usisivačem kroz kuću... računi, komšiski auto uparkiran da ne mogu da izadjem iz garaže, bolesna drugarica kojoj treba reč ohrabrenja...

I polako otvaram vrata, ti me nasmešen čekaš u fotelji.

Sve je drugačije, šaljem ti poljubac u letu i juriš pešadija...sve ću stići, osmeh je opet na mom licu.

Sinoć je grmelo, iznenadna oluja, čak je i grada bilo. Uletela sam u krevet, pokrila se preko glave i drhtala. Tvoje telo je bilo uz moje, zagrlila sam te, pritisla na grudi i šaputala svoje najskrivenije tajne, zaspala sam srećna. Ti si uvek tu kad si mi potreban.

Ujutro te nigde nije bilo, izgurala sam te iz kreveta i ostao si na podu. Gledaš me i smeškaš se. Ti se nikad ne mrštiš na mene. Trebalo bi da mi smeta što i kad zagnjurim glavu na tvoja ramena, i suze te kvase, ne kažeš ni reč utehe. Ipak,ti me razumeš.

Subota je... ura... spavanje... kuhinja... plin... voda...  nesica... natrag u krevet.

Ti me čekaš. Smeješ se.

Da li te golicam?

Poverljivo ti šapućem šta sam sanjala.

Volim te. Znaš li koliko te volim?

Najviše na svetu!

Volela bih da mi ponekad skuvaš kafu, doneseš je u krevet, da kupiš novine ili spremiš doručak, ali znam da je to nemoguće,  jer ti si moj mali,  slatki,  voljeni,  plišani meca...

Ljubim te...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu