Da li ste nekad pomislili koja bi vam uloga na daskama odgovarala?
Ja bih se zaletela da budem Julija, nekom Romeu.
Hm... ne, neću, morala bih da umrem mlada i ko bi pisao postove?
Bolje je biti Penelopa.
Ne, mnogo je , brate, čekala Odiseja dok se on jurcao po svetu.
A da budem Ukroćena goropad?
Teško, gde da nadjem kanditata dostojnog da odigra mušku ulogu?
Ima li neko ideju???
Da li ste znali
Da neko beži u prošlost, neko u budućnost??
Ja nisam
Držim se onog:
sedi tu gde si
jer i za ono gde si
nisi
Veliki SAVETI, nikakva POMOC
Svaka žena čezne da ostane u sećanju nekom muškarcu, ceo život.
Uf... što bih ja volela....
Ali oni više pamte rezultate neke leve utakmice, nego boju očiju žene koju su imali. Garantujem da moju boju očiju ne zna niko...ma, kladim se u sve na svetu...a da ne pričamo o ostalom....
Sa ovim savetima, garantujem da će vas se sećati.
1. Dok mu peglate omiljenu majicu, zaboravite peglu na rukavu... Kad god pogleda majicu, setiće vas se... makar bili i u Tanjganjiki.
2. Ako voli hladno pivo, flaše držite pored radijatora, tako vam je bliže. Kad god otvori flašu, polije ga pivo, garant će vas se setiti.
3. Još jedan savet o piću, ako voli belo vino, obavezno kupujte crno, sa obrazloženjem, da je zdravije.
4. Dozvolite mu da puši samo na terasi pa i posle.... dok je golišav. Ako ništa drugo, komšiluk će se radovati.
5. Kad dodje mrtav umoran sa posla dočekajte ga u prozirnoj spavaćici, može i bez nje i izjavite da bi vi baš sada.... Ili otključajte vrata i pokažite mu put do spavaće sobe delovima svog veša... možda ga je zaboravio...
6. Dugme mu nikad ne ušivajte, kažite da je seksi sa razdrljanim košuljama
7. Kad gleda utakmicu, započnite lagani striptiz, naravno ispred ekrana... ako je muško... gadjaće vas... ne, ne osmesima i aplaudiranjem....
8. U jeku predigre, kažite: nije loše, ali njegove ruke stavljajte tamo gde vama odgovara.
9. Recite, u krevetu: bilo mi je lepo, skoro da sam imala orgazam.
10 Stavite mu na znanje da u seksu mora još dosta da nauči... i da može odmah da počne lekciju, bez obzira što žuri.. .hmmm da se spasi...
Ima još, ali već sam sigurno dosadila... i pobegli ste.... a i ne mora non stop da misli na vas, samo da se priseća..
Da mi je znati gde je otišao ovaj post sa sve slikom... pa moram ponovo da pišem
Koliko ste puta kazali da sam zakon ja bih uradio to i to.
Dajem vam priliku, ujedno to je i domaći zadatak za one koji to žele.
Šta bi radili da imate zakon u svojim rukama???
Moj zakon
JA SAM ŽENA, samim tim, ja sam zakon I donela sam neka pravila
ZAKONI
1.Niko neće napustiti moju zemlju, jer bolju ne može naći
2.Svi imaju posao i rade ono što vole
3. Niko nije bolestan
4.U školama se uči samo ono što će ti stvarno trebati u životu
5.Ne postoje banke, ni dosadni računi
6.Muzika je nešto što svi vole i osećaju
7.Svi su zaljubljeni
8. Niko nije ljubomoran
9.Obaveza svakog pojedinca je da svaki mesec napiše, bar jednu pesmu, naslika bar jednu sliku, komponuje bar jedan muzički komad.
10.Svaki dan se mora najmanje 10 puta reći nekom :volim te(može se naći i 10 osoba, pa svakoj isto reć... ko voli, nek izvoli)
KAZNE
Za nepoštovanje propisa, prekršitelj mora negovati cveće po parkovima, hraniti ptice, šetati pse pored reke
Ko prekrši 7 i 8 tačku za kaznu mora, ako je muškarac, naći tri zene i reci im :VOLIM TE, a ako je žena mora naći način da izadje sa dvojicom istovremeno i ubedi svakog da joj je onaj drugi, drug.
Ko prekrši zakon 10, za kaznu će dobiti mesec dana seksa bez ljubavi, ukoliko mu se slučajno to dopadne kazna se pooštrava i rok produžuje.....primam predloge za kaznuJ
Zakon stupa na snagu odmah po objavljivanju, a kazneni postupak je već stupio samo ne znateJ
Po odluci
AneM
Svi znaju da volim cveće.
