AnaM

AnaM dobi kompliment
2009/06/06,13:39

AnaM dobi kompliment

 

…a kompliment, boli glava!

Navadio se neki tip svako jutro da mu merim pritisak. Čeka me kao strašni sud, ne mogu ni da malo zakasnim.

Pauzu u mom poslu, samo on primetio. Naravno, doleteo čim je video kola.

Kaže on meni jučer

-Vi ste meni promenili život, promeniću i ja vaš.

Trepćem ja kao svraka na jugovini.

-Kako mislite?

-Dok mi niste merili, bio mi mali, kako se vi umešaste, porastao mi.

-Hoće to kad ja nekog uzmem  u svoje ruke.

-Ja mislim ozbiljno

-Ni ja se ne šalim.

Reč po reč, da ne davim, mislim se je kako meni neko može da promeni život kad ja tačno znam šta me očekuje.

-I?

-Šta i?

-Kako to mislite da mi promenite život?

-To ne mogu sad da vam kažem. Takvih kao ja samo je pet u svetu.

-A kad čete moći da mi kažete?

-U julu, imam vaš mobilni, pa ću vas zvati.

-Odakle vam moj mobilni? I ja sam radoznala, hoću odmah.

-Ja sve mogu, a mobilni čuo dok ste uplaćivali impulse.

-Zašto baš ja?

-Mi smo sudbinski povezani. Vi ste fatalna žena AnaM, neću vas ispustiti.

Ne znam šta je mislio tim, ja nikog ne “fatam”a što se tiče ispuštanja, prvo moraš negog da uhvatiš da bi ga ispustio.

Vidim ja nije on sasvim sam, i gledam dam u vidim ledja, ali se on ne da. Reče mi dve tri reči, pogodi nešto što iz bliske moje budućnosti.

Sad čekam taj famozni juli, ali nešto ne verujem u neke velike promene, možda se i varam, nikad se ne zna…

 


Oči gleda AnaM
2009/06/03,18:36
->

Oči  i AnaM

 

Kažu da su oči ogledala duše.

Uvek sam mislila da ta ogledala moraju da budu plavo-zelene boje. Moraju da ogledaju ono što je najlepše na svetu, more, nebo, šumu.

Kad se beba rodi pogleda svet.

Kad umiru, kaže se zatvorio je oči.

Ispade da je ceo život otvaranje, pa zatvaranje očiju, a možda i jeste, šta sam puta morala da zatvorim oči pred nekim dogadjajem...a bolje bi mi bilo da nisam...

Uopšte te oči su neki mnogo nezgodan organ.

Vide i ono što ne bi trebale.

 Pre neko veče komšinica videla komšiju u klinč pozi sa nekom ženskom, sad da je koristila samo oči, i prošlo bi, ali ona aktivirala i usta, pa sad bruji ceo komšiluk.

Što sam mrzela u gimnaziji kad se zanesem u prepisivanje domaćeg zadatka, a drekne iznad glave profesorka: AnaM opet pišeš drugome domaći, imam ja oči, samo te gledam. E, šipak su videli kad sam drugaru napisala maturski rad i položio na opšte čudjenje sa peticom.

Sećam se, zatalabasala se je u jednog tipa. Mislila sam da se zemlja okreće samo zbog njega, jok, nije, i kad sam se ohladila zemlja se i dalje okretala. Pitate se kakve to veze ima sa očima. E, ima i to žestoke...

Tip se nameračio da me poljubi, a i ja nisam bila protivna, i sad ide ono kao na filmu, primiče se, primiče se, nikad, bre, da se primakne. Ja se sva uzvrpoljila, nešto damara u meni, noge se oduzele, gledam ga pravo u oči i tu je, samo što nam se usne nisu dotakle... i tu ti on zatvori oči. Gledam ja, ne mogu da verujem, šta li on zamišlja, misli li da ljubi Andjelinu Đoli, e nećeš ga ... ja ti njega šutnuh, i uvredjena odoh. Verovatno proradila moja ljubomora...

Neki bloger pisao o očima, kako on to napisa ja se malo okretoh oko sebe, i zamislite, ima i crnih očijiju... baš , baš crnih, i nisu loše, ma koje loše, vide i šta niko ne vidi...

Sad nije mi jasno, gde su te crne oči bile sve vreme, kad ih ja nisam do sada vidjala, ili su se možda to neke plave prefarbale, meni za inat, bilo kako bilo, postoje oči crne kao noć...

 

 i  poenta sad

šipak...

možete samo da zamislite moje oči, pa još po neke

 jer

slika

kao neki baksuz neće da skoči, a sve do drvenceta mi lepo išlo...profesore...upomoć:))

 

 

Može i ovako za kraj

Devojka je svoje oči klela

Čarne oči sve videste,

samo ne videste gde da kliknem da mi skoči slika na post,

Slabo će vam pomoć Turci  Lijevčani

koji odvode starca Vujadina...

i njegova dva sina... i tako to...

a možda oni znaju, samo nemaju kad, 

hoće da ih nabodu na kolac

kao i one što ne slušaju profesore...

AnaM u noći magle
2009/06/02,00:10


 

Noć, tamna noć, nisu Turci selo zapalili kao u pesmi, nego sam se ja probijala kroz maglu.

 Maglu obično volim, ali iza mene planinčina, sa tornjem koji se diže pod oblake, ispod mokar asfalt napravljen nekoliko sati ranije još nije uzeo svoj danak u krvi.

Pade mi na pamet ona priča po kojoj put ne postaje put, dok ga ne poprska nečija krv, i nešto mi dodje hladno oko srca, i za svaki slučaj smanjih brzinu.

U zao čas.

Ispred mene ogroman pas, samo što ne skoči na haubu iskeženih zuba.

Naglo kočim, i  ostadoh na putu, kola klize, plešu valcer,  a iza mene zaurla drugi, pa treći, okružiše me kao veštice u noći Velapuge i počeše ludi ples.

Ne bojim se govorim u sebi, ne bojim se, sad ću da prodjem, šta mi može mrak, noć, kiša, brzo ću stići kući.

Magla sve gušća, obavija me, uvlači se kroz prozor, lepi se oko mene, dodiruje me.

Tras-bum, otvara se leptir staklo, proklinjem Igora što je dokrajčio neki zatvarač, a nije ga popravio, i lakat mi dodiruje nešto vlažno, lepljivo, meko, vrištim, to upada u kola, u moje krilo, klizi po golim kolenima ,  ja već panično dajem gas, kola više ne mile, ako moram da stradam neka to bude od saobraćajnog udesa, a ne od ovih vukodlaka....

Ne smem da stanem i pogledam šta je, lampa u kolima opet ne radi, autoput je daleko kao na drugoj planeti. Bacam pogled dole, izmedju kuplunga i gasa nešto svetluca, kotrlja se, dotaknuće me. Suze, ne znam zašto, same podjoše.

Brisači zlokobno škripe po staklima, nešto belo ide prema meni, ili mi se samo čini. Usta mi se osušila, srce dobuje, čini mi se u grlu je... prsti stežu volan, polomiću ga....

Dok ovo kuckam, sva svetla u stanu su popaljena, zavese navučene, i mislim kako da se probijem do spavaće sobe, a ne prodjem kroz hodnik...

Pitam se kad i kako, ko me je napravio takvom kukavicom? Ja se nikad ničeg nisam bojala, a sad mi suze straha vlaže obraze...

Ne nije bila sve to šala... drhtim od straha sećajući se tog trenutka kad me je magla obavijala, asfalt se zlokobno kezio, a oni vukodlaci igrali oko kola, leptir staklo se otvorilo i u kola neko ubacio sjajnu plavu svetleću loptu, kupljenu kod Kineza kao igračku....Nije mi bilo do igre, bar ne tom loptom...

 I mrzim plavu boju, i tačka!

 

AnaM kuvarica
2009/05/31,14:54

Volim te AnaM

 

Danas mi je neko rekao te čarobne reči.

Došla sam mrtva umorna u stan. Tašna na jednu stranu, cipele na drugu, taman sam htela da skinem i ostalo, i opustim se, kad zvono.

Kako je samo došao do mog stana, ne zvoneći na internet?

Otvaram vrata i on ulazi, onako, bez dobar dan. U sekundi je bio na kauču, bacio Blic na pod, gurnuo olovku i gledao me onako bezobrazno kako samo muški umeju.

-Molim te pričuvaj ga samo sat, moram nešto da obavim.

-Da li da mu nešto dam da jede?

-Ne, ne, sad je jeo, ništa ne treba, samo mu daj olovku i neki papir da crta.

Ode ona, a ja ostah  trepčući.

Gledam ga polako, ne znam sa koje strane da mu pridjem.

-Crtaj mi

-Ne umem

-Crtaj

-Da ti nacrtam čika Glišu?

-Neću, hoću auto

-Ne umem

-Crtaj mi auto

I šta ću nacrtah auto, više je ličio na krokoldila, ali položih ispit

-Gladan sam

-Tvoja mama je rekla da ti ništa ne dam

-Ja sam gladan

-Hoćeš malo paprikaša?

-Neću

-Hoćeš sira, imam beli i kačkavalj

-Hoću palačinke

-Ne dolazi u obzir, kakve te palačinke spopale

-Sa džemom od kajsija.

-Ne pada mi na pamet da se zamajavam palačinkama.

Kad ti dete zaurla, soliter da se sruši. Dere se da mu ne dam da jede. Malte ne ispadoh monstrum.i šta sam mogla. Uzeh uzdišući da pravim te palančinketine. Da mi je dala domaćica telefon kao što je obećala, ali nije…

Mali kao pomaže, prosu kesu sa brašnom na pod, jaje se meni otkotrljalo , a on da ga dohvati… nije…jaje bilo brže…Mleko skoro sve popio dok mu ga nisam jedva otela…

-Sipaj vodu, mama sipa vodu, a meni daj mleko

-Ti ćeš da mi kažeš kako se prave palačinke

Palačinke se napraviše, kuhinja izgleda kao da je  boj na Kosovu tu završio, a mi zadovoljni sedosmo da jedemo, daleko od tog haosa.

Jedna je palačinka imala previše džema, pa ju je spustio na kauč, a druga je bila sa orasima, pa je tražio čist tanjir da se ne uprlja… Dok sam otišla po tanjir, on je ručicama obrisao čipkane tabletiće koji su mu smetali..

Sve u svemu bilo je dobro, malo sam se mrštila.

Kad je sve pojeo, prišao mi je zagrlio me, u kosu stavio ruke pune džema i prošaputao

-Volim te, dobre su ti palačinke, doćiću opet.

Da sam tog trenutka dobila Nobelovu, ne bih bila tako srećna…Ne znam šta mi se više dopalo, ono volim te ili dobre su palačinke...

He he, ja ispadoh dobra kuvarica... znam, niko neće da poveruje, ali nema veze, jedan jest, inače mi ne bi izjavio ljubav...

 

 

 

 

-

 

 

AnaM i sreća
2009/05/27,14:37

AnaM, osećaj sreće

 

Kad bi mi mama kupila onu loptu bila bih najsrećnija na svetu

Da naučim da sviram gitaru, mojoj sreći ne bi bilo kraja.

Kad bi me samo malo ON voleo, od sreće bih letela.

Tako sam srećna, danas imamo divan ručak

Ja sam najsrećnija na svetu, ne moram više da učim.

Kupila sam kola, tako sam srećna

Idem na more, sreća je na mojoj strani

 

Da li je to sve sreća?

 Verovatno jeste. Srećni smo i da ne znamo, uživamo u sitnicama. Želimo uvek nešto da bi bili srećni, i uvek nešto novo, drugo.

Često, vrlo često, nešto što i ne primećujemo, nešto što se podrazumeva da imamo, nekom drugom je nedostižna želja. I sama pomisao da bi to dobili je tako neverovatna da i san o ostvarenju  ih čini srećnim.

 

Luksuzna kola su se zaustavila. Mladić ih je  parkirao, a onda se okrenuo, izbacio invalidsku stolicu, vešto se prebacio u nju,i krenuo ka prijemnom odelenju.

Administracija, pretrage, bela soba, hladan krevet, prozor kroz koji tek se nazire mlado zeleno lišće rascvetane lipe.

Stranac je , ne zna jezik zemlje u kojoj traži spas.

Jutro

Operaciona sala

Lice sa maskom

Nestaje..

Bol

Oštra, spasonosna bol.

