Navijam za mecu, hoće li savladati ovog džina?
Neki put u životu ne znam ko je jači, čovek ili medved??
Možda to zavisi od čoveka, ali i od medveda.
Za koga da navijam??
Nije važno što se ne vidi šta piše, ali strašno sam se uobrazila kad je na četvrtoj strani izašao moj članak. Pokušala sam bolje da snimim, ali, AnaM i nije baš neki stručnjak za slikanje:))
TESKO JE BITI ŽENA !
Treba da misliš kao ČOVEK,
treba da se ponašaš kao DAMA,
treba da izgledaš kao DEVOJČICA,
treba da radiš kao KONJ !!!
Stidljivo zima zakucala na vrata.
Priroda se zaogrnula belim omotačem...da se ugreje
Ja više volim kaficu u toplom kafiću...
SRK...
Srčani udar
Zvrrrrrrrrr..rrrrrrr... ding dong... ding dong zvrrrrrrrrr... to mije staro i novo zvono udruženo rade...
-Evo idem , idem gde gori?
-Dolazi brzo u garažu, od ove kiše ušla voda, treba da se kola izbace napolje.
Zgrabim mantil iz ormara navučem ga i pojurim niz stepenice. I... tad osetim ... bol.... Tup, bol koji je počeo negde od ramena, pa se proširio prema levoj ruci. Tup, pa oštar, isterao mi je vazduh iz pluća. Počela sam da dišem kao riba kad je izbace na suho, a kroz glavu milion misli.
Znači to je to... tako se umire... sad ću da se srušim, i nema me...
-Šta gnjaviš, guraj kola napolje.
Taman je bol prošao, možda neću da umrem, nagnuh se na kola da ih poguram, kad ponovo... Prebledela sam od straha, graške znoja po čelu, molim se u sebi samo da umrem odmah da me se ne dočepaju u bolnici... Znam da treba da mirujem, ali neću valjda da sedim u garaži punoj vode.
Kad umirem, neka bude dostojanstveno, podigoh glavu, isprsih se i korakom manekenke prepličući noge kretoh natrag.
I sve prodje, baš sve.
Tek sad sam se uplašila, pred smrt svakom je dobro.
Opet me probi znoj straha, udjoh u stan, i polako, onako kao kad umirete, skidoh mantil... a iz njega ispade vešalica koja mi se zabijala u ruku i rame...
Ništa od infarkta, još će da me trpite...
Objavljujem konkurs za najbolju kuvaricu bloga.
Mislim da meni pripada prvo mesto., bez lažne skromnosti, ali ako bude više kandidata priznajem sud bloga.
Kad nešto skuvam, dobijem kompliment: Fantastično.
U prilogu je slika jedne moje kreacije, koju često pravim.
Ideja Biljanak kalendar za nastupajuću godinu
Januar, mesec kad sam se rodila, Potržila bih ovako nekoga da me greje
Februar je stvoren za skijanje,
Mart je da me potseti da sam žensko
April mesec za ljubav
Maj, poželeću, poželeću
Juni, moja želja se ispunila, idem na more sa svojim princem
Nije važno gde si, nego sa kime si.
Naročito ako je ovako nešto pored tebe, pardon, sa tobom.
Ušla je u sobu dok je muž sa nekim razgovarao. U ogledalu je videla njegov lik, nasmejan, vedar veselo je objašnjavao nešto mašući rukma.
Čuo ju je, susreo se sa njenim pogledom i naglo prekinuo vezu.
-Ko je to bio?
-Ništa važno, posao.
Žena oseti to, možda ima neko šesto čulo, možda je to iskonski instinkt, zna kad gubi svog muškarca. Na izgled sve je bilo u redu. Zajedno su išli kod prijatelja, u kupovine, zajedno su odlučivali o onim nevažnim sitnicama koje život znače. Ona je osećala da ga gubi. Nije umela to sebi da objasni, ali više nije bilo ono od ranije.
Naravno, ima drugu ženu, odmah je pomislila. Znala je da postoji druga. Našla je nepoznate cigarete u njegovom džepu, neke karte za koje je tvrdio da su od odbojkaške utakmice, u notezu su bili neki brojevi koji joj nisu ništa značili, mobilni više nije zvonio, samo vibrirao. Osećala se kao lopov dok je istraživala, grozila se onih koji nepoverljivo preturaju po tudjim džepovima.
Nije živela u Americi da najmi privatnog detektiva, a i od kojih para.
Ostavio je telefon na stolu i otišao u kupatilo. Počeo je da se pomera, očito neko zove, kolebala se da li da uzme mobilni, on je ušao u sobu, zgrabio ga.
-Da. Kad? Sad?? Odmah dolazim. Sačekaj me.
-Negde ideš??
-Hitno me zovu, vratiću se kasno, ne čekaj sa večerom.
-I ja izlazim, daj mi ključeve kola.
Pružio joj je ključeve i odjurio. Krenula je. Kola nisu reagovala na ključ. Videla je da odlazi prema parku. Potrčala je da ga pozove, da kaže, to nisu njihovi ključevi. I onda ga je videla.
Te večeri je bila magla, na ulasku u park nikog nije bilo. Neko ga je čekao. Vitka figura, kratke kose, pružila je ruke njenom mužu, kao da ne može da dočeka da ga zagrli. Više je osetila nego videla kako im se usne dodiruju. Zagljeni krenuli su ka spomeniku u centru parka. Svetlo se tek naziralo kroz maglu. Osetila je bol u srcu kao da se oštar nož zabija, tup grč u želucu. Savila se malo napred kao da hoće da udahne vazduh. On je ne voli, on ima drugu, više nije njen.
Portčala je prema njima, pokušalča da ih razdvoji, da ga otme od te besramnice. Uhvatila ju je za rame
-To je moj muž.
Zagrljeni par se okrenuo. To nije bilo lice devojke koje je očekivala. Njen muž, njena ljubav ljubio je, grlio svog najboljeg druga. Protiv žene može da se bori. Ume. Šta da uradi sada, kad njen muž voli drugog muškarca?? Podigla je ruku, učvrstila prste, svu snagu unela u šamar koji će opaliti. Kome? Njemu ili njemu? Ruka je pala...savila je glavu, okrenula se i otišla...
Noć.
K'o i svaka druga. Topla postelja. On i ona u krevetu. Ne, nije on nju zagrlio,
zagrlila je ona njega. Tako više vole. Spavali su, dubokim snom. Posle nekog
vremena zavibrirao je telefon na noćnom ormarići do nje.
SMS.
Probudila se.
Osetljiva je na zvukove.
Provukla se lagano, i uzdigla se, onako da je više u sedećem položaju.
Uzela telefon i pročitala poruku. Pogledala ga je, gledala je kako mirno spava, nije se probudio, samo se malo promeškoljio i nastavio da spava.
Počela da kucka poruku. Zastala.
Obrisala. Opet pogledala u njega, pomilovala ga nežno po kosi. U pogledu joj se
moglo prepoznati puno ljubavi. Napisala je nešto brzo i kratko. Legla je nazad,
zagrlila ga ponovo.
Nije
mogla zaspati. Misli joj nisu dale mira. Kao da je bila u nekoj dilemi. Prolazi
vreme, prolazi. Poljubila mu je čelo, pomilovala kosicu. Okrenula se na drugu
stranu, ali ni tako nije mogla zaspati. Legla na leđa, tako je još gore.
Gledala je u plafon, gledala, gledala. Prošao je već jedan sat.
Ustala je ponovo. Hitro uzela telefon i sročila još jednu poruku. A ona
je glasila: "Sutra u 8h, u istom hotelu. Znam da je on
i tvoj sin, da imaš pravo da ga vidjaš, ali me
boli tvoja izdaja
I svako vidjenje sa tobom osećam
kao novi udarac. Ostaviću ga u bašti
sa poslastičarnicom.
I budi tačan.
Dolazim po njega u 20h. Ovo je stvarno zadnji put, odlazimo iz zemlje.
Volela ga je. Svaka njegova poruka bila je melem za njene rane. Milovala je mobilni kao da je njegova ruka. Trzala se na zvuk poruke i ljutila na neku drugaricu što se sad javila. Svaka poruka , svaki zvuk telefona bio je prvo ubod u samo srce, pa milina i osmeh. Volela ga je, ali suviše ponosna da oprosti, suviše ljuta na njegove laži nije se usudjivala da još jednom popusti i preda se njegovom zagrljaju. Tako ga je želela... Zatvarala je oči i videla samo lepo, ali kroz život ići zatvorenih očiju je teško, gotovo nemoguće.
I tada ga je čula....... Razgovarao je sa prijateljem. Ceo autobus je mogao da čuje njegov smeh. Bio je kao uvek pun sebe.
Sluša dragi glas i ne veruje. Steže čvršće šipku, boji se da ne padne da je otrovne reči ne povrede. Sluša strele koje On odapinje. Još jednom čvrsto steže šipku I odlučno kreće napred.
Prolazi kroz autobus, gura se sa ljudima panično se bojeći da će izaći na sledećoj stanici, jednoj ženi staje na žulj, ona se obrecnu: prostačo nije ti ovo tvoj tor sa ovcama... nekog mladića, koji se zaneo slušajući muziku, gotovo sruši i nadje se pred njim, pred svojom ljubavi, pred čovekom koji joj je još uvek značio sve.
Preplavi je ljutinja, seti se svih njegovih laži, žena koje je ljubio usnama koje su nju dodirivale, i oseti val kako se penje njenim telom, žar je plamtila razlivajući se njenim venama, zaslepljivala je, ništa više nije čula ni videla, samo njegove oči koje je iznenadjeno gledaju, samo njegove prste koji čeličnim prstima stežu šipku busa, kao da hoće da je istrgnu.
Iz daljine začu svoj glas i panične povike putnika... i… udari ga svom snagom svoje male pesnice. Sve što je osećala slilo se u tu pesnicu, dajući joj snagu za koju nije znala ni da postoji u njoj.
Gledao ju je jedan trenutak ne verujući svojim očima, gledao ju je onako lepu, zajapurenu, nemirnog čuperka koji se izvukao iz njene uvek besprekorne frizure, oseti neku slabost u nogama, i pade na pod busa. Doktora, povika neko.
Ja sam doktor reče i udari ga još jednom, popravi onaj čuperak kose, podiže nos i dostojanstveno izadje iz busa. Pratio ju je aplauz putnika, i čovek zabezeknutog lica ...
Priče smo sanjarenje i ja pisale na zadatu temu, pojmovi zajednički: razlaz ljubavnika, susret u autobusu. Evo šta je ispalo.
Malo pre
sam te videla. Prošao si pored
mene, nisi se ni okrenuo. Imala sam želju da ti pridjem, da te dotaknem, ali nestao si dok sam
se snašla.Sećam se vremena kad sam te prvi put poželela, do bola.
Kad bi znao koliko te želim. U noći kad se sve smiri, kad mrak zavlada gradom i ne čuju se više zvuci zakasnelog prolaznika, ni lavež uličnih pasa, zavučem se u krevet ugrejem i počnem da maštam o tebi. Zamišljam da si moj, da smo stalno zajedno, izlazimo u društvo, putujemo na more, lutamo ko zna gde.
Sećam se one večeri kad si postao na trenutak moj. Kad sam prvi put osetila tvoju snagu, miris, kad si mi se predao. Izašli smo u neki kafić, muzika je svirala pričali smo viceve. Društvo je pilo više nego obično. Dok je moj dragi naručivao bocu za bocom vina, ja sam pila coca colu i maštala o tebi. Da sam podigla pogled mogla sam da te vidim kako stojiiš na ulici sam. Da li si tada i ti mene poželeo ili ti je bilo svejedno??
Ostali smo duboko u noć, zora se približavala, osećala se jutarnja rosa. Naježila sam se na izlasku, da li si još tu, da li me čekaš. Neko je pijano galamio
- AnaM drži lepotana, pokaži ko je gospodar.
Pogledala sam sve, da li vide koliko ga želim, niko nije obraćao pažnju na mene. Osetila sam ruku na ramenu, i hladan metal u ruci, ključevi. Uzdahnula sam skoro bolno, večeras, večeras ćeš biti moj. Svi su se smejali dok sam drhtavo prilazila tebi. Kako si velik, učinilo mi se da ne smem, šta ako nešto pogrešim, ako ti se nešto dogodi. Ne, ustuknula sam, neću. Onda sam opet pogledala u nasmejana lica oko sebe, jedno ozbiljno, mirisali su na alkohol, i odvažno sam mu prišla. Skinula sam jaknu, bacila je negde otraga i dotakla te. Prvo lagano, samo malo, tek da te osetim, tek da znaš da sam tu, a onda sam stavila obe ruke na tvoj volan, dala kontakt i pojurila praznim ulicma. Preo si kao mače, jer ti i jesi veliko mače, jaguar je samo mače.
Danas sam te videla, zaglavio si se na Gazeli, baš kao i ja. Htela sam da ti mahnem, ali tvoja kolona je odjurila sa 10km na sat. Da, nikad neću imati jaguar, kažu kola su kola, važno da te negde prebace, ali, onaj jaguar nije imao čak ni broj kao ostali smrtnici nego tablicu Bg*PETAR
Volela sam u sumrak da sedim na obali mora i slušam gitaru. Misli bi mi lutale, snovi bi postajali stvarnost. Gitarista je uvek imao crne oči i očaravajući glas.
Gledala sam ni sama ne znam koliko puta njegove duge prste kako dotiču žice, slušala akorde koji noći daju tajanstvenost i čar.
-Hoćeš li da te naučim da sviraš?
-Ne znam da pevam.
-Ti ćeš da sviraš, a ja ću da ti pevam.
Sreća je preplavila moje srce, osetila sam da bih mogla da poletim. Skoro pobožno sam uzela gitaru u ruke, sela na stolicu, zagrlila je nežno kao majka svoje čedo, oči sam malo zatvorila, onako kroz trepavice svet izgleda lepše, a i seksi je.
Leva ruka gore, desna dole.
Udarila sam nežno po žici
-Neeeee... polako, iščušpaćeš sve žice.
Otvorila sam oči jer sam osetila bol u prstima leve ruke. On je gurao moje prste po nekoj žici, čvorovima, nečem šiljatom, i stalno vikao nežnije... nežnije...
Trudila sam se, baš jesam, sve mi je prste skoro polomio, ali od muzike ništa.
...a tako lako izgleda kad neko drugi svira.
Na putu za Zemlju svratila sam na jednu planetu u blizini Myra sazveždja. Predivna planeta, greju je dva Sunca, trava se plavi, a more ljubičanstveno. Potseća malo na vašu planetu, samo joj stanovnici drugačiji. Kad kažem stanovnici to su oni koji misle da su pametni.
Na toj planeti ljudi su kućni ljubimci, a njihovi vlasnici kuce i mace. Neki ljudi uživaju sa svojim gospodarima po luksuznim stanovima, jedu kavijar i piju ptičje mleko. Problem je kad dosade svojim vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona dugo ljubi, mazi svog ljubimca čoveka, onda ga još jednom pomiluje, ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari kuce su oštriji, izbace tog čoveka zbog nekog letovanja ili službenog puta.
Na ulici čovek ide od kontajnera do kontajnera, onako razmaženom mu je hladno, nema gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav. Počinje da se udružuje sa sapatnicima iste sudbine. Tu nastaje problem. Neke mace se plaše čoveka da ne bude nasilan, a neke kuce znaju da ga napadnu iz čista mira, tek da vide kako čovek beži pred njihovom moći.
Postoje i dobre kuce koje hoće da udome te sirotane, ljude.
Na tako dobre kuce sam naišla na toj planete, sazveždja Myra. Svojoj dečici malim macama i kucama uzeli su nekog čoveka za zabavu. Brinuće se za njega, potpisali su papire. Prvo ih dobro okupaju, ošišaju i srede, da liče na čoveka, i naravno sterilišu , da ne liče ni na čoveka, ni na kuce, a taman na mace. Sterilni ljudi srećno žive do kraja svog života, jedu, spavaju, goje se i nemaju previše želja.
Zemljani, ne brinite za svoju planetu. Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...
| « | Novembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