Volim ga u bašti, u vazi, saksiji,
Svi znaju, ali, poneko ga i pokloni.
Ovu korpu cveća sam dobila, pogodite od koga
1.
Sreća je kao mlado povrće u proleće
Neki prolaze pored nje
Poneko je samo pogleda
A neko uživa u njoj
Proleće je stiglo.
Zeleni mladi listovi zaklanjali su cvetove svih boja i mirisa.
Priroda se budila, bujala, pozivala.
Osetila je taj zov u sebi. On će doći, doćiće, doćiće, sve je pevalo u njoj.
Činilo se da već čuje zvuk njegovog automobila, škripu guma na kamenčićima. Videla je već njegov srećan osmeh kad joj prilazi. Običiće u širokom luku oko nje, pomilovaće je pogledom i otići u baštu.
Tek kad on dodje oseća da živi, kao da krv struji njenim venama a svetli i blista, zrači srećom.
Taj dan je došao, čula je glasove, smeh, dolazio je sa društvom. Osmehnula se, biće buran vikend.
Njegov prijatelj ju je pogledao.
-Lepa je, biće zanimljivo u njoj
Zatreperila je, kad je grubo ušao u nju zadrhtala je. Njegova čvrsta, muška ruka je skoro slomila kvaku na vratima, ali posle je sve bilo dobro. Zapalio je kamin, seo u fotelju i sa čašicom pića poluzatvorenih očiju nastavio da sanjari.
Ona je bila zadovoljna, ona njegova verna vikendica obožavala je te vikende kad su zajedno.
Čvrsto sam rešila, neću da upoznam ni jednog blogera uživo. Virtuelni svet ima da ostane takav. U njemu su svi lepi, pametni, mladi, sposobni. Ne moram ja sve baš da vidim, svugde da gurnem svoj nos i još po nešto, ostavimo nešto i mašti...
Rešila ja, ali tu je Sanjarenje i Voja. Kad su me stavili u mašinu, negde 10 aprila prošle godine... SMS-ovi su leteli... I šta da radim ja, mlada, pa neiskusna blogerka?
Branila sam se, izmišljala razloge... dok sam gledala šta da obučem za sastanak sa tim „strašnim„ blogerima.
Brrr... imala sam tremu kao da polažem pravosudni ispit.
Prvo Voja, on nije smeo da izadje nego poslao u izvidjanje brata, ko zna kakva je ta AnaM, sudeći po postovima, sigurno neka aždaja. Kod brata položih, od Voje još ne dobih diplomu.
Sledeći korak Sanjarenje. Ijaaaooo tu je tek bila trema. Klecajućih koraka približih se nekoj šarmantnoj dami koja je dirigirala celom scenom. Odmah me je zagrlila i dok sam ja zapanjeno gledala upoznala me sa nekim policajem, ispostavilo se da je to glavni glumac... dobro je, taj mi nije uzeo dozvolu za blogovanje. Sanjarenje je mahnula rukom, dotrčla TV ekipa i ja pobegoh u okrilje mraka sale gde je bila pretstava. Da sam znala da ću Sanjarenje da upoznam ponela bih mito da je umilostivim, naravno bure sladoleda.
U sali sam blaženo utonula u stolicu misleći da sam se rešila svih blogera. Šipak. Dočekao me je blagi glas, osmeh i reči dobrodošlice Domaćice. Pokušala sam odmah sve da joj objasnim, da ja nisam blogerka... još objašnjavam, ne veruje mi. Možda zato tako često se srećemo na kafici i prijatnim razgovorima.
Pretstava Voje je tekla, ja sam snimala sve i svakog misleći ko zna ko je tu sve bloger. Čekala sam da se smire ovacije i da upoznam tog čuvenog režisera Patosa. Ja sam ga ustrajno zvala Portos zato što sam ga zamislila visokog sa ogromnim stomakom i malo proćelavog svetlo smedjih očiju. Ko je sad taj mladi crnooki , doduše visok, zgodan mladić što se široko osmehuje? Nemoguće, to ne može biti Patos... ne može, i tačka... Bio je...
U realnom svetu prijatelje stičeš do tridesete godine.
Više mi se dopada ovaj, virtuelni. Podario mi je prijatelje, drugare, ispunio nečim novim zanimljivim. Kako sam uopšte mogla da živim dok vas nisam upoznala?
Zamislite želju, možda se i vama ispuni da vam bloger postane prijatelj
I nebo plače, kiša rominja, sve se rastužilo, a ja kod glavnog beogradskog policaja zbog vozačke.
Natuknem neko kapče na glavu da mi se ne pokvari frizura, pola sata nameštam pramen da gviri kao slučajno. Pognutih ramena, nekako tužno ušetah kod policaja.
Na svim šalterima gužva, na mom gde oduzimaju dozvole, nikog.
U Beogradu ima milionče, dva ljudi, od toga neka je milionče vozači. I svi savesno voze, samo ja drumski kabadahija. Rastužih se ja, a i onaj pramen se nekako opusto, više dodje kao glista koja se sprema na pecanje, nego nestašni čuperak.
Neka dva mladića me na ulazu upitaše gde je banka, da uplate neki tandrmoljak, a ja onako samo mahnuh rukom u pravcu banke.
Izvadiše dosije, kao da sam bacila atomsku na Hirošimu i Nagasaki u isti dan, ili da sam lično onaj Laden. Oni mladići što imaju ledja kao trokrilni ormar upitaše očima da li idu u dobrom pravcu, i ja naravno kimnem glavom.
Pogledam po onom narodu, vide oni da sam jedina na tom šalteru, i što su ti ljudi, odmah počeše da me gledaju drugačije. Oni se guraju da dobiju dozvole, a ja kao aristokrata, sama.
Sigurno su mislili da sam neki bos, a nisam bosa, imala sam čizmice koje malo propuštaju vodu, ali mogu još. Oni policaji su sigurno videli one trokrilne, pa misle moje obezbedjenje i osetih se nekako važna uzmuvaše se oko mene.
Izlazim ja, a narod se došaptava.. .vidi je nema srama... došla sa obezbedjenjem... ko zna kojoj mafiji i klanu pripada...
Uuuuu... uf... uf... meni nezgodno, došla busom, a oni kao slučajno gledaju kako ću da odem. Zaustavila bih ja taxi, da ne kvarim utisak, ali nisam pri parama, a i neki taxi iz prvog svetskog rata na redu... od mene se očekivalo da udjem u neka zatamljena kola sa neprozirnim staklima, ili bar neki džip.
Stvoriše se tu i oni trokrilaši i ja pobedonosno izadjoh.
Nema veze što nisam narko bos, pet minuta sam bila faca, famme fatale... i lepo.. stvarno, baš mi se dopalo...
Onako sa visoka pogledah u onu sirotinju što se gura na šalterima, jes’ da su oni dobijali dozvole, a ja dala svoju, ali nema veze, to niko ne zna...
I onaj čuperak ne liči više na kišnu glistu, ispravio se i zatalasao... i hrabro krenusmo u kišni dan... peške naravno...
Sećam se, upoznali smo se na nekoj ekskurziji. Do tada nisam znao ni da postojiš. Primakao sam ti se malo sramežljivo. Gledao sam ispod oka da li me neko gleda. Pravio sam se muškarčina koja poznaje život.
Bila si žestoka. Prvi put je ostalo u sećanju kao neka bol, praznina, sramota. Hteo sam svima da kažem, a u isto vreme da se sakrijem od svih.
Neko se vreme nismo vidjali.
Onda matura. Sećam se kao da je jučer bilo.
Ti si bila tu, primamljiva, mirisna, kraljica večeri. Svi moji drugovi su koketovali sa tobom, ja više od svih.
Te noći sam se izgubio u tebi. Ne znam ni kad sam otišao sa zabave, ni gde, ni kako. Ti si bila sa mnom i to mi je bilo dovoljno.
Danima posle nisam mogao nikome da pogledam u oči. Prijatelji, rodjaci, svi su me odvraćali od tebe. Govorili su mi da sam mlad, da pobegnem od tebe. To je bilo nemoguće. Bila si moja radost i moj bol. Nijednog trenutka nisam mogao bez tebe, sa tobom je nastajao užas. Postala si okrutna, bacala me na kolena. Zbog tebe sam napustio školu, nisam mogao da nadjem posao, počeli su da me izbegavaju i najbliži. Mislio sam da sam tvoj gospodar, postao sam rob.
Želeo sam te sve više. Drhtao sam kad sam ti prilazio, fizički sam postao zavistan od tebe.
Počeo sam ujutro čim otvorim oči da trčim na ugao ulice da te sretnem, vidim, osetim, uzmem.
Voleo sam te i mrzeo, ti prokleta čašo alkohola.
| « | April 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
