Zamišljam lepotu sutrašnjeg jutra. Udarilo -12, narod stoji na redovima da uzme neke kartice po kojima je pljuvao tri meseca da mu ne trebaju. Sad došla maca na vratanca...
Cupka se na stanici, svi gledaju levo, i puni nade da ono što brekće uzdiše, propinje se i premišlja, je baš njihov bus. Polovina tužno gleda, nije njihov , a ona srećnija polovina se ispravlja, gleda svoje protivnike, vadi novu karticu, laktove malo isturi i juuuurišššš pešadija. Niko neće da ostane pešadija, svi bi da predje u konjicu.
Na vratima se zaglavila omanja punačka ženica koja ide na pijacu pa joj se kolica zaplela oko one šipke. Jednom ruko se drži, drugom brlja po džepovima, trećom skida naočale za gledanje i menja sa onima za čitanje da otkuca drugu zonu. U ledja joj se zabija neka noga, ruka, nestrpljivog saborca za mesto pored automata. Umilni ženski glasić, samo što kaficu ne skuva guguče koja je stanica. Putnici i oni koji žele da to postanu, psuju joj sve po spisku i gundjaju što se ne kreće.
-Gde da krene, nisam otkucao, bune se neki
-Kreći, kasnim, majstore, ne ostaju dužni oni sa boljim pozicijama.
Neki čikica zauzeo mesto u prvom naletu i sad pokušava da se propne do automata... ruke mu kratke. Usput skida sa glave kapu nekom ispred sebe, briše rukavom šminku devojci koja ga udara... ali ne odustaje.
-Da li treba da okrenem karticu?? Niko ne odgovara na glupa pitanja.
-Sredina napred, zaurla neki šaljivdjija
Bus još stoji, devojka na ulazu objašnjava situaciju mobilnim nekom ko zna gde. Besno je gledaju, guraju, a ona kao za sebe prošapta
-Prostačino, vozi se taxijem
Tu je dočekaše oni kojima je ovo drugi treći bus od jutros, nezgodno stanuju, pa nemaju direktne linije.
-Mene si
našla od jutros, mene, što sam tri
linije po ovoj ladnoći
promenio, sram te bilo. I tako
najzad kreće se.
Vozač zatvori vrata. Oni što nisu overili deru se da stane, oni koji su overili, vrište da trapavcima nije mesto u busu. Milina... jedva čekam sutra, pa da krenem u život...
Možda ja i preterujem... sve će da radi kao sat.. Izmedju poslovice Po jutru se dan poznaje i svaki početak je težak, biram drugu...
Na povratku iz Studenice bilo je i preticanja
Дегустатор вина - код једног познатог велетрговца вином - је умро и фирма је објавила оглас за запошљавање новог дегустатора. За посао се пријавио смрдљиви, прљави пијанац. Директор фирме смишљао је начин како да га одбије. Дали су му чашу вина да проба..
"Мушкат, три године стар, узгојен на северном обронку, однегован у челичној бачви. Ниског квалитета, али прихватљив."
"Тачно", рече директор. "Дајте му још једну чашу на пробу!"
"Кабернет, осам година стар, југозападни обронак, храстове бачве, зрење на 8°Ц. Још три године зрења и показат ће најбоље резултате."
"Тачно." Трећа чаша...
"Бели шампањски пинот, високог квалитета и ексклузиван", хладнокрвно рече пијанац.
Директор је био запањен. Намигнуо је секретарици и нешто јој пришапнуо. Она изађе из собе и врати се с чашом урина. Пијанац гуцне...
"Плавуша, 26 година. Три месеца у другом стању и ако ми не дате посао, рећи ћу ко је отац!"
U svemu treba videti samo lepo.
Dobro.
Krenem ja juros na pijacu, hladno . Samo lepo, govorim sebi.
Počinjem oblačenje, navlačeći sve moguće i nemoguće tandrmoljke na sebe. Neću o onim čarapetinama ljubičaste na zvezdice da se slažu sa puloverom, ljubišastim pa na crte. Nije mi jasno zašto mora da bude istog tona kad ću da navučem pantalončine i jaknu. Samo lepo.
Zvršna faza je kapa, naravno zelena i takav šal, vuneni, od vune kad je vuna bila od ovce a ne kloniranih, sintetičkih ovnova.
Onako natrontana stojim kao dete, ne mogu ruke uz telo, nego se raširile kao svrake kad sleće. Samo lepo, ako ne vidiš dobro.
Lepota zime me dočeka na izlazu. Savih glavu i pojurih kao da me juri krdo bikova. Naravno, onako naški sečem ulicu gde mi je zgodno, koji pešački prelaz. Zaletim se preko travnjaka kao krave kad krenu na pašu pa osete mladu travu. Zagazih u trag nekog kućnog ljubimca koji je po svemu sudeći kao omanje tele. Srećom sve zaledjeno, pa i to. Samo lepo, ko sam ja da zakeram kakve ko voli ljubimce.
Krenuh dalje, iza solitera me udari ruža vetrova (kažem ja, neće mene ruža u nijednom izdanju). Tu se kao sastaju istočni i južni vetar. Ne znaš koji je ledeniji. Sad su našli da se sastaju kad sam ja naišla. Mora da su vodili ljubav jer mi baciše onu vunenu kapetinu koja polete kao u crtanom filmu šeširi. Dohvatih je pre nego je krenula na crveno i nabih na glavu, ali malo jače, skoro do nosa. Preko svega navukoh i kapuljaču. Ne znam zašto, ali narod se izmicao na ulici od mene. Samo lepo za njih ne važi izgleda.
Tandara-broć, kupih zabušantski ručak kao da sam Amerikanka, što će reći prženu ribu, nastrugane tikve, skuvanu cveklu...i odoh da pišem post.
Udariću za ručak supicu, pa cvetić u vaznicu, svečani servis za ručavanje, kristalne čaše (nema veze ako stavim u njih kiselu vodu) ima da bude ručak- dekoracija... i sigurno neće da zagori. Samo lepo...
Ne volim te.
Nikad te nisam volela. Ne želim ni sliku da ti vidim.
Hladan si, dolaziš iznenada, isto tako i nestaješ. Znam, trebalo bi da te volim, poštujem, da ti se divim. Sećam se naših zajedničkih dana. Bila sam neiskusna kad si me prvi put video, prišla sam ti puna srca, smešila se, pružila ruke.
Želela sam da te zagrlim, a ti si to bukvalno shvatio. Srušio si me.
Najbolnije mi je bilo što su mi se svi smejali. Zažarenih obraza, očiju punih suza što od stida, što od besa htela sam da te odgurnem od sebe. Bio si svuda oko mene. Dodirivao si mi kosu, ruke, usne. Neko me je video bespomoćnu pred tvojom snagom i tvojim bezobrazlukom i uhvatio te, stegao, a onda gurnuo na mene. Bila sam zabezeknuta kad si me ponovo bolno udario.
Zašto??
Šta sam ti uradila??
Radovala sam ti se.
Bes je u meni proključala, pala sam, ali sam se podigla i obrušila se na tebe,. Ti ćeš mene... Pokazaću ti ja... Stegla sam te, i počela da se grudvam... jer ipak, ti si samo sneg...
Uvek je na moru, pliva, kupa se.
Da li je srećna??
Ili sreća traži još nešto??
Biljanak je tražila da opravdam izostanak..odmah..pa ne gledajte greške...
Uvek sam dolazila na vreme, možda i koji minut ranije.
Tog dana sneg je napadao iznenada, u januaru kad mu vreme nije, napravio haos u saobraćaju stajala sam na stanici čekajući d naidje bilo kakvo prevozno sretstvo ne bi li mladjahna došla do cilja.
Naišlo je, nije da nije. Prvo me je bus zalio prljavom vodom , otopljenog snega i neke prezle, rezle, grizle, ili već nešto tako blatnjavo . Gledala sam u svoj beli šal i kačket koketno nakrivljen. Sa smedjim tačkama nisu bili baš po zadnjoj modi.
Imala sam samo deset minuta da stignem na odredište i kao na filmu, naišao je taxi. Da je neke sreće to bi bio fatalni susret. Prepoznali bi se u trenutku, aj , vaj, maj i sreći ne bi bilo kraj. Ne, meni je došao nakomrdjeni brkajlija, dreknuo da se ne prenemažem, nego da jače zalupim ta vrata. Skupila sam se na kraju taxija, promrmljala adresu
-Blog.rs, okupljanje po nalogu biljanak.
Taxi je nije odmah krenuo, prvo je zadrhtao, pa poskočio, pa se onda potpuno zaustavio. Kad je već htela da izadje i krene peške na taj blog dalek nekih 262km, taxi je opet zadrhtao, duboko uzdahnuo. Ona je odahnula, ali ne zadugo. Kola su se kotrljala nekako u stranu, kao da imaju padavicu. Nešto je lupkalo i zvonilo kao da je u prtljažniku kidnapovan glavni bloger sajta. Uf, ovo ću da prebrišem, jer ako neko pročita post i vidi ovo glavni, ima da se podjavataju ko je to. Neće verovati da je to AnaM strpala nekog da se reši konkurencije.
Samo što su nekako razvili brzinu začu se glas
-Prešli ste odredjenu brzinu.
Taxista opsova tehniku, pesnicom udari neku kutiju i taman da nastave kad nešto poče da pišti. Ovaj bi opet da opsuje i pogaše bogatstvo svog jezika, ali ugleda moje oči koje su ga gledale kao da nikad nisu pročitale neki post sa bogatim rečnikom, te see zaustavi i objasni .
-Neće da krene dok se ne vežemo... tehnika...
-Pa, vežite se čoveče!
-Ne mogu, prejeo sam se gibanice, pasulja i pite od jučer, a što moje ženče kuva, ona sarmu...
-Ama vežite se i krenite...
Uzeo
si boju morskih dubina, za moje oči
Uzeo si bogatstvo žitnih polja, za moju kosu
Uzeo si tananost vite jele, za moj stas
Uzeo si jutarnje rumenilo, za moje usne
Govorio si mi
Budi moja usna haromonika
Prisloniću usne i
Čuće se muzika
Jednog dana si zastao i pomislio
Mogao sam uzeti krilo gavrana za njenu kosu
Mogao sam uzeti mrak noći za njene oči
Mogao sam uzeti miris čempresa za njen dah
Mogao sam uzeti mekoću ruže za njene usne
Mogla je biti drugacija
Ja sam samo stajala
Gledala sam kako nestajem u tvojim snovima
Kako se gubi sjaj u mojim očima
Kosa
prestaje da viori na vetru
Usne postaju sve tiše
Nestajala sam
A ni suzama te nisam ispratila...
Littlphoenix...(uf mnogo težak ovaj nik da se napiše) mi je dala ideju da pesmu napišem više u mom stilu, pa ko voli, neka izvoli:))
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4Pogledao si malo bolje i prepravio me
Moje oči mutne kao oluje
Moje kose, Palete dodiruje
Vita jela posta hrast
A usne dotače karmina mast
YouTube zameni moje želje
I ti dobi drugo veselje
Moooore,
nećeš više moje telo
Zanelo te neko drugo, belo
Sad ti druga vino toči
Ja provodim sama noći
Nekad sam ti bila mila,
Govorio si mi moja vila
Sada kažeš došlo doba,
Neka druga da se proba…
Moooore,
bitango jedna
Doći će jednog dana
I na tvoje srce rana…
Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu
bananu... radi kalija.
|
Vesele pahuljice zalepršale ispred prozora,
Juriš pešadija, tražim aparat da ih snimim.
Dok sam otvorila prozor, pahuljice odoše nekome drugom, a meni Sunce mahnu za laku noć
Snimljeno pre deset minuta.
Sa neta.
Mi smo osvetoljubive, za r ne??
Kad dobijemo poruku od njegove devojke, sledi
Čudna je ta ljubav. Ponekad izgleda da se svi vole
Mladi par...
Kuca i maca...
Prepleteni prsti...
Baka i kompjuter...
Mislim da je prava ljubav leži u pitanju koji muž postavlja ženi pri ulasku u kuću
-Gde si ti do sada??
Ili
-Već si došla??
Mačije oči gledaju iz tame
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...
Plamen oko neke žene ili to ona gori???
BUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
Pakosno lice sa prozora vreba.
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUU...
Danas je taj kobni datum...
BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU... BUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU...
Pokazaću mu ako ne dodje na vreme kući.
I samo neka zapeva ko se vuka boji još, tri za groš.
Raška
Grad kome sam poklonila deo života, a on meni...
Proleće, mlado stablo se povija pod prozorom. Sedim i čitam knjigu. Jurim stranicama knjige, misli lutaju, sanjarim... Osećam se kao da sam na samom kraju sveta, a opet sigurna u intimi svog stana.
Tras-bum.
Knjiga pada na pod, ja skačem iz fotelje, moji junaci nestaju, ne na belom konju, nego medju koricama zatvorene knjige. Gledam, ne mogu da verujem. Na sred tepiha dete. Uplašeno me gleda. Ne znam ko se više uplašio, ja ili Bojan. Mrda. Nije se povredio. Strah zamenjuje smeh i počnem da se smeškam, prvo malo, a onda me uhvati smeh. Dečak me gleda, pa i on poče da se smeje.
Pokušavam da navučem ozbiljan izraz na lice. Dostojanstveno mu pružam ruku, i kažem.
-Moram da kažem tvojoj mami, mogao si da se povrediš.
- Nemoj, grdiće me i neće da me pusti napolje.
-Kako si uopšte upao?
- Popeo sam se na drvo, pukla grana i...
-Polazi gore, idemo tvojoj mami.
-A da sačekamo da dodje tata kući, da mu objasnimo??
-Polazi.
Penjemo se stepenicama... Ja se već predomišljam, ali šta ako ponovi, ako se povredi. Zvonim. Bojanova majka otvara i mi polako, svako svoju priču priča. Ona sluša, širi oči, i izgrdi sina.
-Nikad ništa od tebe, što ne učiš nego se penješ po drveću.
Popismo kafu, ispričasmo, i sve bih zaboravila, da me danas nije neko potsetio na Bojana. Šta mislite šta je od njega postalo??
Ne može niko da pogodi??
Nije loše prošao u životu, možda sam mu donela sreću.
Postao je predsednik Opštine.
Razmišljanka se buni da davim sa snegom. Kako nije jedina , menjam teren, ali ostaje skijanje.
Kad sam videla da mi je sneg hladan, mokar, pravi crveni nos, otišla sam na morence u Njivice. Mediteranski klub je tamo imao neke simpatične daske. Zadivljeno sam to gledala i naravno poželela da probam.
Pokušali su da mi objasne da prvo vežbam na kopnu, pa onda tek u vodi. Objasni ti to mazgi. Daska je bila u vodi, ja sam se malo teže popela na nju, bila je klizava, smetale su mi neke cipelčine koje sam morala da imam u vodi. Pobedonosno sam se popela na dasku i pitala šta sad.
Gledali su me malo razočarano. Neki Francuzi su padali stalno u vodu, nije mi jasno zašto. Kasnije su mi objasnili da je tu najvažnija ravnoteža. Viknuli su da podignem jedro. Bilo je 100kila teško, ja zapela kao sivonja i jedro se podiglo.
Belgijanac je jurio svojom daskom na mene, normalno da sam malo nakrivila jedro da se izmaknem. Vetar je obuhvatio jedro, nagnuo ga malo na stranu i ja sam pojurila. Zajapurena sam letela, lebdela iznad vode, i ponovo se okrenula da se vratim na obalu. Obala se približavala, plivači su bili u vodi, a ja sam panično urlala
-Šta da radim?? Kako da se zaustavim??
Niko me nije razumeo, od panike setih se onog nabubačenog znanja francuskog.
Pokazivali su rukom svi dole i širili svoje ruke. Ništa nisam razumela. Onda su pokazivali na svoje telo, pa opet širili ruke. Mislila sam koje budale, što mi ne kažu gde je kočnica.
Kad sam se približila plivačima svi su se razbežali.
Obala je bila sve bliže.
Panično sam bacila konop iz ruke, jedro je palo , ja sa daske pikirala u morence i sve se smirilo. Bilo je božanstveno, voda me je milovala, uživala sam.
Niko nije verovao da mi je prvi put.
I tako sam ja jedrila, ili skijala na dasci, prvi, ali ne zadnji put.
| « | Januar 2012 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2020 [1]
- Decembar 2019 [2]
- Jul 2018 [1]
- Jun 2018 [1]
- Mart 2018 [5]
- Februar 2018 [5]
- Decembar 2017 [2]
- Novembar 2017 [2]
- Jun 2017 [1]
- Jun 2015 [1]
- Maj 2015 [2]
- April 2015 [6]
- Mart 2015 [6]
- Februar 2015 [3]
- Januar 2015 [9]
- Decembar 2014 [2]
- Novembar 2014 [6]
- Septembar 2013 [2]
- Avgust 2013 [7]
- Jul 2013 [5]
- April 2012 [3]
- Mart 2012 [1]
- Februar 2012 [14]
- Januar 2012 [26]
- Decembar 2011 [11]
- Novembar 2011 [14]
- Oktobar 2011 [19]
- Septembar 2011 [10]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [1]
- Jun 2011 [2]
- Maj 2011 [3]
- April 2011 [5]
- Mart 2011 [10]
- Februar 2011 [9]
- Januar 2011 [5]
- Decembar 2010 [8]
- Novembar 2010 [3]
- Oktobar 2010 [1]
- Septembar 2010 [7]
- Avgust 2010 [7]
- Jul 2010 [3]
- Jun 2010 [9]
- Maj 2010 [11]
- April 2010 [11]
- Mart 2010 [13]
- Februar 2010 [12]
- Januar 2010 [32]
- Decembar 2009 [24]
- Novembar 2009 [11]
- Oktobar 2009 [22]
- Septembar 2009 [11]
- Avgust 2009 [6]
- Jul 2009 [5]
- Jun 2009 [10]
- Maj 2009 [19]
- April 2009 [17]
- Mart 2009 [34]
- Februar 2009 [24]
- Januar 2009 [1]
- Novembar 2008 [7]
- Novembar 2007 [2]