Onda opet san. Bacaka se po krevetu. Leži na stomaku, tako je žedan, nikoga nema. Kako da pozove? Ima li koga? Da li je živ? Žedan je. Rukama se hvata za ivicu kreveta da se pridigne. Zna da ne može, njegove noge su mrtve.Snažnim mišićima se polako pridiže da dohvasti čašu sa vodom. Bol

Meka, ženska ruka ga miluje po čelu, druga ga pritiska na krevet. Čuje glas koji mu šapuće na matrenjem jeziku:

-         Ne smeš 24 sata da se pomeraš. Oseća vlažnu gazu na usnama .

-         Vode

-         Ne smeš.

Gde je , zašto je otišla? Kakve su te žene, nikad ih nema kad ih trebaš. Prokleta zemlja, ništa ne radi kako treba. Čuje muški iznemogli glas

-Idi kod njega, boji se, teško mu je.

Vidi samo njeno koleno, koje se savija ka njemu, spasonosnu gazu sa vodom. Lakše mu je.

-Da li je operacija uspela, doktore?

-Ja nisam doctor, čuvam nekog  ko leži pored vas.

Prolaze sati, pa dani. Ona mu svako jutro mahne, a svako veče pozdravi pre odlaska.

Dan D.

 Ili, ili.

 Danas će znati da li će ikad moći da se pokrene, samo malo, tek da oseti svoje noge. Pretrage, snimanja, umor, pomirenost sa sudbinom…moli je da dodje. Devojka dolazi, drži ga za ruku hrabreći ga, želi mu stiskom sreću. Doktor nešto brlja po papirima, gleda ga preko naočala .

 Poslednje analize.

Malo, po malo, tek da vidiš ako želiš da vidiš, nisi ni siguran da si video, ali prsti se pomeraju, doctor ga dotiče, hladno saopštavajući, kao da to nije ništa.

            -Vežbe, vežbe, terapije, masaže, meseci, ali nervi su očuvani, hodaćete.

Mladić pognute glave očekuje osudu, na te reči, lagano podiže glavu, licem mu prelazi osmeh neverice, osmeh se širi licem, grčevito drži devojku za ruku. Smeju se oboje.  Gledaju se

-Hodaću… ja ću opet da hodam…

Sreća?

Malo je reći šta je osećao tog trenutka.

Sreća je onaj osećaj koji želimo da zadržimo zauvek, sa kojim letimo do samog beskraja.

Sreća?

Ko bi je opisao, pa skoro svi ljudi mogu da hodaju, zašto bi to bila najveća sreća na svetu.

Ne sreća mora da je nešto drugo.

AnaM baštovanka
2009/05/27,07:59


 

Bila sam u jednoj pravoj pravcatoj bašti.

Kad gledate na filmu, to mnogo lako izgleda, gredice sa poredjanim povrćem kao vojnici, svaka biljka kao da je skočila sa naslovne strane nekog časopisa.

U prirodi to malo drugačije izgleda.

Mora da se kopa stalno, pre nego se biljke stave u zemlju, dok rastu, i posle kad se izvade. Postoje neke čudne lopate, ašovi i svašta. Sve slično, a sve različito. Mnogo gnjave te biljke da izadju napolje iz zemlje.

Izmedju paradajza i krompira uvuče se neki korov, opkoli ga, zagrli, ne da mu da diše.

Šteta što se ne  uzgaja korov, on tako lepo napreduje, i ne zakera stalno nešto:)

 Kopriva mi je isto simpatična, dok me ne ožari... stalno se gura baš tamo gde ja hoću da idem. Doskočila sam joj, svu sam je izbacila ... trebalo mi je vremena da ukapiram da je najvažnije izbaciti koren... Ko bi rekao da sam učila botaniku.

 Najbolji  je krompir! Ogromno lišće gore, dole nisam gvirnula:)

  Paradajz je sav u cvetu, i neki pasulj traži kočiće da se na njih osloni.

 Luk se drži, a ona šargarepa kao neka primadona, jedva je gvirnula iz zemlje, ne znam šta čeka, da joj  sviram serenadu?

Zalevanje je posebna priča. Dva sata zalevaš, a onda dodje oluja i smeju ti se gromovi i to žestoko.

O gradu koji je pao na nežne biljke, neću ni da pričam, poželela sam da istrčim napolje iz sigurnosti sobe, i da nekako zaštitim  baštu, nije moglo.

Sad možeš da biraš, da ne dodaš nikakav otrov i da sve ostane prirodno, reskiraš samo jednu sitnicu, da ne dobiješ ni jedan jedini gram povrća, i da sve to pojedu neke bube i životinje koje žive ispod zemlje…

Pasulj tek što izvodi besne gliste, ne bi verovali. Malo mu je što se oko njega znojite i lomatate, nego gospodin hoće da se još na nekog osloni. No to je tek priča za sebe…

Ne znam, u samoposluzi izgleda tako lako, sve natrpaš u korpu, gurneš na kasi katrticu .i kraj.

 Ipak ono uživanje kad vidiš da se iz zemlje pomalja list, raste u biljku, donosi cvetove, pa plodove, ne može se ničom zameniti.

Sve se zaboravlja, i ožarena ruka, i razbijeno koleno i polivena bluza i isprljane pantalone i trn koji boli kad se zabode u nogu… 

 

AnaM kao domaćica...brrrr...
2009/05/25,12:46

Spremanje kuće

 

Došao je dan D. Prišunjao se i pogledao me strogo: spremanje kuće!

Uzdišući izvlačim usisivač, elegantnim pokretom primabalerine klizim sobom izvodeći piruete.

Nestaju neprijatelji u vidu mrvica, neki papirići, kamenčići,  doneseni ko zna kako, pevušim  i okrećem se… ne dovoljno lagano, neki krak iza fotelje povukao gajtan, obmotao se oko vaze preteći da celu moju konstrukciju naredjanih knjiga  u vidu Ajfelove kule spremnu za brisanje, pretvori u  Pompeju.

Opasnost u zadnji čas izbegnuta.

Iza ormara pojavljuje se neki ogromni pauk, zaklanja mi vidik, veći je od Himelaja. Gleda me strogo očekujući da vrištim.

Šipak, ne bojim se pauka… kad je video moj preteći pogled i sprej protiv buba u ruci, pokušao je da pobegne  u svoju sigurnost.

Prekasno!

Hvatam ga novinama i izbacujem kroz prozor nadajući se da će se tamo negde udomiti i isprečiti muve i komarce da mi navcraćaju u goste.

Ko je izmislio zavese, tepihe, vaznice, pikslice, i one glupe figurice donesene ko zna od kuda?? Dobro, ako ih je već izmislio, što li ih turi u moju kuću?

Uzimam crnu kesu i „uspomene“ završavaju u njoj.

Druga kesa prima u svoje naručje novine koje ću pregledati sutra, časopise sa receptima koje ću jednog dana isprobati, modelima haljina koje su bile moderne u srednjem veku.

Treća kesa se malo zgrčila, uplašila se koja će nju muka da snadje. Gledam strogo  po kući, energično je uzimam i trpam krpe koje su za neku svrhu samo niko ne zna koju.

Srećno stojim na raščišćenom ratištu svoje kuće, misleći kako će svi da se dive i priznaju moju muku.

Sve je čisto, blistavo, kao da si u nekoj prodavnici nameštaja, meni je malo i antipatično, kao da niko tu ne živi...

Zvrrr...Drugarica. Ja sva srećna, nisam radila uzalud, odmah će da primeti sa vrata

-Vidi što sam sredila kuću, kažem ja za svaki slučaj, očekujući ovacije

-Nisi sredila cveće, imaš suvih listova....

Toliko o poslovima u kući, vidi se samo ono što nisi uradio... odoh ja da gubim vreme na drugi način

Oluja AneM
2009/05/23,09:12
Prolećna večernja kišica

Ja u kolima
Oluja
Gromovi
Munje
Bujica vode asfaltom
Zaustavljena kola na putu
Udes na autoputu
Semafor ne radi
Garaža zaključana
Prozor u sobi nije
Poplava u stanu...
Da ,volim prolećni lahor, kad donese bujicu dogadjaja...
neko će polje biti rodno
Natopilo se vodom...
možda procvetei cvet
Može li sa mog tepiha???
J‚adore AnaM
2009/05/22,00:35

Parfem

 

Dobila sam na poklon bočicu parfema, skupocenog, francuskog.

Stavila sam jednu kap na sebe, zamirisalo pola Beograda, da li da stavim i drugu, ili da idem ovako nesimetrična?

U kafiću svi su me primetili, kafa nije imala ukus, a cvet u vazi pored mene, samo je sklopio glavicu.

U bioskop  nisam ni išla, za svaki slučaj.

Bočica je mala, ali darodavaoc bi se smrtno uvredio da ne koristim poklon.

Zato me izbegavajte, za svoje dobro, a ja ću se naviknuti.

 I jedan savet, kad poklanjate parfem nekom, mislite da on i njegova okolina imaju čulo mirisa. Mada, sumnjivi su mi muškarci koji ne vole parfem na ženi


 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

 

 

Za laku noć

Zapili se Muja i Haso, pa Muja ostao da spava kod Hase.

Mala kuća, jedan krevet, i  Fata legla izmedju njih dvojice.

Pitaju drugi dan MujuAC

-Je l`, Mujo, da li je bilo što?

-Nije, smetala Fata.

AnaM inspirisana Kammelijinim komentarom
2009/05/20,10:37

Poljubac AneM

Šta mu je to poljubac?

Ne nisam sa neke druge planete, jednostavno ne znam. Po prirodi sam ljubopitiva, sve moram i da proverim. Da sam naučni radnik, istraživala bih, pa krenimo.

Vadim sve moguće i nemogu će rečnike, tražim reč poljubac. Kiss nemački, kiss engleski idemo dalje, bacio, baciozzo italijanski, baiser, francuski, fili, filona grčki, tražim dalje, gomila rečnika i nema reči poljubac

Zaključak br1

Neki narodi nemaju poljubac

Otvaram TV, vesti, dva političara iz zakrvljenih partija sklopili neku koaliciju, ma šta mu to značilo, tapkaju se po ramenima, grle, ljube, 1,2,3, naši su

Zaključak broj 2

Poljubac je dodir usana u obraz neprijateljskih članova društva

Veče, mrak, dete jeca, majka ga miluje, dodiruje mu čelo usnama

Zaključak broj3

Poljubac je odraz zabrinutosti majke za zdravlje deteta

Knez  Mihajlova. Dve dame šetaju svoje bunde, susreću se. Izmenjuju komplimente i cmokić negde oko 10cm od obraza u vazduh.

Zaključak broj 4

Poljubac je dodir vazduha napućenim usnama osoba istog pola.

Šetam dalje, sredovečan gospodin sreće istu takvu gospodju. Naginje se nad njenu ruku, prinosi je usnama, negde do 2cm od usana i gleda je značajno preko ruke.

Zaključak broj 5.

Poljubac je dizanje ruke i mahanje njome ispred nosa

Ne znam šta se toliko priča o tome poljupcu?

 Ne bi se reklo da je ko zna šta.

 Šta se uopšte podrazumeva pod poljupcem? Da li je to onaj nežni dodir kad se usne susretnu, tek ovlaš, a telom prodje plamen, buktinja, oči ti se zatvore i ti nestaješ, ne želeći nikad više da se vratiš u realnost, plivaš ne pomerajući se, letiš i ceo svet, Svemir postaju sićušni  pred naletom tvoje opijenosti.

Zaključak broj6.

Ja pojma nemam šta je poljubac, i čemu to uopšte služi? Možda i ne postoji?

AnaM ga posmatra
2009/05/18,23:50


Želeo ju je već duže.

Ponekad mu se činilo da je ona jedina koja ga usrećuje.

Ponekad je bežao od nje, uzaludno, naravno, uvek joj se vraćao, željno i strasno.

Zatvorio je oči i zamišljao ju je, onako vitku, kako grli svojim rukama, dodiruje, miluje privlači sve bliže i bliže...

Uvek je spremna za njega.

Sinoć se ušunjao po mraku da nikoga ne probudi i kad ju je samo dodirnuo bilo mu je lakše. Zgrabio ju je i odneo u spavaću sobu.

Da li da zapali cigaretu odmah ili posle?

Možda... ne, sad će da zapali. Povukao je žudno dim, nepunio je pluća dragocenim otrovom, malo se zakašljao, pa pružio ruku ka njoj. Čekala ga je.

Ruka mu je pomalo drhtala od želje.

 Zgrabio ju je, privukao. Još jedan dim, a onda ona. Dotakao ju je usnama, mmmmm.... kako je dobra. Zagrlio ju je obema rukama, prijala mu je njena hladnoća. Prineo je užareno čelo njenom telu, nagnuo se i onda žudno ispio, kako je dobra ta čaša hladnog piva...

Valcer AneM
2009/05/18,00:31
-->

Valcer

 

Stajala je na balkonu

Mesec je blistao, Zvezde sijaju, opojan miris čempresa, more treperi, lise se razlivaju na mesečini, neki ribar lagano odlazi na pučinu, vesla dodiruju vodu, milujući je pre nego zarone…

Muzika je dopirala niodkuda. Jednostavno je bila tu, dodirivala je opijala…

Zatvorila je oči ,

 Valcer,

 On….

Lagano ju je objumio, njeno telo se nežno zatalasalo ka njegovom, ruka na ramenu, osmeh na licu. Zaplivali su u ritmu. Okrenuo ju je, dotakla mu je rame samo delić sekunde, dovoljno da oseti drhtaj celog tela

Ram tam tam, ram tam tam, jedan korak napred, pa pogled, telo se leluja prateći muziku, korak, ritam, Njega. Okreće se, ruka na ledjima je peče, kolena podrhtavaju, dah se ubrzava, muzika je sve brža, ne prati ga, leti sa njim….Brže, brže, još brže, adrenalin se razliva, obrazi su rumeni, oči blistaju kao zvezde, ram tam tam, ram tam tam…

Smeši joj se, naslanja glavu na momenat na njegovo rame, a onda ponovo se okreću , ram tam tam, njegova noga, koleno, ne to nije ples, to je više od igre, to je jedan život koji poznaje samo onaj koji igra valcer… grli je, dodiruje ga… muzika osmeh, zadihana je… srećna je, tako je srećna, neka muzika nikad ne prestane, neka ples traje večito…

Smeje se svojoj radosti, muzici, Njemu…

Otvara oči

Muzika nestaje

San

Sve je samo san…

Srce AneM
2009/05/16,22:26


 

Pre neki dan prijateljica mi kaže

-Moje srce je ispunio Laza.

Mislim nije ni čudo kad je onakva gomada od čoveka.

 Jedna opet dala svoje srce nekom tipu. Kako li živi bez srca nije mi jasno, kako joj se mrda krv

Opet neka kaže srce joj kao stena. Svašta, ledena stena, pa kako tek ona funkcioniše, mora da je stalno ljuta, a i da joj je zima. Što li ne uključi neku grejalicu?

Sa mojim srcem definitivno nešto nije u redu.

Mora da sam ga nabavila na pogrešnom mestu, jer je veliko kao autobus. U tom autobusu stanuje gomila ljudi koje volim, prijatelji, rodjaci, komšije, nadje se i poneki bloger. Nešto se i ne guraju, lepo im tamo, ima mesta za sve, a jedno mesto je upražnjeno, skroz napred. Tu će sesti neko posebno važan, ako me ne izgura sa šoferskog mesta.

Ako je neko zainteresovan, samo neka se javi, moje srce je svima otvoreno. I garantujem da neće biti dosadno. Imaće  puno prijatelja, zanimljivih, veselih, i život će mu biti lepši, sigurna sam.

Ako neko udje, može mu se desiti da bacim ključ i da ostane zauvek zarobljen, za to treba imati hrabrosti, ne može to bilo ko. Za ljubav, kao i za prijateljstvo, hoću srce kao što je moje, lepše kucaju kad su slični...

 

AnaM na ribolovu
2009/05/14,13:37
>

 

Probudili su me u ranu zoru. Derali su se pod prozorima da su pola komšiluka uzbunili. Učinilo mi se da neko svira serenadu, ne, to je samo oprema zveckala.

-Zašto tako rano?

-Riba najbolje radi u zoru?

-Šta raaaadi?

-Videćeš

I videla sam.

Reka se uvijala, Sunce se pomaljalo iza šume milujući talas koji je zapljuskivao obalu. Ptice su još spavale, nije bilo ni onih dosadnih mušica, čak su i komarci otpočinuli, najlepše doba dana.

