Strah ili otmenije fobija
Uvek sam potcenjivala tudje strahove. Neko se plaši visine, neko nizine, neko širokog, neko uskog prostora. O bubama, vodi, vatri, nisam htela ni da diskutujem, prenemagaljke, mislim ja.
Sigurna sam da ti strahovi, gluposti, neće mene. Razumem objektivne strahove. Protiv njih se boriš.
Potrefilo me kad sam se najmanje nadala i nikako nisam bila spremna da se bacim u ljuti boj. Čitam ja novine kao svaka poštena ženska. Preskačem ono dosadno i idem na lepršave članke. I tu me potrefi kao maljem u glavu. Ne jedite pečurke u leto, imaju neke crviće u kori. Nikako ne konzumirajte suhomesnate proizvode zbog holesterina. Mleko i mlečni proizvodi mogu da izazovu poremećaje u varenju, a šećeri su definitivno zabranjeni. Ulje može da se uzme, ako baš mora, tri kapi nedeljno, maslinovo ili kokosovo. Ne, ne, kokosovo mleko treba da zameni kravlje. Puter, margarin, sir, najstrože zabranjeni. Može eventualno sira 5 grama godišnje, ali ne sme da bude punomastan, tek da mleko ne curi iz njega.
Čitam ja, zdravlje je najvažnije i sad ću da se pridržavam saveta. Ima tu još instrukcija, kao ako pijete lekove, ne sme da se uzima koješta. Lekovi pre, ili posle jela koje ne sme da bude jelo...i slični tandrmoljci.
Voće svako drugo te gadja nekim neprijateljskim sastavom, kao ugljenhidrati...
Krenem ja u kupovinu, a ono sami neprijatelji i ubice oko mene... Sitno piše na deklaracij neki brojevi ... Kao kroz san se setih da ne sme da se uzima roba sa nekim E... pa milion raznih brojeva, ko bi to zapamtio, moraću da nosim spisak drugi put. Ne sme da se uzima modifikovana hrana, ni slučajno, ako nećeš da ti potomci imaju dve glave i tri ruke, nos kao surlu i da dišu na škrge.
Vratim ja kolica, i uzmem korpu, od danas samo zdrava hrana. Krenem duž rafova... gledam ja kutijice, gledaju one mene. Mašim se za jednu, i odmah vratim... ne valja, opasno... Posle dva sata dodjoh do kase, a u korpi samo čokolada i to crna. Za nju je pisalo nešto, ali ne mogu da se setim šta. Gledaju me i one prodavačice što se toliko muvam.
Zdrava hrana nabavljena, ali šta da skuvam za ručak?? O večeri i ne razmišljam, to što se jede u 19sati mogu i da preskočim. Ima da spavam kao top i nastavim da živim zdravo.
Jedva sam gladna, ali zdrava, zaspala.Ujutro udjem bunovna u kuhinju da skuvam kafu. Palim plin, i setih se, ne može kafa na prazan želudac...okrenem se tužno i skoro padnem u nesvest. Na stolu ostaci prženog krompira, komadić slanine iz doba kad nisam jela zdravo, ljuske jaja, a oko mojih usana sumnjivi tragovi hrane. Na licu srećan osmeh od uva do uva.
Razmišljanka, uzela sam tvoju ideju i pokazala kako je kod mene. Zakucalo proleće.
Na jednom prozoru su vrapci napravili svoje mesto. Malo je požurilo proleće na drugom prozoru, i došlo je na pogrešnu stranu .
Neko ga čeka na klupi, samo da se ne smrzne dok proleće ne prodje kroz staklo prozora.
Deci baš i ne treba, uživaju u snegu i njegovim radostima.
Deka se umorio, ne može da drži korak sa unukom.
%2
Četiri vrapčića na prozoru, četiri u snegu
Bezbrižni i jedni i drugi. Malo hleba, drug u igri.
Uživajte što duže možete...
Ako živiš u soliteru malo teže je imati ljubimca.
Mogla bih da imam kucu. Nešto ne volim one minijature koje kevću i oblače se kad izadju napolje, a opet ako nabavim psa kao omanje tele ima da me namrznu komšije. Uvek mislim da je te obučene pse sramota kad sretnu svoje drugare kako golišavi trče. Još kad pomislim da ih šetaš u ranu zoru, ne nije to za mene.
Mačak više voli da skače po bašti, skita i dodje kad mu se ćefne, nego da sedi u uglu sobe. Nisam oduševljena ni da mi skače po stolu, a kako ne znam mačeći jezik, a žao mi da ga vaspitavam udarenjem teško bi se složili. Za mene su više plišane mede.
Ribice su dosadne, samo se vrte, ne možeš ni da ih pomiluješ. Mnogo zakeraju, ova vrsta neće sa onom, te hladna im voda, te vruća, te ne jedu ovu vrstu hrane, te neće svetlo... ne možeš ni da se prošetaš sa njima. Zamišljam odvedem ih na kej pa pustim u šetnju Dunavom. Garant se ne bi vratile, što će reći nezahvalne su.
Žao mi ptica u kavezu. Kako bi se ja osetila da me neko strpa u kavez iz ljubavi. Idi begaj.
Danas sam rešila problem
Zavejalo i ne prestaje da pada sneg. Mir, tišina, udarila romantika za ljubitelje hladnoće, milina. Gvirkam kroz prozor srećna što ne moram napolje.
I...
Setim se.
Hleb...
Uzimam komad, zaglavljujem ga izmedju roletne i sakrivam se iza zavese...
Kuc...kuc... Antena iz doba kad nije postojala kablovska i koju čuvam sa ostalim tandrmoljcima a svaki slučaj, klati se na vetru.
Sneg na trenutak prestaje.
Kuc..kuc... Gvirkam...
Na anteni jedan vrabac gleda levo desno, Čim sam se primakla prozoru...prrr...ode...
Nije prošao ni minut, vraća se. Sa njim čitavo jato... Cvrkuću veselo, kljuckaju, penju se na antenu kao na osmatračnicu. Sirotani promrzli... Pojedoše hleb... a za njim i neku pšenicu koja je ostala. Najeli se, i odoše... Doćiće opet...
Ura, imam svoje ljubimce, čitavu gomilu.
Možda me ne vole, možda nisu ni sveseni mog prisustva, ali ja im se radujem... a ruku na srce i oni meni.
Čikam vas blogeri. Usrećite danas nekoga!
Stiže kad joj se niko nije nadao, jedne noći u februaru.
Probudi me belilo, koje se probijalo u sobu ma koliko se ja duboko zavlačila pod pokrivače.
Jaaakooo lepo... gledajući kroz prozor iz tople sobe. Slikala sam, nije da nisam, ali ili je aparat mnogo dobar ili mnogo loš, tek samo sa puno dobre volje može da se vidi vejavica
Naravno, nisam izdržala, natronćala sam se, kapa, šal, čizmetine i na kupovanje zabušantskog ručka. Šteta bi bilo da se muvam po kuhinji.
Na pijaci nema žive duše. Dočekaše me prodavci sa ovacijama. Povrće lepo, nije da nije, samo mu se nešto dogodilo od prošle nedelje pa ripilo cenama kao da je smak sveta, a ne vejavica. Mahnula sam karfiolu, u stilu, vidimo se na proleće u bašti, krompir pomilovah, jadan onako promrzao sve mu neprijatno što košta kao da je dopremljen iz Tanjganjike. Jabuke se ponosno poredjale, zarumenele, uobrazile, šta je za njih južno voće, one su carice vitamina i cene. Pogledah i ostale preprodavce, htedoh da se sanjima izljubim i pozdravim , ali moglo bi pogrešno da se protumači.
Smandrljah se niz stepenice koje je neko polio vodom da otopi sneg...
Predivno je, za koji trenutak će ceo grad da bude klizalište, i nema mrdanja...
Gvirkam kroz prozor i kao veverica ima da grickam zimnicu dok izdrži... U sledeću kupovinu šaljem žrtvu, tek da vidi kako je biti domaćica.
Uvek je na moru, pliva, kupa se.
Da li je srećna??
Ili sreća traži još nešto??
Uzeo
si boju morskih dubina, za moje oči
Uzeo si bogatstvo žitnih polja, za moju kosu
Uzeo si tananost vite jele, za moj stas
Uzeo si jutarnje rumenilo, za moje usne
Govorio si mi
Budi moja usna haromonika
Prisloniću usne i
Čuće se muzika
Jednog dana si zastao i pomislio
Mogao sam uzeti krilo gavrana za njenu kosu
Mogao sam uzeti mrak noći za njene oči
Mogao sam uzeti miris čempresa za njen dah
Mogao sam uzeti mekoću ruže za njene usne
Mogla je biti drugacija
Ja sam samo stajala
Gledala sam kako nestajem u tvojim snovima
Kako se gubi sjaj u mojim očima
Kosa
prestaje da viori na vetru
Usne postaju sve tiše
Nestajala sam
A ni suzama te nisam ispratila...
Littlphoenix...(uf mnogo težak ovaj nik da se napiše) mi je dala ideju da pesmu napišem više u mom stilu, pa ko voli, neka izvoli:))
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4Pogledao si malo bolje i prepravio me
Moje oči mutne kao oluje
Moje kose, Palete dodiruje
Vita jela posta hrast
A usne dotače karmina mast
YouTube zameni moje želje
I ti dobi drugo veselje
Moooore,
nećeš više moje telo
Zanelo te neko drugo, belo
Sad ti druga vino toči
Ja provodim sama noći
Nekad sam ti bila mila,
Govorio si mi moja vila
Sada kažeš došlo doba,
Neka druga da se proba…
Moooore,
bitango jedna
Doći će jednog dana
I na tvoje srce rana…
Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu
bananu... radi kalija.
|
Čudna je ta ljubav. Ponekad izgleda da se svi vole
Mladi par...
Kuca i maca...
Prepleteni prsti...
Baka i kompjuter...
Mislim da je prava ljubav leži u pitanju koji muž postavlja ženi pri ulasku u kuću
-Gde si ti do sada??
Ili
-Već si došla??
Mačije oči gledaju iz tame
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...
Plamen oko neke žene ili to ona gori???
BUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
Pakosno lice sa prozora vreba.
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUU...
Danas je taj kobni datum...
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...
Pokazaću mu ako ne dodje na vreme kući.
I samo neka zapeva ko se vuka boji još, tri za groš.
Razmišljanka se buni da davim sa snegom. Kako nije jedina , menjam teren, ali ostaje skijanje.
Kad sam videla da mi je sneg hladan, mokar, pravi crveni nos, otišla sam na morence u Njivice. Mediteranski klub je tamo imao neke simpatične daske. Zadivljeno sam to gledala i naravno poželela da probam.
Pokušali su da mi objasne da prvo vežbam na kopnu, pa onda tek u vodi. Objasni ti to mazgi. Daska je bila u vodi, ja sam se malo teže popela na nju, bila je klizava, smetale su mi neke cipelčine koje sam morala da imam u vodi. Pobedonosno sam se popela na dasku i pitala šta sad.
Gledali su me malo razočarano. Neki Francuzi su padali stalno u vodu, nije mi jasno zašto. Kasnije su mi objasnili da je tu najvažnija ravnoteža. Viknuli su da podignem jedro. Bilo je 100kila teško, ja zapela kao sivonja i jedro se podiglo.
Belgijanac je jurio svojom daskom na mene, normalno da sam malo nakrivila jedro da se izmaknem. Vetar je obuhvatio jedro, nagnuo ga malo na stranu i ja sam pojurila. Zajapurena sam letela, lebdela iznad vode, i ponovo se okrenula da se vratim na obalu. Obala se približavala, plivači su bili u vodi, a ja sam panično urlala
-Šta da radim?? Kako da se zaustavim??
Niko me nije razumeo, od panike setih se onog nabubačenog znanja francuskog.
Pokazivali su rukom svi dole i širili svoje ruke. Ništa nisam razumela. Onda su pokazivali na svoje telo, pa opet širili ruke. Mislila sam koje budale, što mi ne kažu gde je kočnica.
Kad sam se približila plivačima svi su se razbežali.
Obala je bila sve bliže.
Panično sam bacila konop iz ruke, jedro je palo , ja sa daske pikirala u morence i sve se smirilo. Bilo je božanstveno, voda me je milovala, uživala sam.
Niko nije verovao da mi je prvi put.
I tako sam ja jedrila, ili skijala na dasci, prvi, ali ne zadnji put.
Stidljivo je pao u noći Božića.
Nestrpljivo sam ga očekivala .
Kažu da je godina rodna ako je Božić beo.
Bašta se zabelela
Smokva se zaogrnula belim plaštom
Sto čezne za tolijim danima kad smo se oko njega skupljali
Malo mače prvi put u svom životu, zabezeknuto gleda to belo.
Nije važno što je kod nas malecni sneg, što je na Kopaoniku i Peštaru zavejao puteve, došao je i doneo osmeh.
U životu nam nedostaju mnoge stvari. Neke su važne, neke manje važne.
Ali
Dovoljno je prikačiti se za nekoga, pokazati mu pravac, što će reći dirigirati po svom.
Ako ništa drugo ne nadjemo, moramo se zadovoljiti dobrom antenom. Mislila sam bukvalno, ko drugo pomislio, sram ga bilo!
Neko voli, neko ne, jelke. Ja ih obožavam, naročito iz tople sobe zimi.
Ove godine sam okitila čak tri.
Prva, zvanična jelka, po novim shvatanjima zaštite prirode, plastikaner. Okitila sam je, stavila joj kugle od kojih su neke stare preko sto godina. Posula sam je zlatom, ukrasima, smešila sam joj se, radovala. Lepa je, kočeperi se u dnevnoj sobi, ali nema dušu. Zaštita prirode?? Posekli su mi topole pre neki dan ispred prozoa, berem voće, povrće, uzima se žito sa polja ( ne znam kako se to zove?? Plevi??) Mnoge biljke ljudi gaje da bi ih iskoristili, zašto ne bi i jelke??
Druga je malecna jelka. Opominje me da je sve prolazno. Kupljena je davne godine kad je bila glad, nemaština, mržnja, čekale se samo bombe, no i one su došle iako sam mislila da je to nemoguće. Bio je užas oko mene, drhtavom rukom sam stavila jelkicu u kuću, molila se da bude bolje. Oko mene strah, pretnja, ali tu je bila moja porodica, čvrst stisak ruke, sigurnost, zajednica. Bila sam srećna.
Treća jelka, više grana, ispala je sasvim slučajno. Ceo dan sam bila napeta, ljuta, nezadovoljna. Onda je došao deda Mraz, doneo pravu pravcatu jelku, mirisnu. Smola života, vratila je sjaj u moje oči. Deda Mraz je sigurno mislio da sam šašava što se suzica našla u očima. Miris jelke doneo mi je sećanje na dane kad je sve bilo kako treba, smeh, radost, poklone, šuškanje ukrasnog papira, gomile kutijica, kolača.
Tri jelke, sve su lepe, ne mogu da kažem koju najviše volim... ali duboko u srcu znam koja mi je najdraža.
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
