Rodjena u porodici gde je skijanje bilo nešto kao hodanje, podrazumevalo se da ću i ja biti odličan skijaš. Medalje i diplome u fijoci bile su dokaz toga. Majka u reprezentaciji, tamo neke države koja ne postoji , brat se zakitio medaljama, a ja nikako da krenem u osvajanje belih planina.
Znalo se da ću skijati bolje od svih jer mi je to u genima već generacijama.
U kući sve neke firmirane skije, čizme, bambusovi štapovi i slični tandrmoljci. Kao početniku predložili su mi neke široke skije. Prezrivo sam ih gledala u stilu, zar ja.
Ona čizma koju sam stavila na nogu mi se nije baš dopala, ni objašnjenje da sama spadne u slučaju pada. Oprema je koštala kao svetog Petra kajgana, ali, ja sam šampion.
I ostalo nije bilo loše, ni planina koju su mi odabrali. Malo sam se mrštila na stazu početnika, ali ko pita dete?? Ukočenih nogu, drvenih prstiju i sa zrncem panike koja je počela negde iz nožnih prstiju stadoh na sneg.
Progutah knedlu, zabodoh one štapove u snegi... ni makac.
Ubedjivali su me, grdili, objašnjavali, ali ja jok... ne mrdam. Ono zrnce panike, preraslo u grudvu koja se širila kroz moje vene. Badava su mi pričali da je staza skoro ravna, da samo krenem... zrnce je preraslo u lavinu panike.
I na kraju sam kapitulirala.
Tras –bum, ni deset santimetra nisam „skijala“ tresnula sam sa sve opremom , polomila skiju, na svoju sreću. Derala sam se kao žuti mačak iz snega.
Svi su urlali od smeha, slikali me i očekivali da se popnem ponovo na taj beli užas i klizim po njemu. Nema šanse, ni tad, niti ikad posle niko me nije video na skijama. Volim da odem na planinu, šetam po snegu grčevito se držeći za neku žrtvu koju obavezno sapletem da sedne u sneg, ali dalje od toga ni makac. Moja fijoka za skijaške medelje i diplome očito neće biti popunjena.
Dok smo se mi radovali stidljivim pahuljicama, Kopaonik je zavejan. Desetine automobila našlo se u zamci snežnih nanosa. Umesto veselih praznika, putnicima je pretila opasnost da noć provedu u kolima .
Ekipe pomoći relativno brzo su stigle. Prokrčen je put, a putnici smešteni u bezbednost hotela
Zimska idila može da počne
Stidljivo je pao u noći Božića.
Nestrpljivo sam ga očekivala .
Kažu da je godina rodna ako je Božić beo.
Bašta se zabelela
Smokva se zaogrnula belim plaštom
Sto čezne za tolijim danima kad smo se oko njega skupljali
Malo mače prvi put u svom životu, zabezeknuto gleda to belo.
Nije važno što je kod nas malecni sneg, što je na Kopaoniku i Peštaru zavejao puteve, došao je i doneo osmeh.
Obilazila sam razne planete dok nisam našla vašu. Nešto sam tražila, tražila, tražila i našla.
Stanovnici moje planete se bave proučavanjem svemira, drugih galaksija i ostalih svemirskih tandrmolja. To se osetilo na na našoj privredi. Verovali ili ne, ali i mi moramo da jedemo, oblačimo se, dišemo. To sve neko treba da stvori.
Nismo hteli da uzmemo stanovnike neke planete i pretvorimo ih u robove, to je tako primitivno. Tražimo stanovnike planete koji ne rade ništa korisno, nego po ceo dan pilje u komjuter, pišu postove, komentare i tako to. Oni neće nedostajati svom svetu, jer realni svet i ne zna da postoji u nekom sobičku neki zakukuljen, zamumuljen primerak, koji nije ni za kaktus ni za krastavac, ili ženski primerak koji ne kuva sprema i zavodi svoje muške primerke.
Tako smo mi, ili bolje reći ja, napravila internet vezu sa vašim kompjuterima. Šta mislite zašto se zove internet?? Naravno zato što je direktna veza izmedju vašeg kompjutera i moje planete. Biće vam lepo tamo. Priznajem, radićete malo više, ali to je sve za moju dobrobit. Nećete biti robovi, to ste sad kompjuteru, bićete slobodni da odlučite da li ćete raditi svaki dan, ili imati pauzu jedan dan godišnje.
Dok ovo čitate, veza je uspostavljena...
Prekasno... ne vredi da prekidate... trasportujete se već...
Buuuuuuuuuuuu... buuuuuuuu... putujete kroz svemir....
Ne ljutite se, to je samo posao...
Voli vas vaša BeladonaM... buuuu....buuuu....
Pazite, sutra bez preterivanja, samo jednu čašu.
U životu nam nedostaju mnoge stvari. Neke su važne, neke manje važne.
Ali
Dovoljno je prikačiti se za nekoga, pokazati mu pravac, što će reći dirigirati po svom.
Ako ništa drugo ne nadjemo, moramo se zadovoljiti dobrom antenom. Mislila sam bukvalno, ko drugo pomislio, sram ga bilo!
AnaM draga, tebe čeka jedno fantastično leto.
Brčkanje u moru. Ček, ček, pa šta ja to vidim? Oooo, pa to neki zgodni daso,
crn, jel on to drži neki buket? Da, da, jeste. Prilazi ti u jednom restoranu s
buketom prelepih ljubičastih lala. S njim putuješ na more. Definitivno. Biće to
uzbudljivo leto i još lepša godina.
Nastavljam
Divno leto, toplo, sunčano, zavodljivo.
Dasa iz Trmbasa našao lale, vidi se da je lovator, lale su iz Tanjganjike, ili Holandije donesene privatnim avioncem.
Sedim u restoranu pošto mi je je ručak izgorio, vatrogasci još gase soliter. Mašem ručicama i nožicama zadovoljno oblizujući ledenu kuglu sladoleda od čokolade, i merkam onaj sa šumskim voćem. Kosa koju sam jućer besno otfrkaljila pa izgledam kao ošišana pudlica, porasla skoro do pasa i viori na vetriću.
Gledam kroz trepavice zavodljivo dasu, ali on ne vidi što od mojih, što od njegovih naočala. Prolazi kroz restoran sa predivnim buketom cveća. Ide... on još uvek ide, pored moga stola je... Ja se zavodljivo smeškam, što li ne popravih šesticu pa da zinem kako treba? On prilazi, pored mene je... Ja se sad smeškam kao stidljivo, i on prolazi ka drugom stolu.
E, nećeš, pomislim ja, podignem nogu, on je vešto preskače, ali ga ja drugom gurnem u onaj mekši deo ledja. Sapliće se... Tooooooooo... htedoh da viknem, ali kao zbunjena ga brišem svojom majicom po kojoj se, gle čuda, razmazao sladoled, zalepio i pokazao da silikoni nisu osvojili baš sve terene.
Grabim one lale, hvatam ga pod ruku i odvodim od one bezobraznice koja zabezeknuto gleda...
Gle čuda,kažem ja ponovo, pasoš mi je u tašni i mi sedamo u predivna kola koja jure na morence. Nekoliko puta je pokušao da nešto kaže, ali, šipak, imam milka čokoladu, onu od ljubičaste krave i zapušim mu svaki put usta.
Grčka, morence, divno se provodim. Biće ovo divna godina.
Mali problemčić na kraju puta. Ona bezobraznica iz restorana našla nekako deda Mraza i besno čekaju naš povratak na krivini.
Nije mi jasno zašto su besni?? Možda zato što je deda Mrazu vruće sa onom kapom, bradom i ostalim tandrmoljcima.
Biće to uzbudljivo leto i još lepša godina…
Fiiiiiiiiiiiiiiijuuuuuuuuuuu...
Tras-bum...
Bila sam na vašoj planeti pre nekoliko meseci. Šta se dogadja?? Gde je šuma, stena, pećina?? Kako da sakrijem letilicu?? E, BeladonaM, BeladonaM, šta te snadje??
Polako prilazim na ivici grada. Devojka se smeje i naginje nad lale, Osmehujem se, sigurno je zaljubljena, oseća miris lala. Vrisak, jauk, poziv u pomoć. Devojka se i dalje osmehuje, maše nekom, a u rukama baštenske makaze i ubijen cvet jauče... Pobegla sam, što dalje od bašta...
Sunce polako zalazi. Auto se zaustavlja, neki čovek izlazi i baca psića u vodu. Pas ne shvata, koprca se, laje, veselo gleda u čoveka, misli da se igraju. Matica ga povuče na dno, pas još jednom zalaja i nestade. Čovek odjuri kolima, a ja osetih bol psa koji umire.
Idem što dalje, medju solitere, kamen i metal, ne mogu da izdržim bol ubijanja. Parajući zvuk testere, metalni zubi zaranjaju u zeleno drvo topole. Grane se upliću, podižu put neba, hvataju za vazduh... i padaju. Čovek je ubio jednu, kreće na drugo stablo.
Zašto??
Da li ljudi znaju da je drveće pluća njihove planete, voda snaga, a opstanak moguć samo ako se poštuju zakoni prirode??
Htela bih da ih upitam imaju li rezervnu planetu kad ovu uništavaju, ali odlazim... daleko, daleko, negde gde poštuju ono što im daje život.
Nego gledam, ima novih blogera kod vas, šarmantni su. Mogla bih da ih pretvorim u kaktus, popunim zalihe... dug put me čeka...
Neko voli, neko ne, jelke. Ja ih obožavam, naročito iz tople sobe zimi.
Ove godine sam okitila čak tri.
Prva, zvanična jelka, po novim shvatanjima zaštite prirode, plastikaner. Okitila sam je, stavila joj kugle od kojih su neke stare preko sto godina. Posula sam je zlatom, ukrasima, smešila sam joj se, radovala. Lepa je, kočeperi se u dnevnoj sobi, ali nema dušu. Zaštita prirode?? Posekli su mi topole pre neki dan ispred prozoa, berem voće, povrće, uzima se žito sa polja ( ne znam kako se to zove?? Plevi??) Mnoge biljke ljudi gaje da bi ih iskoristili, zašto ne bi i jelke??
Druga je malecna jelka. Opominje me da je sve prolazno. Kupljena je davne godine kad je bila glad, nemaština, mržnja, čekale se samo bombe, no i one su došle iako sam mislila da je to nemoguće. Bio je užas oko mene, drhtavom rukom sam stavila jelkicu u kuću, molila se da bude bolje. Oko mene strah, pretnja, ali tu je bila moja porodica, čvrst stisak ruke, sigurnost, zajednica. Bila sam srećna.
Treća jelka, više grana, ispala je sasvim slučajno. Ceo dan sam bila napeta, ljuta, nezadovoljna. Onda je došao deda Mraz, doneo pravu pravcatu jelku, mirisnu. Smola života, vratila je sjaj u moje oči. Deda Mraz je sigurno mislio da sam šašava što se suzica našla u očima. Miris jelke doneo mi je sećanje na dane kad je sve bilo kako treba, smeh, radost, poklone, šuškanje ukrasnog papira, gomile kutijica, kolača.
Tri jelke, sve su lepe, ne mogu da kažem koju najviše volim... ali duboko u srcu znam koja mi je najdraža.
Jelka
Jelka se spremala za kićenje. Padali su razni predlozi.
Mace su gledale kroz prozor
Da li da jelka bude šarena svetlucava , puna kugli i „zlata“ kao svake godine??
Onda su u hodnik utrčali domaćini, poveli gosta i njihov predlog je da jelka izgleda drugačije.
Na čizme se nisu osvrtali, ali kutija im se dopala, naročito ono u njoj.
Mace nisu čekale ponoć da otvore svoje poklone.
P
Priznajte, ko je otvorio paketiće pre ponoći??:))
Kažu da Nova godina ispunjava želje.
Možda. Za svaki slučaj pokušaću da joj se dodvorim.
Spremila sam bogatu trpezu, svečano se obukla, okitila kuću, pozvala goste, muziku. I sad kao čekamo tu Novu da dodje da ispuni želje. Dobro sam se istrošila računajući na nju, a i planove koje imam daleko premašuju moje mogućnosti, ali dolazi Ona. Obećava mir u svetu, sreću, zdravlje, ljubav i slične tandrmoljke. Dobro, niko ne traži pare, to je kao prostakluk, ali ja ću da tražim i tačka.
Sve je bilo kako treba, jelka je svetlucala, petarde su parale uši, muški su sve češće natezali flaše, ženske su trčale po dodatke u hrani i na brzinu popravljale šminku i frizure, lomatale se na visokim petama. Iskreno, mnogo veću pažnju je izazvalo pečeno prase sa jabukom nego moja večernja haljina.
Kako je Nova godina ženskog roda, bojala sam se da ne zakasni. Nije, stigla je tačno u ponoć. To su najavili svirači udarivši tuš, ne onaj u kupatilu, nego onaj kad dobašar napravi tan dadara ra ra ra, trubač udahne, pa stane. Počeli su da bacaju petarde da se svi ljube i grle. Kud svi tud i mali Mujo, to jest ja. Oni poljupci na gomilu i nisu nešto sexi, ali, ne možeš da biraš. Da je moglo ja bih izljubila jednog i prešla na drugu fazu, ali druga faza nije ono što ja volim, nego otvaranje šampanjca. Oči su mi svetlucale, obožavam to iskričavo piće, ali, onaj trapavac što je otvarao flašu hteo je da bude duhovit pa ju je dobro izmućkao. Šta da vam kažem, dobila sam tri kapi pića.
Ona, Nova godina, mi se učinila kao neka kaćiperka. Nakindjurena jeftinim ukrasima, sa čašom u ruci, dekoltovana da joj se vidi pupak, silikoni stoje kao vojnici, a muški gledaju sve u nakrst. Da se mene pitalo odmah bih joj pokazala vrata. Bacila se u zagrljaj komšiji, pa njegovom bratu, pa redom svim muškarcima, nagnula pivo iz flaše, i posrćući otišla u drugu kuću. Bila je iznajmljena samo na dest minuta.
I tako je počela Nova...
Nešto ne vidim da mi je ispunila sve želje, ali možda treba vreme za to. Videćemo, ajde, živeli i veselo... biće dobro, kad vam kažem. Ne čitajte novine, tamo kaže da će biti gore nego što je bilo. Uf... nećemo o tome, nego o ljubavi i sličnim mukama...
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
