Šuma kao šuma, stalno se nešto dešava.
Zima izmiče, a životinjice se nešto bune, zimsko krzno im se ofucalo, nikako novo da nabave, vevericama neko prodao stabla, a kao bonitet dao njihove lešnjake i orahe, medved iz daleke šume stavio šapu na jedino stablo u kome je bilo meda, a u pregovoru su, tamo neki, da prodaju i zeca, mnogo prenosi tračeve po šumi. Uf, taj „neko“. Za zeca prenosioca, uzeće neku paricu, možda i ne sitnu, tek da zakrpe rupe, da ne bude zakrpa do zakrpe. Kad razmislim, šta ima te šumske životinje toliko da pričaju, a ako hoće, neka se deru, laju, guguću, ne treba im zec za to.
Životinje kao životinje, pojma nemaju, pa se pobunile. Kažu da ris, lav, vuk, mnogo troše na svoje održavanje pa bi sve moglo da se reorganizuje i tako smanji glomazan aparat. Uplašiše se ovi da će izgubiti svoje pozicije, što će reći grane na kojima baš udobno sede, pa po hitnom postupku rešiše situaciju. Sad, lako je odlučiti, ali ko seče granu na kojoj sedi?? Grana slatka, zelena, puna lišća, svašta se tu može da sakrije.
Šta se mora nije teško, naročito ako se radi po ključu za rešenje tih problema. I.... Donesoše pametnu odluku. Smanjenje, nego šta, drastično. Da bi i vuk bio sit, a za ovce ko te pita, uzeše jedan šešir, staviše u njega svoja imena i dobro zamešaše, da bude pošteno, pa šta kome dopadne.
Soma postaviše da upravlja kulturom šume, kultura je i onako davno potonula negde u podzemne vode. Zeca, brata od onog što prenosi tračeve, okačiše na najvišu jelu da nadgleda dolazak buva sa Himelaja. Lečenje, ili što bi rekli zdravstvo, izvuče ris i jaguar, što je dobro, smanjiće bolovanja jednim njam njam. Krtice podigoše na njaviše brdo da nadgledaju napredak privrede, nje i onako nema, pa i vid nije neophodan. Ptice strpaše u rudnik da iskopaju šta se iskopati još može.
I tako sad svi očekuju da šuma olista ne bi li nekom prodali mlade pupoljke i zeleno lišće. Sigurni su u uspeh, smeća je dosta uvek bilo. Važno je da su svi zadržali neke položaje, naučiće se za koju godinicu šta treba da rade, dobra ta rotacija, postaješ svsetran.
Životinje??
One su samo gnjavatori, do sada su mogle da nauče da im jazbine nisu sigurne, a i dosadne su, svaki dan hoće da jedu...
Moderno je napraviti realiti šou. Kad mogu svi, da napravim i ja?
Zašto i moja šuma ne bi imala jedan.
Nije to mnogo komplikovano. Treba samo odabrati prave Životinje.
Bez ptice pevačice, ništa. To moram pod hitno da obezbedim, naravno slavuja koji će svojom umilnom pesmom razgaliti celo društvo, a pogotovo posetioce šume. Ali, kao što se zna devojci sreću kvari, pa je i moj slavuj bio angažovan gostovanjima u drugim šumama i učtivo je odbio svaku moju primamljivu ponudu. Ma, nema veze, ima još ptica pevačica mislim ja. Tuc muc, na kraju ostade samo dilema koga da izaberem izmedju pauna koji se šepuri svojim novim silikonima u repu i svrake koja je sigurna da kad stavi paunov rep na glavu peva bolje od svih ptica. Mislila sam mislila i uzela obe ptice to će biti pravi šou od pevanja.
Ugurao se, ne znam ni sama kako, puž. Odgovorila sam da nije zgodno, patrijarharna smo šuma, a on... Pokazao mi je svoju kućicu koju je oblepio haljinicama, perlicama, lepezicama, mindjušicama i ostalim znakovima svoje muškosti, a kad je pokazao da ima i rogove, kapitulirala sam i primila ga u društvo. Kad pomislim, nije to ni loše, sa jednom životinjkom dobila sam pretstavnika i muškog i ženskog pola.
Da ne otskače skup od svakog društva, uzela sam i truta. Ionako će se svi ponašati po njegovim pravilima, pa da se uče od najiskusnijeg. Samo se bojim da ostali od njegovih osobina ne uzmu samo ljubav za ićim i pićem, a ono što se najviše traži u šou, sex, zapostave . Obično su bolji na priči nego na delu. Videćemo, možda se i digne... neka afera, ljubavna. Možda se i neki tetreb javi, pa se zaljubi u gusku videći je kao kraljicu svojih maštarija.
Ćurka je dolepršala tvrdeći da je neophodna jer će svojom pameti podići šou na intelektualni nivo što je važno za ove kulturno-vaspitne emisije. Složila sam se sa njom, honorar joj neću isplatiti, dosta što je ušla da se pokaže.
U planu je bilo da uzmem liju ili svinju, bez njih nema ko da organizuje dvor. Ništa bez dobrog upravitelja. Nikako nisam mogla da odlučim ko je bolji u rukovodjenju i ko će bolje u dvoru pokazati svoje prave vrednosti i planove. Svaka je imala svoje prednosti. Dok sam se ja kolebala, lija i svinja sklopiše koaliciju i uguraše se u dvor kao pretstavnici cele šume.
Sad kad su se u toru sakupile sve vredne i zaposlene životinje bez kojih šuma ne bi mogla da funkcioniše ni tri dana da nestanu, mogu da zatvorim vrata i da se jedno tri meseca vi prepustitite 24 časovnom uživanju gledanja, a moje slatke životinjice, 24 satnom opijanju, psovanju, pljuvanju, gadjanju flašama, podmetanjima , ogovaranjima i ostalim plemenitim veštinama koje su im urodjene.
Još samo naslov na početak: Spasavajte se ko može i zabranjeno za uzrast od 2- 102 godine
Cvet se osmehne, mahne laticama, a on kao lena buba, maše krilima, maše, osmehuje se cvetu, obleće ga. Cvet gleda, gleda, čeka , bar da pridje na metar, ali Lena buba, leti leti, pa počne da fantazira, žali se da je niko ne razume jer je mimo celog sveta. Cvet klima klima glavicom, osmehuje mu se sa razumevanjem, a onda ga zaboli glavica, i širom raširi latice bubici koja nema vremena samo za praznu priču:))
Zavejao sneg sve puteve i putiće. Grane jela, zaledjene, škripuću pod udarima vetra. Sve životinjice i životinje mirno zimuju u svojim jazbinama.
Idila, kao na filmu...
Sad samo da padne mrak, pa svi na spavanje.
E, nije tako, neke životinje već spavaju i ne vide šta im se pred nosem dogadja.
Kome idila, kom opanci, pa šta ko voli ili šta ko dobije. Sve prema zaslugama.
Na kraju šume, tamo gde je močvarno, hladno, memljivo, ogradjen prostor. Tamo su strpali prestupnike da okaju svoje grehe. Tako im i treba kad ne poštuju zakone šume. Veverica uzela žir sa tudjeg stabla, još letos. Sad ima da cele zime čisti zavejane putiće. Za hranu samo ono što svraka ispusti sa grane. Sram je bilo, grešnica jedna.
U susednoj rupi čuči jež. Za kaznu je cele jeseni skupljao lišće i sklanjao ga na gomilu. Vetar dune, rasturi gomilu lišća, a on kao pravi Sizif ponovo. Nije malo njegovo zlodelo. Zapio se sa jazavcem i zagrlio ga, a zna se da njegov zagrljaj može samo ježica da otrpi. Teši se, na proleće, kad novo lišće prolista, biće slobodan.
Nevaljalci jedni, grešnici, samo kvare idilu šume...
U samom centru šume, velelepna palata. Oko nje veliki zid. Centralno grejanje, naravno, pa hrana iz restorana. U sobe im nagurali neke TV ekrane, ubacili kompjutere, ne mogu životinje ni da se okrenu. Moraju da koriste i telefončine, mobilne, šta će siroti, dug dan... Ima i bibljoteka, ali slabo je koriste, da su čitali ne bi bili tu gde su.
U toj gadnoj jazbina palati, izmedju ostalih i ris. Nesretnik, ništa nije uradio, sve su mu to oni pakosnici natovarili na šiju. Priznaje da je rastrgnuo neke zečije porodice, ali same su krive, našle su mu se u svojoj kući na putu. One ptičija gnezda što je rasturio i nisu bile neka kad nisu izdržala njegove šape. Činio je i dobra dela, isterao je mungose, pa sad zmije komotno šetaju šumom. Muči se jadnik da istera pravdu, i nada se uspehu, lija mu je glavnio svedok.
I svaka basna ima naravoučenije: Kad već nešto radiš, nemoj na sitno... bolje će te zapamtiti.
5 i 6 marta se održava izložba mačaka u Beogradu piše u novinama, znači sigurno je... Biće pretstavljeno dvadesetak rasa, valjda mačaka, ljude drugačije dele, u više grupa. Dozvoliće i mešancima da dodju sa svojim vlasnicima. Pazi ovo, VLASNICIMA! Naravno ima jedna začkoljica tu, ali o tom, po tom.
Beli, ili što mu kuma nadenu ime Danoćko zbog crno-belih šara, kao da je partizanovac, dolutao jedan dan u dvorište bez dokumenata, tako da ne znam koliko je rasa tu umešalo svoje prste, biće da je umešano i nešto drugo, ali, nećemo o tome. Volela bih da sam njegova vlasnica, ali ne znam da li bi on pristao. Odmah je zaveo diktaturu, obavezno tri obroka, a može i poneka užina, ne mešanje u njegovo mesto boravka noću, fotelja za popodnevni odmor, ćeškanje iza ušiju i grickanje nameštaja oštrenje kandji i cepanje papuča, samo posle specijalnih delikatesa.
Umiljat, kakav već može da bude samo mačak, a lep, pametan, nije stvarno što stanujemo zajedno, nego je baš, baš, pametniji od svih ostalih. Neki put se i posvadjamo, ne razumemo se idealno. Tako, na primer nije mogao da shvati moje vrištanje, urlanje, penjanje po stolu koji se prevrnuo, i na kraju plakanje kad mi je doneo poklon i stavio pred noge ponosno me gledajući. Sigurno je pomislio da nisam gladna kad odbijam tako nešto...ah, da, nisam rekla, doneo mi je ogromnog pacovčinu koji je još mrdao...
Momentalno je glavna zvezda interneta, a noću seoskih maca. Još je malecni, ali dogodine, neće mu ni jedna odoleti.
Mačak bi na izložbi sigurno pokupio sve nagrade. Samo ima tu jedna mala neprijatnost za njega... Februar je... i... ma, znate već... a ljubitelji mačaka koji drže izložbu traže da se mačak pre toga kastrira... Svako će vam objasniti da je to mnoooogoooo dobro za mačiji rod, produžuje im i život, što će reći, ne jurite mace, duže ćete živeti, ili će vam se bar činiti da vam je život duži...
Nešto mislim, kad bi meni ponudili da postanem mis Univerzum, pod uslovom da pre toga... malo počeprkaju po mojoj intimi... hm... ne bih pristala, a vi??
Bila jedna mnogo dosadna šuma. Novine nisu ni izlazile u njoj, jer se ništa nije dogadjalo.
Lav je bio glavni dasa, zec njegova dodvorica, lija je mudrovala, a medved je pokušavao da napravi udar, ali onako mlako...nezainteresovano.
Mnogo dosadna šuma, ptice su cvrkutale, podmladak se jurio po livadama u okolini, začikavao slabije, nadmudrivao jače. Oni vremešni su mudro klimali glavom, pričali o dobrim starim vremenima kad su mogli...ihaj...šta su sve mogli...
Lija jednog dana odluči da nadmudri sve životinje ne bi li ona postala glavna. Obilazila je proplanke, agitovala. Nije imala neki odredjeni plan kako da dodje do promena u šumi. To nikom nije ni bilo važno. Govorila je šta ne valja u šumi, šta je pogrešno uradjeno i šta nikako nije smelo da se uradi. Preko jednog proplanka je trebalo napraviti zaobilaznicu zbog rekreacije životinja i njihove veće snage. Vevericama je trebalo izbrojati orahe i žirove koje su sakupile i čuvale kao višak, pitam se za koga?? Na jezeru je bilo suviše mirno za ovo doba godine, šta li taj šaran radi, a som??
Zec je panično odjurio do lava, uhvatio se za uši, repić mu je postao još manji, i drhteći, a bojeći se za svoje pozicije šaputao lavu na uho
-Sve životinje su u opasnosti, uradi nešto, ućutkaj liju
Lav je samo mahnuo šapom i otišao na konferenciju u šumu na drugom kraju sveta. Tamo je žustro govorio o pobuni muha na Himelajima i dočekan je velikim aplauzom istomišljenika.
Za to vreme medved je izašao iz svoje rupe, protegao se i zauzeo stav. Ne može više tako, mislio je, ja ću srediti situaciju u šumi, neće tamo neki lav koji se ispilio ko zna gde, da meni soli pamet. Onda se4 počeškao po glavi, setio da se lav nikako ne može ispiliti, pogledao u Sunce iza oblaka, i vratio da drema do onog najavljenog famoznog aprila...
Ostale životinje čekale, čekale promene i najavljena drastična pobošljanja, čekale, čekale, pa se i načekale... Što će reći ko čeka taj dočeka, ko ne dočeka, taj se načeka...
Novinarka
Rešila ja da postanem novinar. Mlogo mi se dopada to zanimanje. Putuješ po svetu, blesiš koje kude I posle ti daju pare, a postaneš I slavam… Mnogo lepo.
Ako ništa ne vidiš da se dešava, nije tragedija, lepo prepišeš od onog ko je nešto video I čuo.
Lepo to i raduio Mileva, sve saznaš iz prve ruke, a nema veze ako nije iz prve…
Nisam mogla da se opredelim za koje novine da radim, pa sam svima poslala isti članak, a posle ću da se opredelim.
Mlogo poštovani, I poštovanke odrednice novina,
REvo da vi se javim sa nekoliko reči I urnebes vesti, pa vi to objavite, nemorlno na prvu stranu, tamo idu dosadne vesti, nago na onu što narod čita, gde su čituljei oglasi.
Elem jutros na pijaci sve po starom, samo cene po novom, da ne kažu da ne napredujemo, a kako napredujemo sve me stomak zaboleo… I u prodavnice one što se sve isto zovu, šećer, slatko da ti presedne, srećom svi sad kupuju keks, pa ne treba šećer. Ponudiš keks, je rod sex slaba vajda, neuhranjen narod pa ne ume… kažu treba neka igra pre rke koke, ali ja ne znam ni kolo, ove modern što se guraš u mraku a nešto tandrče rok rok, kao grok grok… u sav glas mi ne leže,obavezno me neko gurne I nagazi..
U mom bližem I širem okruženju, novosti koliko voliš,Komšinica sa petog sprata isprebijala onu iz prizemlja što ne zatvara vrata lifta, a ova se opravdava da zatvara, ali se zaglavljuje sa njenim mužem. Sad ko se kome zaglavio neznam, ali vi to sredite da bude svetski…
Ona komšinica što se nikom ne javlja dobila tablice, broj 99 DA, pa sad svi pitaju može li jevtinije I da li misli na EU ili dinare…
Biće još vesti, nabavila sam neku kafu koja ništa ne valja, pa ću da pozovem goste, dok se ne istroši, kafa, ne gosti…
Eto toliko, a vi pare pošaljite na moju adresu, to mi je mometalno važnije od objavljivanjajer se novčanik totalno ispostio.
Ako mi se ne dopadne da budem novinarka, tražiću neko drugo zanimanje.
I da se razumemo, ja oću da budem novinarka što piše, a ne ona što drži kiosk s novinu, veća plata
Ajd u zdravlje
Vita jela visok broj, šalji pare u odgovor
AnaM Pisac
Dan zaljubljenih
Valentinovo ili sveti Trifun, kako ko voli.
Ja bih se opredelila za Valentinovo, romantiku, zvezdice, mesec i ostale tandrmoljice na nebu, ili cvetići, lale, leptirići, travica…
Kad razmislim, nije ni taj Trifun, zaštitnik vinara loš. Vince, može i neko prasence, salatica… nije za bacanje.
Ko voli može i da kombinuje - večerica, kamin, sveće, zaljubljeno gugutanje…
Sećam se prošle godine i mojih sličnih razmišljanja…
Onda je došao ON sa predlogom za Dan zaljubljenih
-Ići ćemo u vikendicu na planini, skijaćemo, uvečer pucketanje vatre iz kamina i rećiću ti nešto važno…
Romantičan dan je počeo sa nekim krrr… krrr… u kolima koja nisu htela da upale jer ne vole sneg, led I ostale lepote zime. Blizu podneva su se ipak predala, uz pomoć nekih žica, i automobila koji je zaljubljeno gledao naša kola I dao svoju krv, to jest, struju našoj krntiji da krene.
Put je dobro prošao, samo nam je neki policaj održao bukvicu i uzeo neke bodove za gume koje su letnje. Ne znam kako mogu da u sred zime budu letnje, ali on je to objašnjavao nekim nerazumljivim jezikom. Za bodove nisam žalila ( muška strana je eksplodirala) ali me duša boli za 5ooo koje je uzeo ( mogla sam da kupim one crne visoke čizmice)
Od skijanja nije bilo ništa jer nismo poneli naše skije, a u vikendici nije bilo ništa sem sanki…
Ni sankanje nije loše, mislila sam sve dok nisam shvatila da I one traže komandiranje. Kako muški vole da drže dizgine, a sanke ih nisu imale, zabili smo se u jedan divan bor koji bi lepo izgledao okićen za Božić, Novu godinu… Bor nas je mrko dočekao, zasuo snegom koji je bio zaledjen na njegovim iglicama, meni napravio čvorugu I definitivno završio sa našim skijanjem slomivši sanke.
Nema veze…sad idila uz kamin.
Ne znam kako su se grejali u srednjem veku uz kamin. Na slikama su svi nasmejani. Nagla sam se prema vatrici koja se razbuktala već posle dva sata . Ruke su mi se pržile, a ono mesto koje pristojan svet zove produžetak ledja, a svi ostali d… se zaledilo…
Drmnula sam čašu vima na eks ne primećujući da je ostatak od ko zna kad I da se pretvorilo u odlično sirće…
Nećemo diskutovati o tome ko je zaboravio da ponese hranu I umesto nje poneo pecački pribor I da je najbliži restoran bio 20km.
Romantika je romantika… rekoh ja navukoh preko ćebeta I zavesu da se ugrejem… i šta li će biti ove godine???
SRETNO VAM VALENTINOVO
…a da ne zaboravim, ono što mi je rekao…ono važno…
Ja sam mislila, ženske će znati šta, za muške baš me briga, a on reče
-Eureka, pozvao me Žika na Jezero na pecanje …
Šta da vam kažem, možete da proverite, još je živ… nisam ga pridavila…
Misli… vode nas u neosvojene krajeve, poklanjaju ono što se ne usudjujemo ni u snovima da poželimo.
Dovoljna je samo jedna, jedna jedina misao. Crvić počne da radi, izaziva drugu, treću, daje ideje, stvara dela.
Ne može postojati knjiga bez nečijih misli, vasionski brod, podmornica, ni obična pegla, bez misli.
Zatvaram oči, misli me vode… daleko… daleko… zastanem i jedna misao me zarobi. Pretvara se u san… san da si opet tu , da je sve kao nekad.
Ne dirajte moje misli, one su deo mene, one su ja
Vidim da je ovde pod obavezno da se ostavi neki recept, pa pošto AnaM I nije neka kuvarica, nego samo šta može na brzinu, preporučujem za Novu godinu ovako nešto
Tartar biftek
Kažu da je ovo jelo nastalo na neobičan način
Priča je o jahanju, mesečini, noći, zvezdama, i ostalim tandar-broć romantičnim efektima. Zamišljam Tatarina kako juri kroz stepu, a gladan.
Nije bilo mikrotalasnih pećnica, električnih i plinskih šporeta, još manje frižidera, a čovek gladan. I morao je da se snadje.
Upade ti moj Tatarin u neko selo, lupi bika u čelo, i iseče biftek...
Naravno ni oni nisu mutavi, pojuriše ti mog Tatarina, a on biftek pod sedlo, pa juriš pešadija... pobeže iz sela, a za njim potera...
Juri on tako juri, pazi da ne ispadne biftek ispod sedla, nigde mikrotalasne peći, oznojio se Tatarin, ali i konj.
Zna se konj je najvažniji. Skide on sedlo, pogleda biftek, onako gladan zagriznu u meso. Meso se trljalo o sedlo, izmlelo..i nije loše...Smaza biftek dok si reko piksla...
Tartat biftek
Pretpostavljam da nemate konja i sedlo, u kuhinji, pa umesto orginalnog konjskog znoja, moraćete dodati začine
Mleveni biftek 500gr
2kk kapra
2kk seckanog crnog luka
1kk peršuna
3kk maslinovog ulja
Mrvičak tabasco sosa
1kkWorcesterschire sos
2kk senfa 1jaje
Malo soli
Sve to dobro izmešati da se sjedini , ostaviti u frižideru, pola sata i servirati kao namaz na prepečen hleb
Ko voli, nek izvoli
Što reče Domaćica, prijatno...
Ja lično ću da jedem nešto pečeno...
Od ranog jutra jurim po nekom planu. Sve se uvek zna u napred. Nije loše, ali pomalo je i dosadno.
Sedim u busu i čitam Blic. Privlači mi pažnju članak: pojačati strasti u krevetu. Nije loše.
Dolazim kući, tuširam se koristeći novu penu divnog mirisa. Utrljavam u telo mirisnu kremu, i polivam se bočicom onog finog francuskog parfema koji čuvam za posebne prilike.
Kolebam se izmedju prozirne spavaćice i provokativne haljine. Haljina pobedjuje
Sveće na stolu,
Šampanj
On dolazi umoran sa posla
Sad će da se oduševi...
Otvara vrata i nešto viče... ne čujem ga od umilne muzike
Tras-bum. Očito ne vidi moju dekoraciju i sapliće se preko stolice.
-Šta ima za večeru?
Provokativno šapućem
-Ja!
Zbunjeno ulazi u sobu, sveće trepere, i ja mu se bacam u naručje.
Greška, pune su mu ruke nekih torbetina, kesa. Prekasno sam se setila da sam kazala da svrati u samoposlugu.
Još uvek zbunjen, prilazi stolu i otvara šampanjac.
-Jesam li nešto zaboravio??
šapućem mu
-Želim te...
To je bilo dovoljno.
Zagrlio me je, i onda je počela strasna noć...
U isti čas kje zazvonio mobilni i fiksni. Bacili smo se na telefone kao da nam zavisi život od toga. Sveća se prevrnula, ja sam povukla stoljnjak i penušavo vino se razlilo po stolu, podu, tepihu...
Posle pola sata skupljanja loma, on je frknuo nosem i pitao
-Šta to smrdi?
Uvredjeno sam odgovorila,
-Parfem koji si mi poklonio...
Pogledali smo se, hrana, sveće, prigušeno svetlo, mi na podu, i počeli smo da se smejemo...
Dalje...cenzurisano.., ne mora baš sve da se kaže...
Počelo je počelo....euforija praznika raste, neki se raduju ,neki i ne baš previše...sve je relativno... Biće, kako će biti...
Ove godine sve je kako treba, možda se čak i sneg održi.
A
pripreme za Veliku noć? Ma, postoji tu svašta što se ne vidi na prvi
pogled, a treba složiti sve kockice, jer da vam otkrijem tajnu: posle
dočeka dolaze ponovo oni naši stari , monotoni dani, pa ako se
pokliznemo u toj noći...hmmm,... mogli bi biti i drugačiji....
Ali,idemo na te različite pripreme...
DECA se raduju poklonima, iščekuju nešto veliko i lepo, nešto novo, maštaju o igračkama, igricama..jurnjavi po snegu...
DOBAR
DOMAĆIN -već je obezbedio prase, biće sarmice, gibanice,torte...kum će
doneti domaću lozu iz sela, vino, pivo je tu, može vec i da počne....
DOMAĆICA
-Kad bi samo jedne godine preskočili tu"divnu noć", stvarno se opustili
i odmorili, bez spremanja kuće, bez nepozvanih gostiju, gibanice i
sarmice.Samo jednom!
GASTARBAJTER-Ove godine idem kući, svojoj
domovini, bar na kratko, za katolički božić, da osetim miris rodne
grude...ako ne prevagne neka pikantna Nemica ili dugonoga Švedjanka
LJUBAVNIK-Draga,
znaš dežuram cele noći,... ali tačno u ponoć kad se skazaljke poklope
biću u mislima sa tobom, dogodine, putujemo sedam dana na
skijanje....sigurno...
LJUBAVNICA-Dragi, cele noći, biću u
mislima sa tobom, kad se skazaljke poklope u ponoć poslaću ti
poljubac....možda navratim do prijateljice, na kratko, dolazi joj
društvo, pa da joj se nadjem,...ne, ne poznajes nikoga...
JEDNA
OD DAMA-Oh, ove godine idemo na krstarenje! Skijanje?...to je tako
dosadno...a u skijaškoj opremi ne mogu pokazati moje nove silikone!
BIZISMEN-Ako
podjemo na taj put sa Vladom , sklopiću onaj posao, moja žena je ceo
dan na skijaškoj stazi, Vlada za barom, mogao bi da "povredim" zglob, a
Vladina žena...to bi mogao da bude bas uspešan početak godine...
A, JA?
Ja
želim jelku okićenu, sa milion svećica, ispod njenih grana gomilu
paketića, sa imenima svih koje volim, a zapakovani: radost, veselje,
smeh, zdravlje. U ponoć kad se poklope skazaljke, želim da su sva lica
nasmejana, da nigde ne bude nesreće, da svi, baš svi, osete ljubav, mir,
spokojstvo, sreću i da se to produži na celu godinu, kod tebe, kod mene,
kod svih znanih i ne znanih i želim da im poželim
Srecan Božić i Novu Godinu
AnaM
Sećanja
Srela sam ga jučer.
Pitao me je
-Sećaš li se??
Odgovorila sam
-Zaboravila sam da sam zaboravila…
AIDS
Kafić, splav, leto, luda noć… Smeh, susret, dodir… Ni on ni ona nisu mislili. Nikad se više nisu sreli…
Kola, brzina, vetar… Umor, dugi dan, brzina.. Tras bum. Hitna pomoć beli mantil krv… primio je dve boce krvi i zaboravio na udes…
Zamagljen pogled, zadimljena soba, muzika… Smeh, igla, pitanje… Prvi i zadnji put probana droga… zaboravljeno da se ne bi mislilo…
Mišićav muškarac, plavi uvojak, muška svlačionica… Tuš, izazov, proba… Dodir dva muška tela, vrtlog strasti, nespokoj… Pokušaj zaborava…
Godine prolaze. Sticaj okolnosti, slučaj, sudbina. Našli su se učesnici prethodnih dogadjaja zajedno, u čekaonici… Stoje , nemaju hrabrosti da pogledaju ni sebe, ni ostale. Čekaju presudu. Danas stižu rezultati na test virusa AIDS-a.
Trenutak opuštanja, trenutak koji će odlučiti dalji život ne samo njih, nego i njihovih porodica, onih koje vole i koji vole njih…
Četiri osobe, četiri pitanja u očima…
Otvaraju se vrata sobe. Beli hodnikom zlokobno odjekuju koraci bolničara. U ruci mu papiri. Četiri osobe ne dišu. U svakom pitanje i nemo obećanje samom sebi: samo da bude sve u redu, paziću ceo život… Koraci se zaustavljaju, beli mantil izbegava poglede, pruža im rezultate
-Samo jedan je pozitivan…
Samo jedan???
Koliki je to procenat??? I šta me se tiče ako su svi na svetu negativni, ako sam ja to… Drhtava ruka uzima rezultat, papir pada iz otvorenih prstiju i leluja... leluja… kao i naši životi… povuče ga vetar papir odlete u park, a jedna ruka ostade raširenih prstiju….Šta sad????
DANAS JE DAN BORBE PROTIV AIDS-a
Beograd
Prohladan dan.
Užurbano jure ljudi svojim obavezama.
Naravno svi negde idu, nešto rade, samo grupa mladih ljudi sedi. I nije im loše, noć su proveli pod zajedničkim šatorom, sigurno im je bilo zabavno.
Sede I gledaju.
Zaustavljaju se kola sa šoferima, putnici kao malo podignu okovratnik I ne pogledaju u gomilu ljudi ispred zgrade. I ne primećuju ih, žure na posao. Kad popiju kaficu, popričaju o provedenom vikendu u ko zna kojoj zemlji, gde su, naravno, išli službeno , pogledaće šta je na dnevnom redu danas.
Možda neko od njih I primeti mlade ljude, smrznute, a opet zagrejane od snage koju im daje pravo koje traže.
Studenti Beograda ne traže ni palate ni kola, ne traže ni garantovano pravo da će sutra imati posao. Studenti nisu ni u nekoj partiji, ni vladajućoj, ni opoziciji.
Naša mladost traži samo jedno, da im se omogući normalno studiranje pod uslovima kako je obećano. Sufinasirajući, kako grubo zvuči, a to je samo reč iza koje se krije nemaština. Platili bi student školovanje da imaju od čega. Roditelji bez posla, stipendija gotovo I nema.
Oni koji odlučuju, u toplini svojim kancelarija, bez ikakvih finansiskih problema, ne shvataju šta hoće ta studentarija… Besni, pa preteruju, bod tamo, vamo, zar je to važno.
Možda shvate sutra, kad ta ista mladost koja danas traži da studira u svojoj zemlji, stane u red pred nekim konzulatom za posao ko zna gde.
Čudimo se da smo najstarija nacija u Evropi.
Čudimo se, I tek ćemo da se čudimo…
| « | Septembar 2023 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
