AnaM

Osam dana, četiri sata... i koliko minuta???
2009/02/08,16:13

 


 

Post je posvećen nekom ko će se , nadam se, prepozati…

 

Voleo ju je.

 Upoznali su se još dok je bio mladić.

 Prvo ju je nekako sramežljivo gledao, kad ju je stvarno poželeo, prvi put, drhtao je od straha.

 Nežno joj je prišao, lagano dotakao drhtavom rukom. Pomilovao je njeno telo Bojao se da ga neko ne primeti, kao da je hteo da se sakrije, da ga niko ne vidi sa njom.

Nije ga bilo sramota, jednostavno ga je bilo strah nepoznatog.

Neki njegovi drugovi su imali već iskustva, neki su davno zagazili u te vode. On je još uvek bio nevin.

Rukom ju je dohvatio, sad već energično, malo je zastao kad joj se približio, a onda ju je dotakao usnama.

Bila je drugačija nego što je mislio, ponovo je drhtao. Bio je muškarac, znao je da mora, da treba da proba.

 I probao je.

Gorela je u njegovim rukama, na njegovim usnama, zavrtelo mu se u glavi. Uvek će pamtiti taj prvi put.

Voleo ju je, a ostavio ju je.

Ne zna zašto, jednostavno je jednog dana rešio i odbacio ju. Godinama su bili zajedno, a sad, ništa.

Sanjao ju je noćima, nervoza se uvukla u svaku njegovu poru. Izazivala ga je, vidjao ju je i na javi i u snu. Ponekad ju je želeo do bola.

Ne, rešio je, neće, i tačka.

Može bez nje. Nema toga čega se on ne bi mogao odreći.

Zašto je onda toliko želi?

Znao je, ako popusti samo jednom, ako samo jednom dotakne njeno telo, oseti slast njenih poljubaca, biće ponovo njen rob…

Izmišljao je poslove, zamarao se do krajnih granica, samo da ne misli na nju, svoju vernu cigaretu. Verujte, nije mu lako…želi je…

 Ko će pobediti?

 Ja navijam za njega…

 

AnaM pita da li su i očevi roditelji?
2009/02/08,14:29

Topli dan izmamio šetače.

Dunav se valja, nosi granje, poneku bocu Coca cole, ili piva, možda i šišarku ko zna iz koje zemlje, sigurno i nečije snove.

Ukotvljene ladje ne mare za nečije poglede, još snivaju zimske snove, još im se ne izlazi iz sigurnosti lučice.

Na obali šaroliko društvo. Neko izašao na pijacu, pa sa zembiljem punim povrće krade trenutak samo za sebe, neko se danima dogovarao da prošeta do prve klupe, samo da udahne daleko proleće, pa da se odmori, možda i od života kojeg se pribojava, neko rešio da povrati kondiciju, pa dašće kao parna mašina posle pretrčanih stotinjak metara.

Pažnju su mi privukli neobični šetači, čudnog ponašanja, kao da su slučajno tu, kao da je to neka nametnuta obaveza, žele da šetaju, a ne znaju gde, ni kako, jedino znaju koliko...

Muškarci sa decom. Različitih godina, različitih vaspitanja, porekla, a svi imaju neki isti izraz lica. Pored njih šetaju deca, jedno, dvoje, očito njihova. Nekako se čudno ponašaju, neka bezbrižnost kao da nedostaje dečijem pogledu, kao da su stalno na oprezu da nešto ne pogreše.

Očevi se trude da zabave decu, kupuju sve što maleni prstić pokaže, pokušavaju da ih vaspitaju, za tih nekoliko sati što su dobili svoju decu. Naravno to su deca razvedenih roditelja. Starija deca pokušavaju da iznesu neki problem, očevi bi najradje da sve reše vadjenjem novčanika...

Posle obavezne šetnje pored reke, zna se, poslastičarnica. Tu se pretovaruju kolačima, sokovima, pokušavaju da u tih nekoliko minuta što im je ostalo ispričaju šta se dogodilo u školi, kad idu na ekskurziju, da je drug dobio nove patike, boli glava.... Vreme odmiče, nervozno sve brže pričaju, hteli bi da zaustave časovnike, da produže vreme sa svojom decom. Deca opet uvek negde žure, jer, mama je kazala.... Svi se boje da ne kažu nešto što bi se pogrešno protumačilo, kod one druge strane.

Vreme juri, i uvek dolazi rastanak, jer to su deca razvedenih roditelja.

Kažu da je svaki rastanak jedno umiranje, da li deca i očevi svaki put osete tu bol rastanka?

Da li su i ona razvedena?

Zašto imaju pravo da vide svog tatu samo nekoliko sati, poneki vikend, mozda zajedničko letovanje? Imaju li prava na oba roditelja, ili sve mora da se dogovori na sudu, pa na štopericu?

Nije u redu da dete ispašta što se njegovi roditelji ne slažu.

Ono nije tražilo da dodje na svet.

Šetnja po keju pored Save ili Dunava.

Neki tata čvrsto drži za ruku svog sina ili malenu devojčicu. Sledeći put će videti svoje dete tek za petnest dana, ako mama dozvoli...

 

AnaM vidi istoriju kao dosadnu nauku
2009/02/06,21:49

Nikad nisam volela tu istoriju.

Kažu da istoriju pišu pobednici.

Kako pobednici, zna se šta je bilo! Ili se ne zna?

U školi sam volela jedino istoriju Francuske,  Napoleona.... dvor, pa haljine, pa osvajanja, posle je malo gnjavio po Rusiji, i onda su pokušali njega da ugnjave, pa ga strpali na neka ostrva... dalje je dosadno, neke revolucije, dernjava, oslobadjanja ...

Simpatičan je bio i Aleksandar Makedonski, ali su posle napravili neki dosadan spektakularan film u kome pokazuju da sam ja nešto pogrešno shvatila o tom osvajaču, jeste... bio je osvajač... zemalja, ali i...

Obožavala sam Nemanjiće. Car Dušan, da je po meni vladao bi 1000godina. Lepa neka dinastija, pravili su zadužbine, predivne manastire, i sad volim da ih obilazim. I fini neki ljudi. Na dvoru cara Dušana jelo se viljuškama kad su engleski kraljevi čerupali divljač rukama, a francuski kraljevi se uopšte nisu kupali, nego se polivali parfemima.

Jedino im zameram što su se ženili princezama da sklope primirje. Tu baš nisu vidoviti, kakvo primirje je brak?? 

I drugo, kad se familija ipočerupa, to je bilo za učenje strava.

Posle došle neke kabadahije, samo su se svadjali i tukli. Taman naučim jednog, dodje drugi, pa kao osvaja neke zemlje. Sve neki oslobodioci, sačuvaj me  Bože.

Onda je bilo lepo jedno 500godina pod Turcima, narod se mučio, neki danak, pa janičari, ali meni bilo lepo, imala sam srpske narodne pesme koje sam čitala kao roman.

Posle opet došli neki probisveti, pa počeli da prave gužve, a ja da bežim sa časova. završi se to, više moje školovanje, nego što su se oni smirili.

Nešto mislim, jadna ova deca, šta li će da uče iz istorije? Valjda će da im puštaju sednice iz Skupštine, da odmah znaju u kakv cirkus ulaze i nešto mi milo što sad ne moram da učim. Ja sam jedva naučila onih nekoliko osvajača, a kako će ova deca danauče milion partija i njihova premeštanja, spajanja, razdvajanje, ili će to da uče u hemiji, bilo bi im lakše...

 

Vikend
2009/02/06,18:45

Mrzim viruse, bakterije i slične tandrmolje

Prvom sam kašljala, pa se preznojavala... i to samaCry pa sam bila nikakva...

Taman sam mislila sve je gotovo... šipak, nova muka, moram da odradim izgubljene dane. Koje izgubljeni, svi su tu i bili su burniji od Vezufa za vreme najžešće erupcije.

Ima li neko iskustva sa tim bolovanjima kod privatnika?? Baš mi se ne odradjuje.

Tako sam nesrećna. Ceo svet će za vikend biti na Kopaoniku, održava se neko takmičenje u roleru, moleru, ili tako nešto, takmičenje u bordu, i ja sam pozvana. Umreću ako ne budem tamo. Kako bih uživala na bordu...

Sigurna sam da bih odnela neku medalju. Po padovima na snegu sam neprevazidjen šampion.

Planina... tajnovita... jele se povile pod teretom beline, sneg škripi pod nogama, Sunce blista i sve kao u nekoj bajci, a ja radim, prodajem nekom pamet, i mislim da sam posisala sve znanje sveta...

 Ja sam nanesrećnija na svetu, ma, kojke nesrećna, ljuta sam na sebe, šta mi je trebalo da se raspekmezim i pokvarim vikend, samo da mi naidje neki virus, tako bih ga raspaučila, da bi video svog Boška  Boškovića

Pregled

AnaM na netu
2009/02/06,07:38

Ovo nije moja umotvorena, ali da probam i ja copy-paste

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

NISAM SAMO JA VRAGOLASTA, OVO SAM PRONASLA

                                                                                               

 

Neki oženjeni muškarac upoznao zgodnu devojku i dogovore se da provedu noć zajedno, a da joj on da 300EU

Ujutro on pogleda u novčanik, nema novca, ništa, poslaće joj poštom.

Dok je isao ka poslu, mislio je, pa dovoljno joj je i 150 EU, i njegova sekretarica pošalje tu sumu uz propratno pismo:

Draga gospodjice, Kad smo ugovarali posao imao sam pogrešne utiske

1.    mislio sam da stan nije imao ranije potstanare

2.    nadao sam se da je grejanje dobro

3.    učinilo mi se da je stan dovoljno mali da bi se u njemu osećao kao kod kuće

Shvatio sam da je stan već imao posetioce, grejanje ne radi, a suviše je prostran za mene.

Srdačan pozdrav

Ubrzo je dobio i odgovor:

Gospodine, hitno pošaljite ugovorenu sumu. U vezi vaše tužbe:

1.Kako ste mislili da tako lep stan nije do sad korišten

2.Grejanje odlicno funkcioniše, samo ga treba znati uključiti

3.Stan je prosečne veličine, samo vi izgleda nemate dovoljno nameštaja da ga popunite, za šta nisam ja kriva kao stanodavaoc.

Molim vas da stanarinu , dogovorenu, hitno pošaljete, da ne bih kontaktirala vašu trenutnu stanodavku

Srdačan pozdrav

 


 

 

AnaM kod Sanjarenja na žurki
2009/02/05,16:22
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

AnaM kod Sanjarenja

Pošla ja na žurku kod Sanjarenja kao grlom u jagode.

Nisam ponela Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 ni cveće, ni bombonjeru, prava sam bezobraznica. Srećom drugi su doneli i iće i piće, nisu bili tako “velikodušni” kao ja. Sanjarenje je dobila toprte, gibacicu i meze.

 

Kad smo kod tog meze, neću da kažem ko je najviše nabadao, samo ću ga značajno pogledati SRK. Dobro, dobro, i ja sam smandrljala pola torte, i one slatke dečkiće od marcipana ( druge mi nisu dali).

Umesto tanga stiskavac, koji je dopao drugome, meni odredili rok en rol. Opet neću da kažem ko me je dibidusa razbucao, zavrteo oko glave struka i još koje kude, i zavljačio na pod… još se pripomogao sa nekim bambusom koji  mi je ustrajno nudio. Ja sam mislila da je bambus neko drvo, kao ono što imam u saksiji… nisam bila u pravu, od tog bambusa se strašno vrti u glavi, ne znam da li sam ga popila, ili su me opaučili po glavi sa njim, ali sam završila na podu (umalo da napišem na patosu, ali nisam, bio je parket)

Ostala sam dužna nekom tango, ali je pao jedan opasan Moravac… još su mi noge isprepletene…

Sve u svemu bilo je predivno, hvala Sanjerenje što si me pozvala.

Ne znam kad je meni godišnjica, niti znam, gde da gvirnem da vidim??

Pokušaću da ti dam poklon, za Renoara nemam para, a sigurno mi ga ne bi prodali pa da dobijem na lotu i premiju, pa ti šaljem buket mog najdražeg cveća…(ako mi uspe da ga učantram)

Trebala je da ispadne slika Renoara, buket lala, ali šta god uradim ove mečketine igraju valcer... šta da se radi, nema cveća, samo valcer, a baš sam se trudila...

Zamisli da se potrudio Renoar(bar koliko ja) i da si dobila buket lala

Možeš li?

 

 

AnaM čestita Sanjarenju
2009/02/04,18:41

Draga Sanjarenje

Pokušavam da ubacim sliku, ne uspeva mi. Važna je moja dobra namera, zar ne?

Čestitam ti godinu dana, jako lepo govoriš za taj uzrast, a tek što lepo igraš, nemam reči. prijatno je s tobom se družiti. Idem da vidim da li je neko umesio tortu, pa da gricnem, ako nije, ja ću onu moju da zabrljam, zove se torta Anam, jer je svaki put drugačija...ali nije loša, videćeš

 Pregled

Živeli i zaigrajmo veselo.

Ako slika uspe da se ubaci, ja sam na njoj, sa, nekim...

Šta ste uvek želeli da saznate o blogeru, a niste smeli da pitate
2009/02/02,23:09
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

 

Ljubav?….Hm….

Da li vas je nekad muvao neko iz papirnatog sveta, bloger?

 E, glupog li pitanja!

Ako ovo čitate, ulogovani ste i registrovani duže od dva sata, naravno da jeste…

 

Profil muvatora

  1. varijanta-Oženjen
  2.  varijanta-Slobodan

B varijanta ima nekoliko podvarijanta,

Razveden, naravno ne svojom krivicom, žena aždaja, on je idealan ( što li ostavi tako dobrog čoveka, sram je bilo)

U vezi, koja je formalna (ženska ako ga uhvati da bloguje, nabiće mu monitor na glavu, a zvučnike nabiti… baš tamo gde ste pomislili)

Slobodan kao ptica na grani (ta ptica ima obično obaveza koliko zrna pšenice na 10 hektara)

A varijanta

Ti su maštoviti. Naravno sve bi dali za porodicu, žena im je stub, a deca uspešni andjelčići. Problem je naravno u ženi, ili je bolesna ili ga ne razume (takve smo mi netolerantne)

B varijanta

Taj hoće obavezno da se ženi. Ne traži nešto naročito, običnu skromnu ženu, koja će da ga voli takvog kakav je ( čitaj nema stan, nema posao, jure ga dve bivše za alimentaciju, a čeka presudu za utvrdjivanje očinstva)

Obična, skromna žena, to jest, dotična blogerka, odmah da se okane od blogovanja, jer su tu svi protiv njega (što li?)

Muvanje

Sve kako vas proceni. Ide logikom, deset poziva, četiri se odazovu, dve pristanu, jedna će dam u da… kafu bez šećera. Ako sve omanu, okreće novi bubanj.

Prvo počinje izdaleka pp…nekoliko, da se ženska otkravi i da joj popusti pažnja. Divi se njenim postovima, iako su  uglavnom  copy-paste. Nabaci neki komentar u prolazu, I onda ide oštrije.

-Daj mobilni… šta će ti biti?... samo da ti čujem glas… da vidim da nisi muško…

Sledeća faza razgovor.

-Glas ti je tako sexi , senzualan ( nema veze što dotična pišti kao lokomotiva) Divna si… ne brini neću zloupotrebiti tvoju dobrotu ( u toj  fazi, vuk je već naoštrio zube)

-Ej, daj fiksni, glupo da trošimo na mobilni, ovo Mi 70% žena baca u komu, jaaaoo, on me voli… misli ozbiljno…

Fiksni zvoni u kasne sate budeći je iz najlepšeg sna…skače i misli, gde gori??? Paničn diže  slušalicu i onako bunovna čuje pijani glas… Srećo, samo da ti poželim laku noć…

Rasanjena, glupo gleda u slušalicu koju bi  mu najradje gurnula u… usta…

Sledeća faza

U prolazu sam, pored tvog kafića, fabrike, parkića… da svratim samo da te vidim?

Bloger se opisao: 190cm, vitak, svelte tople oči, sportski tip, vozi jaguar srebrnasti…

Još smo u papirnatom svetu… reala juri brzinom munje…. Fiiiijuuuu….i šta da vam kažem, reala je reala…

 I tek kada ga vidite u stvarnosti, vi shvatite da je on sve ono što nikada ne biste poželeli da imate pored sebe... glas ko Koštunica, stas kao Miloš Aligrudić , glava kao A.Tijanić,.. nos kao Isidora Bjelica... ruke kao Vlade Divac... prsti kao Ivo Pogorelić…

Uvodite ga u kuću,

Tek što ste ga primili u stan, shvatili ste da ga više zanima šta ste skuvali za ručak, da li imate pun špajz,  nego tekst za vaš novi blog..

Voja Radovanovic

 

 

 

 

 

Lav, na prvi pogled
2009/01/24,14:44
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4




Lavić u ZOO

 

Majušni, beli, trapavi... Trčao je nespretno, sapleo se o svoju šapicu, prevrnuo, zabezeknuto pogledao. isplazio crveni jezičak i seo.

Devojčica je zatapšala rukama

-Mali bespomoćni švrća.

Oko njega su bile rešetke, visoke, debele, do samog neba, i još više, struja je sevala kroz njih. Zašto je u tako potpunoj izolaciji? Deluje usamljeno, bespomoćno, ostavljen sam sebi. Životinjica u zatvoru.

Ipak, to je samo slika koja se vidi, koju neki hoće da vide... mala bespomoćna životinjica, potpuno izolovana od sveta, propašće ako joj ne pomognu.

Zaboravljaju da kroz njega teče krv predaka. Divljina je njegova domovina, borba za opstanak njegov život, njegova sloboda je sloboda svih životinja u ZOO

Rika prošlosti kola njegovim venama

Jednom lav, uvek lav!

Lav nikad ne može da bude pokoren, zatočen, pokoran, nesposoban, video to ko ili ne.

Tako će i mali beli lavić, rodjen u Beogradu, ubrzo postati snažan, veliki, car svih životinja, pa makar za sada samo u Zoo Beograd

AnaM kupuje poklon NJEMU
2008/11/30,18:12

Nova Godina, samo što nije zakucala na vrata. Naravno, pod jelku se mora staviti poklon za svakoga koga volite, pa i za Njega.

Pravi je problem izabrati Njemu poklon, jer se mora dopasti prvenstveno meni, da me ne bruka kad kaže: To mi je kupila AnaM. Može da se dopadne i njemu, ne branim.

E, šta sad izabrati???

1.Nekad dok su muškarci imali vratove, nosili su KRAVATE. to je bilo zgodno. Kupiš neku kravatu, nije mnogo ni skupo, teatralno je predaš, i očekuješ poklon od njega. On pogleda tu kravatu, duboko uzdahne, zgrozivši se na tvoj ukus, baci je medju gomilu onih koje nikad ne nosi... i kraj...

2. KNJIGA! Ako već ne kupite neku od objavljenih knjiga Voje Radovanovića,što bi bio pravi pogodak, nagrabusili ste. Muškarci obično ne čitaju knjige, ali to ne bi priznali ni za živu glavu. Pogledaće vašu knjigu, prolistati je, pročitati dve rečenice na prvoj, i jednu na drugoj stranici, i baciće je na policu.

3. DEZODORANS. Idealan poklon. Ni slučajno ne možete da potrefite onaj koji se njemu dopada. Muškarci obično čekaju da potroše sve zalihe koje imaju, kako svaki čas dobiju po neki dezodorans, nikad nemaju onaj koji priželjkuju. Kad je već tako, nemojte se ni truditi, jednostavno zgrabite prvi u samoposluzi. Teatralno predajte poklon. On će ga baciti izmedju ostalih deset, pa šta, ako ima deset, može i jedanaesti.

4.PRIBOR ZA PECANJE. Jao što tu ima slatkih, sjajnih svetlucavih stvarčica, prosto ne znate koju bi prvo kupili, tako je sve zavodljivo, primamljivo. Ni slučajno! Kupićete varalcu za kita ili udicu za soma, što će u njemu izazvati bes, jer tvrdi da  razlikujete slatkovodnu od morske ribe, jedino u tanjiru.

5.Postoji NEŠTO, što obara s nogu. Pre nego se ulepšate za "njega" stavljajući 2kg šminke i kosu podignete u vidu Ajkfelove kule iz koje po vašem mišljenju nestašno viori uvojkak kose, dobro ulepljen lakom, preteći da svakom ko pridje na metar od vas izbije oko, dakle pre tog ulepšavanja, nežno ga zagrlite, poljubite i šapnite da bi ste rado probali ONO ( Znate šta, ne moram sve da nacrtam, ovo nije porno sajt)

Ako odbije, još imate vremena da okrenete neki drugi telefon, a niste se mnogo ni istrošili.

Sledeći put post o poklonima za ženu. To je mnogo lakše, mi nismo zahtevne...

Videćete...

 

Sneg!
2008/11/25,20:22

Pada sneg!

Uraaaa... ...

Ko će da se grudva?

Fiiiiijuuuuuuu... fijuuuuuuuuuuuuu... čuvaj glavu... fijuuuuuuuuuu... 

Ima joooš ... ... gruuuudvaaaa... čuvaj....

Fiiiiijuuuuuu... ....

:):)... :):)fiiiiijuuuuu... ...

On i AnaM
2008/11/23,17:57

Ušao si iznenada u moj život. Nisam te ni zvala, ni želela.

O, od prvog pogleda, odmah sam te zavolela, prvog dodira. Bio si oluja koja me je osvojila. Stidljivo sam ti prišla. Bojala sam te se. Želela sam te, ali nisam imala hrabrosti da te dotaknem.

U prvo vreme smo provodili, sat, dva zajedno, pa sve više, i više. Počela sam cele noći sa tobom da provodim. Nije mi se spavalo, želela sam da me upoznaš sa toliko stvari o kojima pojma nisam imala. Ujutro bih se budila neispavana, trčala prvo tebi. Spavaćica mi je viorila oko tela, htela sam da se okrenem, ali ti bi me zaplenio, ostajali smo zajedno.

Mislila sam da ćemo zauvek biti zajedno.

Zauvek?

Koliko to traje?

To zauvek?

Kad bih negde otputovala mislila bih kako ću dotrčati prvo kod tebe na svom povratku. Nikad te nisam vodila sa sobom, previše si velik i komplikovan.

Neke moje prijateljice kažu da te nosim u krevet. 

Izvini, toliko intimni baš nismo.Ti u svoju sobu, ja u svoju. Moram da imam malo mira u snu.

Pre neki dan ti nije bilo dobro. Izludela sam. Ne, ti me ne voliš. Da me voliš ne bi zaspao u sred razgovora. Mogla bih neki put da te zadavim kad nećeš da radiš ono što ja hoću.

Ne, ne ljuti se, volim te... Ne mogu bez tebe. Potreban si mi. Sa tobom imam sve... Oprosti mi, biću dobra...

Ljubavi moja, neka bude opet kao pre... tako mi je lepo sa tobom... nemoj da se kvariš, molim te, jer ti si moj dragi, moj ljubljeni, moj jedini kompjuter... i nemam nikog drugog pored tebe... i da hoću... nemam vremena...

AnaM i bankarske usluge
2008/11/13,07:31
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Elektronsko bankarstvo? Mnogozgodna stvar, naro;ito ako ne žuriš!

 

Ostala ja bez dinara, ali onako total. Tužno gledam u novčanik i pravo pred automat da mi da neku paricu.

Gurnem ja onu karticu, pritisnem nekoliko dugmića. Pita on mene koješta, ali ja samo hocu pare.

Cap… ca… rap…, kaže automat

-Nemam više para…idi AnaM kod drugoga…. Automata valjda.

Pa dobro, mislim ja što da se ljutim, nemam ni ja pare, možda nema ni on. Da uzmem moju karticu…. šipak, ne da. Gvirim ja kroz one rupice, nema. Uletim u banku kao furija

-Upala mi kartica, sada, molim vas, možete li odmah da mi je date?

-Ček`… ček`, ličnu kartu, pa komisiski da se otvori automat, pa ključevi negde ko zna gde kod nekog Velikog šefa koji i ne proviri, samo onako sa visoka gleda iza nekih vrata!

Otvoriše onaj pusti automat.

-Nema! Nema vaše kartice, kako se zovete?

-Lična karta vam u ruci, moji podaci u onim papirčinama na stolu.

            -Nema…

Pogleda me ona komisija kao da sam izlapela, ali ja se ne dam, trebaju mi pare. Srećom bi tu i jedan pametan, iz obezbedjenja

-A da se nije zaglavila u automatu?

Naravno da jeste…guraju oni sa jedne strane, guraju sa druge, neće kartica da izadje, verovatno joj se dopalo u društvu… Posle jedno pola sata, ispade. Ja sva sretna da je šćapim

-Ne može, sad provera…

-Kakva bre, provera, to je moje…

-Nije…

-Jeste, daj mi je…

E, ne vredi. Povuci potegni, posle jedno sat vremena, provere telefonom, kompjuterom, I ko zna čime sve još,  dočepah se najzad te moje kartetine, pošto sam potpisala papira kao da pišem osvrte na dela Tolstoja i Dostojevskog…

I sad, znate li kad će da me vidi taj automat? Pa…. vrlo brzo…opet mi promaja u džepovima…

Joj…kasnim…cao…nema više…

AnaM majstor
2008/11/10,20:10
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

Dobila ja na poklon neku sliku, i sad da je stavim na zid.

Nemam čekić, ali imam teg od kilogram, nemam ni eksere, ali imam, ono što se zabode u zid, pa se u to stave ekseri i okači slika.

Popnem se na stolicu, uzmem špenadle, zabodem ih u zid, i okačim sliku. Dok dlan o dlan slika visi, malo kriva, ali visi.

Zvvvrrrr... komšija

Skačem sa stolice!

-Ne valja ti to, sad ću ja.

-Hvala, ne treba, dobro je.

-A ne, dok sam ja tu da pomognem, ne treba da se bojiš.

Šta ću, pomirim se sa sudbinom.

-Donesi metar!

-Dodaj mi čekić iz torbe!

- Ekser, ne taj, onaj do njega.

Tras, bum, tars, bum. Odoleva beton soliterski. Ne da se komšija. Tras, bum, ode prozorsko staklo.

-Uf, lebac mu se ogadio, otkud tu staklo?

-Verovatno od kad su gradili soliter.

-Ne može, daj burgiju.

-Imam burgiju, ali nemam ono okruglo što se stavlja u nju, ustvari imam, ali ne odgovara.

-Pojma ti nemaš, dodaj.

-Daj sad opet metar.

Zvrrrr zvrrrr, trese se soliter, Zid izgleda kao da je NATO bomba ponovo počela svoje napade.

Posle dva sata, bušenja, merenja, pijenja kafe, rakije (baš dobra, sipaj još), posle trčanja u prodavnicu po neke drugačije eksere, pa kupovanje nečeg belog da se rupe okolne, koje se vide i kad se stavi slika, zamaskiraju, slika je najzad stajala na zidu, doduše malo nakrivo. Ja sam bila mrtva umorna, nisam mogla da se dovučem ni do stolice, a kamoli do kuhinje da skuvam još jednu kafu. Komšija je čilo skočio sa stolice, prevrnuvši neku glupu vazu, koja mi i ne treba tu, i uzviknuo

-Eto vidiš kako sad izgleda, ništa bez muške ruke.

Prošaputala sam zadnjom snagom

-Da, ništa bez muške ruke

 

AnaM Katastrofa
2008/11/08,20:07
Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

AnaM Katastrofa

Danas će biti jedan od onih dana. 

Katastrofičan! Počelo je sa glupim telefonom. Imala sam dana isplaniran u sekund. Gomilu poslova. A onda je počelo.

1.Patuljci koji noću dolaze sretnicima i srede im kuću, operu sudove, mene uvek preskoče. Zašto pitam se ja? Zašto, šta sam im se ogrešila? Gledam onu kuhinjetinu, odakle samo toliko sudja, da ga komšije ne spuštaju preko terase?

Dodje mi da uzmem, nož isečem kuhinju i bacim je u svetlarnik

.           2. Juriš pešadija. Pranje sudja. Naravno patuljci nisu spremili kuhinju, ali su odneli zadnje rukavice. Uzimam one tanke. Vrela voda, ispekoh se živa. Mrzim sudove.

3. Trebalo je nekome neka sitna uslugica. Ja uradila.

Zvvvrrr, pazi sad ovo

-Imam neodložnu intervenciju, doćiću kasnije.

Rekao bi čovek da vozi svemirski brod.

4.Trebalo je da dobijem neku sitnu paricu, za neku svoju brljotinu. Moj dični rodjak dao to u humanitarne svrhe, i što je najlepše, rekao da će tako i dalje da bude. Gledaj sad pa to, da li sam ja neki sebičnjak, ili sam stvarno računala na te pare? Njemu poeni, a meni??

5.Onaj vražiji konopac koji ne koristim nikada opet pukao, komšija se najavio popodne da dodje po stvari koje su mu pale na moju terasu. Da mi je samo znati po kome to fizičkom zakonu su pale, pa da umrem.

6. Skenirala sam neki dokument, hitno je trebalo da se pošalje, kad kažem hitno, onda je stvarno važno. Mislite da je hteo da ode? Jok! Ne mrda iz kompjutera, šta li mu se ne dopada u belom svetu pa je zaseo kod mene?

Tek je podne!

Valjda se sve istrošilo za danas?

Izmedju 12 i 17h, sam sigurna, moj teren, i sigurna sam da se ne može ništa dogoditi.

Sad molim sve koji zalutaju, znam da je kratko vreme, ali šaljite mi pozitivne impulse posle 17h u ponedeljak. Prenemagala sam se kao seoska mlada, sad sam odlučila da kažem DA, ali, kakve su mi pozicije momentalno, ne znam. Slobodno, ne bojte se, samo pozitivno mislite, ne boli, i neće vam ništa biti. Posao je u pitanju, malecni.

AnaM Katastrofičarka

 Tongue out

 

«Prethodni   1 2 3 ... 28 29 30 31 32 33 34  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu