AnaM

LIPA...
2018/07/29,18:45


Bio je lipanj. 
Mesec je po meni dobio ime.
Možda slučajno, možda namerno, ali sve se dogodilo tog meseca.
Sunce je pržilo tog dana. Raširila sam grane, lišće je titralo, štitila sam svojom senom neke ljude koji su žučno raspravljali. Iz dečijeg vrtića čuo se žagor dece i glas vaspitačice. Neko je pokušao da parkira auto u moj hlad, niz ulicu prolazio je traktor. Malo dalje grupa ljudi čekala je autobus.Sve je bilo uobičajeno.
Bila sam lepotica sela. 


Kažu da moji rodjaci žive nekoliko stotina godina, pa sam ja mlada sa svojih šezdesetak. Bila sam u vrtu, a onda nekim planom ulepšavanja sela pomerili su ogradu i stigla sam na ulici, a da nisam se ni pomakla sa mesta. Postala sam društvena, a ne privatna i mislila sam da sam napredovala prema onim sirotim stablima voćka koje su ostale u voćnjaku. Stablo mi je debelo, jedro, lipa sam od onih starih sorti, domaćih, koji dugo žive i postaju sve raskošnije i raskošnije.
Raširila sam grane na sve strane. Moji cvetovi u proleće, u lipnju, širili su miris, opojan, slatkast, miris koji izaziva sanjarenje u noći… U vrelim letnjim danima u mom hladu su se odmarali oni koji su došli po decu u vrtić. Golubica je svila gnezdo u mojim krošnjama, a mačak je znao da se zaleti sa ograde na grane.
Meca je volela da se slika samnom u pozadini, tako je slika bila lepša.
Ako bi se neko malo zakašljao, odmah su mu ponudili moje plodove za čaj i čudili se što nije nabro i osušio kad je bilo vreme.
Svi su me voleli, skoro svi. 
Činila sam dobro ljudima, a ništa od njih nisam tražila.


Ja sam dobrica, koja nikome zlo i ne pomisli. Krila sam mnoge tajne koje su šaputali zaljubljeni pod okriljem mojih grana, služila sam kao mesto sastanka poslovnim, zaljubljenim, ljudima koji se trebaju naći. Samo bi rekli u sedam pod lipom, i znala sam, doćiće kod mene.
Postala sam obeležje tog prigradskog mestašca.
Zašto su ljudi došli jednog dana sa nekim mašinama, sekli mi granu po granu, ranjavali drvo, srž moga života? Bolelo je. Grane su padale, još nezreli plodovi prosipali su se neobrani i polako venuli. Lišće je prvo pokleklo. Ostalo je samo drvo, a onda je lagano, kao u nekom filmu i ono leglo na ulicu.
Zašto ste me ubili?

Bila sam zdrava, činila samo dobro i mogla sam još godinama živeti.
Danima je dolazila golubica tražeći svoje gnezdo. Stala bi na žicu, gledala negde izgubljeno i gukutala tužno. Da li je nekoga dragog izgubila? Možda se neki tić nije povukao na vreme, možda njen golub ne zna naći puta do svog gnezda. Nadam se da negde gradi novo gnezdo, negde gde ljudi ne ubijaju prirodu, ne mrze je, nego je neguju…nadam se…
Zelenilo napušta gradove. Ostaje beton. 
Ljudi, možda će vam taj beton, asfalt i sve što radite doneti kiseonik koji dišete. Ne znam. 
Možda je sad lepše, ali ja sam samo drvo ne razumem vas…
Možda jednom dodje neko vreme u kome ljudi shvate da su deo prirode i ako je unište, uništiće i sebe…možda…
Do pobede...
2018/06/19,21:55


Na početku prve utakmice beli mačak Ahil iz Emitaža izvukao zastavicu pobednika.
Pogodio.
Zlobnici kažu da je ruska zastavica bila premazana slaninom, ali ne tvrdim ništa, nisam ni primirisala na TV-u
Sad svi gledaju utakmice, grizu nokte i boje se rezultata.
Albi, beli mačak sa Avale, će da menja Ahila, ne zbog pete, nego jer je bolji prorok. Uvek pogodi kad je meso za ručak, a ribe namiriše iz trećeg dvorišta.


Poručuje svima na blogu, ako hoćete da pobedite, hitno šaljite prema svojim mogućnostima.
Može sve iz mora, sve vrste mesa sa tavana i iz mesnice, a za brikete jedino rezultat nerešeno. Pa sad gledaj šta ćeš Albiju doneti, navijaču.
Povrće, voće, i drugu zdravu hranu uzmite si komotno sami, da bolje navijate.
Pa sad ja rekla, Albi potvrdio, nemoj posle nisam znao…
Šah...
2018/03/22,10:34

Čudna je ta igra. Ima svoja pravila, a opet mnogi misle da mogu ih nekako zaobići.
U samom početku deli nas na crne i bele, na pione i laufere, kraljice i topove.


Najjača figura,dama, skakuće gde hoće i kako hoće, komanduje svima i svi se boje da im se približi. Ona vlada dok vlada, a onaj tunjavi kralj, kao cupka u mestu, tamo vamo. Svi mogu da padnu, ali kralj je jedan. Kad on capne sa table, možeš samo ponovo zaigrati, ako imaš snage. Svi ga kao čuvaju, dive mu se, ali bi rado zauzeli njegovo mesto.
Gde je tu ravnopravnost, demokratija pitam se ja. Zašto ne bi svi bili isti, ili zašto kraljica ne bi bila u nekoj partiji glavnija, važnija od svih?? Svi se nje boje, a ona sva važna misli da je još važnija i da bi partija bila izgubljena da nje nema.
I to pravilo da i pion može biti bilo koja figura. Idite, molim vas, da li je to pošteno?? Zna se ko je za što naučen i čemu služi. Ako si laufer, ne možeš biti konj. Ako postaneš konj, gubiš osobine laufera. Ne može i konj i laufer. Neke figure to nikad ne shvate ili shvate prekasno, pa nije ni čudo šta budu izbačene sa table.
Rokada nije ni roken rol, ni roknem te, ali zna doneti glavobolje učesnicima igre.
Sve u svemu, gadan je taj šah i ko ne zna pravila, bolje i da ne počne igrati.
Govorimo još uvek o šahu, zar ne…
Stže proleće...
2018/03/21,09:37

Jučer u 17.15 stiglo proleće.
Planirala sam doček uz roštilj u parku sa buketom ljubičica, nešto lepršavo, bar šal oko vrata i osmeh.
Došlo je, nije da nije, ali ljubice nisu odgovarale, više visibake i visideke, onako bele pa hladne.
Počelo je stidljivo, kao tek da se pozdravi sa zimom. Sram ga bilo, prevarant.


Od roštilja ni R.
Smrzoh se u zimskoj opremi. Klupa me je tužno pogledala, neko drvo palo u nesvest na broj stupnjeva, a auto nije mogao ni gvirnuti…
Jutros neki sumnjivi zvuci, tišina. Gvirnuh i skoro padoh u krevet ponovo. Trljam oči proletnje, a i one nisu više zelene nego se izbečile na ovakvu sliku

Proleće, slikam ti se u tvoje vreme, pojma nemaš kako treba da se obučeš.
Oni sirotani od pre neki dan, što su se smrzli, danas stavili kapice i dogovaraju se gde da pobegnu na kavicu.

Izgleda da je pritisnulo gumb za pogrešni kat…

Što bi rekli profesori. Dobro dobro, vidi se da si nešto radio, ali dodji ponovo za koji tjedan.
Samo smo ljudi...
2018/03/20,18:41

Postoje tri vrste ljudi:

 

1. Uče iz tuđih grešaka, oni su pametni

2. Uče iz vlastitih grešaka, oni su mudri

3. Ne uče ni iz jednih, ni iz drugih, oni ostaju vječne "budale"....

Muško-ženski pol…
2018/03/09,09:36

 

Ulazim  u  bus. Samo  jedno  mesto  slobodno, a ja  idem  tri stanice. Pojurim  kao da  me  goni  horda  Tatara. Bićeš  moje, htedoh mu  uzviknuti, ali  neću  da  konkurencija ne  čuje. Iste  namere  imao  je  jedan  gospodin  koji je  ipak  bio  gospodin i  odustao  još u startu. Na  mesto  se  nameračila je  i neka   mladja  ženskica, ali  držala  je  onu  pipkalicu  u  ruci i  nije  imala  šanse.

Pobedonosno  sedoh  i gledam  kao  sa  prestola  okolinu. Običan svet, nemam  na  kome  ni  odmoriti  oči, a  o  nekom  maštanju  ništa.  Onako sa strane  pogledah osobu do  mene. Interesantna.  Muško, ili  žensko ??

Kosa  srebrnasta, može  biti  muško rano dobilo srebrni  ukras. Može  biti  i  žensko  koje  pokriva sede  boji  dečije  plavo  ili nordisko srebrno…

Dole  hlače. Nema  tu  muško, ženske, traperice  su  traperice, što  bi se  reklo  unisex, mada   su  više  bez sex.

Sad  ću  pogoditi, cipele. Ženskice  nose  sa  petama, a  muškići onako  komotne  da  mogu  potrčati  za  busom  ili nama. Šipak, ko  li  izmisli  te  tenisice??

Na  rukama  rukavice  od  Kineza, a tu  nema  muško, žensko, samo  jeftino.

Naidje  kontrola  karata. Aha, sad  ću  znati  kad  progovori. Glas  može  biti  ženski  alt, ali  i  neki  tenor. Ni tamo  ni  vamo. Da  zapeva  nešto  znala  bi da  li  je  Figaro  ili Karmen, ali  neće…

Aaaaa, izadje  na  mojoj  stanici. Hod, tu  se  nećeš  maskirati, i krenem  ja  za  njim/njom. Hoda  nije da  ne  hoda, ali… Krupni  koraci  kao  energičnog  muškarca, a  možda  je  to  i  neka  ženskica  sišla sa  planine  pa  zadržala taj  planinski  hod.

I  moja  znatiželja  na  kraju   dostiže  vrhunac. U  susret  mu  ide  neki  prijatelj, smeši  mu  se  širi  ruke. Najzad  ću saznati ko je.

-Saša, pa  gde  si ti, sto  godina  se  nismo  videli.

Saša, ko  li  mu  dade  to ime??

Definitivno  sam  odustala. Nema  šanse, a  i  baš  me  briga, tešim se.

Prolaze  pored  kafića, pored  kladionice, pored  slastičane, i  ja  već  ljuta  idem  svojim  putem.

Kad…

Šoping  centar.

-Idemo  gledati, stigle su  proletnje  cipele…

Najzad, odahnuh…

Zna se  koji  pol živi  da  bi  kupovao, a  koji  pol  samo  protrči kroz  radnje  kao da  je  na  koridi  pred  razjarenim  bikom…

Ledeni talas...
2018/03/02,14:01

Ledeni  talas…

Kako se  grijati u  ove ledene dane??

Taman  krenulo proleće, kad  ti se  zima  razbesni, vidi se  da  je  ženskog roda, i pusti  ledeni talas.To  mu dodje  ne  kao  more, valovi,  nego  nekako  odozgo. Nisam  baš neki  ljubitelj  skijanja,  plivanja  i  gutanja  vode koja  se  gura, ali  tek  ovaj  zimski  val  što  mi  je  antipatičan.

Ne  pita  on  mene  za  simpatije, nego  gleda  kako  bi  me  gurnuo  po  ledu  da  ispitam  debljinu  snežnog  pokrivača konkretno, izvesnim delom  svoga tela.

Onaj  vetar  se  razduvao  kao  da  mu  život  od  toga  zavisi, baca  na  trotoar kape, šalove, najlon vrećice, sve što  zgrabi  iz  kontajnera  za smeće  koji  niko  ne  zatvara, ove  tanušne,  manekenskog  tipa, jednom  reči, što stigne, kao  neki sexualni  manijak. Probao i mene, ali nije  imao  šanse.

Pokazah  zimi  dugi  nos i  uleteh  u  kuću  na  centralno  grijanje, ljubim  radijatoru svako rebro.

Blaženo se  smestih  u  fotelju  I  prepustih TV reklamama, grickanju  zabranjene  hrane  i  pijuckanju, neka  bude  za  blog,  vitaminskih sokova. I  nešto  mislim, nije  lako  onima  bez  centralnog. Oženjenima I vezistima  je  lakše, griju se  telo  uz  telo, još  ako  neko  pri  tome  struže drva, ili  narodski rečeno  hrče, milina.

Za  slobodne  imam  nekoliko grijućih predloga.

 Varijanta  kafić  nije  loša. Udjete  u  kafić, naručite  čašu  mineralne i  ljubite se  sa njom  jedno  pet  sati.

Varijanta  gradski  prevoz  kad  se  u  špicu  uleti  u  prepun  autobus može  biti  opasna. Svega  tu  ima  džeparoša, ljubomornih   muževa  koji  ne shvataju da se  lepiš  na  njihovog  partnera  jer  si  štedljiva  osoba, pa  pene  ko  bikovi  na  koridi.

Varijanta telefonski  brojevi  je  dosta  zgodna. Ako ste  na  vreme  preneli sve  brojeve u  mobitel, sad  možete  zvati  neku staru  ljubav  i  predložiti  joj  zajedničko zagrevanje… Kažite joj/mu kako je  ljubav  vašeg  života, da  od kada nije pored vas  vama je hladno oko srca, a to se ovih dana proširilo i na čitav stan. Cvrkućite da još ima nade, da nije sve propalo i tako pričajte sve ono što godi drugoj strani. Ako vas na kraju pozove da svratite, za vas nema zime, a ako ne...šta da vam kažem, okrenite sledeći broj...

Ko  voli, može cepati  drva,nabaviti  ugalj, pelete, brikete, trošiti  elektriku, ali  za  taj  novac  bolje  je  otići  na  skijanje  u  Alpe.

Vatrena  ljubav  najbolje  i  najlepše  grije. Možda, ali  preporučujem  pored  tog  ljubavnog  grijanja  uključiti  još  neko neromantično grijno telo…

Širok izbor  je  na  nama… a  možda  i  nije

Zabrane...
2018/02/28,14:22
Najbolje stvari, uvek su  zabranjene stvari...
Sneg...
2018/02/25,09:42


 Kažu biće,

a kad će i da li će 

ne zna se... sneg...
Žena...
2018/02/19,22:49


Pametna ženskica ništa ne može.

Trepće okicama i bespomoćno gleda čekajući pomoć snažnog, jakog, mudrog muškića.
Druga kategorija su ženskice koje mogu sve...
Same biramo stranu.

 

Veruj...
2018/02/13,08:06


Ptica koja sedi na grančici nikad se ne plasi da će grančica pući.

Ne zato što nema povjerenja u granu, već zato što veruje u vlastita krila.

Uvek verujte u sebe...."

Živi svaki dan...
2018/02/12,10:09

Pismo jedne 83-godišnje bake će vam biti korisnije od saveta psihologa

Baka je navodno pismo napisala i poslala svojoj prijateljici, a čak i ako je izmišljeno, uštedeće vam godine sazrevanja i skupljanja životnih pouka. Vrlo je praktično i otkriva kako napraviti razliku između važnog i nevažnog.

"Draga Berta,

Više čitam, manje brišem prašinu. Sedim u dvorištu i divim se pogledu, a korov u bašti me više ne nervira. Provodim više vremena sa svojom porodicom i prijateljima i manje radim.

Kadgod je to moguće, život treba da bude obrazac prijatnih iskustava, a ne izdržljivosti. Sada pokušavam de prepoznam te trenutke i cenim ih.

Umorna od svih koji ne razumeju šta je anksioznost, rešila je da objasni najjasnije moguće

Ne štedim ništa - koristimo dobar kineski porcelan i kristal za svaku posebnu priliku kao što je gubitak jednog kilograma, ispravna sudopera ili prvi procvetali irisi.

Nosim moj dobar sako na pijacu. Moja teorija je da ako izgledam uspešno, mogu da potrošim 28 dolara na jednu malu kesu sa namirnicama. Ne štedim svoj najbolji parfem za specijalne žurke, nego ga stavljam za prodavce i službenike u bankama.

"Jednog dana" i "uskoro" gube vrednost u mom rečniku. Ako je vredno da nešto vidim, čujem ili uradim, želim da vidim, čujem, uradim odmah.

Ne znam šta bi drugi uradili kada bi znali da neće biti ovde sutra, što svi uzimamo zdravo za gotovo. Mislim da bi nazvali članove porodice i nekoliko bliskih prijatelja. Možda bi pozvali i nekoliko bivših prijatelja da im se izvine i sruše ograde svađa iz prošlosti.

Ja volim da ih zamislim kako izlaze u kineski restoran na večeru ili na neku hranu koju najviše vole. Samo nagađam- nikada neću znati.

One male stvari koje nisam završila bi me razljutile kada bih znala da su mi sati odbrojani. Bila bih ljuta što nisam napisala neka pisma koja sam nameravala da napišem ovih dana. Bilo bi mi žao što nisam svom mužu i roditeljima dovoljno često govorila koliko ih volim.

Jako se trudim da ne štedim, ne zadržavam, ne odlažem bilo šta što bi unelo smeh u život. I svako jutro kada otvorim oči, kažem sebi da je to nešto posebno. Svaki dan, svaki minut, svaki udah je dar.

Možda je naš život postao drugačija pesma od one koju smo zamišljali. Ali dokle god smo ovde, i dalje možemo da plešemo."

 

Izvor: Noizz.rs

Nestrpljenje...
2017/12/19,13:41

Ne  volim  da  čekam, ne  volim  pa  to  ti je. Tačnost  je  moja  mana, jer  uvek stignem  prva.

Naručujem  neke  stvari.

-Kad  mogu  da  dodjem??

-Ostavite  broj telefona, biće brzo  gotovo.

-Daću  vam  i  fiksni  i  mobilni.

-Dovoljno  je  mobilni, poslaću  vam  poruku  za desetak  minuta  da  je  gotovo.

Čekam  devet  minuta, a onda  počnem da  piljim  u  mobitel…

Deset  minuta. Ništa.

 Čekam  još  pet  minuta, ono  akademskih  15  više  nije  moderno. Ništa.

Čekam  pola sata.

Da  li da  zovem??

Neću, završava. Sada  će  me  pozvati.

 Pomeram plan  koji sam  imala za  kasnije. Čekam.  

Tresem  mobitel, pipkam  ga  i  proveravam. Možda  nisam  čula  kad  je  stigla  poruka.  Stavljam  ga  na  najjače, na drmusanje  i  da ima   postavila  bih  i  trubu. Ne  reaguje.

Da  nisam  nešto  pokvarila i sad  ne  čujem  ništa. Ponovo  proveravam. U  medjuvremenu  mi stižu  neke  poruke, brišem. Joj, da  nisam  pobrisala ovu  što  čekam??

Sad  ću  je  pozvati.

Zvoni, ne  javlja se. Zovem  fiksnim. Ništa.

Zovem  ponovo  mobilnim, isključen  broj  javlja mi neki  antipatičan ženski glas.

Sat. Dva sata.

Iznervirana  počnem mahati  krpom  kroz  kuću, brišem  prašinu, i  obaram  neku glupu  čašu  koja  se  nalazi na  putu. Brišem pod, kupim staklo, osluškujem.  Ništa

Zovem  već  besna kao  puška. Videće  ona svog Boška  Boškovića. Ništa.

Satima  kasnije. Zovem. Ništa.

Kasno  posle  podne na  rubu  živaca, bacam  ćuteći telefon, grdim  tehniku  i  odlazim vlastitim  nogama proveriti  da  li  je  gotovo.U  radnji  me  čeka  vlasnica

-Gde ste  vi?? Velika  je gužva, ali  vaše  je  gotovo. Što niste  došli??

Okrećem se, gledam po radnji, kod  nje  nikoga, samo  njeno  začuđeno  lice  što  nisam  došla  ranije.

Da  li  neko zna  kakva je  kazna  ako  nekoga  zadaviš??

Medjunarodni dan korupcije
2017/12/10,14:05

Anketa u novinama povodom dana korupcije… Slavi li se taj dan ili??
Davanje mita je kažnjivo po zakonu i za onog ko daje i za onog ko prima. Naravno da nikad nisam dala mito, a nažalost nisam bila u prilici ni da ga primim.
Krenem ja tako lagano preko ulice. Nigde žive duše. Prelaz za pešake je na 50m, ali nema nikoga ni automobila ni pešaka…i krenem ja… 
Fiiiiiiiiijuuuuuuuuu… 
-Zviznu li ti ili mi se učini??
Okrenem sa onako usporeno, kad iskoči policajac sa nekom sveščicom. Traži pare. Pokušah onako tužno da ga gledam. Ne reaguje. Pare, pa pare, navalio. Šta da radim, otvorim novčanik, ali nema dosta.
-Daj šta imaš, i ne pišem prijavu.
I šta uraditi?? Uze on sam iz novčanika.
Ne dajem ja mito.
Aerodrom. Više volim putovati autom zbog prtljage, ali… Meri onaj tip „ prtljagicu“
-5kg viška.
Opet ja tužno gledam. Šta da izvadim, i gde sa tim??
-Dobro, nije to strašno, daj 20EU, i teraj.
Gde da teram nije rekao, ali ja izvadih teatralno 20Eu, koji nestadoše brzinom munje. I moj kuferić ode u neku rupu…
Ne dajem ja mito…
Nećemo o doktorima. Od krvi sam i mesa, ne znaš šta će da te pogodi za 5minuta, a ko zna ko sve čita blog.hr.
Uostalom, oni ne primaju mito, postoji tačna tarifa koliko je za što, mesto u bolnici, pregled kod specijaliste bez čekanja, i tako ti tandrmoljci.Kad je život u pitanju,naših dragih, dali bi sve. To nije mito, samo izraz zahvalnosti.
Ne dajem mito…
Zato volim restorane. Sedneš kao čovek, naručiš ono što voliš da jedeš, popiješ koliko hoćeš,muzika ti svira pesmu hoju poželiš, čeka te taxi za povratak. Na kraju dodje kelner, platiš, i daš bakšiš,onako, od srca, i milo ti… Sretni i ti i on.
Ne dajem mito…
A ti??
AJVAR
2017/11/27,09:15

Ajvar je jelo.
Stoji u tegli i servira se uz pečenje.
Ženski rod deli se na dobre domaćice, ajvaruše, i one koje ga ne znaju napraviti. Ne bih priznala da ne znam napraviti to crveno, pekmezasto, ljutkasto i priznajem vrlo ukusno čudo, ni slučajno. Onako, izdaleka, pitam kako se pravi i kompjuterski ubacujem podatke u mozak. Peče se paprika, ljušti i ukuva sa uljem dok ne nestane voda.
To je lako. Kupim ja tu papriku, ispečem malo nju, više svoje prste. Oljuštim sve crno, a bilo ga je poprilično i počnem kuhati. Sat, dva, tri, voda izvire iz one smese kao da je u šerpi gejzer. Prska okolo, zid liči na mural nekog slikara budućnosti. 7kg paprike se stislo taman za jednu majušnu teglicu.
Za ručak iznesem slavodobitno ajvar na sto. Probam jednu žličicu, paše uz pečenje. Tako, malo po malo, skoro svaki dan liznem tog ajvara. Susjeda mi negde posle Božića kaže da oni već sve pojeli, a ja se čudim, meni trajala do Uskrsa jedna tegla, a svaki dan jeli… Posle shvatim, ne pravi se tako ajvar.
Sad više ne pitam nego gledam.
Posle nekoliko godina rešim da se upišem u te ajvaruše. Prvo sam danima obilazila paprike, crvene, jedre, ravne.
Kupujem.
Pečem satima, smučio mi se život. Kažu mora se raditi s ljubavlju. Pokušavam se zaljubiti u paprike, napinjem iz petnih žila. Gledam ih zavodljivo kroz trepavice, osmehujem se, uvlačim stomak, a isturim prsa, zabacujem kosu, zavodim ih na sve načine. One me gledaju kao krava mrtvo tele, ne raguju, a i ja nikako da se zaljubim u tu gomilu crvenog užasa koja pravi haos u kuhinji.
Teram dalje.
Ma dostičiću vrhunac kulinarstva, napraviću ja tebe. Gledam ih neprijateljski. Nećeš milom, biće silom.
Sve to treba staviti poklopljeno u neku šerpetinu da prenoći. Naravno, nemam tako veliku, pa trpam u male, sve koje imam. Dva dana jedem suhu hranu ili iz zamrzivača.
Ono crvenio čudo se sleglo.
Sad ga cedim.
Ni za to nemam dovoljno sudova. Probala na vešalice od kaputa, spada paprika. Probala sa cediljkama za testeninu, čaj, male, proćiće zima dok se ocedi. U zlo doba ocedi se…
Kuhanje.
Što ću, kupim šerpetinu za kuhanje. Kuham, sat, dva, mešam, opet kuham, mešam kuham, mešam. Najzad gotovo.
Ponosno trpam u tegle i u špajz.
Kad smo počeli jesti, jedna tegla jedan dan… i ode zimnica dok si trepnuo.


Svi imaju taj ajvar, samo ja ne.
E, nećeš.
Mogla sam birati kupiti u radnji ili na pijaci.
Kupim gotov ajvar u radnji. Računam, bar znam ko ga je pravio. Neka kontrola, kakva takva, je tu. Kasnije pročitam u novinama da ima sve spremno, samo da počne. Čeka se tek tri, četiri godine, ali samo što nije počela raditi ta famozna laboratorija za kontrolu namirnica.
Otvaram teglu kupljenog ajvara. Ono nešto meko, vodnjikavo, neslano, nepečeno, da platiš da ne moraš jesti.Da nije crveno, nego neke druge boje, na primer braon, asocijacija bi bila nezgodna. Bilo mi malo čudno što je tako jeftino. Ma biću ove godine ajvaruša, pa kud puklo da puklo.
Ajvar izručim u šerpicu, dodam ulja, soli, ljute paprike i mešaj. Za divno čudo, dok sam varjačom mešala i igrala čačača ono gotovo.
Za večeru došli gosti.
Iznela sam pečene prasetine i ajvar. Oduševili se. Ajvar položio ispit. Postala sam ajvaruša,sve dok ne priznam da nije moje remek delo.
Ne znam da li zbog odojka ili ajvara, tek pitaju kad ću opet praviti večeru.

 

1 2 3 ... 33 34 35  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu