AnaM

Nestrpljenje...
2017/12/19,13:41

Ne  volim  da  čekam, ne  volim  pa  to  ti je. Tačnost  je  moja  mana, jer  uvek stignem  prva.

Naručujem  neke  stvari.

-Kad  mogu  da  dodjem??

-Ostavite  broj telefona, biće brzo  gotovo.

-Daću  vam  i  fiksni  i  mobilni.

-Dovoljno  je  mobilni, poslaću  vam  poruku  za desetak  minuta  da  je  gotovo.

Čekam  devet  minuta, a onda  počnem da  piljim  u  mobitel…

Deset  minuta. Ništa.

 Čekam  još  pet  minuta, ono  akademskih  15  više  nije  moderno. Ništa.

Čekam  pola sata.

Da  li da  zovem??

Neću, završava. Sada  će  me  pozvati.

 Pomeram plan  koji sam  imala za  kasnije. Čekam.  

Tresem  mobitel, pipkam  ga  i  proveravam. Možda  nisam  čula  kad  je  stigla  poruka.  Stavljam  ga  na  najjače, na drmusanje  i  da ima   postavila  bih  i  trubu. Ne  reaguje.

Da  nisam  nešto  pokvarila i sad  ne  čujem  ništa. Ponovo  proveravam. U  medjuvremenu  mi stižu  neke  poruke, brišem. Joj, da  nisam  pobrisala ovu  što  čekam??

Sad  ću  je  pozvati.

Zvoni, ne  javlja se. Zovem  fiksnim. Ništa.

Zovem  ponovo  mobilnim, isključen  broj  javlja mi neki  antipatičan ženski glas.

Sat. Dva sata.

Iznervirana  počnem mahati  krpom  kroz  kuću, brišem  prašinu, i  obaram  neku glupu  čašu  koja  se  nalazi na  putu. Brišem pod, kupim staklo, osluškujem.  Ništa

Zovem  već  besna kao  puška. Videće  ona svog Boška  Boškovića. Ništa.

Satima  kasnije. Zovem. Ništa.

Kasno  posle  podne na  rubu  živaca, bacam  ćuteći telefon, grdim  tehniku  i  odlazim vlastitim  nogama proveriti  da  li  je  gotovo.U  radnji  me  čeka  vlasnica

-Gde ste  vi?? Velika  je gužva, ali  vaše  je  gotovo. Što niste  došli??

Okrećem se, gledam po radnji, kod  nje  nikoga, samo  njeno  začuđeno  lice  što  nisam  došla  ranije.

Da  li  neko zna  kakva je  kazna  ako  nekoga  zadaviš??

Medjunarodni dan korupcije
2017/12/10,14:05

Anketa u novinama povodom dana korupcije… Slavi li se taj dan ili??
Davanje mita je kažnjivo po zakonu i za onog ko daje i za onog ko prima. Naravno da nikad nisam dala mito, a nažalost nisam bila u prilici ni da ga primim.
Krenem ja tako lagano preko ulice. Nigde žive duše. Prelaz za pešake je na 50m, ali nema nikoga ni automobila ni pešaka…i krenem ja… 
Fiiiiiiiiijuuuuuuuuu… 
-Zviznu li ti ili mi se učini??
Okrenem sa onako usporeno, kad iskoči policajac sa nekom sveščicom. Traži pare. Pokušah onako tužno da ga gledam. Ne reaguje. Pare, pa pare, navalio. Šta da radim, otvorim novčanik, ali nema dosta.
-Daj šta imaš, i ne pišem prijavu.
I šta uraditi?? Uze on sam iz novčanika.
Ne dajem ja mito.
Aerodrom. Više volim putovati autom zbog prtljage, ali… Meri onaj tip „ prtljagicu“
-5kg viška.
Opet ja tužno gledam. Šta da izvadim, i gde sa tim??
-Dobro, nije to strašno, daj 20EU, i teraj.
Gde da teram nije rekao, ali ja izvadih teatralno 20Eu, koji nestadoše brzinom munje. I moj kuferić ode u neku rupu…
Ne dajem ja mito…
Nećemo o doktorima. Od krvi sam i mesa, ne znaš šta će da te pogodi za 5minuta, a ko zna ko sve čita blog.hr.
Uostalom, oni ne primaju mito, postoji tačna tarifa koliko je za što, mesto u bolnici, pregled kod specijaliste bez čekanja, i tako ti tandrmoljci.Kad je život u pitanju,naših dragih, dali bi sve. To nije mito, samo izraz zahvalnosti.
Ne dajem mito…
Zato volim restorane. Sedneš kao čovek, naručiš ono što voliš da jedeš, popiješ koliko hoćeš,muzika ti svira pesmu hoju poželiš, čeka te taxi za povratak. Na kraju dodje kelner, platiš, i daš bakšiš,onako, od srca, i milo ti… Sretni i ti i on.
Ne dajem mito…
A ti??
AJVAR
2017/11/27,09:15

Ajvar je jelo.
Stoji u tegli i servira se uz pečenje.
Ženski rod deli se na dobre domaćice, ajvaruše, i one koje ga ne znaju napraviti. Ne bih priznala da ne znam napraviti to crveno, pekmezasto, ljutkasto i priznajem vrlo ukusno čudo, ni slučajno. Onako, izdaleka, pitam kako se pravi i kompjuterski ubacujem podatke u mozak. Peče se paprika, ljušti i ukuva sa uljem dok ne nestane voda.
To je lako. Kupim ja tu papriku, ispečem malo nju, više svoje prste. Oljuštim sve crno, a bilo ga je poprilično i počnem kuhati. Sat, dva, tri, voda izvire iz one smese kao da je u šerpi gejzer. Prska okolo, zid liči na mural nekog slikara budućnosti. 7kg paprike se stislo taman za jednu majušnu teglicu.
Za ručak iznesem slavodobitno ajvar na sto. Probam jednu žličicu, paše uz pečenje. Tako, malo po malo, skoro svaki dan liznem tog ajvara. Susjeda mi negde posle Božića kaže da oni već sve pojeli, a ja se čudim, meni trajala do Uskrsa jedna tegla, a svaki dan jeli… Posle shvatim, ne pravi se tako ajvar.
Sad više ne pitam nego gledam.
Posle nekoliko godina rešim da se upišem u te ajvaruše. Prvo sam danima obilazila paprike, crvene, jedre, ravne.
Kupujem.
Pečem satima, smučio mi se život. Kažu mora se raditi s ljubavlju. Pokušavam se zaljubiti u paprike, napinjem iz petnih žila. Gledam ih zavodljivo kroz trepavice, osmehujem se, uvlačim stomak, a isturim prsa, zabacujem kosu, zavodim ih na sve načine. One me gledaju kao krava mrtvo tele, ne raguju, a i ja nikako da se zaljubim u tu gomilu crvenog užasa koja pravi haos u kuhinji.
Teram dalje.
Ma dostičiću vrhunac kulinarstva, napraviću ja tebe. Gledam ih neprijateljski. Nećeš milom, biće silom.
Sve to treba staviti poklopljeno u neku šerpetinu da prenoći. Naravno, nemam tako veliku, pa trpam u male, sve koje imam. Dva dana jedem suhu hranu ili iz zamrzivača.
Ono crvenio čudo se sleglo.
Sad ga cedim.
Ni za to nemam dovoljno sudova. Probala na vešalice od kaputa, spada paprika. Probala sa cediljkama za testeninu, čaj, male, proćiće zima dok se ocedi. U zlo doba ocedi se…
Kuhanje.
Što ću, kupim šerpetinu za kuhanje. Kuham, sat, dva, mešam, opet kuham, mešam kuham, mešam. Najzad gotovo.
Ponosno trpam u tegle i u špajz.
Kad smo počeli jesti, jedna tegla jedan dan… i ode zimnica dok si trepnuo.


Svi imaju taj ajvar, samo ja ne.
E, nećeš.
Mogla sam birati kupiti u radnji ili na pijaci.
Kupim gotov ajvar u radnji. Računam, bar znam ko ga je pravio. Neka kontrola, kakva takva, je tu. Kasnije pročitam u novinama da ima sve spremno, samo da počne. Čeka se tek tri, četiri godine, ali samo što nije počela raditi ta famozna laboratorija za kontrolu namirnica.
Otvaram teglu kupljenog ajvara. Ono nešto meko, vodnjikavo, neslano, nepečeno, da platiš da ne moraš jesti.Da nije crveno, nego neke druge boje, na primer braon, asocijacija bi bila nezgodna. Bilo mi malo čudno što je tako jeftino. Ma biću ove godine ajvaruša, pa kud puklo da puklo.
Ajvar izručim u šerpicu, dodam ulja, soli, ljute paprike i mešaj. Za divno čudo, dok sam varjačom mešala i igrala čačača ono gotovo.
Za večeru došli gosti.
Iznela sam pečene prasetine i ajvar. Oduševili se. Ajvar položio ispit. Postala sam ajvaruša,sve dok ne priznam da nije moje remek delo.
Ne znam da li zbog odojka ili ajvara, tek pitaju kad ću opet praviti večeru.

