Vidim da je ovde pod obavezno da se ostavi neki recept, pa pošto AnaM I nije neka kuvarica, nego samo šta može na brzinu, preporučujem za Novu godinu ovako nešto
Tartar biftek
Kažu da je ovo jelo nastalo na neobičan način
Priča je o jahanju, mesečini, noći, zvezdama, i ostalim tandar-broć romantičnim efektima. Zamišljam Tatarina kako juri kroz stepu, a gladan.
Nije bilo mikrotalasnih pećnica, električnih i plinskih šporeta, još manje frižidera, a čovek gladan. I morao je da se snadje.
Upade ti moj Tatarin u neko selo, lupi bika u čelo, i iseče biftek...
Naravno ni oni nisu mutavi, pojuriše ti mog Tatarina, a on biftek pod sedlo, pa juriš pešadija... pobeže iz sela, a za njim potera...
Juri on tako juri, pazi da ne ispadne biftek ispod sedla, nigde mikrotalasne peći, oznojio se Tatarin, ali i konj.
Zna se konj je najvažniji. Skide on sedlo, pogleda biftek, onako gladan zagriznu u meso. Meso se trljalo o sedlo, izmlelo..i nije loše...Smaza biftek dok si reko piksla...
Tartat biftek
Pretpostavljam da nemate konja i sedlo, u kuhinji, pa umesto orginalnog konjskog znoja, moraćete dodati začine
Mleveni biftek 500gr
2kk kapra
2kk seckanog crnog luka
1kk peršuna
3kk maslinovog ulja
Mrvičak tabasco sosa
1kkWorcesterschire sos
2kk senfa 1jaje
Malo soli
Sve to dobro izmešati da se sjedini , ostaviti u frižideru, pola sata i servirati kao namaz na prepečen hleb
Ko voli, nek izvoli
Što reče Domaćica, prijatno...
Ja lično ću da jedem nešto pečeno...
Od ranog jutra jurim po nekom planu. Sve se uvek zna u napred. Nije loše, ali pomalo je i dosadno.
Sedim u busu i čitam Blic. Privlači mi pažnju članak: pojačati strasti u krevetu. Nije loše.
Dolazim kući, tuširam se koristeći novu penu divnog mirisa. Utrljavam u telo mirisnu kremu, i polivam se bočicom onog finog francuskog parfema koji čuvam za posebne prilike.
Kolebam se izmedju prozirne spavaćice i provokativne haljine. Haljina pobedjuje
Sveće na stolu,
Šampanj
On dolazi umoran sa posla
Sad će da se oduševi...
Otvara vrata i nešto viče... ne čujem ga od umilne muzike
Tras-bum. Očito ne vidi moju dekoraciju i sapliće se preko stolice.
-Šta ima za večeru?
Provokativno šapućem
-Ja!
Zbunjeno ulazi u sobu, sveće trepere, i ja mu se bacam u naručje.
Greška, pune su mu ruke nekih torbetina, kesa. Prekasno sam se setila da sam kazala da svrati u samoposlugu.
Još uvek zbunjen, prilazi stolu i otvara šampanjac.
-Jesam li nešto zaboravio??
šapućem mu
-Želim te...
To je bilo dovoljno.
Zagrlio me je, i onda je počela strasna noć...
U isti čas kje zazvonio mobilni i fiksni. Bacili smo se na telefone kao da nam zavisi život od toga. Sveća se prevrnula, ja sam povukla stoljnjak i penušavo vino se razlilo po stolu, podu, tepihu...
Posle pola sata skupljanja loma, on je frknuo nosem i pitao
-Šta to smrdi?
Uvredjeno sam odgovorila,
-Parfem koji si mi poklonio...
Pogledali smo se, hrana, sveće, prigušeno svetlo, mi na podu, i počeli smo da se smejemo...
Dalje...cenzurisano.., ne mora baš sve da se kaže...
Počelo je počelo....euforija praznika raste, neki se raduju ,neki i ne baš previše...sve je relativno... Biće, kako će biti...
Ove godine sve je kako treba, možda se čak i sneg održi.
A
pripreme za Veliku noć? Ma, postoji tu svašta što se ne vidi na prvi
pogled, a treba složiti sve kockice, jer da vam otkrijem tajnu: posle
dočeka dolaze ponovo oni naši stari , monotoni dani, pa ako se
pokliznemo u toj noći...hmmm,... mogli bi biti i drugačiji....
Ali,idemo na te različite pripreme...
DECA se raduju poklonima, iščekuju nešto veliko i lepo, nešto novo, maštaju o igračkama, igricama..jurnjavi po snegu...
DOBAR
DOMAĆIN -već je obezbedio prase, biće sarmice, gibanice,torte...kum će
doneti domaću lozu iz sela, vino, pivo je tu, može vec i da počne....
DOMAĆICA
-Kad bi samo jedne godine preskočili tu"divnu noć", stvarno se opustili
i odmorili, bez spremanja kuće, bez nepozvanih gostiju, gibanice i
sarmice.Samo jednom!
GASTARBAJTER-Ove godine idem kući, svojoj
domovini, bar na kratko, za katolički božić, da osetim miris rodne
grude...ako ne prevagne neka pikantna Nemica ili dugonoga Švedjanka
LJUBAVNIK-Draga,
znaš dežuram cele noći,... ali tačno u ponoć kad se skazaljke poklope
biću u mislima sa tobom, dogodine, putujemo sedam dana na
skijanje....sigurno...
LJUBAVNICA-Dragi, cele noći, biću u
mislima sa tobom, kad se skazaljke poklope u ponoć poslaću ti
poljubac....možda navratim do prijateljice, na kratko, dolazi joj
društvo, pa da joj se nadjem,...ne, ne poznajes nikoga...
JEDNA
OD DAMA-Oh, ove godine idemo na krstarenje! Skijanje?...to je tako
dosadno...a u skijaškoj opremi ne mogu pokazati moje nove silikone!
BIZISMEN-Ako
podjemo na taj put sa Vladom , sklopiću onaj posao, moja žena je ceo
dan na skijaškoj stazi, Vlada za barom, mogao bi da "povredim" zglob, a
Vladina žena...to bi mogao da bude bas uspešan početak godine...
A, JA?
Ja
želim jelku okićenu, sa milion svećica, ispod njenih grana gomilu
paketića, sa imenima svih koje volim, a zapakovani: radost, veselje,
smeh, zdravlje. U ponoć kad se poklope skazaljke, želim da su sva lica
nasmejana, da nigde ne bude nesreće, da svi, baš svi, osete ljubav, mir,
spokojstvo, sreću i da se to produži na celu godinu, kod tebe, kod mene,
kod svih znanih i ne znanih i želim da im poželim
Srecan Božić i Novu Godinu
AnaM
Komentar Tanjani bio predugačak, pa sam ga izdvojila u post. Baš je za ovo hladno decembarsko jutro.
Stigao jučer infostan račun. Izgleda da mi je srce zdravo, nisam dobila infarkt
. Pridružio mu se kovertić sa računom telefona, i mali slatki račun , sa pozdravom od elektrodistribucije.
Lepo sam ih smestila pored računa za kablovsku, i održavanje zgrade.
Dobro sam ulazna vrata zgrade zatvorila, ali me nešto lupilo po glavi... izveštaj da se donese 600 dinara za garažu ili će kola izbaciti napolje. Okrenem telefon i pitam zašto za celu godinu naplaćuju kad sam redovno plaćala garažu da se moj ljubimac ne smrzna.
-Kakva cela godina, to je za decembar, malo smo povećali.
Nešto mislim, da li ja ne umem da raspodelim svoja primanja, pa neko preuzeo tu odgovornost? Ne znam, ali biće da je tako.
Nema veze, u novinama piše da je inflacija samo 11%, a treba verovati ono što piše u novinama, nije to blog pa da se pišu koještarije.
Nisam očito ekonomski stručnjak, ali izračunavanje te inflacije me potseti na ono: ti jedš kupus, ja meso, u proseku jedemo kupus sa mesom...
...a nekad su u ovo doba poštanski sandučići bili puni Božičnih i Novogodišnjih čestitki...
Sećanja
Srela sam ga jučer.
Pitao me je
-Sećaš li se??
Odgovorila sam
-Zaboravila sam da sam zaboravila…
AnaM Djuri... vidiš da sam slaba i bespomoćna
Jutros je osvanuo ledeni dan. Sunce izašlo, ali kao da nije. Teško mi je, preteško, ali ja sam borac.
Pokušala sam da otvorim prozor, ali, zavesa je zapela, sad tužno visi na prozoru, jer ne mogu da se popnem na stolicu da je zakačim. Moj nokat, moj jadni nokat, tamno crven kao krv, se slomio. Zašto, pitam se, zašto??? Kome sam šta zgrešila? Uvek sam bila našminkana, doterana, poznaju me sve radnje sa firmiranom robom, a onda ovo... Kako ću sad medju ljude?
Neka, patiću sama u tišini i miru svoje sobice...
Pogled na ogledalo. Vrisak. Oh, šta se desilo sa mojom kosom??? Nijansa, ljudi moji, nijansa. Od dečijeg plavog, sa prelivima tandara broć, postala je tandara broć sa prelivima dečijeg plavog.
Ovo je suviše .
Sudbino, nemilosrdna, zašto si se na mene okomila??
Sedim nema, plačem, a suza nema.
On??' Gde je sad on??' Zašto nije tu da me teši, mazi, pazi?? Avaaaj...otišao je nikad ga više neću videti. Nebo je bez zvezda, oči bez suza, a ja bez pekmeza za užinu. Ah ah, ah...
Zvrrrr...
-Ah, da li je on?
Ne, mene niko ne voli, ja nikoga nemam, o sudbo kleta....
-Halooo, ne nisam promukla, danas patim. Svega mi je dosta, pitam se dokle, dokle dokle??? Povući ću se od sveta i zauvek prepustiti čitanju, kompu, i malo TV, gledaću i Farmu i Šeherezadu, i Opstanak i sve serije, neka se zna da patim, slaba i nezaštićena...
