Rešim ja da otvorim oči kući, to jest da operem prozore.
Što je taj isti dan i kiša rešila da ih opere, nije me briga.
Kod mene je to posebno uživanje, jer je svaki drugi prozor zazidan, pa moram da budem fakir, ne moram, ali alternativa je pad sa prozora u provaliju.
Pranje, kao pranje, pomagala mi drugarica. U sred posla odem ja da stavim lonče… za kaficu, naravno…
-AnaM… upomoć… padam…
Potrčim ja sa sve lončetom u sobu, ne znam zašto, ako pada, dok ja dodjem, ima da padne do Kine.
Ona stoji na stolici, u ruci joj prozor koji razmišlja da li da zajedno sa njom odleti u park, ili da se strmekne preko lustera u sobu. Priznajem ni jedna opcija nije poželjna.
Da rešim prozorsku dilemu preskočih preko onog krša od krpa i ostalih tandrmolja i uhvatih prozor.
Da li gledate komične filmove?
Trebalo je prozor vratiti na mesto. Jeste da neće sneg, ali nikad se ne zna, a i nezgodno da nema prozor, gde zavese da landaraju?
Donesem ja i drugu stolicu, penjemo se obe i namičemo onaj baksuzni prozor. Na prozoru dve rupice, a na zidu dve kukice, e, sad ti to sastavi… Udje sa jedne strane, sa druge ni slučajno.
Skačemo nas dve po stolicama, pomažemo se savetima, odmaramo ruke koje držimo put nebesa, circus…
Prozor se ne da.
Ne damo se ni mi.
Posle pola sata nišanjenja, mrtve umorne, kapitulirale smo.
Pozvala sam mušku ruku.
On je onaj prozor uzeo kao knjigu, nataknuo ga na mesto i rekao
-Za to ste me zvale?
Žene I muškarci
SU
ISTI, ILI NE????
Žene i muškarci su potpuno isti, bar tako kažu, još se žene bore za neku
ravnopravnost, i ovi im to velikodušno daju. Ne znam gde se ja to krećem, ali u
mom okruženju, muškarci su potpuno drugačiji od mene, i ne smeta mi to, baš nimalo.
1. Žena se mučila pola sata da gurne neki plakar, muškarac, se samo naslonio,
pomerio ga je pola metra.
2. Žena je pola sata menjala gumu na kolima, najzad je zaključila da verovatno
ta dizalica ne odgovara njenim kolima, muškarac je točak promenio za nepuna dva
minuta, i pozvao je na kafu.
3. Muškarac ceo dan kuva neki delikates, prljajući pri tom brdo posudja, žena
kuva svaki dan.
4.Muškarac pomaže ženi da opere sudove, žena ih pere dva puta na dan.
5. Žena voli svaki put, kao da je jedini i prvi, muškarac uvek čeka drugu
priliku.
6. Muškarac je lovac, žena lovina, ako je obratno, muškarac je šmokljan, žena
drolja.
7. U ljubavi, kad je sita, ženu niko ne interesuje, muškarac gleda gde bi šta
pojeo.
8. Žena je verna kad voli, muškarac je veran kad mu drugo ne preostaje.
9. Žena se zaljubi, uvek , za ceo život, muškarac za ceo dan.
10. Muškarac veruje svojim očima, žena svojoj intuiciji.
NEMA TE
Noćas sam te tražila
Zaronila sam u morske dubine
Zaplivala medju koralima
Dotakla pesak na samom morskom dnu
Nema te
Noćas sam te tražila
Raširila sam krila mojih nemira
Poletela nebeskim prosranstvima
Dotakla treptaj Zvezda i sjaj Meseca
Nema te
Noćas sam te tražila
Jurila sam planinom, trčala kroz šumu
Uplašila košutu, razjarila tigra
Doticala zelene listove čežnjom svojih dodira
Nema te
Znam gde te mogu naći
Ali se ne usudjujem dotaknuti te
Ako te izvadim iz svoga srca
Da te nežno poljubim, usnama tek dotaknem
Da li ću te ikad tamo moći da vratim
Ostani tu
Vozila sam se danas sa jednim koji još gore parkira od mene.
Pravi užas!
Nadam se da ne čita moj blog.
Prvo nikako da krene,
levo,
pa desno,
pa tras napred,
pa tras pozadi.
Pomerio mi je džigericu.
Ja sam to nekao drugačije zamišljala.
A i vozilo mu je bilo čudno. Napred šiljato, pozadi tupo, široko.
Zašto on nije išao onim šiljatim napred, nego onim tupim, to samo on zna. Da, pominjao je neku provu, pramac. I rekao je da neće da skače u vodu ako upadnem zbog neke glupe slike…. Da je znao da sam napravila 290, bacio bi me u vodu.
I to mi je kapetan broda…
Na kraju Dunav je ljubio Savu,
a Sunce nam je dalo svoj najlepši osmeh za laku noć
PLAVUŠA ILI CRNKA????
Jutros sam se tužna probudila
Nebo je sivo
Srce mi je hladno
On me ne voli
Da li muškarci više vole plavuše ili crnke
Za njega ofarbaću se i zeleno
Uzeo si boju morskih dubina, za moje oči
Uzeo si boju žitnih polja, za moju kosu
Uzeo si tananost vite jele, za moj stas
Uzeo si jutarnje rumenilo, za moje usne
Govorio si mi
Budi moja usna haromonika
Prisloniću usne i
Čuće se muzika
Jednog dana si zastao i pomislio
Mogao sam uzeti krilo gavrana za njenu kosu
Mogao sam uzeti mrak noći za njene oči
Mogao sam uzeti miris čempresa za njen dah
Mogao sam uzeti mekoću ruže za njene usne
Mogla je biti drugacija
Ja sam samo stajala
Gledala sam kako nestajem u tvojim snovima
Kako se gubi sjaj u mojim očima
Kosa prestaje da viori na vetru
Usne postaju sve tiše
Nestajala sam
A ni suzama te nisam ispratila...
Prošle godine morala sam da pobegnem da me ne čvrkne april.
Nadala sam se spasu.
Otišla sam u Prag.
Postoji legenda da ko dotakne statuu Carla velikog i pomisli želju, ta će mu se želja ispuniti. Mora samo da ispuni tri uslova.
- Želja mora biti realna
- .Ne sme nikome da naudi
- Nikad se ne sme otkriti.
Ne verujem previše u sve to, ali, zatvorila sam oči, želje su kovitlale, jedna lepša od druge.
Razmišljala sam kao dete u poslastičanici šta da odaberem, a onda me munu neko u rebra da se ostavim romantike i da požurim. Ne razmišljajući, želja je sama izletela kad sam dodirnula sjajan lik
Uf... istroših želju, sad nemam pravo na ispravke, onaj narod je vrlo neuvidjavan.
Lepo sam htela da Karlu objasnim sve aspekte moje želje da me ne shvati pogrešno. I poželeh šta poželeh.
Legenda dalje kaže, kad se ispuni, možeš ponovo poželeti, i želje će se ispunjavati... Mora dobro da se pazi šta poželiš, jer neki put te želje se pogrešno protumače, taj Karlo se ne udubljue previše, bukvalista je, pa na primer poželiš da te neko obožava do smrti, i padneš pod prva kola... i nije neka sreća, dugovečna, a ni želja koju bih poželela za sebe...
Ja poželela krajem aprila...
Kao da sam pokrenula neki lanac... ispunila mi se želja u maju... pa druga... i više nisam smela ni da zatvorim oči i da pomislim na Karlov most i moju ruku koja ga dodiruje... možda kradem nekom sreću...
Neki prijatelji kažu da sam poželela suviše običnu želju, nisam, verujte... neki kažu da sam možda u rodu sa Karlom, pošto mi je poreklo odatle, pa sam imala protekciju, nisam, pre sa Ljubušom, ko zna, znaće šta mislim... bolje da ne znate...
I uskoro će se završiti godina... mogla bih da poželim da postanem realna, da ne budem nikad više čvrknuta, bila bih siguurno srećna...
Ne mogu, kazala sam želju na glas...ostaću zauvek čvrknuta u aprilu... a možda i dalje...
U aprilu je AnaM uvek čvrknuta,
i onda joj nikako ne smete pominjati more,
jer se potpuno izgubi
Ti si svetionik u tamnim noćima
Budi mir, u mojim nemirima
Stisaj oluju mojih osećaja
Juriću tebi kao spasu svom
U tvom srcu moj je dom.
Budi mi svetionik u tamnim noćima
Kula svetilja u olujnim večerima
U vecnoj trci ljubavi i tame
Nek moje oči nikad nisu same.
U bašti mojih osećaja
Pronadji cvet svojih gora
Zapljusni obale mojih mora
Zauvek dodirni čežnju snova.
TAJNA ŽENE I MORA
Žena je kao more
Oluje su njeni osećaji
Plime su njena ljubav
Talasi su njena predavanja
Morska pena njena nevinost
Uzmi moru oluju, dobićeš bonacu
Uzmi moru plimu, dobićeš baru
Uzmi moru talase dobićeš tek jezero
Uzmi moru morsku penu, izgubićeš devojčicu
Ako samo stojiš na dalekoj obali
Nećeš osetiti silinu oluje
Nećeš osetiti plimu koja nadolazi
Nećeš osetiti snagu talasa
Morska pena će te samo dotaći
Imaš li hrabrosti baciti se u morske oluje?
Imaš li snage zaplivati kroz plime?
Imaš li volje osetiti snagu valova?
Pa i onda dok te morska pena bude zapljuskivala
Da li će i jedna tajna do kraja biti otkrivena?
Možete me pozvati na put oko sveta, na izlet, bilo gde, možda ću odbiti, ali poziv na kaficu i sladoled u Moskvi, nema šanse.
Stiže poziv: u 17h u Moskvi
Juriš pešadija!
Pripremanje garderobe, frizure, parfema.
Tri varijante, pa kad dodjem sa posla samo nešto gricnem i sjurim se u jednu .
Počelo je sa produženim radnim vremenom, jurnjavom na poštu, trčanje za busom, i ulećem gladna u Moskvu, u prnjama sa posla, u jednom dahu.
Pitala bih ja šefa sale gde sede, ali kako?
Da kažem AnaM, traži, tamo neke blogere?
Glupo.
I krenem ka sredini, tako su mi kazali. U sred sale smeh, krenem ka tom stolu, baš me briga i ako nisu oni, tu mi se dopalo. Jedna šarmantna dama mi samo mahnu rukom, utrapi neke poklone i nastavi da priča vic. Jedan smešak sa rupicama poče da mi se smeje od prvog pružanja ruke, pa dok se nismo rastali. Na trećoj stolici oblak dima, vedre oči izviruju s vremena na vreme sigurno pravi roštilj po svom receptu, kako li joj dozvoliše samo u sred kavane?
Onda navališe mobilni da zovu, mene nije niko, ali njih sve neki tajni obožavaoci. Bile su vesele, sigurno ih nije zvao neko da ih pita koliko ima sati.
Ona dama kad ispriča vic, odmah da otrčiš u toalet od smeha, onaj kasino, je prva liga, a ni onaj iz raja nije loš, pa... ma, vic kao vic, ali kad ga ona ispriča... poezija...
Ona mala slatkica me je oduševila, sve zna, samo veze, slušala sam je ne trepnuvši. Ima sad da prelistam sve njene postove, lepa, zabavna i pametna, a žensko.
Pijuckam onu kaficu, čekam sladoled, i dodirne me neko krilo po ramenu, kao dašak vetra, kao dodir leptira, kao andjeo, i neki trnci mi prodjoše telom. Znala sam, to je neki šarmer bloga. Podigoh pogled, koji razbacanko, koje oči, a smeh, znala sam da je bloger. Seo je pričao, nisam disala koliko je sve bilo zanimljivo, a on se smejao, pominjao zgodovštine sa posla. On izgleda ne ide da radi, nego da se zabavlja, sad su mi jasne njegove pesme, njegov čitav život je pesma...
Kelner donesu pariske šnite kao da ih je pravila ova simpatična dama pored mene, dok si rekao piksla smazasmo ih...
Neko pogleda na sat, stiže SMS, i društvo se rasturi... i meni zadali zadatak da ih opišem da pogodite sa kim sam bila, ali sladoled mi nisu dali.... da li su zaboravili, ili će ponovo da me zovu, ne znam...
I vi ste nam nedostajali, naročito ti...
Znam da su dosadni ljudi koji pričaju svoje snove,
ali ovaj moram,
možda ga neko protumači.
Sanjam ja baštu, i po njoj kopam, mora da me je neko i u snu hipnotisao kad to umem da radim .Ona zemlja nabijena, tvrda, ja navalila, ona se ne da, sve me ruke zaboleše.
Nema veze, san je.
Kopam ja kopam, nikako do kraja da dodjem. Posle sat muka, jedva za ružu iskopah, sad dalje, za breskvu.
Nema šanse, lopata čvornata, drvena, tvrda, a ruke trapave.
San je to, nema veze, probudiću se.
Možda ću sanjati, drugi put, da mirišem ružu, i da grickam breskve.
-Teraj AnaM, ne okreći se, ništa još korisno nisi uradila... čujem glas.
-Dok se lopata ne zagreje, a ti se tri puta ne preznojiš, nema odmora.
Da mi je neki upaljač da ugrejem onu lopatetinu, kao kuća veliku, a što se tiče mog preznojavanja, ne mogu u snu da se opipavam da vidim.
Lepa rekreacija, ali moje saksije nisu tako zahtevne, a i u teretani se ne preznojavam toliko.
Nema veze, san je.
Popih kaficu u tom snu, baš je bila dobra.
Ohladiše se za to vreme mišići, ijaaooo, znam svaki gde je... koja anatomija, ništa bez motike, zapamtiću svaki...
Samo da se probudim, trljam oči, nikako da ih otvorim... moje ruke, lepe, bele, nežne u žuljevima, nokat polmljen na palcu... budi se Anam...buuu... budi se bre...
Danas kiša,
mogla je i jučer,
danas će neko na javi da zabušava...
Drugari, gde ste sinoć bili da ste bili da bili, sigurno vam je bilo lepo, ali da ste bili gde sam ja, videli bi šta je pravo uživanje!
Posle uspešne premijere u Kruševcu, šta uspešne, urnebesno su pobedili, dodjoše Dve karte za Beč, i u Beograd, na putu u osvajanje sveta.
Mladi entuzijasti vodjeni iskusnom rukom režisera Patosa, doveli su salu u kojo se održavala pretstava, do usijanja.
Izvodjenje je prekidano salvama aplauza i smehom koji se nije mogao zadržati.
Reči Voje Radovanovića, oživljenjne na sceni, ulile su nam nadu u neko bolje sutra u kojem nećemo tražiti dve karte za put u neku neizvesnost, negde daleko.
Bend odlično uklopljen, svojom scenskom muzikom digao je na noge publiku koja je u ritmu skandirala.
Izdvojila bih jednog glumca, ali bilo bi nepravedno prema ostalima, kad vidite pretstavu shvatićete da su svi kao jedna duša.
Prvi autogrami, mladih glumaca sa već iskusnim Vojom Radovanovićem, prvi intervjui za novine, TV, možda su bili malo preskromni za ono što su nam dali.
Posle uspeha na pozorišnim daskama, splavovi, tu je tek bio urnebes, i oni plove raširenih jedara ka vrhu.
Noć je tako kratka kad je osmeh na licu.
Čestitam režiseru, glumcima, i naravno piscu Voji Radovanoviću u želji da svaka nova pretstava bude još uspešnija.
Uskoro nova knjiga, nova pretstava, i novi uspeh.
Zahvaljujući vama, Dve karte za Beč krenule su nezadržljivo napred, ništa ih neće zaustaviti!
Srećno!
Noćas ju je čuo. Mislio je da je odustala od njega, ali ne, proganjala ga je. Bežao je od nje kao neka kukavica, ali koliko god mislio da se sakrio, ona ga je pronašla.
Sinoć je izašao sa društvom. Bilo je toplo, proleće kao da se povuklo pred letom. Izašli su na reku, splavolvi su se ljuljuškali na Dunavu.
Svakog trenutka je trebala da dodje njegova devojka. Vitka plavuša koju je jedva ubedio da će ovaj put sve biti u redu, da je voli jedino, nju, i da ona ne može da ima suparnicu.
Onda ju je čuo, pa video, pokušao je da se sakrije, ali ona je bila tu, krenula je pravo na njega.
Napustio je društvo, pobegao…
Devojka je pet minuta kasnije, ljuta kao puška, nasmejala se drugom momku
Prošle godine je bio u Grčkoj, njegova devojka je htela da navečer ide u disko, kafić, bila je vesela i volela je društvo. On se nije usudjivao da navečer izadje, ona je bila tu,
I čekala ga je.
Posvadjao se sa svojom devojkom, ali neki ljudi ne shvataju kako to izgleda kad te neko proganja.
Noćas se napio, sedeo je na terasi, sam, daleko od svih, kao poslednji Mohikanac, sedeo je na terasi, pušio, pijuckao piće, pušio rešen da se prepusti sudbini. Možda samo umišlja, možda ga ona više ne proganja, možda je sve samo umislio. Bio je sasvim prosečan muškarac, šta li je pronašla na njemu.
Zadremao je. Vetrić se poigravao sa pramenom kose na čelu. U trenutku sve je zastalo, samo je Mesec blistao i posrebljavao list iznad jezera.
Duboko je spavao, nije ju čuo kako mu se prikrada. Jednog trenutka ga je osmatrala, a onda je dotakla njegov vrat, pa krenula preko obraza usana… nije osećao njen lagani dodir, nije čuo nikakv šum, spavao je…
Ona se zarila u njega, svom snagom ,zovom predaka zarila se u njega, probila njegovu kožu, i posisala krv… komarica je zadovoljno odletela, njeni potomci su dobili dragocenu hranu… a on?
Samo se počešao u snu… prokleti komarci, ne mogu da živim od njih, zašto samo mene napadaju….
Sedim u kafiću, pijuckam ekspreso i čekam drugaricu.
Kasni po običaju.
Čekam je, pogledavma koliko ima sati, šta ako ne dodje?
Nervozna sredjujem tašnu.
Šta tu svega ima.
Da li ste ikad gvirnuli u žensku tašnu?
Moja tašna ima milion pregrada, i rajšešlusa.
Pronašla sam kartu za tramvaj susedne zemlje, ključ od garaže koji sam izgubila ko zna kad, dinarčiće, čak i jednu ne važeću DM. Vadim pismo koje je nekad značilo mnogo, a sad deluje blesavo, rezervna četvrtasta baterija, gde da je uguram. Malih šećerića iz svih kafića, jer ja pijem gorku kafu.
Sve sam našla, samo ne pare da platim ovu kafu koja se već ohladila, ne verujem da bi je uzeli natrag i dali nekom drugom. Došlo mi da ponudim.
Pita se neko, kakvo je to prolećno spremanje tašne u kafiću.
Jednostavno, neko mi drmnuo novčanik… a prijateljice nema, ne javlja se na mobilni.
Ostala je poslednja nada.
Imam novac sakriven u jednon džepiću za ne daj Bože.
Ne smem da pogledam…
nje nema…
vučem rajfešlus lagano, lagano, cantimetar po cantimetar…
hoću li da perem pod u kafani …
ili…
i… i…
Danas nisam znala gde pre da gledam.
Gledam gore
Sve me je mamilo u prirodu…
Gledam dole
I sve je procvetalo, baš sve, samo ona moja saksija ni da mrdne…
Da mi je znati šta nedostaje tom cvetu pa neće da gvirne napolje. Prenemaže sa kao seoska mlada, a da ja malo počeprkam da vidim, možda cvet krenuo na pogrešnu stranu. Ako krene na dole,
pa ode u podrum,
pa kroz pesak u Kinu…
Nema veze, ja ću da ga zalivam.
Neka izadje gde hoće, samo neka procveta već jednom.
Deset dana ga čekam
Radoznalost je mana, velika mana.
Ko je radoznao, taj i laže ( mora da sakrije šta radi)
Ko laže, taj i krade (istinu naravno)
Ko krade, ide u zatvor
Ja ću definitivno da idem u zatvor.
Evo kako je počelo
Dobila sam na poklon kutiju, ali da je otvorim tek odredjenog datuma, neki jubilej aprilski. Darodavaoc neće biti tu tog dana.
Naravno da je neću otvoriti, gde bih ja.
Stavio je kutiju na sto, i otišao. Ja sam pobegla u drugu sobu od napasti.
Znate li priču o Modrobradom i njegovim ženama?
Polako sam se došuljala kutiji, i gurnula je vrhom kažiprsta. Gledala sam je, i ona mene. Nije teška, ali ni lagana, više onako neodredjeno.
Pobegla sam ponovo. Nešto kao da je zapištalo iz kutije, prišunjala sam se i osluškivala.
Ništa.
Kakva je to kutijetina kad ne daje nikakv zvuk?
Demonstreativno sam otišla da kuvam kafu. Kutija je ostala.
Voda na plinu nije ni provrela, a ja sam već bila pored kutije sa makazama. Samo ću da gvirnem, neću da gledam, samo malo...
Primakla sam makaze, i...
SMS stiže, živu me ispreseca:
AnaM ne diraj kutiju, gledam te...
Trgla sam se kao oparena i otrčala na drugi kraj stana, pokrila se po glavi od napasti i reči koje su mi šapatom odzvanjale,
AnaM, vidi što sam lepa,
uzmi me,
samo malo me otvori,
šta misliš da je u meni,
čekam te,
ja sam i onako tvoja
malo ranije, ili malo kasnije...
Što da se mučiš?
Mislim, ako je otvorim minut posle ponoći, da li mogu reći da sam se zbunila u datumima?
Šta
mislite, da li sam je otvorila?
| « | April 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
