Objavljeno na mnogim mestima, dobila sam sa više strana. Izgleda da medju nama ima svakakvih...
http://tinyurl.com/2w2jdhy
Noćas sam te sanjala.
Setila sam se kako sam te prvi put gledala. Bio si nešto najlepše u mom životu. Pružila sam nesvesno ruku ka tebi, i ti si mi malo nepoverljivo prišao. Jedan pogled tvojih tamnih očiju bio je dovoljan da osvoji moje srce.
Pomilovala sam te, nepoverenje je nestalo, i brzo sam te držala u zagrljaju. Tvoje toplo telo, izazivalo je čudne osećaje u meni.
Želela sam da trčimo, da se radujemo suncu, vetru, da osetim travu pod bosim nogama. Želela sam da se zagnjurim u more i da te gledam.
Voleo si me, znam, sigurna sam da si me voleo. I ja tebe volim, uvek ću te voleti.
Uvek?
Koliko dugo traje uvek??
U snu smo lutali po nekoj radnji tražeći hranu, gladna sam kad to sanjam. Ti se nisi micao od mene, znala sam da ako odeš, neću te više naći. Snovi... sve je kao nekad... ne želim da se probudim... Hoću da si uvek pored mene.
Zvuk telefona... budim se i ti nestaješ... Tvoj lavež se meša sa zvucima zvona... sve prestaje. Dok otvaram oči, sneno se podižem iz postelje, i znam, nikad više neću imati psa... možda samo u snu...
Čudna je ta ljubav. Blogeri pišu da je to najlepše osećanje, onda tuguju, sećaju se, prizivaju nekog ko je ko zna kad, ko zna sa kim otišao. Sve same gluposti.
U Svemiru je to mnogo jednostavnije. Možda zato što ne očekujemo ništa od ljubavi, pa to obavezno i dobijemo.
Vi, Zemljani, mnogo davite sa tom ljubavi. Zapakujete je u neke ružičaste snove, drženja za ruku, volite mrak, buljite u planete koje se noću i ne vide, a zvezde su vam, ionako nedostupne, uzdišete pričajući besmislice. Molim vas, kako nekom pokloniti zvezdu koja je vlasništvo Svemirske zajednice? Kad bi je i poklonio, kako bi ta Zemljanka uzela Zvezdu, užarenu kuglu milionima puta veću od planete Zemlje.
Sve normalne pojave, kišu, sneg, led , more, talase, iskoristili ste za ostale ljubavne besmislice. Kiša je kao suze, nije nego, potpuno različito nastaju, srce od leda ne bi funkcionisalo, a talas je samo pomeranje vode usled vetra ili plime...
Da bi tu besmislicu ljubav prikazali kao nešto pravo, izmislil ste papire. To jest mrak, pardon, brak.
Izgleda ta je razlog za brak ljubav, ali i za razvod... naravno opet zavijeno u oblandu ljubavi, nedostatak ljubavi, premalo ljubavi, pogrešna ljubav, ljubav koja nije ni postojala.
Trt Milojko, to ne postoji i tačka.
Na Zemlji mi se dešava nešto čudno, moraću pod hitno kod doktora Robotića, ne mogu noću da spavam, jer mi u misli dolaze neke crne oči, čujem muziku i nežne reči koje mi šapuće vetar njihajući grane, osmehujem se mesecu što srebrom posipa moju postelju, usne su mi vlažne, oči snene, srce brže kuca, samo kad pomislim kako prstima prolazim kroz njegovu kosu.
Mora da sam zakačila neki virus
U lavirintu života samo smo prolaznici
Mislim da idem u krug
Jer početka se ne sećam
Neke staze poznato izgledaju
Mora da sam njima prolazila
Da li sam ih zaboravila
Da li ne želim da se setim ?
Lavirint mora da ima početak
Mora da ima prepreke,
ali mora da ima i izlaz
Gde je svetlo mog tunela?
Gde je novi izvor mog života?
Moj lavirint nije krug
Sve više postaje elipsa
Početak se negde u prošlosti izgubio
Kraj se lutanjima ne nazire
I ostaju samo pitanja
Dokle... zašto... kada...
Asfalt se topi, suvo lišće opada kao da je jesen, a zelena trava je samo uspomena. Ulećem u stan skidajući se još sa vrata i ulećem u naručje mlake vode tuša. Kao konj na pojilu odmahujem mokrom kosom upijajući kapljice vode sa rashladjenog tela.
Na fotelji tašna. Nije moja, to sam sigurna. Kako li se stvorila? Ubacujem u nju dnevne novine misleći da je ipak trebalo kupiti onaj zavodljivi novi ženski časopis. Ma ne, ipak ću čitati novine. Otvaram tašnu i...
Cap ca rap, u njoj časopis. Uživam čitajući.
Gladna sam, mogla sam da kupim pizzu, otvaram tašnu da uzmem novac i...
Cap ca rap ispade skoro na pod pizza sa Coca colom. Najm... njam...
Navečer splav. Uh da su mi one sandalice iz izloga u glavnoj ulici i...
Cap ca rap... ispadoše iz tašne
Na sličan način sam dobila i majicu, onu zavodljivu firmiranu suknju od čije cene mi se pre neki dan zavrtilo u glavi...
Iz dana u dan, iz torbe je ispadalo sve što sam poželela. Priznajem, nisam se usudila poželeti labradora, kakvo bih mu ime dala, ili alfa romeo, nezgodno da ispadne u dnevnoj sobi, i kako bih ga strpala u lift??
Iz dana u dan, dobijala sam sve što mi je palo na pamet, i...
Jedne večeri, uzela sam tašnu, polako se išuljala iz stana, i ostavila je na klupi pred kućom. Dosadio mi je život bez želja, život bez borbe, život u kome sam dobila sve na tanjiru.. ne znam da li sam pogrešila???
Žena je žena, muškarac, ipak samo muškarac
C I A je tražila nekoga da ga zaposli kao ubojicu.
Nakon svih provjera dosjea, intervjua i testiranja ostala su 3 finalista - dva muskarca i zena.
Za konačni test, agent CIA-e je doveo prvog finalistu do velikih metalnih vrata i dao mu pistolj.
"Moramo biti sigurni da ćeš slušati naša uputstva bez obzira na okolnosti.
U ovoj sobi naći ćes svoju ženu kako sjedi na stolici. Moras je ubiti!!!"
Čovjek je odgovorio: "Ma sigurno se šalite. Ne mogu ubiti svoju ženu."
Agent mu na to kaže: "Onda nisi pravi čovjek za ovaj posao."
Drugi muškarac dobio je isto uputstvo. Uzeo je pistolj i ušao u sobu. Ništa se nije čulo nekih pet minuta.
Tada izađe čovjek sa suzama u očima: "Pokušao sam, ali ne mogu ubiti svoju zenu".
"Onda nemaš ono što se traži", kaže mu agent. "Uzmi ženu i idi kući."
Najzad dodje red na ženu. Dobila je iste uputstva da ubije svog muža. Uzela je pištolj i ušla u sobu.
Začuli su se pucnjevi, jedan za drugim, zatim vrištanje, razbijanje, lupanje po zidovima.
Najzad poslije par minuta sve se utisalo. Polako se otvore vrata i izadje žena.
Brišuci znoj sa čela ona reče:
"Pistolj je bio napunjen ćorcima pa sam ga morala ubiti stolicom."
Ako neko misli da će biti govora o ljupkoj brzoj životinji, bolje da ne čita dalje.
Gazela, vitka, brza, ljupka... Hm...verovatno zato su mostu dali to ime.
Na ulazu na autoput kod Studenjaka, trebala bi da stoji tabla: Ostavite nade vi koji ulazite.
Krenem ja letnji dan do podne ka Nišu. Naravno, najbrže je autoputom... jes možda u bajci.
Prvo se krene ka Novom Sadu, pa se onda ide malo ka Zagrebu, kad se potpuno upetljaš po ulicama i bulevarima koji menjaju imena kao žena gaće, zavisno od momentalne politike ( rojalisti još ne dobiše ni sokače u Novom Beogradu)
Ubaštrah se ja nekao na taj autoput. Posle jedno pola sata vožnje mahnuh ponovo mojoj kući, nije mi odmahnula, verovatno me nije prepoznala onako razbarušenu i izbezumljenu.
Tri kolone se pretvore u dve, pa onda opet u tri, pa naglo u jednu.... Vrlo specifično rešenje rekonstrukcije sa orginalnim rešenjem popravke mosta. Da bi zabava bila bolja i neizvesnija, svaki dan se dva puta menjaju pravci kretanja vozila.
Naravno, policaj čeka da AnaM kroz neko selo gde svaka dva sata naidje automobil, napravi prekršaj. Što će reći, saobraćajna je na godišnjem, možda i nije, ali deonice koje se popravljaju, mudro izbegava...
Posle sat dva, kad ste prešli čitava tri kilometra, raspalite brzinu, Gazela je predjena i možete dalje punom brzinom od 40km na sat...
Savet za prolazak Beogradom:
Ako već morate da sledećih dva po planu, ili četiri meseca što je izvesnije, prodjete kroz Beograd,
- ni slučajno ne sedajte u nova kola. Što su starija i izgrebanija, lakše možete dokazati svoje pravi prvenstva onima koji su naivni pa voze po nekim zastarelim propisima.
- Ponesite suvu hranu, u količinama za dva dana. Apetit raste kad se nervirate.
- Iako je zabranjeno po nekim propisima koji su napisani za one koji ne prolaze kroz Beograd, obavezno ponesite kutiju, dve sedativa
- Naoružajte se prskalicama ako idete noću, pa ih bacite u kritičnoj situaciji. Dok se onaj zabezekne misleći da mu je pukla guma ( bolje da se odmah ubije ako se to desi) vi se lepo provučete iz svoje spore u njegovu kolonu kojom se juri 10 na sat.
- Zadnje i ne najmanje važno. Šta ste navalili da idete kroz Beograd kolima? Kupite čamac pa se puštajte Dunavom i Savom
| « | Avgust 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
