Buuuuu... buuuuuu...
Noć
Kiša rominja natapajući avetinjski solitere ( umesto da pada po poljima i napravi rodnu godinu) U daljini čuje se zavijanje sirena, nekog jure, ili je nekome pozlilo. Zalutali pas, beskućnik, podvijena repa ispod lipe pokušava da oglodje kost ko zna kad bačenu. Prolaznik teturavim korakom pokušava da pogodi koji je soliter njegov, u kome ga čeka namrgodjena lepša polovina.
Odjenom krik.
Vrisak para tišinu letnje noći.
-Moja pita!
Zatišje, pa sa petog sprata, ponovo
-Torta!
Onda tišina sve do zore, a kad je sunce pokušalo da se stidljivo probije kroz natmureno nebo, ipak je leto njegovo godišnje doba, zaprepašten uzvik nekog ranoranioca
-Ko je moje kiselo mleko odneo?
Ujutro se sastali i oni što su posvadjani i oni koji se do tada nisu uklopili u složenu hijerarhiju solitera, i oni koji čuvaju pse, čak i onaj koji je doveo kozu iz nekog bespuća.
Vjećaju, vjećaju, i donesoše bez suda , advokata, fiškala i ostalih tandrmolja sekretarica i vratara: u soliteru su duhovi.
Preuzeše sve zakonske i nezakonske mere, nabaviše vazdušnu pušku sa srebrnom vazom, jer metak nisu imali, i tu ispade rasprava, da li se duhovi teraju tako ili drugačije.
Bilo kako bilo, druga noć prodje mirno, ali treće, haos. Pero sa drugog sprata zaglavio se u liftu sa onom šmizlom sa petog, kažu duhovi, a ona Prizemljuša popela se na krov pa odatle bacala smeće onoj Namiguši sa četvrtog.
Policija nije htela da dodje, i zavedoše dežurstvo. Nije bilo loše, samo se posvadjaše oko rasporeda dežurstva, svi su hteli da dežuraju u stanu Jele raspuštenice, a niko se nije javljao da bude par penzioneru koji je adaptirao vešernicu.
Trajalo je to dok je trajalo, duhovi soliterski nikako da se smire, hrana nestaje i dalje i pored svih preduzetih mera. Kad jednog dana, vrati se Ane sa mora, pocrnila, nasmejana, puna priče. Vrati se i odmah vrisnu
-Ijuuuu, komšija, kako ste mi čuvali mačka kad je odlutao??
Mačak kao da je samo to čekao, izadje ispod stubišta, debeo, zadovoljan, frknu brkovima i mahnu repom... i reši tajnu soliterskog duha...
Dijeta
Bacim pogled na blog, domaćica udarila neke recepte, sledi je nastasja. Probam, i baš ukusno, a one navalile da pišu svaki čas nešto zamamljivo.
Obukla je bikinac prošlogodišnji. Pogledam u ogledalo, nisam se baš oduševila. Nije važno, to je ionako samo voda, dijetica i sve ide dole. Ma, i više ću, 10kg.
Prvo na frižider ono groktavo prase koje se javi kad god se otvore vrata, vaga na počasno mesto.
Prvo jutro vežbam čitavih dva minuta, a bicikl vozim i 600metra. Dovoljno za prvi dan.
U kući ništa slatko, kafica bez šećera, na ulje ću zaboraviti. Usta mi se sprčila od one gorke vruće kafetine bez mleka.. Naviknuću
Do ručka ništa, a za ručak list salate.
Večera, meni najvažniji obrok, jogurt sa 0% masnoće, više liči na vodu u kokoj je neko oprao ruke bez sapuna, ali... linija je najvažnija... Komadić hleba i mišu bi bilo malo. Imam pravo i na sir, nemastan, tvrd, više potseća na cepanicu, nego na hranu.
Idem u krevet da ne mislim o hrani. San, naravno erotičan. Sanjam kako jurim jednog škampa, a on skida košuljicu i viče, neću a la parizjen, ja trčim za njim sa tartar sosom u jednoj, a čašom pjenušca u drugoj ruci.
Probudim se okupana znojem i ponovo nastavim san, sad me juri pečeno prasence i peva, da su mi kupusova krila, pod krilima ćuturice vina, ja bih najlepša ptica bila, ili već nešto takvo.
Ujutro onako neispavana pogledam u kuhinju, a tamo ostaci šunke i prženih mladih krompirića... Ne verujem da je bio provalnik i još pržio krompiriće, a i na komodi su ostaci salate.
Ništa ponovo, ću...
Posle nedelju dana, ja dobila kilogram.
Neću više.
Jed3em sve po redu, i voće sam dodala, a kilogrami???
Definitivno sam sigurna da je lepše biti malo pikantna nego pokretna vešalica
robinsAnaM
Preko sedam mora i sedam gora kuća mala, pa i nije baš mala ima devet spratova. U njoj stanuju Vile i Veštice, vukodlaci, Svemirci , Liliputanci i Guliveri, i ostali tandrmoljci, jer su se stanari pokupili ko zna po kojim pravilima.
Čuje se rok, jazz, narodnjaci, vežba operna diva, i čobanin Iva. Slave se svi mogući i nemogući praznici, rodjendani, a ponekad je neko usamljen, pa se dobro napije i napravi žurku.
RobinsAnaM jednog lepog dana kreneu na put. Da li je izabrala pogrešnu barku, ili nije kupila kartu, tek izbaciše je na pusto ostrvo.
Pusto ostrvo, san svakog romantičara. Nažalost, robinsAnaM je previše za kompom i nije umela da uživa u lepoti prirode. Na ekranu sve se vidi mnogo lepše i bezbednije. Plavetnilo mora je pokvario jedan ogroman jež koji ju je piknuo u petu, a ribu nije mogla uloviti štapom i ukosnicom ni slučajno. Vatra se nije htela upaliti kad je drvo o drvo trljala kao na filmu što rade, samo je dobila dva žulja koja su užasno pekla. Na pesku nije bilo nikakve hrane, još manje na drveću. Jestive životinje su možda postojale, ali su se dobro sakrile.
Bilo je nekoliko cvetova, ali nije joj bilo do te lepote, nisu se mogli pojesti.
Navečer je užasno zahladnilo, navalili su komarci odozgo i neke neindentifikovane bube odozdo.
Šator nije umela da napravi, još manje je naišla na sanduk pun stvari koje je more izbacilo. Ako mislite da se pojavio Petko, i sve stvorio, varate se... samo je hučala iz daljine neka ptičurina.
Zašto to sve pišem???
Sinoć su u društvu postavili pitanje: koje bi knjige poneli na pusto ostrvo? Prezrivo su me gledali kad sam na ceduljici napisala: uputstvo za pravljenje splava, navigacija i ako može knjiga o signalima za pomoć...
Pitala sam da li umesto knjiga mogu dobiti sretstvo protiv buba, paket hrane i nož, ćebe.
Iskreno, ali stvarno iskreno, koje knjige biste vi poneli.
Badava sam se brinula, orlovi poleteli da pronesu slavu. Leteli leteli, avionom, naravno, i tras-bum, pravo u Afriku.
Zna se da orlova nema u Africi i jadničci nisu se snašli.
Nacija je zabrinuta bila da li će i kao osvetititi se za tri četiri rata Nemačkoj, pa joj promaklo da ima tu još timova.
Svi su krivi što su izgubili, GANUli su me kako su trapavo igrali, samo im je falila kofica sa peskom pa da dokažu svoju zrelost.
Nacija se podelila na naivce koji veruju da će ovi nekoga da pobede, tamo na jugu Afrike, i na realce koji se nadaju u Coca colu da dobiju besplatne ulaznice, za finale, da bar neku vajdu vide od svetskog prvenstva...
Pita me komšija (6 godina)
-Teto, za koji tim igraju ove čike?
-Za reprezentaciju Srbije.
-Ma, ne to, nego za koga igraju kad nije svetsko prvenstvo??
-E, sine moj, oni su ti neka rezerva, rezerve...
Fudbal očima Beladone
Čudni ste vi Zemljani, kupujete Coca cole i kafe, nadajući se da ćete otići u Afriku
Da sadite papriku,
U kojoj sitno piše
Ja te volem ponajviše
Što ne sadite tu papriku ovde?
Mogli bi da idete i avionom, mnogo mali oni zapušači, ima da se nažuljite do Afrike.
Izgleda da se to sadjenje paprike zove fudbal.
Pojma nemam šta je to. Neki muški se svuku u gaće, pa trče dok se ne oznoje, gurajući neku okrugli predmet. Kad taj predmet promaši igrača, pa uleti u mrežu, svi se deru, ljube, pipaju. Najviše se deru oni koji sede na nekim neudobnim stolicama, ponekad ih gadjaju u oduševljenju bakljama, petardama i sličnim tandrmoljima. Sve to ometa neki manijak sa pištaljkom, pa ne mogu da se komotno potuku ekipe sa sve gledaocima...
Grupa muškića koja nema neke papiriće do kojih je sve teže doći, bulji u ekran. Ne razumem kako ne shvataju da ih oni tamo na samom kraju Afrike, nikako ne mogu čuti. Oni daju savete, polivaju se pivom i prete nekom, koji je odredio igrače, a pojma nema o fudbalu. To oni kažu, ne ja.
Za to vreme Zemljanke uživaju na morencetu sa muškićima koji vole neke druge sportove, kao pijuckanje šampanja, grickanje škampa, sklekove u spavaćoj sobi, i ostale žensko-muške tandrmolje.
Odoh u letilicu, pa ću vam se javiti.
Sutra kažu otvaraju, ne znam šta, možda neku čokoladnu tortu... Javiću se...
Beladona i
tele
patija
Vaši muškići su mi se uvek dopadali, ali preteruju u sportu. Svako veče bulje u ekrane gde im neki pričaju koještarije, a oni važno kimaju glavom. Ima da ih sve pretvorim u kaktuse i krastavce i strpam u teglu...
Hm... imam još bolju ideju. Kako bi bilo da planetu poprskam prahom istine?? Mogli bi jedni drugima da čitate misli. Divno sam se zabavljala na jednoj planeti gde je telepatija bila nepoznata... Nažalost, kratko je trajalo... planeta eksplodirala.
Mislim da su Zemljani pametni i pošteni, kad bi imali moć telepatije, preživeli bi sigurno, jedan dan. Ma, što da trošim kredite na jedan dan? Dosta vam je jedan sat. Videćete, zamislite što će vam biti divno taj jedan sat. Znaćete šta vam misli šef, šta rade poltičari, koliko vas voli susjed, a što je najvažnije, i šta vam misli ženica...
Ne zaboravite, vi ćete znati njihove misli, ali i oni vaše.
Dakle Zemljani, hoćete li?
Za kaficu popodnevnu
1.MUŠKARČINE
Mrtav umoran dodje muž kući, nema nigde žene.
Dere se dere, ali ne vredi
Nema je, pa nema.
Ode on do kuhinje, šta ćeš, jes da mu nema žene, ali gladan čovek. Kad u kuhinji cedulja:
Otišla sam kod mame, večera je u frizideru!!!
Pojede on večeru, pa u sobu da otspava. Na krevetu opet cedulja:
Spavaj i sanjaj me!!
Iznervira se on, i reši da ode na pićence u kafanu. Sagne sa da uzme cipele, a u njima cedulja: Gde si pošao?
2.
Jednom davno živeo jedan mladić, zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao košarku, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo...
Cveće
Obožavam da dobijem cveće, naročito onaj trenutak kad mi ga ON predaje, kad zbunjeno nešto muca, i strasno me zagrli, ljubeći, samo da ne gleda u mene i ne mora da govori.
Pomislim kako je došao do tog cveća, i ne mogu da budem kamena srca.
Vidim ga!
Ide nezainteresovano pored korpi cveća, ruke u džepovima, pogled negde u nebo, a s vremena na vreme baci brz na to cveće. Pojma nema kako se to kupuje, da li mora da kupi celu onu korpu, ili je dovoljan samo jedan cvet. Zna samo da mora da se dočepa tog prokletog cveta, ili je nagrabusio. Lakše bi preskočio neku tarabu i nabrao cveće, makar pucali u njega, ali nema, ko na Novom Beogradu uopšte i gaji cveće?
Prolazi, sve laganije, došao je do kraja. Ne vredi, uzdahne, i ponovo. Oni cvetići ga gledaju nekako potsmešljivo, najradje bi ih sve šutnuo. Zastaje pored neke korpe, čvrsto rešen, ovo će da kupi, a onda brzo u rikverc, preko puta i kao gleda drugu tezgu. A joj, ta tezga je sa gaćama, i ona ga prodavačica odmah napade, te oćeš muške, te ženske, te pamučne, izvlači i širi mu ih pred nosom... ... jedva je pobegao.
Biti il’ ne biti, energično prilazi nekom cveću, pruža prst neodredjeno i kaže
-Ovo!
Ona ga zasu nekim nepoznatim rečima, verovatno imena cveća, i on tek tad primeti da “ovo” ima milion boja.
Smučio mu se život.
Izvadi novčanicu za koju je mislio da će babetini biti dovoljno da mu da najzad cveće. Ona ga pogleda začudjeno, i poče nešto da mulja po onom cveću
-Da zapakujem?
On sav srećan, neće se videti to što nosi. Dreknu da se pola pijace okrete
-Daaa!
Dobi neki zamotuljak koji odmah stavi iza ledja i krete.
Nije odmakao ni tri koraka, kad iz daljine maše Pera, drug koji zna sve njegove kazanovske priče i koje su se desile i one koje su mogle da se dogode, samo da je hteo. Srećom tu je bila kanta za djubre, brzo gurnu ono cveće u nju.
Pera se već smeje, tapše ga po ramenu
-Gde si? Nema te sto godina !
-Ma, pusti me, noćas sam sredio jednu malu, nedelju dana neće moći da hoda, a sad jurim na sudar sa jednom...
-Ostao si uvek isti.
-Šta da se radi, jure me, a ja... ...
Kakve je sreće, taj je pričao pola sata o pecanju.
U korpu za djubre, odneo neko... nema više poštenjačina, ne možeš cveće ni u djubre da ostaviš da ga neko ne zdipi...
Ode Pera, a on ponovo po cveće.
Sad je bilo lakše.
Ponovo kupuje cveće,
ponovo svi užasi,
i sad kad dobijem to cveće,
kako da se ponašam?
Saveti AneM
Kako voziti kola kroz gužve
- Najvažnije je biti mrtav `ladan, spreman na sve.
- Kola moraju biti čuknuta sa svih strana(može i vozač), izgrebana da ulivaju strahopoštovanje
- Prvo se da, desni žmigavac, da se zavara protivnik, a onda se sjuri na levu stranu.
- Voziti lagano sa što više kočenja da se čuje škripa, tako se svi drže na pristojnoj udaljenosti od tebe.
- Pronaći zaštitu nekog kamiona ili hladnjače, čijem se šoferu umilno nasmešiti, i onda kod svake gužve vraćati mu se
- Pri ulazu na autoput, prvo naglo zakočiti da svi protivnici, to jest drugi učesnici u saobraćaju se zbune, onda zatvoriti oči i dati gas. Provereno, uspeva, garant.
- Kad se već ubacite na autoput, kako ima više traka, da vam ne bi smetali ostali, dajte, a i ne mora, žmigavc i krenite svojom šklopocijom, na kojoj se vide tragovi svih mogućih i nemogućih sustreta sa ostalim učesnicima saobraćaja. Izaberite nekog sa zalizanom kosom koji se miluje po glavi, pogledava na sat, a kola mu srebrnasta, upravo izašla iz fabrike i zaletite se u njega. Kad on panično pobegne, komotno se raširite po autoputu, žensko mora da ima prednost, i tačka.
- Nije loše ni ono kad se upale četvorke u sred vožnje, dobije se dragoceno vreme dok ostali ukapiraju da je to slučajno.
- Ne trubiti nikako, nisam primetila da se to ikome dopada.
- Isto tako ne vole kad im pokažete prstom na čelo ili zavrtite rukom, onako u krug, to ih baš razbesni. Neki učesnici, saučesnici, pokazuju i srednji prst, neki su pri tome prilično besni, ne znam šta time hoće da pokažu? Da su manikirali nokte, verovatno... Šta to mene briga, i ja sam oprala zube, treba li svima da se kezim???
- Semafori imaju razne boje svetla. Kapiram, kad je crveno, čekaš, kad je tebi zeleno, kreneš, ali ono žuto mi ide na živce, obavezno mi napravi neku neprijatnu situaciju. Čudno, volim žutu boju, ali na semaforu je nepotrbna, ionako je ne tretiram... gaaaaas...
- Ne ljubim ni one policajce previše, kao da su deca, sakrivaju se po nekim tutumišama, a posle nešto zakeraju, da su lepo stali da ih čovek vidi, nikad ne bih dala gas na ograničenju, a još manjo prešla preko pune linije, a nigde nisam ni žurila...
- Kad se prodju svi užasi, onda dolazi najgore, parkirati kola. Uf...uvek mi je premalo mesta. Nadje se neka žrtva da mi pokazuje, maše nešto rukama, okreće ih po vazduhu, pokazuje mi dlanom gore-dole, pa nešto levo, desno, uopšte se ne trudim da ga razumem. Kad dotaknem druga kola branikom, znači ne može dalje, ako se čuje zvuk grebanja, znači da je doticanje bilo pravi klinč, treba dati pun gas, i otrgnuti se iz zagrljaja. Vlasniku tih kola objasniti uz smešak da se tvoja kola sama zatrčala, pustiti suzu i nadati se da je zgodan i da će te pozvati na kafence....
- Ima još, ali stavili kamere u garažu, sad svaki put kad parkiram mora de se sat šminkam, presvlačim, nameštam osmeh na lice....uf, uf, nije lako biti šofer.
Za popodnevnu kaficu
1.
Jutros vozim na posao i imam šta da vidim - u traci pored mene žena vozi nov
Focus, piči preko 80, s nosom u retrovizoru - šminka se.
Vratim pogled na put, al' đavola - žena napola prešla u moju traku i ne
prestaje da se šminka. Utronjao sam se živ - ispadne mi mašina za brijanje na
baterije i padne na burek koji mi bio na drugom sedištu, pa se sve zajedno
otkotrlja na pod. Pokušam kolenima da ispravim volan, al' ispustim mobilni koji
padne pravo u kafu, koja mi je bila među nogama. Ošurim se, mobilni crk'o i još
prekinuh važan razgovor.
Izem ti žene vozače...
Dobila sam na poklon predivno zvonce za vrata. U uputstvu piše da to može lako SVAKO da namesti. Pa valjda i ja spadam u te SVAKO. Da, još je pisalo da zvonce ima jednosmernu struju.
Znam iz gimnazije, a to mi je bio i jedan od prvih ispita-fizika, ta struja nije opasna.
Zvonce? I to smo učili!
Uzmem ja stolicu, nemam baš onaj šrafciger što svetli kad se pipne neka struja, ali imam turpijicu za nokte, a ona baš kao i šrafciger, na vrhu zatupasta.
Sad samo da skinem staro zvono, lepo piše, može SVAKO. Tamo, u strarom zvonu, neka četvrtasta kutija onako 10sa 10cm, od zida do kutije neka žičica.
Gurnem ja turpijicu za nokte u tu kutijicu. Ljudi moji, koji cirkus!! Zatopi se turpijica za onu kutijicu, posle su mi rekli da to nije kutijica, nego trasformator, ali...istopi se bakelit na turpijici, a baš je bila lepa... baci me nešto na pod sa stolice... sva sam se ugruvala... i cela zgrada... ma, koja zgrada, ulica... ostade bez struje
Izgleda da ja nisam SVAKO... nažalost.
Obično ne pišem ovde viceve, ali ovaj se uklopio
Optuženi za pljačku banke sa ubistvom , gleda svog advokata I pita -Kakvi su mi izgledi?
-Odlični! Kaže advokat,
-Samo mi kaži, koju struju više voliš jednosmernu ili naizmeničnu?
| « | Jun 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
