Nekad nije bilo mejla.
Danas mi je stiglo jedno pravo, pravcato pismo, i nije račun
Ruka mi drhti od uzbudjenja. Uzimam pismo, milujem kovertu...tvoje ruke su je držale.
Ne neću odmah da otvorim, zadržaću pismo trenutak, zatvoriću oći i misliću kako si mi pisao
Da li si seo za pisaći sto, ili na klupicu u bašti? Da li si zaboravio olovku, pa se vraćao u sobu polako otvarajući škripava vrata??
Lagano, sasvim lagano otvaram, draga slova mi se smeše. Mogu da te vidim kako ozbiljno gledaš papir, malo se namrštiš i poćinješ da pišeš.
Polako čitam, smešim se svakoj reči, kimnem na neku glavom kao da me vidiš.
Kako lepo pismo.
Ostajem zagledana u daljinu, i znam čitaću ga opet, i opet, ko zna koliko puta.
Čujem korake u hodniku, sakrivam nespretno pismo u knjigu, vrata se bučno otvaraju, ulaziš, ljubiš me i užurbano pitaš
-Šta ima za ručak?
Obećao mi je
Vodio me je preko
do njegove kuće iz snova
Nije da zakeram, ali ja sam to drugačije zamišljala...
Čudno je to osećanje.
Prišunja se kad se najmanje nadaš, obuzme te i ne da ti da živiš.
Ako na Google otkucamo mržnja i potražimo sliku, ništa ne dobijemo. Za suprotnost, ljubav, milion sladunjavih slika, srce, ruke koje se drže, oči, osmeh, more, plavetnilo...
Zbog nje ne možemo da spavamo, radimo, smejemo se. Kad postane gospodarica, uništava nas. Uzima sve, a ne daje ništa.
Useca nam bore na licu, iskrivljuje usne. Povija ledja, ledi pogled.
Nadamo se volimo, želimo, planiramo, blistamo srećom dok je ljubav sa nama.
Kako nastaješ mržnjo??
Zašto??
Koliko traješ??
Gde nestaješ??
Kome ideš??
Od koga dolaziš??
Može se mrzeti samo neko ko se voleo, koga smo poštovali. Da li ste čuli da neko mrzi šerpu jer je zagoreo ručak, mačku što je prevrnula mleko ili kamen koji je skočio na prozor??
Od ljubavi se živi, od mržnje umire... Zašto onda počinjemo da mrzimo??
Lično, mrzim cipele koje sam platila kao svetog Petra kajganu, a žuljaju me do padanja u nesvest. To zanemarite, inače post nema smisla...
Добих мејлом, сада и ви...
Бисери оних (најчешће познатих лицности-идиота) од којих за очекује да бар кол'ко толк'о буду образовани и да имају ИQ већи од 10. Главна фабрика идиотизма је Јелена Карлеуша, али има и других...
Албум је готов, само још треба да се заврши - Тања Савић
Мој живот је као река, вода која стоји и нигде не тече - Хасан Дудић
Ви ипак имате неки ген, је л’ то неки породични ген или сте га
наследили од родитеља? - Жика Шареница, РТСМислим, прво би морала да научиш да пишеш, брате, свих шест падежа –
Јелена КарлеушаТо да ли сам ја лично учествовао у преговорима... то не знам! - Милош Алигрудић
Очи су душа огледала – Баки Б3 Ђогани
Једва чекам да нам стигну краве, сваки дан ћу да их јашем - Катарина Живковић
Јао, оно, као, бре, дан је толико леп да ћу сада да се изврнем као
зечица и подигнем сва четири копита у вис - Катарина ЖивковићМа, бре, људи, хоћу сама да живим свој живот, умрем свој живот и тако
све у круг – Катарина ЖивковићЖеља ми је да једног дана отворим неку малу школу певања, знаш оно,
да ја откривам таленте, као што је некад радио Вук Караџић – Бата
Здравковић- Соја је најздравија намирница - Лимен
- Знам, соја бикарбона! – ЦобеСви погинули у Краљеву ће добити своје станове – Мирко Цветковић, премијер
Е, ајде сад, напиши му на папиру, само тихо, да нико не чује шта си
написао - Сузана МанчићА шта је Цане свирао у ЕКВ? - Немања Стевановић
Обећао је да ће бити сунчано, ми видели да није и више га нећемо
држати за реч, ми ћемо га држати за кишобран – Ивана Вишковић, ТВ АвалаУ ери информатике не могу да прихватим да Печењевце буде иза Београда
– Млађан ДинкићКако знате да је петао мушко? - Јасмина Ана
Еј, бре, он мисли да сам ја глупа, ја... Па, ја, бре, имам бар свих 7
разреда основне школе – Катарина ЖивковићЈаааоо, вииииди што је лепа, је л' ти се свиђа? - Сања Маринковић,
док поклања мајицу Саши МатићуУзео си ми језик из уста – Гаги Ђогани
за неупућене Катарина Зивковић је покупила 100 000 евра на фарми.Толико о фарми
Dešava se... negde na Balkanu...
Pre nekoliko dana bio je Dan rudara.
Došli rudari u Beograd da iznesu svoje probleme. Ne kukaju, ne žale se, kažu svima je danas teško. Oni imaju samo jednu želju, da dožive penziju posle 40 godina rada u rudniku, a ne da boluju zbog teških uslova u rudniku.
Srbija je demokratska država, kažu. Ne znam šta to znači, ali sigurno nešto znači.
Lepo su dočekali rudare, saslušali, rukovali se sa njima i svi su se smeškali. Kako red nalaže svoje goste su i poslužili pićem. Svi smo mi isti, i piće je možda isto, slučajno ili namerno, tek rudari dobiše piće u plastičnim čašama. Nije važno, rećiće neko, ali ja nikad nisam videla nekog zvaničnika da pije iz plastične čaše.
Nije važno... Da li??
| « | Avgust 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||