AnaM

AnaM i bankarske usluge
2008/11/13,07:31
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Elektronsko bankarstvo? Mnogozgodna stvar, naro;ito ako ne žuriš!

 

Ostala ja bez dinara, ali onako total. Tužno gledam u novčanik i pravo pred automat da mi da neku paricu.

Gurnem ja onu karticu, pritisnem nekoliko dugmića. Pita on mene koješta, ali ja samo hocu pare.

Cap… ca… rap…, kaže automat

-Nemam više para…idi AnaM kod drugoga…. Automata valjda.

Pa dobro, mislim ja što da se ljutim, nemam ni ja pare, možda nema ni on. Da uzmem moju karticu…. šipak, ne da. Gvirim ja kroz one rupice, nema. Uletim u banku kao furija

-Upala mi kartica, sada, molim vas, možete li odmah da mi je date?

-Ček`… ček`, ličnu kartu, pa komisiski da se otvori automat, pa ključevi negde ko zna gde kod nekog Velikog šefa koji i ne proviri, samo onako sa visoka gleda iza nekih vrata!

Otvoriše onaj pusti automat.

-Nema! Nema vaše kartice, kako se zovete?

-Lična karta vam u ruci, moji podaci u onim papirčinama na stolu.

            -Nema…

Pogleda me ona komisija kao da sam izlapela, ali ja se ne dam, trebaju mi pare. Srećom bi tu i jedan pametan, iz obezbedjenja

-A da se nije zaglavila u automatu?

Naravno da jeste…guraju oni sa jedne strane, guraju sa druge, neće kartica da izadje, verovatno joj se dopalo u društvu… Posle jedno pola sata, ispade. Ja sva sretna da je šćapim

-Ne može, sad provera…

-Kakva bre, provera, to je moje…

-Nije…

-Jeste, daj mi je…

E, ne vredi. Povuci potegni, posle jedno sat vremena, provere telefonom, kompjuterom, I ko zna čime sve još,  dočepah se najzad te moje kartetine, pošto sam potpisala papira kao da pišem osvrte na dela Tolstoja i Dostojevskog…

I sad, znate li kad će da me vidi taj automat? Pa…. vrlo brzo…opet mi promaja u džepovima…

Joj…kasnim…cao…nema više…

AnaM majstor
2008/11/10,20:10
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Dobila ja na poklon neku sliku, i sad da je stavim na zid.

Nemam čekić, ali imam teg od kilogram, nemam ni eksere, ali imam, ono što se zabode u zid, pa se u to stave ekseri i okači slika.

Popnem se na stolicu, uzmem špenadle, zabodem ih u zid, i okačim sliku. Dok dlan o dlan slika visi, malo kriva, ali visi.

Zvvvrrrr... komšija

Skačem sa stolice!

-Ne valja ti to, sad ću ja.

-Hvala, ne treba, dobro je.

-A ne, dok sam ja tu da pomognem, ne treba da se bojiš.

Šta ću, pomirim se sa sudbinom.

-Donesi metar!

-Dodaj mi čekić iz torbe!

- Ekser, ne taj, onaj do njega.

Tras, bum, tars, bum. Odoleva beton soliterski. Ne da se komšija. Tras, bum, ode prozorsko staklo.

-Uf, lebac mu se ogadio, otkud tu staklo?

-Verovatno od kad su gradili soliter.

-Ne može, daj burgiju.

-Imam burgiju, ali nemam ono okruglo što se stavlja u nju, ustvari imam, ali ne odgovara.

-Pojma ti nemaš, dodaj.

-Daj sad opet metar.

Zvrrrr zvrrrr, trese se soliter, Zid izgleda kao da je NATO bomba ponovo počela svoje napade.

Posle dva sata, bušenja, merenja, pijenja kafe, rakije (baš dobra, sipaj još), posle trčanja u prodavnicu po neke drugačije eksere, pa kupovanje nečeg belog da se rupe okolne, koje se vide i kad se stavi slika, zamaskiraju, slika je najzad stajala na zidu, doduše malo nakrivo. Ja sam bila mrtva umorna, nisam mogla da se dovučem ni do stolice, a kamoli do kuhinje da skuvam još jednu kafu. Komšija je čilo skočio sa stolice, prevrnuvši neku glupu vazu, koja mi i ne treba tu, i uzviknuo

-Eto vidiš kako sad izgleda, ništa bez muške ruke.

Prošaputala sam zadnjom snagom

-Da, ništa bez muške ruke

 

AnaM Katastrofa
2008/11/08,20:07
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

AnaM Katastrofa

Danas će biti jedan od onih dana. 

Katastrofičan! Počelo je sa glupim telefonom. Imala sam dana isplaniran u sekund. Gomilu poslova. A onda je počelo.

1.Patuljci koji noću dolaze sretnicima i srede im kuću, operu sudove, mene uvek preskoče. Zašto pitam se ja? Zašto, šta sam im se ogrešila? Gledam onu kuhinjetinu, odakle samo toliko sudja, da ga komšije ne spuštaju preko terase?

Dodje mi da uzmem, nož isečem kuhinju i bacim je u svetlarnik

.           2. Juriš pešadija. Pranje sudja. Naravno patuljci nisu spremili kuhinju, ali su odneli zadnje rukavice. Uzimam one tanke. Vrela voda, ispekoh se živa. Mrzim sudove.

3. Trebalo je nekome neka sitna uslugica. Ja uradila.

Zvvvrrr, pazi sad ovo

-Imam neodložnu intervenciju, doćiću kasnije.

Rekao bi čovek da vozi svemirski brod.

4.Trebalo je da dobijem neku sitnu paricu, za neku svoju brljotinu. Moj dični rodjak dao to u humanitarne svrhe, i što je najlepše, rekao da će tako i dalje da bude. Gledaj sad pa to, da li sam ja neki sebičnjak, ili sam stvarno računala na te pare? Njemu poeni, a meni??

5.Onaj vražiji konopac koji ne koristim nikada opet pukao, komšija se najavio popodne da dodje po stvari koje su mu pale na moju terasu. Da mi je samo znati po kome to fizičkom zakonu su pale, pa da umrem.

6. Skenirala sam neki dokument, hitno je trebalo da se pošalje, kad kažem hitno, onda je stvarno važno. Mislite da je hteo da ode? Jok! Ne mrda iz kompjutera, šta li mu se ne dopada u belom svetu pa je zaseo kod mene?

Tek je podne!

Valjda se sve istrošilo za danas?

Izmedju 12 i 17h, sam sigurna, moj teren, i sigurna sam da se ne može ništa dogoditi.

Sad molim sve koji zalutaju, znam da je kratko vreme, ali šaljite mi pozitivne impulse posle 17h u ponedeljak. Prenemagala sam se kao seoska mlada, sad sam odlučila da kažem DA, ali, kakve su mi pozicije momentalno, ne znam. Slobodno, ne bojte se, samo pozitivno mislite, ne boli, i neće vam ništa biti. Posao je u pitanju, malecni.

AnaM Katastrofičarka

 Tongue out

 

Prsten
2008/11/07,21:22
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4


Nikad više neću da spremam kuću, ima da pustim krokodili da mi se zapate....

Lepo vreme, svi išetali, a ja kao neka budala našla da sredjujem...

Tako mi i treba.

Naredjala na prste prstenje kao da sam posla na snimanje reklame za ruke....

Ceo svet stavi na ruke jedan, dva prstena, ne ja nisam ceo svet...ja  natrkečila četiri...i to dva na kažiprst.

Sredila se ženska pa uzela da riba kuhinju....pločice, pa još ovo, pa ono....e što je lepo... sad ću da sednem.... pa, sela sam...pružim levu ruku, nekako golišava.... ijaaaaoooo, nema mi dva prstena, ona sa kažiprsta.... juuuriiiiš pešadija.... traženje...

Još uvek ih tražim... gde li su mogli samo da skliznu????

Uvek stavljam rukavice kad perem sudove, zašto to ne važi i za ostale poslove, to samo ja znam....

Meni je svaki prsten vezan za nešto, i naravno i ova dva....Kad nešto pomislim, jes’da su bili onako zgodni, ali na šta su me vezivali....možda je i dobro što su nestali....nije mi žao uspomene... ali....mogla bih baš da ih i nadjem....

Nije neki obožavalac, ne nije to, prvi prsten sam dobila kad je bila ona glad, rat.... kao nema šta da se jede, pa se kindjuri, a drugi je bio malo vrednija uspomena..... kuma mi nije kupila poklon, nije imala novaca, ali ga je izabrala.....

I šta sad da radim????

Da li da kupim neke imitacije, ili da na taj prst stavim neki drugi prsten, ili piši kući propalo...t eraj dalje.....

MUZIKA
2007/11/01,21:21

Muzika....

Trenutak očaja...beznadja...predaje...

Muzika...

Klavir...zvuci...melodija...

Muzika... 

Stepenice...predah....arija... vrh...

Muzika... 

Nikad više...dok postoji melodija...

Muzika...

Crni kamen...ugljenik?...dijamant?... blista...

Muyika... 

Čestitamo!
2007/11/01,21:17
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.
«Prethodni   1 2 3 ... 32 33 34
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu