VODA
Mediterraneo me je inspirisao, hvala
Suza u oko, borila se da ne izadje, a onda lagano slivajući se kapnula na ruku. Pahuljica je veselo lepršala po vazduhu, a dete se smejalo loveći je. Bolesnik je ječao u snu, i blago mu je usne nakvasila gazom.
Reka razivena ravnicu, snaga bujice, lepota mora, veličanstvenost okeana.
Vodo, ti tako lepa, tako čista, ti stvoriteljice života. Neki put bezazlena kao dete, neki put snažnija od lava, ali uvek tu.
Ne trpiš nikakve primese, jer tvoja lepota je u tvoj čistoći.
Najbolje piće na svetu, izvorska voda. Može se umreti u pustinji, a samo nekoli tvojih kapi vraju nas životu.
Šume , pluća planete uništavamo, a voda, naš život, sve je zagadjenija. Jednog dana neće biti bogataš koji ima dijamante i zlato... jednog dana izvor će biti sve.
Čuvajmo našu planetu, nemamo druge...toliko nam poklanja, ne uzimajmojoj sve...
Meni stiglo mejlom danas
Zatrpalo mi svu poštu, ko mi ga samo posla
*u Engleskoj*
*u Bosni*
*Dragi jesi li se umorio?*
*Jadan ne bio opet si se usafunjo!*
*Dragi hoćeš li i danas s prijateljima poslije posla na piće?*
*Ho’š se opet naroljat’ k’o i juče?*
*Možda da razmisliš jos o tome?*
*Jel to u tvom selu krave pasu pamet djeci?*
*Draga jesi li se odmorila?*
*Zmija više provede na nogama od tebe.*
*Draga dolaze li tvoji roditelji na večeru?*
*Hoće li opet oni tvoji starci na sijelo – sve mi popiše i pojedoše!*
*Draga, da li ti zaista tako misliš?*
*Je si li ti normalna pi*ka ti materina ma’nita?*
*Imamo dvoje predivne djece*
*Imamo dva hajvana, jedu ko krmci, a isto tako i uče.*
*Draga hoćeš li da ti napravim kaficu?*
*Ako ti je ja skuham biće ti posljednja!*
*Draga divna ti je ova nova frizura!*
*Opet si se frizirala! Ti imaš kosu samo da bi ti frizerka imala platu!*
*Draga posudila si moj aparat za brijanje da obriješ noge?*
*Jos mi jednom to uradi, frezom ću ti obrijat noge!*
*Draga hoćes li mi to bolje objasniti?*
*Gukni gusko, zoru ti jebem!*
*Draga ja se ne slažem s tobom oko toga.*
*Jebo sve ako si ti normalna!*
*Baš bi mi prijala romantična večera uz muziku. *
*Haj’ ti rasuči jufku, ali prvo meni naspi jednu rakiju i
trkni kupi dvije
tri teretne pive.*
*Draga na koga je naše djete?*
*Koga si ovo okotila?*
*Bas si slatka veceras.*
*Slatka si ko ona Zekulja sa Milka čokolade.*
*Kupila si divne cipele.*
*Pa pi*ka ti mater’na, ti svake godine moraš po jedne cipele kupiti.*
*Malo bi se odmorio poslije ručka.*
*Ko me probudi nogu ću mu slomiti. *
Nekad nije bilo mejla.
Danas mi je stiglo jedno pravo, pravcato pismo, i nije račun
Ruka mi drhti od uzbudjenja. Uzimam pismo, milujem kovertu...tvoje ruke su je držale.
Ne neću odmah da otvorim, zadržaću pismo trenutak, zatvoriću oći i misliću kako si mi pisao
Da li si seo za pisaći sto, ili na klupicu u bašti? Da li si zaboravio olovku, pa se vraćao u sobu polako otvarajući škripava vrata??
Lagano, sasvim lagano otvaram, draga slova mi se smeše. Mogu da te vidim kako ozbiljno gledaš papir, malo se namrštiš i poćinješ da pišeš.
Polako čitam, smešim se svakoj reči, kimnem na neku glavom kao da me vidiš.
Kako lepo pismo.
Ostajem zagledana u daljinu, i znam čitaću ga opet, i opet, ko zna koliko puta.
Čujem korake u hodniku, sakrivam nespretno pismo u knjigu, vrata se bučno otvaraju, ulaziš, ljubiš me i užurbano pitaš
-Šta ima za ručak?
Čudno je to osećanje.
Prišunja se kad se najmanje nadaš, obuzme te i ne da ti da živiš.
Ako na Google otkucamo mržnja i potražimo sliku, ništa ne dobijemo. Za suprotnost, ljubav, milion sladunjavih slika, srce, ruke koje se drže, oči, osmeh, more, plavetnilo...
Zbog nje ne možemo da spavamo, radimo, smejemo se. Kad postane gospodarica, uništava nas. Uzima sve, a ne daje ništa.
Useca nam bore na licu, iskrivljuje usne. Povija ledja, ledi pogled.
Nadamo se volimo, želimo, planiramo, blistamo srećom dok je ljubav sa nama.
Kako nastaješ mržnjo??
Zašto??
Koliko traješ??
Gde nestaješ??
Kome ideš??
Od koga dolaziš??
Može se mrzeti samo neko ko se voleo, koga smo poštovali. Da li ste čuli da neko mrzi šerpu jer je zagoreo ručak, mačku što je prevrnula mleko ili kamen koji je skočio na prozor??
Od ljubavi se živi, od mržnje umire... Zašto onda počinjemo da mrzimo??
Lično, mrzim cipele koje sam platila kao svetog Petra kajganu, a žuljaju me do padanja u nesvest. To zanemarite, inače post nema smisla...
Dešava se... negde na Balkanu...
Pre nekoliko dana bio je Dan rudara.
Došli rudari u Beograd da iznesu svoje probleme. Ne kukaju, ne žale se, kažu svima je danas teško. Oni imaju samo jednu želju, da dožive penziju posle 40 godina rada u rudniku, a ne da boluju zbog teških uslova u rudniku.
Srbija je demokratska država, kažu. Ne znam šta to znači, ali sigurno nešto znači.
Lepo su dočekali rudare, saslušali, rukovali se sa njima i svi su se smeškali. Kako red nalaže svoje goste su i poslužili pićem. Svi smo mi isti, i piće je možda isto, slučajno ili namerno, tek rudari dobiše piće u plastičnim čašama. Nije važno, rećiće neko, ali ja nikad nisam videla nekog zvaničnika da pije iz plastične čaše.
Nije važno... Da li??
Duboko u noć, kad pošten svet kreće u snove, a onaj ostali u bolji život ili provod, odvija se drama.
Bliži se ponoć, ustreptala srca navijača drhte od same pomisli da njihov favorit neće osvojiti krunu. Hm, i nije neka kruna, više neko kartonče sa obećanjima da će jednog dana lepog po mogućstvu, dobiti neke evriće.
Planeta se tresla tri meseca, i neki dan pride.
Ko će osvojiti laskavu titulu??
Ko je najbolji, najduhovitiji, najpametniji??
Da li će publika shvatiti njihov humor koji ni oni ne shvataju.
Najzad finale!!
Na samom početku zastaje dah. Mamin sin energično odbacuje ljubav, krije se iza nekih drugova i prezrivo odbacuje onu za kojom je toliko ludovao do samo pre dva dana.
Ona, plače, stidljiva neka, pa joj neugodno, krije suze, a publika u delirijumu. Lepotica se priseti da ima muža i dete kojem bi se sad trebalo vratititi. Dok potok suza preplavljuje prekrasne plave oči, vodootpornu šminku, a suknjica pokriva ono što može, publika drhti
O, da li će joj oprostiti, ili neće??
Jedan ili drugi??
Da li je to moguće??
Kakva dilema... kakav dogadjaj.
Oh... nesretna ili srećna??
Otac prvi povlači teške reči, 100 000 Evrića je to,a ona je pokazala da je brljiva, može to još dati u dobrotvorne svrhe, da se opere... Sava I Dunav je teško mogu oprati, ali more dezinfikuje sve
Ljubavnik drugi podvija rep, i gleda je tužno, sanjalački, zavodnički.
Zasada samo muž sa ponosom nosi rogove…
Umesto komentara Sanjarenju...
Bezbrižno sam se igrala, smejala sa decom, i onda je sve počelo.
Moji su gledali nekako čudno, ponosno, šta li im bi? Bili su srećni što su me uguraili u tu školu pola godine ranije, jer sam rodjena u januaru. Kazali su da tamo ima puno dece sa kojima ću se igrati. Bilo je dece, ali su nas poslali u neku sobu, dosta čudnu. Hteli da sedimo mirno i slušamo neke dosadne stvari. Jedva sam čekala da idem kući.
Prvi dan je bio divan, kod kuće torta, svečani ručak gosti sa poklonima. Dopala mi se škola. Kad su rekli da moram ići na to školovanje do dipolome jer su se svi moji preci setitli da idu u školu, raplakala sam se. Htela sam da se igram u parku i kupam u moru, gledali su me sa nerazumevanjem.
Ne znam šta je tu lepo, samo te gnjave da pišeš zadatke, postavljaju glupa pitanja i traže da im pričaš ono što dobro znaju jer su to upravo tebi ispričali. Posle sam videla da se i profesori dosadjuju, jer su stalno gledali na sat klad će da zvoni, a za kvaku smo se grabili ko će pre da je uhvati i projuri napolje.
Ono što je najlepše u školi, odmori, najkraće traje. Taman se malo opustiš, oni daveži smisle nove muke.
Tako je to trajalo godinu, po godinu, nikad kraja. Kad sam malo došla pameti, htela sam da se zaposlim, ali, uvek to pusto ali... maloletnici nisu mogli u moje vreme da donose pametne odluke sami.
Klaj klaj, dodje kraj moje gnjavaže i fakultet... Izabrala sam nešto kratko, lako, i da možeš svašta da radiš kad završiš...
Imala sam ludu sreću i to sam smandrljala dosta brzo... i lepote svog parčeta hleba ne mogu da poredim sa onim dosadnim školovanjem ni slučajno...
Na prvoj godišnjici mature svi su očekivali da euforično pričam kao i ostali o školovanju, probala sam, već sam zinula... ali nisam mogla... Samo mi se vrtilo po glavi ono čuveno ZBOGOM ŠKOLO, nisam te ni volo
Koja muzika, koji bakrači, u mojoj školi toga nije bilo.
Ljubav je kao pahuljica
ne postoje dve iste
kad misliš da će se istopiti
ona zaleprša
kad pomisliš da će večno lebdeti
ona nestane od samo toplog daha...
Dala sam ti ruku i srce
Otišli smo na travu i Sunce
Pošli smo kad je zora bila rana
Da ne gubimo ništa od dana
Mislila sam srce moje će da zapali.
Ali, avaj, dragi, roštilj tu raspali
Mogu ludo da ga volim
Ali prvo žeravicu da sagorim
Na žaru cvrči meso, ima čudnu moć
A meni za romantiku osta samo noć
Ili da zovem nekog u pomoć
Moj dragi pita sada šta mi je
I nudi času vina da se zalije
Srce moje, kažem mazno
Kobasicu ću ja da smaznem
Prvi stepenik nekako sigurno izgleda, lako zakoračimo na njega. Ne bojimo se ni visine ni nestabilnosti . Ohrabreni krenemo dalje, lako je. Ponekad preskočimo po koju stepenicu smejući se odjurimo dalje, ali zato umemo i da zastanemo, da se odmorimo.
Ako nismo dobro odabrali stepenište, vratimo se koji korak, pa nekim drugim stepenicama, ali sve vode istom cilju.
Neke stepenice vode do dvorca, druge na toranj, poneke na tavan, a neke samo do sledećeg sprata.
Kad bi na početku znali tačno koliko stepenica imamo do krajnjeg cilja, i koga ćemo sresti... Možda bi se penjali brže, a možda sporije.
Baš kao i život, kad krenemo moramo dalje do samog kraja.
A ja se penjala po merdevinama, hrabro stala na prvu prečku, pa drugu... treća nije izdržala, tras-bum puče i ja zabezeknuto sedoh na zemlju...
Možda je život kao stepenice, ali zemlja je zemlja i mogu reći da je dosta tvrda...
Šta vidite kad pogledate u ogledalo??
Bojim se dana kad ću kao moja baka pogledati ujutro i namršti se
-Ko si ti babetino, šta ćeš tu?
Bacam pogled na ogledalo. Kritički osmatram frizuru, popravljam šminku, smešim se zadovoljno, pomalo ispitivački. Popravljam bluzu. U pozadini vidim prašinu koja je pala na sto, uvenuti cvet u vazni, namrštim se misleći da je onaj sused sigurno opet parkirao kola u krivo pa ću zakasniti. Zaboravila sam kupiti nešto za večeru... moram skočiti do banke. Bora na čelu, šta je još trebalo uraditi?? Juriš pešadija, zadnji pogled na ogledalo... i zavodnički se sebi nasmješim... Kad bih taj osmeh mogla zadržati do naveče...
Duboko u meni nestašno dete smejulji se misleći kako je najvažnije sresti onog dečaka iz susednog razreda prije nego utrči u školu... i ubediti mamu da su mi neophodne baš one patike koje sam videla i da neću preživeti bez njih...
Ogledalce ogledalce, ko je najlepši na svijetu??
Ne čekam odgovor, ko zna da li bi me zadovoljio.
Kad bi postojalo ogledalo koje bi pokazivalo pravu sliku čoveka, onakvog kakav je u suštini, dobar, zao, prefrigran, podmitljiv, zavodljiv, neveran, lakoveran, i ko zna što još, ko bi imao hrabrosti da pogleda u njega...
Elem krenem ja, naravno preko Gazele, nisam mogla preko magarca, a bolje bi mi bilo.
Nikad nisam bila neki političar, ali znam da postoje levičari i desničari, koji su pojma nemam, a i nije važno i onako stalno pretrčavaju kao pijane ovce tamo vamo.
Sad se treba opredeliti za jednu stranku, pardon, stranu, volim nešto brzinu, pa odoh na najbržu kolonu. Najbrža možda u snovima, raspalim ja 5km na dva sata, viori mi rusa kosa na vetru, a odmahujem onim glupacima iz srednje trake, nadmoćno se osmehujem i dajem gas....
Prazan prostor, ja se zaletih sa mojom krntijom, svi se razbežaše i napraviše mi mesto i uleteh u levake, jadna mi majka... Posle 100metara stadoše sa tendencijom u nazad, Iz kolone nude termose sa kafom, deca se zabavljalu igricama... i da ne davim više, stigo ja u zlo doba kud sam naumila.
Nešto mislim, da tužim grad Beograd za benzin koji trošim uludo, ali ne vredi, nisam ja neka estradna zvezda pa da se izvinim javno i sve mi oproste, mene bi odmah u bajbok...
Sve u svemu nisam loše prošla. Kad sam stigla onako gecrkt, da ne pominjem put preko Bubanj potoka u proleće kad svi preprodaju automobile i spuštenu rampu pola sata... e, onda su me dočekali sa ovacijama, kuvali mi kaficu i ma šta da vam kažem, super dan...
KEMIJSKA ANALIZA ŽENE
Kemijski element: Žena
Kemijski simbol: Že
Otkrio: Adam
Atomska težina: Optimalna 60 kg , ali postoje izotopi koji variraju od 40 do 250 kg .
Učestalost pojavljivanja elemenata: Veče količine se mogu naći u urbanim sredinama, ali se kemijski čišći primjerci mogu naći u udaljenim brdskim područjima.
Fizička svojstva: Površina obično premazana bojom i kremom. Javlja se u svim agregatnim i drugim stanjima.
Proključa odjednom, zamrzne se bez razloga.
Topi se ako se primjeni odgovarajući postupak.
Kemijska svojstva: Lako se spaja sa zlatom, srebrom i drugim plemenitim i poluplemenitim metalima, te sa dragim kamenjem.
Apsorbira velike količine skupih materijala.
Može eksplodirati iznenada, bez prethodnog upozorenja i bez poznatog razloga.
Ne otapa se u vodi, ali joj se sklonost ka spajanju znatno povećava ako se natopi kvalitetnim alkoholom.
Najefikasnije je poznato sredstvo za upijanje novca.
Element je koji se vrlo rijetko nalazi u djevičanski čistom stanju.
Najčešća upotreba: Prije svega kao ukras, naročito u otmjenim vilama i skupim sportskim automobilima.
Odličan je medikament za relaksaciju i vrlo efikasno sredstvo za čišćenje.
Izvršeni pokusi: Pocrveni kad se zatekne bez ambalaže. Pozeleni kad se stavi pored boljeg uzorka.
Opasnost: Vrlo je opasan element, osim u rukama stručnjaka, koji ima odgovarajući alat.
Ilegalno je imati više od jedne, iako se može posjedovati i više, pod uvjetom da se drže na različitim lokacijama i pazi da elementi ne dođu u direktni dodir.
POSLAO MI NEKO KO MISLI DA POZNAJE ŽENE...NAIVAC...
Krenuo jedan meca u šetnju.
Levo desno, nadje se u Zemunu, pa u Gospodskoj ulici. Kakva je to lepa ulica, da ne poveruješ. Na sve strane med u teglicama. Meca gleda i ne može da veruje da postoji toliko lepote na jednom mestu. Luta on od meda do meda, oblizuje se i ne može da se opredeli koji med prvo da gricne.
U sred te lepote neko čudno kamenje, okruglo, pa uvijeno u celofan sa mašnicom. Ima svigh veličina, a tek mirisi... živ čovek, a tek meca, da ne poveruje.
Pita meca
-Jede li se to?
Pogleda ga ozbiljno lice
-Jede se
-A ima li tu brašna?
-Hm ima, ima i dodataka... čokolada, orasi, badem, kajsije... poče da nabraja razne vrste
-A zašto ste stavili rupu u sredinu, da li treba da se luftira, ili da potrošite manje materjala?
Nasmeja se ono ozbiljno lice
- AnaM??
Šta da kažem, nije mi jasno kako me je prepoznala.
Neko voli, neko ne, kolače, ali kuglof je boli glava. Ima samo jednu manu. Kaže Mira Kuglof, traje nedelju dana, a meni ne verujem da će izdržati do večere...
| « | Januar 2026 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