-Halo, šta kažeš?? Gde se ide?? Putujemo??? Čekaj me, gotova sam za pola sata.....
Ura.... patiću sutra, samo da me
Djura stavi medju nežne bespomoćne...
Putopisi mi baš ne leže, ali volim da putujem.
Slikam kao manijak, naravno, moji postovi su obično golišavi, iako kažu da jedna slika vredi više od hiljadu reči…
Krenula ja sa grupom poznanika , autobusom na Orijent
Klaj klaj, dugi put I ja pridremala, dok dlanom u dlan, granica. Da uzmem pasoš, otvorena tašna. Da ne duljim, dokumenta ostala, a novac… ko zna kako ispario… Lepota…
Istambul.
Malo sam se čudila što su u toaletima one česmice tako nisko, jedva da operem ruke…
Moja plava kosa, malo razbarušena od puta je izazvala interesovanje, piljili su kao da nikad nisu videli žensku. Posle se ispostavilo da nisu piljili u kosu, nego u bluzu koja se raskopčala…
Istambul, mešavina istoka I zapada, kultura, a tek radnje, pamet da ti stane. Ušla sam u radnu koja je prodavala kožu, s obzirom da nisam imala novac, onaj jadan čovek se uzalud trudio. Doneo je takvo brdo jakni, sukanja, prsluka, da sam skoro zaplakala što ih ne mogu sve poneti. Na kraju mi je poklonio kajš, I rekao da dodjem opet, jer su u medjuvremenu neke turistkinje ušle u radnju, kupile mu sve one “moje” jakne. Prodavac kaže da sam mu prva mušterija i donela sam mu sreću…
Malo mi je smetalo što u restoranima donose fleaširanu vodu, otvore I prevuku dlanom po otvoru… valjda da je prebrišu…
Harem me je razočarao, mnogo lepše izgleda u američkim filmovima… Zatvorila sam oči i zamislila vrcave plesačice…
Mora da je bilo dobro zamišljanje, jer sam uveče išla u neki bar gde su trbušne plesačice igrale uživo… Nije to ništa naročito, učila sam taj ples kad mi je kilaža zapretila… Naši muškarci kao das u svi dobili bazedovu bolest, oči sui m se ragoračile, prstima su uhvatili sto, I prestali su da dišu…
Pogledah i ja, šta ću…
Devojka tajanstvena osmeha, šalom preko grudi, prozirnih šalvara, sa feredjom koja je isticala oči I kosu gustu, tamnu kao noć, lelujala je izmedju stolova… Njeno telo se gibalo u taktu muzike, nežno, opojno, ritam muzike je postajao sve brži, telo se uvijalo, dozivalo, nudilo… ruke je pružala zamišljenom ljubavniku, a svako se osećao kao da igra samo za njega… A žene su se poistovetile sa njom, osećajući sebe u toj ulozi…
Prelepi mostovi, more koje kupa vile, ulice pune automobile… parkovi … Istambul je grad koji se mora videti… Kad se vidi, zauvek ostane u srcu sa željom da se ponovo poseti…
AIDS
Kafić, splav, leto, luda noć… Smeh, susret, dodir… Ni on ni ona nisu mislili. Nikad se više nisu sreli…
Kola, brzina, vetar… Umor, dugi dan, brzina.. Tras bum. Hitna pomoć beli mantil krv… primio je dve boce krvi i zaboravio na udes…
Zamagljen pogled, zadimljena soba, muzika… Smeh, igla, pitanje… Prvi i zadnji put probana droga… zaboravljeno da se ne bi mislilo…
Mišićav muškarac, plavi uvojak, muška svlačionica… Tuš, izazov, proba… Dodir dva muška tela, vrtlog strasti, nespokoj… Pokušaj zaborava…
Godine prolaze. Sticaj okolnosti, slučaj, sudbina. Našli su se učesnici prethodnih dogadjaja zajedno, u čekaonici… Stoje , nemaju hrabrosti da pogledaju ni sebe, ni ostale. Čekaju presudu. Danas stižu rezultati na test virusa AIDS-a.
Trenutak opuštanja, trenutak koji će odlučiti dalji život ne samo njih, nego i njihovih porodica, onih koje vole i koji vole njih…
Četiri osobe, četiri pitanja u očima…
Otvaraju se vrata sobe. Beli hodnikom zlokobno odjekuju koraci bolničara. U ruci mu papiri. Četiri osobe ne dišu. U svakom pitanje i nemo obećanje samom sebi: samo da bude sve u redu, paziću ceo život… Koraci se zaustavljaju, beli mantil izbegava poglede, pruža im rezultate
-Samo jedan je pozitivan…
Samo jedan???
Koliki je to procenat??? I šta me se tiče ako su svi na svetu negativni, ako sam ja to… Drhtava ruka uzima rezultat, papir pada iz otvorenih prstiju i leluja... leluja… kao i naši životi… povuče ga vetar papir odlete u park, a jedna ruka ostade raširenih prstiju….Šta sad????
DANAS JE DAN BORBE PROTIV AIDS-a
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
