Post na sliku Gkojadinovića
Ne znam da li postoje bajke koje se ostvaruju, možda da, možda ne...
Stajao je sasvim sam, ogolelih grana koje je njihao vetar lomeći suve grančice.
Na samom kraju livade, napušten od svih.
Sećao se tog proletnjeg dana.
Ona je dotrčala nasmejana, raširila neko ćebe, poredjala po njemu salvetice, sendviče, jagode, čaše. Zadovoljno je gledala oko sebe, osmehnula se nebu, cvetu u travi, njegovom tek prolistalom lišću. Iščekivajući je gledala prema nebu, onda nestrpljivo gledala sat.
Iz daljine se začuo tutanj. Nebo je parao avion. Znala je da ne može da je vidi, znala je da je to glupo, ali mahnula mu je rukom, nazdravila čašom soka. On je u avionu. Rekao je da će preleteti preko njenog sela, poljane gde su se upoznali, i da će čim završi let, doći po njihovo stablo da joj nešto važno kaže…
Znala je šta će joj reći. Rumenilo joj je obojilo obraze, znala je i šta će odgovoriti…
I bajka bi bila bajka, da je princ sišao sa oblaka, kleknuo pred princezu i živeli su dugo i srećno.
Ne živimo u bajci.
Avion se malo nakrenuo, kao da joj maše krilima.
Osmehnula se srećno.
U trenutku osmeh se zamrzo na licu. Avion je počeo naglo da ponire, beli trag je parao nebo. Sekund, dva.
Eksplozija
Da li će uspeti da se katapultira?
Stablo na kraju njive, na samom vrh brežuljka se sećalo. Sećalo se njenih očiju punih užasa, suza…sećalo se… njenog iščekivanja da li će se pojaviti malena tačkica, padobran…
Stablo zatresa svoje gole grane, da može zaplakalo bi.
Nebo se plavilo, Sunce je blistalo, na nebu trag nekog aviona koji ko zna gde, ko zna kome juri… glasovi… glasovi… smeh…
Mi ipak živimo u bajci.
Preko livade trči devojka sa korpom u ruci, ćebetom preko ruke. Mladić joj dovikuje da je hladno, ali ona ga ne sluša
-Tu sam mislila da sam te izgubila. Uvek ću dolaziti pod ovo drvo…
Grane drveta ljuljaju se na vetru, mašu srećno, ili nam se samo čini…
Kada se dvoumiš, načini još jedan mali korak.
Reče Regina Bret, a napisa Sanjarenje
Stajao je miran.
Znao je da od njega sve zavisi. Podigao je pogled. Više je osetio nego video oči uprte na njegove ruke.
Bio je virtuoz u svome poslu. Mnogi su želeli da ga imitiraju, mnogi su i pokušali, ali niko nije mogao da ga dostigne.
Mogao je satima da stoji za stolom, satima da radi dok sve ne bi bilo savršeno. Njegov posao nije bio lak.
Ponekad su ga iznenada zvali, ponekad je bilo hitno, kao da svima život zavisi od njega. Tada bi uživao.
Neko bi pomislio da je sve gotovo.
On ne.
Načinio bi samo još jedan korak, on se nikad nije dvoumio, samo mali dodatak, tek da dokaže da je nenadmašan, da zna ono što nikome drugome ne bi palo na pamet da treba još da se uradi.
Voleo je njihove pomalo zastrašene stidljive oči koje su iščekivale njegov odgovor na pitanje :da li je sve u redu?
Nadmoćno bi se nasmešio.
Odgovorio bi onako sa visine.
Pogledao bi taj plebs, ta mora da bude dobro.
Tajnu svoh kuvanja ne mogu otkriti.
Jer on je vrhunski kuvar.
1.Život nije fer, ali još uvek je dobar
reče Regina Bret...kaže Sanjarenje
Zamislila je da je tog jutra smešeći se probudi Sunce. Pljuštala je kiša
Skočila je iz kreveta, odjurila u kupatilo , podigla ruke očekujući milovanje vode. Krk…krk… nema vode.
Na brzinu se spremila i pružila ruku da zakuva kafu, plin je nestao, voda ledena.
Brljala je po fijoci sa čarapama i jedva našla crne koje su se slagale sa garderobom. Navlačeći, pocepala ih je o svoj glupi prsten koji je ličio više na pikslu nego na nakit.
Pojurila je ka liftu. Panično pritiskivala dugme na petnestom, ili to beše stopetnesti sprat? Ne radi lift
Pojurila je niz stepenice. U prizemlju sve joj se vrtelo u glavi. Pojurila je preko ulice ka busu koji je nailazio.
U istom trenutku je naišao vozač koji se nije setio da je danas 10.12 dan D kad stupa na snagu novi zakon o saobraćaju. Jurio je 150km na sat. To je valjda do sada moglo???
Život nije fer, ali je dobar
Stvorila se pred njegovim kolima bukvalno ni od kuda.
Ššššškkkriiiip, škrip.
Kočnice su dobre, a verovatno i njegovi refleksi jer se zaustavio zasipajući je bujicom psovke na kojoj bi mu pozavideo svaki kočijaš (pa i on mu dodje neki kočijaš i to od 200konja) iscepavši joj samo dragocene čarape
Na sastanak je stigla mokra (kiša je ionako padala) blatnjava ( bar se neće primetiti da se nije kupala) pocepanih čarapa(bilo je sudjeno)
Život je fer, ali još uvek dobar
Kuckajući ovo, tri puta me je izbacilo sa neta… da nisam komentarisala da ću napisati post, ne bi ga maker na kozi orala…
Ne volim da pišem limunade, više volim da ih pijem, ali savršen dan mora da bude limunada...
Olujna noć, vetar, šum mora, gromovi i plamteće munje, donele su smiraj jutra.
Bonaca
More je bilo kao ogledalo.
Borova šuma i miris mora. Bolelo je od lepote...
Istrčala sam na plažu, grote su izazivale
Podigla sam ruke, telo je samo napravilo skok i uronilo u bistru, kao suza vodu. Ronila sam dok me je voda milovala,dodirivala svaki mišić, svaki komadić tela. Smešila sam se, sebi, malom raku, algi na steni, životu...
Kao da je prošao sat, minut, sekund, zar je vreme važno?
Izlazeći iz vode, protresla sam kosu, ispod oka videla sam najlepše plave oči na svetu. Pravila sam se da ga ne gledam i samo mislila da li mi bikanac stoji na mestu.
-Ijaaaaoooo
Jež je bio drugog mišljenja. Nije mu se dopalo što je neko poremetio njegovu jutarnju šetnju. Urlala sam kao da me kolju.
Plave oči su skočile, pokušao je da bude vitez na belom konju. Nije imao konja , ali je imao u torbi iglu, i.. .i...i... počelo je.
Suze su zalivale moje oči, bila sam tako bespomoćna, uplašena. Primetila sam da muški vole te plačljivke, trapavke, nesposobne, verovatno tako oni ispadnu jači.
Šta da vam kažem. Bilo mi je žao kad je sve završilo... pa i nije bio kraj ...
Kad mi je ponudio cigaretu, ja nepušač, sam se skoro zagušila kašljučići.
Odneo me je do restorana, tada sam bila malkice lakša, pa to i nije bio neki podvig.
Donosio mi je limunadu, previjao nogu, njegove plave oči su blistale kao dijamanti... ja sam se prenemagala kao seoska mlada i uživala. Navečer me je pozvao u tavernu, odmah sam ozdravila, uskočila u haljinu boli glava, navukla sandalice sa štiklom da sam za glavu bila viša od njega.
-Divan smo par, reče gledajući nas u ogledalu
Jeli smo neke grozne mušule, ali sam ih gutala sa slašću... Sati su jurili...Letnje noći su tako kratke...kad vas gledaju plave oči na obali plavog mora, pod svodom tamno plavog neba.... Da plava boja pripada samo nebu, moru i jednim očima....
Savršen dan?
Malo je reći...
Neponovljiv dan
Plave patofne
Doneo je paket, teatralno ga predao i iščekivajući gledao.
Zgrabila je paket još na vratima, iscepala ukrasni papir , vrpcu, sve je bilo u momentu na podu..
Otvorila je paket i vrisnula, prelepe plave patofne su je gledale.
Navukla ih je odmah na noge, tako su tople, meke...
Patofne su uživale na lepim nogama vlasnice. Šetale su po kući, išle kod komšinice na kafu, a jednom u žurbi čak i obližnju prodavnicu. Bila je zima, bile su tople, i svaki dan su šetale po kući.
Onda je zatoplilo, patofne sa plavom pufnom su gurnute na dno ormara.
Bilo im je gadno u tom ormaru, zaboravljene kupile su prašinu, a njihova meka koža postajala je kruta. Jednog dana neki moljac se uselio u njihovo krznaašce i grickao patofne.
Onda je iznenada zahladnilo, neko je otvorio ormar, i dohvatio patofne. Srećno su uzdahnule, idu opet u šetnju po stanu.
Ali, šta je to... neko ih opipava, grubo vuče krzno kojim su postavljene. I, završavaju u najlon kesi.
Osetile su hladan vazduh, obradovale su se, idu u šetnju...
Avaj...tras-bum i završiše u smeću...
Nije lako biti plava patofna, taman se poraduješ da ćeš na put oko sveta, a završiš u kanti za smeće...
Poluuspavanka zadala post
Romantičan gest
Praznici su se približavali, jelka je bila kupnjena, pokloni zapakovani u šarene papire, isplanirana do detalja svečana večera, pozvani prijatelji. Sve je bilo što kažu pod konac do savršenstva.
Haljina, cipele, frizer, sve je bilo dogovoreno.
Ništa ne može da mi pokvari detaljno uredjen plan.
Ništa!
Tras-bum
-Dežuraš 24h
-Nova je godina, dolaze mi gosti.
-Slobodna si za noć, šta više hoćeš?
-Pripreme... pokušavala sam da objasnim, cepanica jedna, nije uošte slušala, samo se okrenula drugoj žrtvi odredjenoj za novogodišnju noć.
Juriš pešadija...
Ono što sam trebala da uradim ceo dan, uradila sam noć ranije, sve je sredjeno za goste, Jelka sa poklonima dubi na sred kuće, hrana u frižideru, garderoba za svečanu noć visi na ormaru, i ja jurim na 24satno dežurstvo ostavljajući kuću kao da je bomba pala u kuhinju, gomila sudova, pune kese otpadaka, komadići razbijene čaše i tanjira...
Dolazim u kuću kao da je brzi voz prešao preko mene... sad treba sve srediti sudove, kuću, sebe, istuširati se i vratiti u kakvu takvu normalu...
Gosti samo što nisu stigli.
Ulazim u kuću... sveća gori... no divno, samo mi je još to trebalo, nema struje.
Besna treskam vratima... i.. .lagana muzika se čuje... idem kroz hodnik, moja haljina ispeglana visi na ormaru, iz kupatila miris penušave vode.
Okrećem se... kuhinja blista.
Da nisam promašila stan?
On se smeši
-Požuri, gosti samo što nisu stigli, patuljak nosonja mi je pomogao...
Nikakvo cveće, dijamanti, parfemi,
ništa na svetu ne bi mi bilo lepše i romantičnije.
Mislio je na mene...
Ljubavno pismo, zadatak domaćice
Pisala sam danima, godinama, hiljade reči je pod mojim prstima jurilo.
Sad prvi put pišem tebi, mili.
Sećam se kad sam te prvi put ugledala, mislila sam kako je srećna ona koju voliš.
Dotaknuo si moju ruku i ja sam se zbunila, ja večita brbljuša, zanemila sam pred samo jednim tvojim pogledom.
Znam da postojiš, znam da ću te opet videti, uskoro.
Srce kuca u drugom ritmu, koraci su mi poletniji, oči blistaju. Da li si primetio kako je jutarnje rumenilo sjajnije nego ikada, kako zora šapuće lišću, vetar miluje brezu, kako je nežnost na mojim rukama.
Volela bih da ti kažem nešto što ti niko do sada nije rekao, da te poljubim kako te niko nije poljubio, volela bih da te dodirnem, makar i mislima.
Sad, kad znam da postojiš, više nikad neću biti spokojna. Bojaću se svega što bi moglo da nas razdvoji, i pljuska kiše, i brzih kola, i rikošet metka, i podivljlog psa, bojaću se svega što bi moglo da ti naudi, jer želim da sam zauvek pored tebe. Želim da zoru dočekam na tvojm jastuku, a sjajne zvezde, na uzglavlju tvoje ruke.
Ne umem da pišem ljubavna pisma, ovo je prvo koje sam nevešto pokušala, ali da znam, mogla bih kako da ti kažem ono što si ti znao pre mene, ono što nikome nisam rekla, znala bih da ti šapnem:
VOLIM TE
| « | Januar 2026 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
