Čvrsto sam rešila, neću da upoznam ni jednog blogera uživo. Virtuelni svet ima da ostane takav. U njemu su svi lepi, pametni, mladi, sposobni. Ne moram ja sve baš da vidim, svugde da gurnem svoj nos i još po nešto, ostavimo nešto i mašti...
Rešila ja, ali tu je Sanjarenje i Voja. Kad su me stavili u mašinu, negde 10 aprila prošle godine... SMS-ovi su leteli... I šta da radim ja, mlada, pa neiskusna blogerka?
Branila sam se, izmišljala razloge... dok sam gledala šta da obučem za sastanak sa tim „strašnim„ blogerima.
Brrr... imala sam tremu kao da polažem pravosudni ispit.
Prvo Voja, on nije smeo da izadje nego poslao u izvidjanje brata, ko zna kakva je ta AnaM, sudeći po postovima, sigurno neka aždaja. Kod brata položih, od Voje još ne dobih diplomu.
Sledeći korak Sanjarenje. Ijaaaooo tu je tek bila trema. Klecajućih koraka približih se nekoj šarmantnoj dami koja je dirigirala celom scenom. Odmah me je zagrlila i dok sam ja zapanjeno gledala upoznala me sa nekim policajem, ispostavilo se da je to glavni glumac... dobro je, taj mi nije uzeo dozvolu za blogovanje. Sanjarenje je mahnula rukom, dotrčla TV ekipa i ja pobegoh u okrilje mraka sale gde je bila pretstava. Da sam znala da ću Sanjarenje da upoznam ponela bih mito da je umilostivim, naravno bure sladoleda.
U sali sam blaženo utonula u stolicu misleći da sam se rešila svih blogera. Šipak. Dočekao me je blagi glas, osmeh i reči dobrodošlice Domaćice. Pokušala sam odmah sve da joj objasnim, da ja nisam blogerka... još objašnjavam, ne veruje mi. Možda zato tako često se srećemo na kafici i prijatnim razgovorima.
Pretstava Voje je tekla, ja sam snimala sve i svakog misleći ko zna ko je tu sve bloger. Čekala sam da se smire ovacije i da upoznam tog čuvenog režisera Patosa. Ja sam ga ustrajno zvala Portos zato što sam ga zamislila visokog sa ogromnim stomakom i malo proćelavog svetlo smedjih očiju. Ko je sad taj mladi crnooki , doduše visok, zgodan mladić što se široko osmehuje? Nemoguće, to ne može biti Patos... ne može, i tačka... Bio je...
U realnom svetu prijatelje stičeš do tridesete godine.
Više mi se dopada ovaj, virtuelni. Podario mi je prijatelje, drugare, ispunio nečim novim zanimljivim. Kako sam uopšte mogla da živim dok vas nisam upoznala?
Zamislite želju, možda se i vama ispuni da vam bloger postane prijatelj
| « | April 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
