Sreća
Sreća je relativan pojam.
Neko želi sve i dobije.
Poneko želi samo malo i ne dobije.
Zato treba da uživamo u onome šta imamo
Nikad se ne zna ko je jači, bolji. Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka
Zato osmeh na lice i samo napred.
Prava sreća je u srcu, osmehu, podarite je nekom da bi je dobili.
SRETNA
VAM NOVA GODINA 
10 razlika između žena i muškaraca... sa neta
1. Nadimci
Ako Maja, Verica i Jelena sjede u kaficu i piju kafu, jedna drugoj ce se
obracati sa Maki, Veki, Jeco…
Ako Dragan, Vlado i Milan gledaju utakmicu ispijajuci pivo, jedan drugom ce se
obracati sa Debeli, Glavonjo ili Guzonja.
2. Novac
... Muškarac ce dati 100 eura za stvar koja košta 50 eura ako mu to stvarno
treba, a žena ce platiti 50 eura za stvar koja košta 100 eura iako joj ta stvar
uopšte ne treba, ali je bitno da je bila na rasprodaji.
3. Kupatilo
Muškarac ima 5 stvari u kupatilu: cetkicu za zube, pastu za brijanje, brijac,
sapun i rucnik.
Prosjecan broj predmeta koje žena drži u kupatilu je 337, od kojih vecina
predmeta predstavlja pravu misteriju za muškarca
4. Prepirke
Žena ima posljednju rijec u svakoj svadji. Bilo šta, što muškarac kaže poslije
toga, pocetak je nove svadje.
5. Životinje
Žene vole macke. Muškarci kažu da vole mačke, ali čim ga žena ne gleda on će je
šutnuti.
6. Budućnost
Žena brine o buducnosti dok se ne uda. Muškarac uopšte ne brine o buducnosti…
dok se ne oženi.
7. Uspjeh
Uspješan muškarac je onaj koji zaraduje više nego što njegova žena može da
potroši. Uspješna žena je ona koja nadje takvog muškarca.
8. Brak
Kada stupa u brak, žena ocekuje da ce se njen partner promjeniti. Kada muškarac
stupa u brak on ocekuje da se njegova draga nece promjeniti, ali ona to ipak
cini.
9. Garderoba
Žena se dotjeruje kada ide u kupovinu, kada ide da baci dubre, kada se javlja
na telefon, cita knjigu, zaliva cvijece…
Muskarac se dotjeruje za vjencanje i kada ide na sahranu.
10. Budjenje
Kada se probude, muškarci izgledaju isto kao i kada su legli.
Ženama se tokom noci nešto dogodi, pa ujutru ne lice na sebe.
Prijatan vikend
i spremajte se, stiže
za devojčice
i dečake
Neke ljubavi nikad ne prestaju. Dajemo im se nesebično, i volimo ih ma koliko mana imaju.
Grdim Beograd, njegov tesne ulice gde ne mogu da parkiram, gužve u gradskom prevozu, netolerantne ljude koji ti pridju na ulici i dave te svojim problemima.
Onog trenutka kad predjem granicu, što bi se reklo, kad sam vani, Beograd se menja. Tesne ulice postaju simpatično potsećanje na prošlost, gradsko saobraćajno uvodi neke nove linije i ubacuje gomilu buseva koji idu i po noći redovno. Ljudi postaju šarmantni sagovornici, duhoviti i spremni za svaku uslugu.
Jao onome ko misli drugačije. Neki su se tu rodili, pa poznaju svaku ulicu, svaku prečicu,svaki parkić, ali za mnoge je Beograd i više.
Beograd ima sve, i Trijumfalnu kapiju, i Keopsovu piramidu, i naravno na moru je.
Hoće li ovaj post da skoči ili neće , tamo gde treba??
H
P
Piramidanije Keopsova, ali je u Beogradu;))
Snimljeno pre pola sata
Prvi sneg
Noćas je dolepršao, zastao na trenutak kao da se predomišlja da li da produži na jug ili da ostane kod nas. Neko se raduje, neko sprema drva, navlači tople rukavice, šalove.
Malo mače se čudi šta je to belo??
Bojažljivo stoji na vratima gledajući nezvanog gosta, njuška ga.
Imam utisak da nije oduševljeno snegom.
Čestitka
Čestitam sv Nikolu svima koji danas slave!!
Sanjarenje zadala zadatak na moju ideju.
Radila sam u Sremskom selu dvadesetak kilometara od Beograda. Imali smo rezervisane karte za autobus. Sve se uklapalo, i radno vreme i spakovani koferi, i naravno jurnjava taxijem na stanicu.
Ali... da bi se sve uklopilo otišla sam na posao kolima. Vozila sam Fiću ljubim ga u oko, pardon, far.
Ujutro je sve bilo zaledjeno, inje, blistavo drveće, gole njive su se presijavale pod ledom i slični tandrmoljci , ukrasi zime. Seljaci izašli na njive da završe ono što nisu stigli. Završili i krenuli kući, da ručaju valjda. Iz njive se ne ide helikopterom, nego traktorom ... Oko podne ugrejalo sunce, otopilo sve one zimske ukrase i zemlja, koja je dobila ime blato, zalepila se na traktore, pa se predomislia i ostala na asfaltu. Autobusi GSP-a stali, ni slučajno da krenu, šoferi izjavljuju da se može bus prevrnuti.
Gledam ja na sat i cupkam, cupka još i pola sela na stanici, ali niko ne kreće. Nešto mislim, ako se fića i izvrne neće daleko, do prvog jendeka.
Isukam ja mač, podignem visoko ruku i razderem se
-Ima li neki dobrovoljac da krene samnom do Beograda, ali da gura kola ako skliznu...
Ih, neki, upadoše tri rmpalije, fića samo stenje, a ja pevam, da li zbog rmpalija ili zbog Nove godine koja mi se opet smeši, ne znam. Bilo kako bilo, stigoh u Bgd, pa na stanicu, pa odahnuh u busu.
To mu dodje kao uvertira ili početak dočeka.
Tandara, bandara, stigosmo na Borsko jezero, hotel, sobe, raspakiranje kofera ...
Ponela ja onu famoznu zelenu haljinu boje mladog graška, i jednu totalno šašavu koju ni u ludilu ne bih javno obukla, dekolte do pupka, a rese po celoj haljini, samo mi još daire trebaju.
Tandara, bandara, spremim se ja i ponosno uplovih u salu za počasni sto, ali to je druga priča. Oči namazala zeleno, neke narukvice, zveckaju, mindjuše sijaju i srećna sva treperim. Muzika se naštimava, kelneri još treznim gostima se smeškaju i klanjaju. Kad se gosti napiju nema bakšiša. Ne pijem aperitiv jer se nacvrckam i trepćem onim namazanim očima kao svraka na jugovini. Uživam...
Odjednom, hladan tuš, neko je hteo da se pravi duhovit pa se naklonio sa punom čašom crnog vina, koja mu očito nije bila prva. Ja se tog trenutka okrenula i pljus... na moje rame, pa polako preko grudi, sve niže i niže razlivala se crvena reka. Onaj, onaj, uf... smotanko, uze salvetu da me briše i napravi totalni cirkus jer ga je njegova žena potkačila od pozadi uz indijanski povik
-Pijanduro matora dušu mi izede...
Izvinjavala se meni, pa on njoj, pa meni, cela sala nas je gledala, verovatno su mislila da je počeo program.
Tandara, bandara, odoh ja u sobu da obučem nemoralnu haljinu.
Naravno svi su me gledali kad sam se vratila, ja nisam smela da se nagnem jer bi se sve videlo, nego sam stajala kao sveća nepomično... jedan sekund. Počela muzika, naravno da sam bila u centru pažnje sa onim resama koje su lelujale kako pomerim telo, pokrivajući ono što su svi očekivali da će videti. Rese, moje saveznice, su obavile zadatak.
Tandara, bandara, iće, piće i skakutanje do tri sata. U tri neko društvo dodje do nas i počne da šapuće, kao diskretno. Ja se oduševila, odmah pristala. U svakom od nas čuči kriminalac, samo se ne aktivira uvek.
Na brzinu sam se presvukla i šuljajući se hotelskim hodnicima došla do bazena. Nisam ja ukrala ključ, nisam, časna reč, ali nije ni neko drugi, razbili su nekom močugom lanac i ušli smo u bazen... Te moje sreće... Uronila sma u vodu, svetla su bila pogašena, napolju je padao gusti sneg... muzika je svirala u mojoj glavi, biće da je to od vina, ali dobro je zvučalo. Čitav sat smo uživali, a onda se upalilo svetlo, upao besan direktor, počeo da urla... i nisam ja, možda moja ruka, onako slučajno, mnogo se derao, gurnula ga je u bazen. Taj izraz lica, pamtiću ceo život, zabezeknut, iznenadjen, l jut, a onda osmeh od uha do uha...
-Da i ja zaplivam na Novu godinu.
Ujutro smo svi pili kafu, mudro ćutali i smeškali se zadovoljno...
Da to je bio doček koji ću
pamtiti ceo život. Najlepši...
Šta mi
rade ovi blogeri...
Čituckam postove, komentarišem, sva u nekoj euforiji pred nastupajuće praznike. Ono nastupajuće je iz doba komunizma kad nisi smeo da čestitaš Božić, bar ne javno. Obožavala sam da ga slavim baš zato, a tek Srpska nova godina kad nije smelo da se peva posle ponoći... Ona zvanična, Nova godina, pred ovim zabranjenim praznicima, delovala je nekako bledo.
I tako ja razmišljam o proslavama kad je kuća bila puna hrane, pića, svećica, okićena blistavim „zlatom“ sjajnim kuglicama i nasmejanim licima. Svi smo negde jurili, donosili gomilu stvari kao da će smak sveta. Tajanstveno smo ulazili u svoje sobe, brzo zatvarli vrata i šuškali zavijajući poklone skrivajući ih do stavljanja pod jelku. Ništa nije bilo teško, ništa nemoguće.
I... zvrrrr... zvrrrrrrr... Poštar zvoni dva puta, ali subotom, a ni ostale dane, ruku na srce, ne dolazi. Možda neka preporuka, čestitka već se ja nadam, ili neki obožavalac se setio da me obraduje. Ne, ne, to je neko sa romantičnom idejom, razmišljam ja pod uticajem postova. Idem ka vratima i setim se da je u frižideru šampanjac, zavodljivo se smeškam sebi u ogromnom ogledalu, brzo popravljam pramen kose, što li je ne oprah danas...
Onako srećna, nasmejana, širom otvaram vrata. Pred njima mladić, i on nasmešen, ali mi nepoznat
-Dezisenkcija, da vas upišem??
EUFORIJA
Euforija Božičnih i Novogodišnjih praznika počinje.
Euforija je ono srećno, napeto, veselo raspoloženje bez pravog povoda. Neće biti da je to onda za ove praznike.
Nekad su se slale čestitke, sad SMS ili mejl.
Grad je praznično okićen, svetlucaju izlozi mešajući sve vere, običaje i u jednom opštem gemištu, mi kao veseli, skakućemo po ulicama.
Na trgu će pevati vremešni pevači, ili mladi za koje niko nije čuo, mrznućemo se govoreći da smo se divno proveli. Nema onih dočeka u kafanama uz iće i piće, nije fensi. Možeš da putuješ na neku egzotičnu destinaciju ako nadješ princa na belom konju da to plati. Prinčeva sve manje, a i konji se slabo sreću...
Božić Bata se pretvorio prvo u deda Mraza, a sad u nekog dekicu koji maše Coca colom.
Pahuljice koje veselo lepršaju su nestale zatopljenjem planete...
Nekad nisi mogao da udješ u prodavnice od gužve, na ulicama si se gurao sa jelkama pun paketa, nasmejanog lica . Prave jelke zamenile su neke platične imitacije, za pečeno prase je izjavljeno da nije zdravo, torte će ti doneti holestrin i šećer, a poklone najbolje da kupiš po svom ukusu jer su darodavnci praznih džepova...
Nekad si danima birala večernju haljinu, zakazivala kod frizera, igrala po kući u novim cipelama na ogromnim potpeticama. Sad kažeš: ma bez veze, mene to ne interesuje, dan kao svaki drugi dan.
E nije isti.
Hoću da me pozove, taj princ, da planira gde će da me vodi, da vrati sjaj u moje oči nekim blesavim predlogom. Neću da mi to bude običan dan. Hoću da ga se cele godine sećam i da mi srce zaigra na samu pomisao kako sam se divno provela.Hoću da bude drugačiji od svega do sada.
Grešim li??
Želim li samo ja to, a svi ostali nešto drugo??
Zar je tako teško biti romantičan...
Ja sam meca koji voli da čita. Dolazi zima, povlačim se u pećinu i moram da obezbedim knjige.
Danas sam dobio ovu, Ulicama Blogograda.
Ne mogu da čekam sneg, pročitaću je ovako vruću, pre nego stigne u ruke autora. Ko može neka čeka 12.12, ja ne mogu...
Ćao blogeri... u ta ta... u ta ta, imam je pre vas...
| « | Decembar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
