Želeo ju je već duže.
Ponekad mu se činilo da je ona jedina koja ga usrećuje.
Ponekad je bežao od nje, uzaludno, naravno, uvek joj se vraćao, željno i strasno.
Zatvorio je oči i zamišljao ju je, onako vitku, kako grli svojim rukama, dodiruje, miluje privlači sve bliže i bliže...
Uvek je spremna za njega.
Sinoć se ušunjao po mraku da nikoga ne probudi i kad ju je samo dodirnuo bilo mu je lakše. Zgrabio ju je i odneo u spavaću sobu.
Da li da zapali cigaretu odmah ili posle?
Možda... ne, sad će da zapali. Povukao je žudno dim, nepunio je pluća dragocenim otrovom, malo se zakašljao, pa pružio ruku ka njoj. Čekala ga je.
Ruka mu je pomalo drhtala od želje.
Zgrabio ju je, privukao. Još jedan dim, a onda ona. Dotakao ju je usnama, mmmmm.... kako je dobra. Zagrlio ju je obema rukama, prijala mu je njena hladnoća. Prineo je užareno čelo njenom telu, nagnuo se i onda žudno ispio, kako je dobra ta čaša hladnog piva...
Valcer
Stajala je na balkonu
Mesec je blistao, Zvezde sijaju, opojan miris čempresa, more treperi, lise se razlivaju na mesečini, neki ribar lagano odlazi na pučinu, vesla dodiruju vodu, milujući je pre nego zarone…
Muzika je dopirala niodkuda. Jednostavno je bila tu, dodirivala je opijala…
Zatvorila je oči ,
Valcer,
On….
Lagano ju je objumio, njeno telo se nežno zatalasalo ka njegovom, ruka na ramenu, osmeh na licu. Zaplivali su u ritmu. Okrenuo ju je, dotakla mu je rame samo delić sekunde, dovoljno da oseti drhtaj celog tela
Ram tam tam, ram tam tam, jedan korak napred, pa pogled, telo se leluja prateći muziku, korak, ritam, Njega. Okreće se, ruka na ledjima je peče, kolena podrhtavaju, dah se ubrzava, muzika je sve brža, ne prati ga, leti sa njim….Brže, brže, još brže, adrenalin se razliva, obrazi su rumeni, oči blistaju kao zvezde, ram tam tam, ram tam tam…
Smeši joj se, naslanja glavu na momenat na njegovo rame, a onda ponovo se okreću , ram tam tam, njegova noga, koleno, ne to nije ples, to je više od igre, to je jedan život koji poznaje samo onaj koji igra valcer… grli je, dodiruje ga… muzika osmeh, zadihana je… srećna je, tako je srećna, neka muzika nikad ne prestane, neka ples traje večito…
Smeje se svojoj radosti, muzici, Njemu…
Otvara oči
Muzika nestaje
San
Sve je samo san…
Pre neki dan prijateljica mi kaže
-Moje srce je ispunio Laza.
Mislim nije ni čudo kad je onakva gomada od čoveka.
Jedna opet dala svoje srce nekom tipu. Kako li živi bez srca nije mi jasno, kako joj se mrda krv
Opet neka kaže srce joj kao stena. Svašta, ledena stena, pa kako tek ona funkcioniše, mora da je stalno ljuta, a i da joj je zima. Što li ne uključi neku grejalicu?
Sa mojim srcem definitivno nešto nije u redu.
Mora da sam ga nabavila na pogrešnom mestu, jer je veliko kao autobus. U tom autobusu stanuje gomila ljudi koje volim, prijatelji, rodjaci, komšije, nadje se i poneki bloger. Nešto se i ne guraju, lepo im tamo, ima mesta za sve, a jedno mesto je upražnjeno, skroz napred. Tu će sesti neko posebno važan, ako me ne izgura sa šoferskog mesta.
Ako je neko zainteresovan, samo neka se javi, moje srce je svima otvoreno. I garantujem da neće biti dosadno. Imaće puno prijatelja, zanimljivih, veselih, i život će mu biti lepši, sigurna sam.
Ako neko udje, može mu se desiti da bacim ključ i da ostane zauvek zarobljen, za to treba imati hrabrosti, ne može to bilo ko. Za ljubav, kao i za prijateljstvo, hoću srce kao što je moje, lepše kucaju kad su slični...
Probudili su me u ranu zoru. Derali su se pod prozorima da su pola komšiluka uzbunili. Učinilo mi se da neko svira serenadu, ne, to je samo oprema zveckala.
-Zašto tako rano?
-Riba najbolje radi u zoru?
-Šta raaaadi?
-Videćeš
I videla sam.
Reka se uvijala, Sunce se pomaljalo iza šume milujući talas koji je zapljuskivao obalu. Ptice su još spavale, nije bilo ni onih dosadnih mušica, čak su i komarci otpočinuli, najlepše doba dana.
Dadoše mi neke šipke da gurnem u platno, to mi je kao stolica. U ruke mi ne dadoše ništa, prvo da gledam. Svi ozbiljni, ćute, nešto petljaju po torbama, dva sata, ucrvljala sam se od dosade. Najzad sve namestiše, neke motkice sa najlonima gurnuše u obalu, sad će valjda riba da skoči i da uhvati taj mamac. Mora du su ribe mnogo blesave kad ne vide u onoj prozirnoj vodi te motke.
Sede svi i ćute, bulje u onu vodu, a ja probah da ispričam neki vic.
-Pssst, tišina
E da mi je neko rekao da ribe tako dobro čuju ne bih verovala. Možda bi i one volele da čuju kako pričam, ali ne dadoše mi.
Sedim na onoj stoličici, sva sam se ukočila, valjda mi lepo, samo ja ne znam.
Posle tri sata, niko ništa ne upeca, ako se računa onaj komad drveta što je pokidao najlone i ona boca od Coca Cole što se upetljala u mamac, onda i jesmo.
Smilovaše se, dadoše meni da držim onaj štap, valjda sam tri sata buljeći u njega nešto uvežbala. Ja ga sva srećna bućnuh u vodu
-Neee, ne tako, drži čvrsto.
Ja uhvatih, ali očito nešto pogrešno, jer mi štap nešto povuče unutra, skoro sam sela na travu od straha, mrda kao kad mobilni prima SMS. Derala bih se, ali grdiće me.
Vide onaj pored mene, priskoči sa mrežom, viče mi nešto, uhvati me oko struka, šutnuh ga ja petom, i nasta cirkus.
Na mom konopčetu ribetina, ne bi verovali, ali sigurno metar i po velika, ogromna, takve nema ni u Dunavu. Gledam ja nju, gleda ona mene, pa to gledanje i nije bilo dugo, prekobrcnu se ona, onako u leptir stilu i vrati se u okrilje reke...da sam je bar slikala, ali nije čekala da namestim aparat, neka mnogo nervozna riba.
Posle su svašta pričali, kao nije metar i po, nego cantimetar i po, kao da su dimenzije važne, ali kad vam kažem ni cm manje od metar i po...
Sunce je milovalo travu.
Kolona mrava je žurila preko meredvina na zid, pa u neku sobu (nisam znala da i mravi trebaju merdevine) Gazda kuće ih nije baš blagonaklono gledao (znači li to da ne voli posetioce?)
Opružio na stazici, zatvorenih očiju uživao je u prvim letnjim danima. Mislio je kako je divan svet. Nikog ne dira, samo hoće da uživa u svom miru. Ništa mu nije bilo potrebno, samo ovaj mir. Malo dalje, lipa se spremala da prospe miris svojih cvetova. Bela ljuljaška je odolevala namerama vetra da je zanjiše.
Onda se pojavila ona.
Kao slučajno našla se u njegovoj blizini. Žmirkala je zelenim očima, protezala se na Suncu. Nije bila gladna, ali ona je lovac, uvek spremna da nekog proguta. Doručkovala je nešto spremno baš za nju, pa se opustila posmatrajući pauka koji je vredno pleo mrežu.
Neki bumbar joj je proleteo tik pored nosa, uvredjeno je otvorila prvo jedno oko, pa drugo.
Ugledala ga je. Onako bezbrižan nije ni sanjao šta ga čeka.
Dotakla ga je noktom
On se pomerio, kao da je hteo da kaže, pusti me, ne čačkaj mečku.
Dotakla ga je po telu, on se zabezeknuo, malo se pomerio, ali ona je uporno nasrtala… Kad se najmanje nadao, prevrnula ga je.Pokušao je da se igra sa njom, ali ona je tako gruba. Naljutio se… pobegao
Gledala je levo desno.
Gde li je nestao?
Cica Maca pokuša da ga nadje ispod velikog lista, ali mali zeleni gušter, pobegao je u svoju sigurnost…
Klip je snimljen o tom dogadjaju, ali pojma nemam kako on može da skoči na post…a I da znam ko bi verovao da sam ja to snimila…
Prijateljica mi je svratila na kafu.
Stavila je torbu na komodu, zapalila cigaretu i počele smo da ćaskamo.
Odjednom mi se zavrtelo u glavi.
Kakav sam paničar, pomislila sam da umirem.
To je to, pomislih, nestajem, gotovo je. Soba mi se ljuljala, sve se prevrtalo. Ništa me nije bolelo, smrt je izgleda laka.
Onda sam malo gvirnula.
Nikako da umrem.
Ne, u pravu sam,
torba na komodi se pomera,
ne, učinilo mi se.
A onda je torba skočila u vazduh, i pala na pod, pa ponovo skočila pokušavajući da se popne na sto.
Skočila sam kao da me kolju, pokazivala sam prstom, i jedva mucala
-Mrda... mrda, torba skače po sobi.
To je bilo jezivo, koji filmovi, koja strava i užas. U sobi okupanoj Suncem, skače torba.
Prijateljica je sela na kauč i previjala se od smeha.
Vidim ja tu nešto ima, zašto i ona ne dreči?
Ah, da, smejući se priznala je, kupila je živog šarana na pijaci...
Pre neki dan imala sam posetu.
Sele smo, pričale, bilo je baš zanimljivo. Izmedju ostalih tema dotakosmo i knjige. Volim knjige, od detinjstva su mi najdraži poklon. Maštala sam da imam pravu bibljoteku, sobu sa policama , punu knjiga. Knjige sam sakupila, i police, ali svoju sobu nikako da dobiju.
I ta osoba se zagleda u jednu knjigu, i otkri mi tajnu
-Šta je to? Nikad nisam to čitala!
-Kako nisi, pa stalno pišeš o tome.
-Ja to iz glave
-Iz te glave što ti stoji na ramenima?
-Ne misliš da imam rezervnu?
-To ne može da stane u jednu glavu, ni slučajno.
-To ti i kažem, ja to sve sama iskomponujem.
Gledam ja nju, gledam onu knjižurinu, ja tu knjigu ne uzimam previše u ruke, ali kad je uzmem poštujem je samo što joj se ne poklonim.
Možete li da poverujete da neko sve sam radi iz glave? Takve stvari?
Zinula sam kao som, a ona se smejala
Knjiga se zove Kibap
ili
KYBAP
A pretpostavljate, sigurno ko mi je bio u poseti??
Ili ne možete da pogodite?
Sunce je pomalo zalazilo, milujući jele, dotičući zelenu travu, šaljući svoj najlepši sjaj da ga se sećamo do jutra.
Sedeo si na terasi, ruke su ti milovale gitaru, a tvoj baršunasti glas je opijao svakog ko ga je čuo. Neki put je tako lepo da zastanem, mislim da sve sanjam i da ću se probuditi. Pogled mi se gubio negde u daljini, a misli su slale osmeh na moje lice...
Gledala sam tvoje mišice, poželela sam da ih dotaknem, čvrste kao čelik. Nagla sam se malo i
Tras-bum...
Videla sam je. Dotakla te je svojim usnama, upila svoje telo u tvoje, kao da je htela da te isiše. Nisi je odmah video, dotakao si je rukom, tvoji dugi prsti prelazili su preko njenog tela. Ne umem da ti objasnim, baci je...popiće ti krv... šta će ti... možda ne bi verovao...
-Ne diraj je, dreknula sam ljubomorno
Poludela sam. Moja najjača osobina najbolja i najgora, je ljubomora.
Htela sam da je otrgnem od tebe, da je sklonim. Bojala sam se da ti ne naudi... Gledala sam je trenutak, mogla sam da je rastrgnem, ali bojala sam se da je ne uradim nešto pogrešno, da ostane u tebi...
Pogledala sam na sat
Petak
Vreme odmiče
Panika
Počinje vikend.
Želela sam da ti pomognem, a nisam se usudila da te dotaknem, da je odvojim od tebe.
Medecinska sestra...
Najbolji prijatelj ili neprijatelj. Meni su obično prijatelji.
Kola
Gas
Vreme
Do kad rade?
I došli smo u ambulantu. Maleni zahvat, i odvojili su te od nje, te gadne crne sa pipcima, krpeljke...
Najbolji vozač na svetu?
Dobro ne moramo baš preterivati, ali tu negde
Uvek sam želela da budem vozač,
možda formule,
možda aviona,
a možda najbolji vozač u društvu.
Naletala sam na ljude koji su me ubijali u pojam.
Treba samo nešto da jako, jako želite, mora da se ispuni.
Bravuroznom vožnjom po nekim strmeklijama, tvrdogavo ne slušajući nikoga stigoh sa dva nevozača na cilj.
Suvozači su malo čudno izgledali, jedan bled kao krpa, drugi crven kao paprika.
Ne znam što.
Primetila sam da su se raspitivali kad kreću autobusi za Beograd.
Ako sedite pored pet ljudi koji ne voze kola, šta mislite kako se osećate?
Kažem ja, samo nešto treba jako želeti, mora da se ispuni!
Đurđevdan je
Čestitam Voji
i svima koji slave
Proleće na moje rame sleće
Đurđevak zeleni, đurđevak zeleni
Nikom osim meni
Drugovi odoše, a ja osta
Nema zvezde Danice, nema zvezde Danice
Moje saputnice
Evo zore, evo zore,
Mogu da se pomolim
Đurđevdan je
A ja nisam s onom koju volim
Kome moja draga na đurđevak miriše
Meni nikad više
Njeno ime nek se pominje
Svakog dana osim Đurđevdana
Ako je april moj mesec za čvrknutost, maj je definitivno za zgode i nezgode kolima.
Možda se varam, ali procenite!
Krenem ja u divno jutro, ptičice, oblačići sunašce, cvrkut, i ostali tandrmolji, ali kapija se ustobočila pa neće da me pusti napolje.
Mene nećeš da pustiš, gas AnaM , rikverc.
Tras-bum…zangr… popustila je.
Mene našla da koči, zato je i promenila lični opis. Kola neću da zagledam, šta je moglo da im bude?
E moglo je, videle sam kasnije, ona se kapija dobro izmakla čim me je primetila da se približavam, ali je onako pakosno pokazala kvakom na travu gde se kočeperio moj levi žmigavac.
Sve me stomak zaboleo.
Kao i u svakoj priči i ovde je jedan vitez ostavio giteru, kleknuo, uzeo alat i sredio stvar, kapiju nije, kaže nije strašno.
Ima još… dug je dan…
Približava se Autokomanda…prolazim pored one pumpe koja mi je baksuz.. sa svih strana kola jure, gde li su krenuli kad i ja?
Kočim….noga kao da sam je stavila u vodu… propada… panika… tap tap pumpam… staje… dobro je… kočnice ne rade, ali nije daleko do moje kuće….
Ujutro majstor kaže
-Vozili ste pod ručnom
-Samo deset kilometra….
Opija me brzina.
Kola jure, volan u rukama, a adrenalin u venama.
Kad putujem, za sreću nosim kuvana jaja, obavezno. Kad idem na izlet, ne nosim ništa.
100km je izlet?
Ne nosim jaja.
E, šipak, nije , što će da videti vrlo brzo.
Nije bitno šta sam uradila kao prekršaj, ali da je bilo žestoko, bilo je.
Stanem ja da odgovorim na SMS, pošteno, nisam u vožnji. Iza mene stade policaj
-Dođite malo ovamo, kaže on meni
Ne bih ja, ali mislim nezgodno da ga ne poslušam, muško je, i jači je od mene.
Krenem ka tašni i…
Ijaaaooo… setih se… kad sam gledala da mi se šal slaže sa bluzom, a patike sa torbom, promenila sam tašnu…ali ne i ono što je bilo unutra
-Vozačka, saobraćajna
-Nemam
-Kako nema
-Nema ostale u drugoj tašni
-Žene… lična karta
-Nemam, sad mi već malo neugodno.
Čovek prevrte oči uhvati se za kajš, neće valjda pištolj da vadi, mislim ja. U zlo doba dreknuh
-Imam
-Vozačku?
-Ne, markicu gradskog saobraćajnog
Pošto je to bilo u Pančevu, i prošlo bi mi da nisam napravila onaj prekršaj.
Nezgodno mi prezime, pa zvali da provere podatke.
Pita on mene za neke brojeve. Baš me interesuje da li neko zna broj vozačke, ne znam ni gde piše.Nisam znala ni broj kola, nego sam gvirnula na tablicu.
I ostali podaci mui se nisu dopadali, sve me gledao ispod oka, ime oca, prezime, mesto rođenja, sve sam znala… I položih kod njega ispit o svojim ličnim podacima…
Bojala sam se da me ne istera iz kola, i vrati busom za Bg, a sve sam lepo isplanirala
Pusti me, reče da mogu da se vozam sa tim papirčetom koje će da me košta 2000 za ne nošenje dokumenata, pet dana… ali za ono drugo mi ne gine oduzimanje vozačke… 3do6meseci… umreću , načisto… ja ne umem da funkcionišem bez kola… volana… brzina…
I može da priča ko hoće da sam sujeverna, baš me zabole uvo, ima da nosim jaja gde god mrdnem… dok mi ne oduzmu dozvolu… a onda ću da plačem…
Rešim ja da otvorim oči kući, to jest da operem prozore.
Što je taj isti dan i kiša rešila da ih opere, nije me briga.
Kod mene je to posebno uživanje, jer je svaki drugi prozor zazidan, pa moram da budem fakir, ne moram, ali alternativa je pad sa prozora u provaliju.
Pranje, kao pranje, pomagala mi drugarica. U sred posla odem ja da stavim lonče… za kaficu, naravno…
-AnaM… upomoć… padam…
Potrčim ja sa sve lončetom u sobu, ne znam zašto, ako pada, dok ja dodjem, ima da padne do Kine.
Ona stoji na stolici, u ruci joj prozor koji razmišlja da li da zajedno sa njom odleti u park, ili da se strmekne preko lustera u sobu. Priznajem ni jedna opcija nije poželjna.
Da rešim prozorsku dilemu preskočih preko onog krša od krpa i ostalih tandrmolja i uhvatih prozor.
Da li gledate komične filmove?
Trebalo je prozor vratiti na mesto. Jeste da neće sneg, ali nikad se ne zna, a i nezgodno da nema prozor, gde zavese da landaraju?
Donesem ja i drugu stolicu, penjemo se obe i namičemo onaj baksuzni prozor. Na prozoru dve rupice, a na zidu dve kukice, e, sad ti to sastavi… Udje sa jedne strane, sa druge ni slučajno.
Skačemo nas dve po stolicama, pomažemo se savetima, odmaramo ruke koje držimo put nebesa, circus…
Prozor se ne da.
Ne damo se ni mi.
Posle pola sata nišanjenja, mrtve umorne, kapitulirale smo.
Pozvala sam mušku ruku.
On je onaj prozor uzeo kao knjigu, nataknuo ga na mesto i rekao
-Za to ste me zvale?
Žene I muškarci
SU
ISTI, ILI NE????
Žene i muškarci su potpuno isti, bar tako kažu, još se žene bore za neku
ravnopravnost, i ovi im to velikodušno daju. Ne znam gde se ja to krećem, ali u
mom okruženju, muškarci su potpuno drugačiji od mene, i ne smeta mi to, baš nimalo.
1. Žena se mučila pola sata da gurne neki plakar, muškarac, se samo naslonio,
pomerio ga je pola metra.
2. Žena je pola sata menjala gumu na kolima, najzad je zaključila da verovatno
ta dizalica ne odgovara njenim kolima, muškarac je točak promenio za nepuna dva
minuta, i pozvao je na kafu.
3. Muškarac ceo dan kuva neki delikates, prljajući pri tom brdo posudja, žena
kuva svaki dan.
4.Muškarac pomaže ženi da opere sudove, žena ih pere dva puta na dan.
5. Žena voli svaki put, kao da je jedini i prvi, muškarac uvek čeka drugu
priliku.
6. Muškarac je lovac, žena lovina, ako je obratno, muškarac je šmokljan, žena
drolja.
7. U ljubavi, kad je sita, ženu niko ne interesuje, muškarac gleda gde bi šta
pojeo.
8. Žena je verna kad voli, muškarac je veran kad mu drugo ne preostaje.
9. Žena se zaljubi, uvek , za ceo život, muškarac za ceo dan.
10. Muškarac veruje svojim očima, žena svojoj intuiciji.
NEMA TE
Noćas sam te tražila
Zaronila sam u morske dubine
Zaplivala medju koralima
Dotakla pesak na samom morskom dnu
Nema te
Noćas sam te tražila
Raširila sam krila mojih nemira
Poletela nebeskim prosranstvima
Dotakla treptaj Zvezda i sjaj Meseca
Nema te
Noćas sam te tražila
Jurila sam planinom, trčala kroz šumu
Uplašila košutu, razjarila tigra
Doticala zelene listove čežnjom svojih dodira
Nema te
Znam gde te mogu naći
Ali se ne usudjujem dotaknuti te
Ako te izvadim iz svoga srca
Da te nežno poljubim, usnama tek dotaknem
Da li ću te ikad tamo moći da vratim
Ostani tu
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