 

Slavija...
2017/11/20,10:26


Ako  je  nekome  dosadno, ne  zna  kako  bi  se  zabavio, ili  misli  da  su  mu sve  ladje  potonule, neka  krene  na novu Slaviju.

Novotarije  vežbaju  mozak  i  treba  uvek  nešto  novo  učiti.

Time  se  bavio  projektor saobraćaja, jer  ko  autom  udje  u  prvi  krug ne  može  iz  njega  više  izaći... prednost  imaju  oni  koji dolaze  spolja. Ne, nije  bojte  se, nije  ovo   Danteov pakleni krug, manje  ih  je. 

Fontani  nećete  prići, šta  vi  zamišljate, kvariti  tu  lepotu  oko  koje  je  iskopan  jarak  kao  oko srednjevekovnih dvoraca.

Opšte  poznata stvar  je  da  pešaci  prave  gužvu gde  god  se  pojave. Najbolje  bi  bilo  iskoreniti  taj  soj, ali  tvrdoglavo  neki  neće  da  kupe  najnovije  modele  automobila  koji  im se  izdašno  nude  po sajmovima, a  gundjaju  i  na  prevoz  busom, pa  idu  pešice.  E, neće više. Preko Slavije  nije  planirano da  se  pešači. Nigde  prelaza  ni  zebre. I sve  je  mnogo  bolje. 

Razgledanje  Slavije  uvrstiti  u  turističke  ponude  Beograda, pod  hitno. Lepo  turistički  autobus  uskoči  na  prvi  krug, iz  fontane pevica  svira  hitove, a  prska  vodica  da  rashladi  usijane  glave. 

 Nije  šo  je  naše, pa da se hvalim, ali tako  nešto  nema  nigde  u svetu! 

Krenimo...
2017/06/11,17:49


Put  može  biti  kratak.

Poneki  je  i  dug.

Prav, ili  pun  serpentina, put  je  samo  put  do  cilja, i svaki  počinje samo  jednim  korakom...

Krenulo nam...
2015/06/04,11:33

Srbija je treća u Evropi po aero zagadjenju.

Opa, industrija nam krenula

S7306332 S7308960

Albi mudruje...
2015/05/29,09:23

Kad bi ljudi mogli pročitati jedan drugome misli,
za pola sata bi nestao ljudski rod...


Image and video hosting by TinyPic
Imam jednu želju...
2015/05/04,21:29
Image and video hosting by TinyPic

Svako 
mora da ima neki svoj dvorac...

Image and video hosting by TinyPic

Brod kojim će ploviti, ne samo, u snovima...

Image and video hosting by TinyPic

Šumu iz bajke...

Image and video hosting by TinyPic

Sunce koje se svako jutro radja...

Image and video hosting by TinyPic

I nekoga sa kime će to sve podeliti...

Image and video hosting by TinyPic
Um caruje...
2015/04/29,11:33
Фотографија корисника Mirjana Hnilička

Ako pametniji popušta, svetom  vladaju budale.

Dobro da je tako.

Šta  bi tek bilo da vladaju pametni... 

 

Vremena nova...stara...
2015/04/28,15:41

Komšija,i tvoji ostali bez para
samo dobijaš špagete??

Фотографија корисника Albi Macak

Mačkovi vas gledaju...
2015/04/21,09:20

S7308210Neko zateže lice, neko zateže kaiš.

Sve u svemu, zategnuta situacija…

 

Samo jedan dan razlike...
2015/04/18,11:38

Image and video hosting by TinyPic

Jučer sunce višnja se rascvetala.

Danas joj treba kišobran......


 

Težak rad...
2015/04/15,09:52

Kad će vikend da odmorim malo??



Image and video hosting by TinyPic
Sreća...
2015/04/08,08:41
Ključ sreće leži u energiji tela.
Neko je vrhunski sportista, 
a nekom je dovoljna i lagana šetnja.
Do cilja dolazi onaj ko krene ka njemu.


Image and video hosting by TinyPic

Ugodan dan...
Ručak ili izlet??
2015/03/30,08:37

Kakav svečani ručak za Uskrs, idemo na more…

Image and video hosting by TinyPic

 

1 2 3 ... 32 33 34  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu