Volela ga je. Svaka njegova poruka bila je melem za njene rane. Milovala je mobilni kao da je njegova ruka. Trzala se na zvuk poruke i ljutila na neku drugaricu što se sad javila. Svaka poruka , svaki zvuk telefona bio je prvo ubod u samo srce, pa milina i osmeh. Volela ga je, ali suviše ponosna da oprosti, suviše ljuta na njegove laži nije se usudjivala da još jednom popusti i preda se njegovom zagrljaju. Tako ga je želela... Zatvarala je oči i videla samo lepo, ali kroz život ići zatvorenih očiju je teško, gotovo nemoguće.
I tada ga je čula....... Razgovarao je sa prijateljem. Ceo autobus je mogao da čuje njegov smeh. Bio je kao uvek pun sebe.
Sluša dragi glas i ne veruje. Steže čvršće šipku, boji se da ne padne da je otrovne reči ne povrede. Sluša strele koje On odapinje. Još jednom čvrsto steže šipku I odlučno kreće napred.
Prolazi kroz autobus, gura se sa ljudima panično se bojeći da će izaći na sledećoj stanici, jednoj ženi staje na žulj, ona se obrecnu: prostačo nije ti ovo tvoj tor sa ovcama... nekog mladića, koji se zaneo slušajući muziku, gotovo sruši i nadje se pred njim, pred svojom ljubavi, pred čovekom koji joj je još uvek značio sve.
Preplavi je ljutinja, seti se svih njegovih laži, žena koje je ljubio usnama koje su nju dodirivale, i oseti val kako se penje njenim telom, žar je plamtila razlivajući se njenim venama, zaslepljivala je, ništa više nije čula ni videla, samo njegove oči koje je iznenadjeno gledaju, samo njegove prste koji čeličnim prstima stežu šipku busa, kao da hoće da je istrgnu.
Iz daljine začu svoj glas i panične povike putnika... i… udari ga svom snagom svoje male pesnice. Sve što je osećala slilo se u tu pesnicu, dajući joj snagu za koju nije znala ni da postoji u njoj.
Gledao ju je jedan trenutak ne verujući svojim očima, gledao ju je onako lepu, zajapurenu, nemirnog čuperka koji se izvukao iz njene uvek besprekorne frizure, oseti neku slabost u nogama, i pade na pod busa. Doktora, povika neko.
Ja sam doktor reče i udari ga još jednom, popravi onaj čuperak kose, podiže nos i dostojanstveno izadje iz busa. Pratio ju je aplauz putnika, i čovek zabezeknutog lica ...
Priče smo sanjarenje i ja pisale na zadatu temu, pojmovi zajednički: razlaz ljubavnika, susret u autobusu. Evo šta je ispalo.
| « | Novembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