Dadoše mi neke šipke da gurnem u platno, to mi je kao stolica. U ruke mi ne dadoše ništa, prvo da gledam. Svi ozbiljni, ćute, nešto petljaju po torbama, dva sata, ucrvljala sam se od dosade. Najzad sve namestiše, neke motkice sa najlonima gurnuše u obalu, sad će valjda riba da skoči i da uhvati taj mamac. Mora du su ribe mnogo blesave kad ne vide u onoj prozirnoj vodi  te motke.

Sede svi i ćute, bulje u onu vodu, a ja probah da ispričam neki vic.

-Pssst, tišina

E da mi je neko rekao da ribe tako dobro čuju ne bih verovala. Možda bi i one volele da čuju kako pričam, ali ne dadoše mi.

Sedim na onoj stoličici, sva sam se ukočila, valjda mi lepo, samo ja ne znam.

Posle tri sata, niko ništa ne upeca, ako se računa onaj komad drveta što je pokidao najlone i ona boca od Coca Cole što se upetljala u mamac, onda i jesmo.

Smilovaše se, dadoše meni da držim onaj štap, valjda sam tri sata buljeći u njega nešto uvežbala. Ja ga sva srećna bućnuh u vodu

-Neee, ne tako, drži čvrsto.

Ja uhvatih, ali očito nešto pogrešno, jer mi štap nešto povuče unutra, skoro sam sela na travu od straha, mrda kao kad mobilni prima SMS. Derala bih se, ali grdiće me.

Vide onaj pored mene, priskoči sa mrežom, viče mi nešto, uhvati me oko struka, šutnuh ga ja petom, i nasta cirkus.

Na mom konopčetu ribetina, ne bi verovali, ali sigurno metar i po velika, ogromna, takve nema ni u Dunavu. Gledam ja nju, gleda ona mene, pa to gledanje i nije bilo dugo, prekobrcnu se ona, onako u leptir stilu i vrati se u okrilje reke...da sam je bar slikala, ali nije čekala da namestim aparat, neka mnogo nervozna riba.

Posle su svašta pričali,  kao nije metar i po, nego cantimetar i po,  kao da su  dimenzije važne,  ali kad vam kažem ni cm manje od metar i po...

AnaM samo gleda i snima
2009/05/12,14:16


 Sunce je milovalo travu.

 Kolona mrava je žurila preko meredvina na zid, pa u neku sobu (nisam znala da i mravi trebaju merdevine) Gazda kuće ih nije baš blagonaklono gledao (znači li to da ne voli posetioce?)

 Opružio na stazici, zatvorenih očiju uživao je u prvim letnjim danima. Mislio je kako je divan svet.  Nikog ne dira, samo hoće da uživa u svom miru.  Ništa mu nije bilo potrebno, samo ovaj mir. Malo dalje, lipa se spremala da prospe miris svojih cvetova. Bela ljuljaška je odolevala namerama vetra da je zanjiše.

Onda se pojavila ona.

Kao slučajno našla se u njegovoj blizini. Žmirkala je zelenim očima, protezala se na Suncu. Nije bila gladna, ali ona je lovac, uvek spremna da nekog proguta. Doručkovala je nešto spremno baš za nju, pa se opustila posmatrajući pauka koji je vredno pleo mrežu.

Neki bumbar joj je proleteo tik pored nosa,  uvredjeno je  otvorila prvo jedno oko, pa drugo.

Ugledala ga je. Onako bezbrižan nije ni sanjao šta ga čeka.

Dotakla ga je noktom

On se pomerio, kao da je hteo da kaže, pusti me, ne čačkaj mečku.

Dotakla ga je po telu, on se zabezeknuo, malo se pomerio, ali ona je uporno nasrtala… Kad se najmanje nadao, prevrnula ga je.Pokušao je da se igra sa njom, ali ona je tako gruba. Naljutio se… pobegao

Gledala je levo desno.

Gde li je nestao?

Cica Maca pokuša da ga nadje ispod velikog lista, ali mali zeleni gušter, pobegao je u svoju sigurnost…

 

Klip je snimljen o tom dogadjaju, ali pojma nemam kako on može da skoči na post…a I da znam ko bi verovao da sam ja to snimila…

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu